Mukopolisaharidoza tip I

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mukopolisaharidoza tip I
Molekul dermatan sulfata koji se akumuliraju u lizozomima pacijenata sa MPS I
Uzrocinedostatkom enzima alfa-L-iduronidaze
Slična oboljenjaHurler sindrom; mukopolisaharidoza
LečenjeZamenska terapija enzimima; hirurški
PrognozaSmrt se obično javlja pre 12 godina (Hurler sindrom/ teški oblik); Životni vek može biti normalan (Scheie sindrom, određena forma)
Frekvencija1:100,0000 (Hurler sindrom); 1:115,000 (Hurler-Scheie sindrom); 1:500,000 (Scheie sindrom)[1]

Mukopolisaharidoza tip I (skraćeno MPS I) ili gargoilizam (engl. Gargoylism),[a] jedna je od preko 40 retkih naslednih bolesti koje se nasleđuje autozomno recesivnim putem, i jedna od deset iz grupe specifičnih lizosomskih bolesti izazvanih nakupljanjem različitih produkata u delovima ćelije poznatim pod nazivom lizozomi.

Uzrokovana je nedostatkom enzima alfa-L-iduronidaze, koji dovodi do nemogućnosti razgradnje složenih ugljenih hidrata (mukopolisaharida) u jednostavnije molekule. Akumulacija ovih velikih, neregistrovanih mukopolisaharida u ćelijama tela uzrokuje brojne fizičke simptome i abnormalnosti.[2][3]

Najteži oblik MPS I često se naziva Hurlerov sindrom (skraćeno MPS IH). Blaži oblik MPS I se naziva Scheie sindrom (skraćeno MPS IS), a naziv Hurler-Scheie sindrom (skraćeno MPS I HS) ponekad se primenjuje na međuoblik koji se ne uklapa ni u blažu ni u težu kategoriju MPS I.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Najteži oblik mukopolisaharidoze tip I, koji uključuje zamagljivanje rožnjače, abnormalnosti skeleta i mentalnu retardaciju, dobio je naziv Hurlerov sindrom po nemačkoj pedrijatrici Gertrudi Hurler, koja je prva opisala poremećaj 1919. godine.[4][5]

Godine 1962, američki lekar Harold Glendon Scheie (1909–1990), identifikovo je blažu varijantu Hurlerovog sindroma, MPS tip IS koja je po njemu nazvana Scheie sindrom.[6]

McKusick, V. A. i sar. (1972) predložili su da se Hurlerov sindrom nazove — mukopolisaharidoza tip I H (skraćeno MPS tip I H) a Scheie sindrom — mukopolisaharidoza tip I S (skraćeno MPS tip I S).[7]

Godine 1985. Rubiček i sar. prikazali su pet pacijenata sa nedostatkom alfa-L-iduronidaze i fenotipom koji je atipičan za Hurlerov sindrom i Scheie sindrom. Među raznim mogućim objašnjenjima za ovaj fenotip, oni su prihvatili tumačenje koja se zasniva na postojanju genetičkih varijanti za neke od slučajeva, koje su uzrokovane različitim mutacijama.[8]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Učestalost

Kako nedostaju preciznei podaci za incidencu mukopolisaharidoza tip I u SAD, procenjena incidencija je oko 1 slučaj na 100.000 rođenih.

Prevalenca mukopolisaharidoze tip I u Engleskoj i Velsu (od 1981. do 2003. godine) iznosila je 1,07 slučajeva na 100.000 rođenih.[9]

Mortalitet / Morbiditet

Životni vek bolesnika sa mukopolisaharidozom tipa I kreće se od smrti u ranom detinjstvu kod najtežih oblika do one u odrasleih osoba sa najblažom varijantom.

Rasa

Mukopolisaharidoza tip I se nasleđuje autozomnim recesivnim načinom i pogađa oba pola.

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Mukopolisaharidoza I je retka, nasledna, progresivna, po život opasna lizosomska bolest nakupljanja nerazgrađenih produkata uzrokovana nedostatkom enzima alfa-L-iduronidaze. Nedostatak enzima alfa-L-iduronidaze dovodi do progresivnog nakupljanja glikozaminoglikana (skraćeno GAG) u svim telesnim tkivima, što rezultujea oštećenjem funkcije organa, koja mogu biti ireverzibilna.

Genetika

Bolest se nasljeđuje autozomno recesivnim putem. Odnosno, oba roditelja oboleloga deteta moraju biti nosioci mutiranoga gena (svaki od roditelja ima jedan zdravi i jedan mutirani gen). U tom slučaju svako dete ima:

  • 25% šanse da oboli (ako nasledi od oba roditelja mutirani gen),
  • 50% je verovatno nosilac jednog mutiranog gena i
  • 25% šanse da će biti bez bolesti i bez mutiranoga gena.
Autozomno-recesivno nasleđivanje kada su oba roditelja zdravi, heterozigotni prenosioci: r- recesivan mutirani alel; R- dominantan alel

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Klinički bolest se manifestuje vrlo raznoliko, od najtežeg oblika poznatog kao Hurler-ov sindrom preko nešto blažih oblika pozantih kao Hurler-Sheie-ov sindrom i Sheie-ov sindrom. Uključuje različiti spektar simptoma, težine bolesti i zahvaćenosti organskih sistema. U zavisnosti od toga da li je zahvaćen ili ne centralni nervni sistem mukopolisaharidoza tip I se može okarakterisati kao teški ili nešto blaži oblik, ali se stanje kod svih oblika bolesti pogoršava tokom vremena.

U zavisnosti od težine simptoma bolesti klinička slika MPS tip I se deli u tri široke grupe:

Mukopolisaharidoza tip I H — Hurler-ov sindrom[uredi | uredi izvor]

Ovo je najteži oblik MPS I koji se karakteriše teškim i progresivne promene poput:

  • usporen mentalni razvoj (koji se pogoršava tokom vremena),
  • progresivna ukočenost (kontrakture) zglobova (nezapaljenjska promena),
  • grube crte lica,
  • deformacija kostura,
  • srčana bolest,
  • manifestna infekcije gornjih disajnih puteva,
  • povećanje jetre i slezene,
  • zamućenje rožnjače, gubitak sluha.

Mukopolisaharidoza tip I HS — Hurler-Sheie-ov sindrom[uredi | uredi izvor]

Karakteriše se normalnim ili skoro normalanim mentalnim razvojem, ali sa težim telesnim poteškoće od bolesnika koji boluju od Sheie-ovog sindroma.

Mukopolisaharidoza tip I S —Sheie-ov sindrom[uredi | uredi izvor]

Ovaj sindrom karakteriše:

  • normalan mentalni razvoj,
  • blaže i manje progresivne telesna oštećenja,
  • duži životni vek do odrasle dobi.

I kod ovoga oblika MPS I prisutne su progresivne telesne teškoće kao što su:

  • progresivna ukočenost zglobova (nezapaljenjska),
  • deformacija kostura,
  • srčana bolest,
  • povremene infekcije gornjeg disajnih putevava,
  • povećanje jetre i slezine,
  • zamućenje rožnjače,
  • gubitak sluha.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Pošto je u mukopolisaharidozi tip I napadnuta većina organa koji su kod dece u fazi formiranja, važno je pratiti sve potencijalne komplikacije, najmanje jednom godišnje nakon potvrde dijagnoze. Ovi pregledi treba da uključuju neurološku procenu i procenu funkcija očiju, sluha, srca, pluća, skeleta i zuba. Ponekad su potrebni rendgenski snimci ili druge dodatne dijagnostičke metode za izvođenje ovih kontrolnih ispitivanja.

Prenatalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Prenatalna dijagnoza mukopolisaharidoza tip I, danas je moguća uz pomoću amniocenteze i uzorkovanja sloja tkiva u embrionu (biopsijom horionskih resica). Dijagnoza mora biti potvrđena pre 11 nedelja gestacije.

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Diferencijalno dijagnostički treba imati u vidu sledeće bolesti:

Terapija[uredi | uredi izvor]

Lečenje se sprovodi zamenskom enzimskom terapijom - humanom rekombinantnom alfa-L-iduronidazom uz suportivne mere zavisno od vrste prisutnih simptoma, ili transplantacijom koštane srži Najbolji rezultati terapije se postižu ukoliko je lečenje započeto rano, pre nastupanja ireverzibilnih promena.[10]

Enzimska supstituciona terapija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Enzimska supstituciona terapija mukopolisaharidoza

Enzimska supstituciona terapija se zasniva na primeni humane rekombinantne alfa-L-iduronidaze, u nedeljnoj infuziji, kako bi se osigurala odgovarajuća količina enzima potrebna organizmu za poboljšanje ukupnog kvaliteta života.[11][12][13][14][15][16]

Tretman se pokazao efikasnim za poboljšanje funcija zglobova, funkciju pluća i poboljšanje opšteg zdravlja. Međutim, ne treba očekivati da že zamenska terapija enzima da smanjenji efekate poremećaja na očim i srčanim zalistcima. Takođe nema dokaza da se akumulacija MPS supstance u mozgu sprečava ili smanjuje, jer enzim ne prelazi krvno-moždanu barijeru. Studije su u toku kako bi se utvrdilo da li se akumulacije u kičmi mogu sprečiti primenom leka direktnim ubrizgavanjem u kičmenu tečnost. Međutim za to su potrebne dalje studije i duže praćenje za pravilnu procenu efikasnosti terapije enzimima direktno u krvotok ili kičmenu tečnost.

Simptomatska terapija[uredi | uredi izvor]

Simptomatski i podržavajući tretman može zahtvati koordinirane napore tima specijalista:

  • Pedijatra (neurologa), koji procenjuju i leči poremećaje nervnog sistema),
  • Ortopdeda koji dijagnostikuju i leče skeletne abnormalnosti
  • Pedijatra (kardiologa), koji dijagnostikuju i leče srčane abnormalnosti
  • Fizioterapeuta i/ili ostalih zdravstvenih radnika koji trebaju biti sistematski i sveobuhvatno angažovani u lečenju obolelog deteta.
  • Medicinske genetske, čije jsavetodavnane usluge mogu biti korisne za majke i porodicu.

Terapija u istraživanjima[uredi | uredi izvor]

Transplantacija u gestacijskom periodu[uredi | uredi izvor]

Kao opcija kod teškog oblika MPS tip I može se uzeti u razmatranje i trasplantacija koštane srži.

Transplantacije koštane srži u uterus (eng. bone marrow transplantation (BMT)) za lečenje specifičnih genetskih stanja u gestacijskom periodu, danas istražuju lekari u Dečijoj bolnici u Los Anđelesu — primenom ćelija izolovanih iz koštane srži i njihovim transplantovanjem tokom prvog trimestra trudnoće (pre 14 nedelja gestacije) u fetus sa potvrđenom dijagnozama;

  • Wiskott-Aldrich sindrom,
  • hronična granulomatoza,
  • alfa talasemija,
  • mukopolisaharidoza tip I,
  • metahromatska leukodistrofija i
  • Krabova bolest.

Pre transpolantacije dijagnoza mora biti potvrđena do 11 nedelje gestacije. Ostali poremećaji skladištenja mukopolisaharidoze trenutno nisu podobni za ovu vrstu studije.[17]

Zamena gena[uredi | uredi izvor]

Naučno istraživanje zamene gena kod životinjskih modela daje nadu da će terapija zamene gena jednog dana biti dostupna osobama sa genetskim poremećajima, kao što je npr. MPS tip I.[17]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Specifičan izgled lica deteta hod Hurlerovog sindroma

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Mucopolysaccharidoses Fact Sheet”. National Institute of Neurological Disorders and Stroke. 15. 11. 2017. Pristupljeno 23. 6. 2018. 
  2. ^ Behrman RE, ed. Nelson Textbook of Pediatrics, 15th ed. Philadelphia, PA: W.B. Saunders Company; 1996:398-403.
  3. ^ Scriver CR, et al., eds. The Metabolic and Molecular Basis of Inherited Disease. 7th Ed. New York, NY; McGraw-Hill Companies, Inc; 1995:2465-85.
  4. ^ Hurler's syndrome na sajtu Who Named It
  5. ^ Hurler, G. (1919). „Über einen Typ multipler Abartungen, vorwiegend am Skelettsystem”. Zeitschrift für Kinderheilkunde. Berlin. 24: 220—234. 
  6. ^ Moore, David; Connock, Martin J.; Wraith, Ed; Lavery, Christine (1. 1. 2008). „The prevalence of and survival in Mucopolysaccharidosis I: Hurler, Hurler-Scheie and Scheie syndromes in the UK”. Orphanet Journal of Rare Diseases. 3: 24. ISSN 1750-1172. PMC 2553763 Slobodan pristup. PMID 18796143. doi:10.1186/1750-1172-3-24. 
  7. ^ McKusick, V. A., Howell, R. R., Hussels, I. E., Neufeld, E. F., Stevenson, R. E. Allelism, nonallelism and genetic compounds among the mucopolysaccharidoses. Lancet 299: 993-996, 1972. Note: Originally Volume I. [PubMed: 4112371, related citations] [Full Text]
  8. ^ Roubicek M, Gehler J, Spranger J. The clinical spectrum of alpha-L-iduronidase deficiency. Am J Med Genet. 1985 Mar;20(3):471-81.
  9. ^ Moore D, Connock MJ, Wraith E, Lavery C. The prevalence of and survival in Mucopolysaccharidosis I: Hurler, Hurler-Scheie and Scheie syndromes in the UK. Orphanet J Rare Dis. 2008 Sep 16. 3:24.
  10. ^ Muenzer J and Fisher A. Advances in the Treatment of Mucopolysaccharidosis Type I. New Engl J Med. 2004;350:1932-34.
  11. ^ Desnick RJ. Enzyme replacement and enhancement therapies for lysosomal diseases. J. Inherit Metab Dis. 2004;27:385-410.
  12. ^ Wraith JE, Clarke LA, Beck M, et al. Enzyme replacement therapy for mucopolysaccharidosis I: a randomized, double-blinded, placebo-controlled, multinational study of recombinant human alpha-L-iduronidase (laronidase). J Pediatr. 2004;144:581-88.
  13. ^ Malm G, et al., Mucopolysaccharidoses. New therapeutic possibilities increase the need of early diagnosis. Lakartidningen. 2002;99:1804-9
  14. ^ Kakkis ED, Enzyme replacement therapy for the mucopolysaccharides storage disorders. Expert Opin Investig Drugs. 2002;11:675-85.
  15. ^ Wraith JE, Enzyme replacement therapy in mucopolysaccharidosis type I: progress and emerging difficulties. J Inherit Metab Dis. 2001;24:245-50.
  16. ^ Kakkis ED, et al., Enzyme-replacement therapy in mucopolysaccharidosis I. N Engl J Med. 2001;344:182-8.
  17. ^ a b Investigational Therapies, U: Mucopolysaccharidosis Type I National Organization for Rare Disorders (NORD)

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Fauci AS, et al., eds. Harrison’s Principles of Internal Medicine, 14th Ed. New York, NY: McGraw-Hill, Inc; 1998:2169-76.
  • Beighton P, ed. Mckusick’s Heritable Disorders of Connective Tissue. 5th ed. St. Louis, MO: Mosby-Year Book, Inc; 1993:1118-9.
  • Eto Y, Ohashi T, Gene therapy/cell therapy for lysosomal storage disease. J Inherit Metab Dis. 2000;293-8.
  • Triggs-Raine B, et al., Mutations in HYAL1, a member of a tandemly distributed multigene family encoding disparate hyaluronidase activities, cause a newly described lysosomal disorder, mucopolysaccharidosis IX. Proc Natl Acad Sci USA. 1999;95:6296-300.
  • Natowicz MR, et al., Clinical biochemical manifestations of hyaluronidase deficiency. N Engl J Med. 1996;335:1029-33.
  • Herrick IA, et al., The mucopolysaccharidoses and anaesthesia: a report of clinical experience. Can J Anaesth. 1988;35:67-73.
  • Sjogren P, et al., Mucopolysaccharidoses and anaesthetic risks. Acta Anaesthesiol Scand. 1987;31:214-8.
  • Caruso RC, et al., Electroretinographic findings in the mucopolysaccharidoses. Ophthalmology. 1986;93::1612-6.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мукополисахаридоза_тип_I&oldid=27441863”