Nagrada Lazar Vučković
Nagrada Lazar Vučković dodeljuje se za najbolju poeziju objavljenu u časopisu Stremljenja tokom jedne kalendarske godine i uručuje na književnim susretima Lazar Vučković tokom septembra ili oktobra.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Ustanovila ju je 1970. godine Redakcija lista Jedinstvo u Prištini u vreme kada je časopis Stremljenja izlazio u šest svezaka godišnje (1970—1985). Potom, kada je časopis počeo da izlazi u dvanaest svezaka, od 1985. godine, paralelno se dodeljivala i nagrada za pripovetku. S izgonom redakcije Jedinstva iz Prištine 1999. godine i proterivanjem Srba s Kosova i Metohije, dodeljuje se samo nagrada za poeziju[1].
Nagradu dodeljuje Novinsko-izdavačka ustanova Panorama – Jedinstvo. Odluku o dobitniku donosi petočlani žiri. Nagrada se uručuje u Domu kulture u Gračanici u okviru književne manifestacije Susreti Lazar Vučković.
Dobitnik za 2009. godinu je pesnik Slobodan Rakitić za stihove objavljene u časopisu tokom iste godine. Dobitnik za 2016. godinu je akademik Matija Bećković. Dobitnik nagrade 2021. je Bratislav R. Milanović za poemu „Jedna glava” objavljenu u časopisu Stremljenja.[2]
Dobitnici[uredi | uredi izvor]
Od 1970. do 1980.[uredi | uredi izvor]
- 1970 — Radoslav Zlatanović, za pesmu Oblak ovaj, učeni čergar nad mojom glavom, i Ratko Deletić, za pesmu Noć skuplja vijeka[3].
- 1971 — Petar Sarić, za pesmu Mir Bogorodice Ljeviške, i Ljuba Popović, za više pesama.
- 1972 — Darinka Jevrić za pesmu "Dečanska zvona ili svetkovina srca" i Milorad Petrović za pesmu "Luda zvona".
- 1973 — Branislava Tomić, za više pesama.
- 1974 — Rade M. Nikolić i Miraš Martinović.
- 1975 — Svetislav Vlahović, za tri pesme.
- 1976 — Srboljub Tasić, za pesmu Ostavljeni vinograd, i Bećir Musliju, za pesmu Reka što miriše na ružu.
- 1977 — Milutin Srbljak, za pesmu Pećinom, i Musa Ramadani, za pesmu Ljubav.
- 1978 — Blagoje Savić, za pesmu Drveće u mojoj sobi, i Ali Podrimji, za pesmu Prostor.
- 1979 — Stoiljko Stanišić, za pesmu Drveće u mojoj sobi; Nedžat Halimi, za pesmu Šalješ me u drvenu šumu; Bajram-Ibrahim Rogovali, za pesmu Most ljubavi.
- 1980 — Alija Džogović, za pesmu Vratiti se tiho sa Aleuta.
Od 1981. do 1990.[uredi | uredi izvor]
- 1981 — Slobodan Vukanović, za pesmu Pitalice mladih u zabavištu sazvežđa Sagitarije.
- 1982 — Mirko Žarić, za pesmu Memento.
- 1983 — Slobodan Kostić, za pesmu Nemušti jezik.
- 1984 — Dragomir Kostić, za pesmu Potčinjavanje volji.
- 1985 — Adam Puslojić, za pesmu Gračanički triptih.
- 1986 — Radosav Stojanović, za pesmu Stub ravnoteže.
- 1987 — Ljubica Miletić, za pesmu Pesma vidu koji neće da vidi dan.
- 1988 — Radomir Stojanović, za ciklus pesama.
- 1989 — Aleksandar Aca Despotović, za pesmu Svetopoljska nesanica.
- 1990 — Krstivoje Ilić, za pesmu Tužaljka za Lazarom.
Od 1991. do 2000.[uredi | uredi izvor]
- 1991 — Lazar Dašić, za ciklus pesama.
- 1992 — Dragiša Bojović
- 1993 — Momir Vojvodić, za pesmu Poskitani narod.
- 1994 — Dobrica Erić, za pesmu Zloduh.
- 1995 — Komnen Bulatović, za pesmu Doživljavanje istorije.
- 1996 — Nenad Grujičić, za pesmu Pojci znaju sonet.
- 1997 — Radoslav Vojvodić, za ciklus pesama.
- 1998 — Slobodan Stojadinović, za pesmu Išaran ukrasima nesanice.
- 1999–2000 — nije dodeljivana.
Od 2001. do 2010.[uredi | uredi izvor]
- 2001 — nije dodeljena
- 2002 — nije dodeljena
- 2003 — nije dodeljena
- 2004 — Ranko Đinović
- 2005 — Milan Mihajlović
- 2006 — Milica Jeftimijević Lilić
- 2007 — Ratko Popović
- 2008 — Miloje Dončić
- 2009 — Slobodan Rakitić
- 2010 — Zoran Vučić
Od 2011. do 2020.[uredi | uredi izvor]
- 2011 — Živojin Rakočević
- 2012 — Novica Sovrlić
- 2013 — Nenad Radenković Jera
- 2014 — Darinka Vučinić
- 2015 — Vidosava Arsenijević
- 2016 — Matija Bećković.[4]
- 2017 — Ljubivoje Ršumović, za pesmu „Žice oko Gračanice”.[5]
- 2018 — Rajko Petrov Nogo.[6]
- 2019 — Milovan Vitezović.[7]
- 2020 — Novica Đurić.[8]
Od 2021. do 2030.[uredi | uredi izvor]
- 2021 — Bratislav R. Milanović, za poemu „Jedna glava”.[9]
- 2022 — Vidak Maslovarić.[10]
Dobitnici nagrade za prozu[uredi | uredi izvor]
- 1986 — Vidosav Stevanović, za pripovetku Šanac (odlomak iz neobj. romana).
- 1987 — Danilo Nikolić, za pripovetku Ulazak u svet.
- 1988 — Jovan Radulović, za prozu Dalje od oltara (odlomak iz neobj. romana).
- 1989 — Petar Sarić, za pripovetku Petrušino kazivanje (odlomak iz neobj. romana Petruša i Miluša).
- 1990 — Aco Rakočević, za pripovetku Samoća.
- 1991 — Saša Hadži Tančić, za prozu Zavađeni.
- 1992 — Radosav Stojanović, za pripovetku Vrla strana.
- 1993 — nije dodeljena
- 1994 — Dragutin Rajković, za pripovetku Umri u pravo vreme.
- 1995 — nije dodeljena
- 1996 — Slaven Radovanović, za pripovetku Nikejski golub.
- 1997 — Novica Kitić, za pet priča.
- 1998 — Radoslav Bratić, za pripovetku Put u zemlju Hercega Stefana.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Bista Lazara Vučkovića na groblju u Gornjem Selu, u Sredačkoj župi, autor Svetomir Arsić-Basara -
Izgled diplome koja se dobijala uz nagradu za prozu, deo kolekcije Adligata
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Radosav Stojanović: Srpska knjiga na Kosovu i Metohiji 1945-2020, Alma, Beograd, 2023.
- ^ TRADICIONALNI PESNIČKI SUSRETI „LAZAR VUČKOVIĆ”: Manifestacija koja čuva srpku reč tamo gde je najugroženija („Večernje novosti”, 15. oktobar 2021)
- ^ Radosav Stojanović: Srpska knjiga na Kosovu i Metohiji 1945-2020
- ^ Zečević, D. (12. 10. 2016). „Bećkoviću uručena nagrada Lazar Vučković u Gračanici”. Novosti. Pristupljeno 20. 12. 2022.
- ^ „Ljubivoju Ršumoviću nagrada Lazar Vučković”. Radio Kim. 3. 10. 2017. Arhivirano iz originala 20. 12. 2022. g. Pristupljeno 20. 12. 2022.
- ^ „Gračanica: Rajko Petrov Nogo dobitnik nagrade “Lazar Vučković””. Radio Mitrovica Sever. 11. 10. 2018. Pristupljeno 20. 12. 2022.
- ^ „Pesnička nagrada “Lazar Vučković” Milovanu Vitezoviću”. Radio Mitrovica Sever. 4. 10. 2019. Pristupljeno 20. 12. 2022.
- ^ „Novica Đurić dobitnik nagrade "Lazar Vučković"”. RTV. 22. 10. 2020. Pristupljeno 20. 12. 2022.
- ^ „Počeli Pesnički susreti ’’Lazar Vučković’’”. Radio Kim. 14. 10. 2021. Arhivirano iz originala 21. 10. 2021. g. Pristupljeno 20. 12. 2022.
- ^ „Nagrada Lazar Vučković pripala Vidaku Maslariću”. Radio-televizija Gračanica. 29. 9. 2022. Arhivirano iz originala 20. 12. 2022. g. Pristupljeno 20. 12. 2022.