Nagrada „Dragiša Kašiković”
Nagrada „Dragiša Kašiković” ustanovljena je u proleće 1994. godine, na inicijativu direktorke Izdavačke kuće „Srpska reč” Danice Drašković i satiričara Aleksandra Čotrića. Nagrada se dodeljuje za vrhunski umetnički domet i širenje slobode stvaralaštva u oblastima stvaralaštva kojima se bavio Dragiša Kašiković – novinarstvo, drama, aforistika i publicistika.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Danica Drašković predložila je da „Srpska reč” osnuje nagradu, a Čotrić je da se zove po Dragiši Kašikoviću. Odlučeno je tada da se Nagrada dodeljuje za vrhunski umetnički domet i širenje slobode stvaralaštva u oblastima stvaralaštva kojima se bavio Dragiša Kašiković – novinarstvo, drama, aforistika i publicistika, da o dobitnicima odlučuje stručni žiri sastavljen od poznavalaca oblasti za koje se uručuje priznanje, kao i da uručenje bude na godišnjicu Kašikovićevog ubistva.
Namera osnivača nagrade bila je da se sačuva uspomena na istaknutog stvaraoca u emigraciji koji je zbog svog književnog, publicističkog, novinarskog i političkog rada ubijen u Čikagu 17. juna 1977. godine, od, kako se sumnja, jugoslovenskih komunističkih agenata. Dragiša Kašiković, čije ime je ponela nagrada „Srpske reči”, bio je publicista, satiričar i dramski pisac, cenjena figura srpske emigracije u SAD.
Dobitnici nagrade[uredi | uredi izvor]
1994. Prvi laureati nagrade „Dragiša Kašiković“ bili su mr Radovan Kalabić za knjigu „Srpska emigracija“ u oblasti publicistike, Petar Luković, novinar lista „Vreme“ za kolumnu „Ćorava kutija“ u kojoj je objavljivao TV-kritike, Veljko Radović za komediju „Motel za ljudine“. Radomir Jovanović i dr Slobodan Simić ravnopravno su podelili nagrade u oblasti aforistike. Dadi Vujasinović, novinarki lista „Duga“ nagrada je dodeljena posthumno.
1995. Godine 1995. priznanja „Dragiša Kašiković“ pripala su Ljiljani Šop za seriju eseja „O naivnosti i nevinosti“ (publicistika), Nikoli Burzanu za tekstove objavljene u listu „Naša Borba“ (novinarstvo), Igoru Bojoviću za dramu „Divče“ (drama) i Aleksandru Čotriću za aforizme objavljene u domaćoj štampi (aforistika) . 1996.
1996. Godine 1996. laureati su postali: književnik Rastko Zakić i novinar Filip Mladenović (za satiru - odbio da primi nagradu), Milica Kuburović i Bojana Lekić (za novinarstvo), Milivoje Glišić (specijalna novinarska nagrada), novinar Nenad Stefanović (za knjigu „Sneg u julu") i antropolog dr Jovica Stojanović (za knjigu eseja „Starost") i Dušan Kovačević za dramu „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti“.
1997. Dobitnici za 1997. godinu su postali: Branko Glogovac za knjigu „Bezgrobna vojska Vasojevića“ (publicistika), Petar Ignja, novinar lista NIN (novinarstvo), Biljana Srbljanović za „Beogradsku trilogiju“ (drama) i Dejan Milojević za knjigu „Grešiti je patriotski“ (aforistika).
1998. Godine 1998. nagrada su dobili Slavko Maslar za knjigu „Zapisi iz građanskog rata 1945-1951..." (publicistika), dr Draško Ređep, kolumnista novosadskog lista „Svet“ (novinarstvo), Mirko Stojković za dramu „M 70, Slobodni pad u šest slika“ (drama), Iva Mažuranić (odnosno Miodrag Milojević) za knjigu aforizama „Teslino tajno oružje“ (aforistika).
1999. Nagradu su 1999. primili: Dr Milan Vasović, dr Kosta Nikolić i mr Bojan Dimitrijević za knjigu „Rat i mir Đenerala - izabrani spisi Dragoljuba M. Mihailovića“ (publicistika), informativna redakcija TV Studio B i glavni urednik Dragan Kojadinović (novinarstvo), Goran Marković za dramu „Govorna mana“, Milenko Vučetić za knjigu „Svetiljke i senke“ (književnost), Zoran T. Popović za knjigu aforizama „Periodični obračun“ (aforistika).
2000. Godine 2000. priznanje su poneli: dr Kosta Nikolić za „Istoriju Ravnogorskog pokreta“ (publicistika), Željko Kopanja iz Banjaluke i Bogoljub Pejčić iz Beograda (novinarstvo), Stevan Koprivica za „Bokeljski d-mol“ (dramski tekst), Dragan Rajičić za knjigu „Svoj na svome“ (aforistika) i Mihajlo Babin, maturant novosadske gimnazije „Svetozar Marković“ (posebna nagrada za najbolji maturski rad na temu „Draža Mihailović i izbeglička jugoslovenska vlada u Londonu").
2001. Ovo priznanje 2001. godine pripalo je: filozofu dr Milanu Brdaru za knjigu „Praksis odiseja“, novinaru „Danasa“ Vuku Cvijiću za novinarsko stvaralaštvo, Vladimiru Jovićeviću Jovu za aforizme i Mileni Marković za dramski tekst „Paviljoni“.
2002. i 2003. Za 2002. i 2003. godinu nagrada nije dodeljena.
2004. Priznanje su za 2004. godinu poneli: dramski pisac i reditelj Siniša Kovačević za tekst „Velika drama“, za (dramsko stvaralaštvo), publicista Uglješa Rajčević za knjigu „Zatirano i zatrto” o uništenim srpskim spomenicima (publicistika), književnik i profesor univerziteta dr Slavomir Gvozdenović iz Rumunije za knjigu „Čikago, Amerika i Vidovdan“, (za publicistiku), Vojislav Tufegdžić, novinar Radio-televizije B-92 (za novinarstvo) i satiričar Momčilo Mihajlović (za aforistiku).
2005. Priznanja su 2005. godine dobili „Glas crkve“ i protođakon Ljubomir Ranković iz Valjeva (za izdavaštvo), književnica Isidora Bjelica i novinarka Milena Popović (za novinarstvo), satiričar Vesna Denčić (za aforistiku), istoričari Goran Davidović i Miloš Timotijević za trilogiju „Zatamnjena prošlost“ i pisac Radoslav Kominac (za publicistiku).
2006. Priznanje „Dragiša Kašiković“ uručeno je 2006. kolumnisti nedeljnika „Vreme“ Ljubomiru Živkovu za novinarstvo, komentatoru lista „Politika“ Ljubodragu Stojadinoviću za knjigu „Ratko Mladić između mita i Haga“, za publicistiku, satiričaru Dragutinu Miniću Karlu za aforistiku i dramskom piscu Mileni Marković za dramu.
2007. U 2007. godini dobitnici su: Milovan Vitezović, književnik, za scenario filma „Gde cveta limun žut“ (za dramski tekst), Novica Stevanović, pukovnik i istoričar za knjigu „Poslednji srpski đeneral“ (za publicistiku), Miroslav Jovanović, glavni i odgovorni urednik „Svetlosti“ iz Kragujevca (za novinarstvo), Vitomir Teofilović (za aforistiku), za knjigu „Srbi i ostatak sveta“.
2008. Dobitnici 2008. godine su: Aleksandar Jugović za roman „Srpski u sto lekcija“, Predrag Ostojić za publicistiku, za knjigu „Čičina priča ili stradanje srpsko“, Miodrag Mića Jakšić iz Beograda za novinarstvo za seriju tekstova o Dragiši Kašikoviću objavljenih u domaćoj štampi, Aleksandar Baljak za knjigu „Rat je prvi počeo“ za aforistiku, Vasil Tolevski iz Skoplja u Makedoniji za antologičarski rad, za „Antologiju balkanskog aforizma“.
2009. Godine 2009. nagrada „Dragiša Kašiković“je uručena: novinaru „Večernjih novosti“ Predragu Vasiljeviću za novinarstvo, za seriju tekstova o posleratnim zločinima komunističkih vlasti, satiričaru Milanu Beštiću za aforistiku i istoričaru Nemanji Deviću za publicistiku, za knjigu “Istina pod ključem – Donja Jasenica u Drugom svetskom ratu”.
2010. U 2010. godini dobitnik nagrade za novinarstvo postao je novinar Studija B Predrag Sarapa, za uređivanje i vođenje gledane emisije „Problem“. Priznanje za publicistiku dobio je novinar, urednik i publicista Stevo Batić za urednički rad na delu „Deveti mart – dokumenti“, a laureat za aforistiku je Jovo Nikolić. Specijalnu plaketu dobila je producentkinja dokumentarnog filma „U spomen na Dragišu i Ivanku“ Milenija Perišić.
2011. U ovoj godini nagrada za novinarstvo uručena je komentatoru „Blica“ Milenku Vasoviću; za publicistiku sociologu kulture prof. dr Ratku Božoviću; za istoriografiju Branku M. Jevtiću za delo „Jugoslovenska vojska u otadžbini u Šumadiji“; za satiru piscu Dušanu Puači, a Posebnu plaketu dobio je rumunski književnik Valeriu Butulesku za knjigu aforizama „Peščane oaze“.
2013. Za stvaralaštvo u 2012. godini nagrađeni su: Dragoljub Petrović Draža, urednik i kolumnista dnevnog lista „Danas“, za novinarstvo; Zoran Rankić, glumac i aforističar, za aforistiku, za knjigu „Kod Cara u podne“ i Momčilo Dimitrijević, pisac, za publicistiku, za knjigu „Heroji ili izdajnici“.