Murat IV

Murat IV
Murat IV u klasičnoj Osmanskoj ratnoj odeći.
Lični podaci
Puno ime	Murat od Ahmeda
Datum rođenja	(1612-07-26)26. jul 1612.
Mesto rođenja	Istanbul, Osmansko carstvo
Datum smrti	8. februar 1640.(1640-02-08) (27 god.)
Mesto smrti	Istanbul, Osmansko carstvo
Grob	Sultan Ahmedova džamija
Religija	Islam
Porodica
Supružnik	Haseki sultanija Ajše Haseki Šemsišah Sultanija
Potomstvo	princ Ahmed princ Sulejman princ Osman princ Aladin sultanija Safije sultanija Rukije sultanija Ismihan Kaja sultanija Hanzade sultanija Gevherhan
Roditelji	Ahmed I Sultanija Kosem
Dinastija	Osmanska dinastija
17. Sultan Osmanskog carstva
Period	10. septembar 1623 — 8. februar 1640
Prethodnik	Mustafa I
Naslednik	Ibrahim od Osmanskog carstva
Regent	Sultanija Kosem (1623−1632)

Murat IV (osm. tur. مراد رابع, tur. IV. Murat; 26. jul 1612 — 8. februar 1640) bio je osmanski sultan u periodu 1623—1640.

Bio je sin sultana Ahmeda I i sultanije Mahpejker Kosem. Sultan Murat IV je stupio na vlast 1623. godine, sa svega 11 godina. Prvih nekoliko godina (1623—1632) kroz njega vlada njegova majka Kosem jer je sultan bio neiskusan. Kada je bio sposoban da konačno vlada sam, odmah je povratio vojnu disciplinu u redovima janičara i spahija. Zabranio je sve kuće u kojima se pila kafa, radnje u kojima se držao alkohol, konzumirao duvan i opijum. Bio je izuzetno religiozan čovek, te je težio ka tome da očuva moral svog naroda. Sultan Murat IV je bio jedan od najmoćnijih Osmanskih sultana, s obzirom da je uspeo da tokom svoje vladavine povrati Osmansko carstvo „na noge”.

Život i mladost

Murat je rođen 26. jula 1612. godine u Topkapi palati. Bio je drugi sin sultana Ahmeda I i sultanije Kosem. Oduvek se interesovao za poeziju, kao i za mačevanje. Nakon iznenadne smrti sultana Ahmeda I dolazi do krize u carstvu.

U strahu od pogubljenja svoje dece, Kosem inicira postavljanje Ahmedovog brata Mustafe na presto, kako bi sačuvala živote svojih sinova Murata i Ibrahima. Međutim, Mustafina vladavina bila je kratkog veka (1617—1618), te je presto nasledio Ahmedov stariji sin Osman, poznatiji kao Osman II Mladi (1618—1622). Ni on se nije proslavio kao vladar, te su ga 1622. godine zadavile spahije i janičari. Nakon toga Muratov stric Mustafa je ponovo došao na presto (1622—1623). Pošto je Mustafa još uvek bio nezainteresovan da vlada, Murat ga je nasledio i postao je sedamnaesti sultan osmanskog carstva, poznatiji kao Murat IV.

Prvi deo vladavine- regentstvo (1623—1632)

Pošto je došao na presto sa samo 11 godina, nije imao nikakvog vladarskog iskustva. Njegova majka Kosem Mahpejker sultanija vladala je kroz njega. U to vreme došlo je do pojave korupcije u samom državnom vrhu i tiranije kod okolne vlastele. Korupcija je bila toliko prisutna da su u nekim mestima vladale i čitave familije. Bilo je skoro nemoguće zaustaviti je. Ratovi sa Austrijom su se nastavili, kao i ratovi sa Safavidima. Murat je 1628. godine naredio pogubljenje svog zeta i bivšeg guvernera Egipta Mustafa-paše zbog „kršenja zakona Božijih”.

Drugi deo vladavine- apsolutizam (1632—1640)

Sultan Murat IV (1623—1640)

Čim je počeo da vlada sam odmah je zaveo vojnu disciplinu, pogotovo kod spahija i janičara. Radio je na očuvanju morala svog naroda, koji se dosta izmenio tokom vladavine njegovih prethodnika. Sultan je zabranio narodu alkohol i odlazak u kafane. Znao je da se iskrade iz palate noću i ode u grad da vidi da li njegovi podanici poštuju njegov zakon. Oni koji to ne bi uradili bili bi pogubljeni istog momenta. Kontrolisao je apsolutno sve.

Murat IV nije vodio sarajski život kao njegovi prethodnici. Naime, bio je poslednji ratnički sultan. Lično je kažnjavao one koji se nisu povinovali njegovim zakonima. Murat je povratio ugled tituli sultana. Preduzeo je pohod protiv Safavida u kome je bio pobedonosan, osvojio je Bagdad i proširio državne granice. Za vreme njegove vladavine Carigrad je bio najveća, najmodernija i najmnogoljudnija evropska prestonica.

Mnogi njegovi savremenici nazivali su ga „ Velikim osmanskim maršalom" jer je bio izuzetan vojni zapovednik, reformator i vladar. Murat IV je iskoristio tridesetogodišnji rat kako bi izgradio mornaricu koja je bila najmoćnija mornarica na svetu tog doba. Osmanska armija je takođe bila modernizovana. Njegova čvrsta ruka vratila je carstvo na noge. Kada je sultan Murat IV preminuo, njegovoj sahrani prisustvovao je veći deo carstva. Mnogi su govorili da je carstvo ostalo bez svog najvećeg vladara i da je njegova smrt jedna od najvećih tragedija koje su snašle osmansku imperiju.

Murat IV je 1635. godine pogubio svog polubrata Princa Bajazita, a 1638. godine je naredio pogubljenje svog drugog brata Princa Kasima. On je poštedeo svog najmlađeg brata Ibrahima jer nije na njega gledao kao pretnju po svoju vlast. Značajnu ulogu u odluci da se Ibrahim poštedi imala je sultanija Kosem.

Sultana Murata IV harem nije toliko zanimao za razliku od svojih prethodnika, Murat je svoju vladarsku ulogu više usmeravao ka državnom statusu i ratovima.

Rat sa Persijom

Murata IV je proslavio rat sa Safavidima (1623—1639). Osmanska vojska je uspela da osvoji Azerbejdžan, kao i gradove Tabriz, Hamadan i na kraju Bagdad 1638. Sultan je lično komandovao invazijom na Mesopotamiju i pokazao se kao briljantan strateg i vojnik. Zuhabski sporazum je utvrdio granice između Osmanlija i Safavida. Persija je zadržala Azerbejdžan, istočnu Jermeniju, istočnu Gruziju i Dagestan, dok je zapadna Gruzija i zapadna Jermenija pripala Turcima. Neki izvori kažu kako je Murat naredio da se pogubi hiljadu ratnih zarobljenika i da je Murat uživao u tome. Pripisuje mu se da je rekao: „ Osvajanje Bagdada bilo je lepše nego sam Bagdad". Bio je drugi sultan koji je preuzeo direktnu kontrolu nad vojskom nakon smrti njegovog pretka Sulejmana Veličanstvenog. Tokom svog pohoda na Persiju do nogu je potukao pobunjenike u Anadoliji i time konačno povratio red u carstvu. Po povratku u Istanbul naredio je državnom vrhu da pripreme ekonomski i politički projekat kako bi povratio stari sjaj imperije.

Fizička snaga

Murat je imao neverovatnu fizičku snagu. O njemu je posebno pisao Evlija Čelebija, koji je u jednom od svojih dela naveo kako je Murat nosio buzdovan od 60 kilograma u jednoj ruci bez problema. Buzdovan je bio Muratovo omiljeno oružje. Pored buzdovana omiljena oružja bili su mu dugi luk i mač težak 50 kilograma. To je bilo jako čudno s obzirom da su mačevi tada bili teški svega 5 kilograma, a oni ceremonijalni najviše 10 kilograma. Murat je tražio da se oružje posebno izrađuje za njega. Njegovo oružje danas se čuva u posebnim uslovima u muzeju Topkapi palate i u odličnom je stanju. Bio je najveći ratnik u istoriji osmanske dinastije.

Umetnost u vreme Murata IV

U njegovo vreme umetnost je cvetala. Jedno od većih dela je Mejdan džamija. Bio je u odličnim odnosima sa indijskim sultanom Šah Džahanom. Slao je arhitekte, učenike Kodže Mimar Sinan-age (sagradio Sulejman džamiju), u Indiju. Oni su i izgradili današnji Tadž Mahal. I sam Murat je bio pesnik pod pseudonimom Muradi. Bio je odličan kaligraf. Njegove pesme, kao i kaligrafija i danas postoje u Topkapi palati.

Murat IV na večeri.

Odnosi sa Indijom

Indijski car Džahangir počeo je da sklapa savez sa Osmanlijama protiv Safavida. To se tek realizovalo nakon njegove smrti 1627. Ipak, njegov sin naslednik Šah Džahan je u tome uspeo. Nakon osvajanja Bagdada indijski ambasadori su dali Muratu hiljadu najfinijih odela, čak i oklope. Dali su mu i štit za koji su govorili da je otporan na strele i metke. Sultan je uspeo da ga polomi golim rukama. Za uzvrat, Murat im je dao najfinije oružje, sedla i kaftane.

Privatan život i okrutnost Murata IV

Sultan Murat IV je bio fizički veoma jak vladar, imao je jaku volju, bio je vrlo ambiciozan, i tvrdoglav. Muratova majka, Kosem, pokušala je da ga natera zazire od žena. Cele žene u Istanbulu su tokom Muratovog života osećale mržnju prema njemu. Muratova okrutnost je, kroz vekove, postala legendarna, i, u svojim kasnijim godinama, Murat je počeo da pogubljuje ljude koji bi napravili i najmanju grešku, a posebno je ubijao žene.

Janjičari su u februaru 1632. godine izvršili pobunu i na silu ušli u sultanovu palatu gde su ubili velikog vezira, velikog muftiju i 13 drugih visokih državnika.

Bojeći se sudbine koju je doživeo njegov polubrat, Osman II, mladi Murat je bio prisiljen da imenuje velikog vezira po janjičarskom izboru, ali u roku od samo nekoliko meseci, Murat je preuzeo zapovedništvo nad državnom vladom, te je veliki vezir Topal Redžep-paša pogubljen lično od strane Murata. Sultan Murat je ubio više od 500 vojnika koji su mu pretili pobunom, pa je čak i osobno gledao kako ih njegovi dželati dave. Sultan je imao špijune izvan Istanbula, a ti špijuni su pronalazili i hvatali vođe pobunjenika i druge izdajnike, pogubljujući ih na licu mesta. U Anadoliji, Murat je pogubio 20.000 ljudi. 1635. godine, Murat je nameravao da pogubi armenijske imigrante iz Istanbula, ali ga je njegov veliki vezir odgovorio od te ideje.

Murat je bio veoma tvrdoglav, mnogi su ga opisivali kao „Tamnooki džin”, jer je bio veoma visok i jak. Murat je takođe bio i veoma hvaljen zbog njegove mišićne mase, bio je odličan u rvanju i bacanju koplja. Muratov polubrat Princ Bajazit je bio vešt u viteškoj borbi, i 1635. godine je zbacio Murata sa njegovog konja. Ubrzo nakon toga, Bajazit je bio ubijen po Muratovom nalogu. Muratov drugi brat, Princ Kasim je bio prilično ambiciozan, i Murat se uplašio da bi mogao da digne pobunu, pa je naredio njegovo pogubljenje 1638. godine. Sultanija Kosem je uspela da spreči Murata da ne pogubi i svog najmlađeg brata, Princa Ibrahima, nagovarajući ga da je Ibrahim i suviše lud da bi bio pretnja po presto. Murat je tokom svoje vladavine ponovo uspostavio sultansku vlast, i ostao je zapamćen kao jedan od sposobnijih sultana. Sem toga, Murat je bio odličan i ratnik i komandant, što je pokazao kada je lično vodio svoju vojsku na pohode protiv Kavkaza i Mesopotamije. Šta više, pored toga, nakon pada Bagdada 1638., zaklao je 30.000 vojnika koji su pobegli sa bojnog polja i još 30.000 civila. Nakon tog osvajanja, Murat se vraćao nazad u Istanbul, i to sa persijskim načelnicima koji su bili zatvoreni u kavezu sa lancima.

Ponekad se Murat preobukao, i u pratnji maskiranih dželata, lutao je ulicama pod lažnim identitetom, osobno provodeći inspekcije. Kada bi naišao na nekog ko krši njegove zakone, Murat bi se obratio dželatu i lično bi odabrao alat kako bi pogubio čoveka. Tako je Murat ubio nekoliko stanovnika Istanbula, i leševi tih ljudi su postavljeni da vise na svakom uglu ulice. U ranim godinama Muratove vladavine, njegova pogubljenja su imala opravdanje, jer su osobe koje su bile pogubljene stvarno bile krive, ali kasnije je Murat ubijao čak i za najmanju pogrešnu sitnicu. Murat je jednom prisilio svog doktora da proguta preveliku dozu opijuma, i jednom je u glasnika zabio toliko oštar predmet, jer ga je glasnik pogrešno informisao da je postao otac dečaka, dok je u stvari to bila devojčica. Muratova okrutnost je stvorila užasnu tišinu gde god bi se on pojavio, jer su ga se ljudi neizmerno plašili.

Murat bi odsekao svakom čoveku glavu koji bi njemu bio sumnjiv, što je došlo do toga da je u samo 5 godina pobio više od 25.000 osoba. Sultanov muzičar, na primer, je bio obezglavljen jer je svirao persijsku muziku. 1633. godine, kafane, vinarije i konobe su bile zatvorene jer je Murat mislio da su to mesta kako bi se ljudi okupljali i razgovarali protiv njegove politike. Murat je doneo zakon o zabrani pušenja i konzumiranja alkohola ili kafe u celom Osmanskom carstvu, a svako ko bi se usudio da to uradi, smesta bi bio pogubljen. Kada god bi Murat uhvatio nekog sa šoljom kafe, odmah bi ga pogubio. Iako je Murat sebe smatrao kao beskrajnog protivnika protiv kafe i alkohola, on je sam pio vino. Jednom je čak rekao:

Jedini način da spasim moj narod od vina, jeste da ga sam popijem.

Tokom ostatka svog života, Murat je pokazivao veliku mržnju prema ženama. Jednom je naišao na grupu žena koje su pevale na livadi, i naredio je da se sve one udave, jer mu se nije sviđalo njihovo pevanje. Kada se jedan čamac sa devojkama približio Istanbulu, Murat je naredio svojim podanicima da pucaju iz topova, kako bi uništili čamac, i time bi se devojke podavile. Kako bi se zabavio, Murat je prisiljavao žene iz njegovog harema da gole skaču u bazen, koji je bio veoma dubok, i koji je skroz bio napunjen vodom. Neke žene su čak morale da skaču gore i dole kako bi došle do vazduha. Sultan je takođe bio jako ljubomoran, jednom je jedan čovek dodao sprat više na svojoj kući, i bio je obešen, jer je Murat mislio da je to uradio kako bi mogao da gleda njegov harem.

Tokom svojih poslednjih godina, Murat je postao zavisnik alkohola. To ga je pretvorilo u manijaka ubicu. Dimitrije Cantemir od Moldavije (1673—1723) je jednom napisao: „Vrlo često u ponoć, Murat bi pijan izlazio noću sa samo jednim peškirom oko sebe i ogromnim mačem, i kao neki manijak bi ubijao svakoga koga vidi.”

Murat je takođe imao posebno zadovoljstvo u obezglavljivanju muškaraca koji imaju debele vratove. Murat je vežbao svoje umeće sa Arkebuzama sa svoje terase, i uvek bi ubijao ljude koji bi se usudili da pogledaju ka njegovom haremu. Dok je jahao, naoružan lukom i strelom, uvežbavao bi svoje ciljanje na svakoj ženi koja bi prošla.

Smrt

Iako je bio odličan vladar, njegovu vladavinu prekinula je smrt 1640. godine. Murat IV je preminuo od ciroze jetre. Poslednje godine svog života Murat je počeo da pije vino, te je vrlo verovatno da je tako dobio cirozu. Međutim, neki izvori tvrde da je cirozu izazvao hepatitis C koji je dobio tokom pohoda na Bagdad. Na samrtnoj postelji izdao je naređenje da se zadavi njegov mlađi brat Ibrahim, ali ta naredba nije izvršena zato što bi to označilo kraj muške linije Osmanske dinastije jer Murat IV nije imao preživelih muških potomaka. Sahranjen je u džamiji svoga oca.

Porodica

Supruga

• Haseki Ajše sultanija
• Sanabver hatun
• Haseki Šemsišah Sultanija

Deca

Evlija Čelebija je zabeležio da je sultan Murat imao 32 dece. Svi njegovi sinovi su umirali ubrzo po rođenju ili tokom najranijeg detinjstva. Nakon svoje smrti, iza Murata je ostalo osam kćeri:

• sultanija Kaja (1633 — februar 1659): kći Ajše-sultanije. Udata 1644. godine za Melek Ahmed-pašu.
• sultanija Safije (1634 — 1685): udata 1659. godine za Sari Hasan-pašu.
• sultanija Gevherhan (1630 — 1647): udata 1645. godine za Haseki Mehmed-pašu.
• sultanija Fatma (1627 — 1642): najstarija kći. Bila je udata 1640. godine za Tudžarzade Mustafa-pašu (pogubljen 1641).
• sultanija Hafize (1636 — ?): jedino što je poѕnato o njoj je da je bila udata za nekog Husejin-pašu.
• sultanija Hanzade (1631 — 1680): kći Ajše-sultanije. Udata 1645. godine za Nakaš Mustafa-pašu.
• sultanija Ajše (1638 — 1675): kći Ajše-sultanije. Udata 1655. godine za Ermeni Sulejman-pašu.
• sultanija Rukije (1635 — 1716): udata 1659. za Zal Mustafa-pašu (umro 1662), udata 1663. za Ibrahim-pašu.

Porodično stablo

8. Murat III

4. Mehmed III

9. Sultanija Safije

2. Ahmed I

5. Sultanija Handan

1. Murat IV

3. Sultanija Mahpejker Kosem

Literatura

• Accounts and Extracts of the Manuscripts in the Library of the King of France. 2. R. Faulder. 1789. str. 51. „The sultan Morad put him to death in the year 1037 [AH], for some action which was contrary to the law of God.” 

• Inaldžik, Halil (2003). Osmansko carstvo : klasično doba, 1300—1600. Beograd: Utopija. str. 155.