Nakovanj (alat)

Nakovanj

Grenvil ostrvo - Vankuver , Vankuver ,Nakovanj ispred kovačnice

Nakovanj je priručna alatka. Sastoji se od teškog masivnog bloka stene ili metala. Koristi se pri obradi predmeta uz pomoć čekića ili dleta. Nakovnje su koristile zanatilije od kasnog neolita – kovači koji su obrađivali metal, ali je korišćen i mnogo ranije, prvensteveno za obradu kamena.

Nakovnji su masivni koliko i praktični, jer što je njihova inercija veća, to efikasnije prouzrokuju da se energija udarnih alata prenese na radni komad. U većini slučajeva nakovanj se koristi kao alat za kovanje. Pre pojave moderne tehnologije zavarivanja, bio je primarni alat metalskih radnika.

Tipovi nakovnja

Postoje različiti tipovi nakovanja, u zavisnosti od potreba različitih zanatlija. Tipičan nakovanj metalaca ima ravno lice na kojem se oblikuje metal, mekši zadnji deo za deljanje i rog sa prednje strane za savijanje metala. Neki nakovnji imaju i rep. Većina nakovanja iz poslednja dva veka imaju i po dve rupe na licu, koje služe za umetanje raznoraznog alata, a poneki i više takvih rupa kako bi se zadovoljila potreba za različitim tipovima alatki.

Izgled

Tipičan nakovanj metalskih radnika sa rogom na vrhu, je bio uobičajen prizor u kovačnicama, ali se danas češće viđa po crtanim filmovima, kao na primer u Ptici Trkačici gde nakovanj vrlo često pada na glavu Peri Kojotu.

Kovač obrađuje gvožđe koristeći se čekićem i nakovnjem

Skulptura Nakovanj ogromnih dimenzija , umetnika Meskul Lesera na keju u Vankuveru

Nakovanj se često spominjao u drevnim grčkim i egipatskim spisima, uključujući tu i radove Homera (8. vek pre Hrista). Nakovnji su bili usavršeni tokom srednjeg veka kada je obrada gvožđa bila uobičajena praksa.

Nakovnji i muzika

Nakovnji su se koristili kao perkusionistički instrumenti u nekoliko poznatih muzičkih kompozicija, uključujući Verdijevu (Trovatore) (1853), Vagnerovu (Das Rheingold) (1854), temu iz filma Terminator, i komade Lilija (Lully). Postoje i barem dve poznate kompozicije pod imenom Nakovanj polka , jedna je od Alberta Parlova (Albert Parlow), a druga od Štrausa (u kojoj perkusionista tradicionalno nosi kožnu kecelju kovača).

Verovanja

Nakovanj je imao poseban karakter kultnog predmeta. Postojalo je verovanje da nakovanj treba da iskuju devet kovača, noću uoči subote kada je pun mesec. Na nakovanj se lepila sveća i pred njim molilo Bogu, a kadio se tamjanom uoči velikih praznika! Na nakovnju se vršilo zaklinjanje. Udaranjem čekića u nakovanj su se isterivale zle sile, dok se voda sa nakovnja smatrala lekovitom! Postojalo je verovanje da svaki kovač treba barem jednom godišnje da lupi čekićem o nakovanj da bi obnovio lanac kojim je vezan Đavo. To se najčešće radilo pred Božić.

U popularnoj kulturi

Vatreni nakovanj u grbu opštine Tohmajarvi

Ispaljivanje

Ispaljen nakovanj

Ispaljivanje nakovnja je praksa ispaljivanja nakovnja u vazduh koristeći barut. To je bilo popularno u Kaliforniji, istočnim Sjedinjenim Državama i južnim Sjedinjenim Državama, slično tome kako se danas koristi vatromet. Postoji rastuće interesovanje za rekonstrukciju ove „drevne tradicije“ u SAD, koja se sada proširila na Englesku.

Televizija i film

Tipičan metalski nakovanj, sa rogom na jednom kraju i ravnim licem na drugom, standardni je rekvizit za gegove iz stripova, kao oličenje teškog i nezgrapnog predmeta koji je savršen za bacanje na antagonista. Ova vizuelna metafora je uobičajena, na primer, u kratkim filmovima Looney Tunes i Merrie Melodies kompanije Varner Braders, poput onih sa Vili kojotom i Drumskim trkačom. Nakovnji u crtanim filmovima se takođe pominju u epizodi Gilmor Girls, gde jedan od glavnih likova pokušava da vodi razgovor o tome „Gde su nestali svi nakovnji?“, pozivajući se na njihovo ispadanje iz upotrebe u opštem obimu. Animanijaci su se često šalili na ovu temu tokom čitave serije, čak su imali i kraljevstvo po imenu Anvilanija, čiji su jedini nacionalni proizvod nakovnji.

Muzika

U praksi savremeni orkestri obično zamenjuju kočioni doboš ili drugu odgovarajuću čeličnu konstrukciju koju je lakše podesiti nego stvarni nakovanj, iako se po želji može prikazati vidljivo ubedljiv podupirač u obliku nakovnja. U Das Rheingold Vagner je imao devet malih, šest srednjih i tri velika nakovnja, ali orkestri retko mogu da priušte instrumentaciju u takvom obimu.

Vidi još

• Obrada metala
• Gvožđe
• Čelik
• Kovač

Literatura

• Zanati u Požarevcu krajem 19. i početkom 20. veka - studija - Danica Đokić 1995.
• Andrews, Jack (1994). New Edge of the Anvil. ISBN 978-1-879535-09-1. 
• Hrisoulas, Jim (1987). The Complete Bladesmith: Forging Your Way to Perfection. Boulder, Colorado: Paladin Press. ISBN 978-0-87364-430-3. 
• Postman, Richard (1998). Anvils In America. ISBN 978-0-9663256-0-7. 
• Scott, Derek B. (2008). Sounds of the metropolis: the nineteenth-century popular music revolution in London, New York, Paris, and Vienna, p. 139. Oxford University Press, New York. ISBN 978-0-19-530946-1
• Goncharov, A.F.; Struzhkin, V.V.; Somayazulu, M.S.; Hemley, R.J.; Mao, H.K. (jul 1986). „Compression of ice to 210 gigapascals: Infrared evidence for a symmetric hydrogen-bonded phase”. Science. 273 (5272): 218—230. Bibcode:1996Sci...273..218G. PMID 8662500. S2CID 10364693. doi:10.1126/science.273.5272.218. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Eremets, M.I.; Hemley, R.J.; Mao, H.K.; Gregoryanz, E. (maj 2001). „Semiconducting non-molecular nitrogen up to 240 GPa and its low-pressure stability”. Nature. 411 (6834): 170—174. Bibcode:2001Natur.411..170E. PMID 11346788. S2CID 4359193. doi:10.1038/35075531. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Caldwell, W.A.; Nguyen, J.; Pfrommer, B.; Louie, S.; Jeanloz, R. (1997). „Structure, bonding and geochemistry of xenon at high pressures”. Science. 277 (5328): 930—933. doi:10.1126/science.277.5328.930. 
• Castelvecchi, D. (2017). „Physicists doubt bold report of metallic hydrogen”. Nature. 542 (7639): 17. Bibcode:2017Natur.542...17C. PMID 28150796. doi:10.1038/nature.2017.21379 . 
• Forman, Richard A.; Piermarini, Gasper J.; Barnett, J. Dean; Block, Stanley (1972). „Pressure measurement made by the utilization of ruby sharp-line luminescence”. Science. 176 (4032): 284—285. Bibcode:1972Sci...176..284F. PMID 17791916. S2CID 8845394. doi:10.1126/science.176.4032.284. 
• Kinslow, Ray; Cable, A.J. (1970). High-velocity impact phenomena. Boston: Academic Press. ISBN 978-0-12-408950-1. 
• Jayaraman, A. (1986). „Ultrahigh pressures”. Review of Scientific Instruments. 57 (6): 1013—1031. Bibcode:1986RScI...57.1013J. doi:10.1063/1.1138654. 
• Bromberg, Steven E.; Chan, I.Y. (1992). „Enhanced sensitivity for high-pressure EPR using dielectric resonators”. Review of Scientific Instruments. 63 (7): 3670. Bibcode:1992RScI...63.3670B. doi:10.1063/1.1143596. 
• Chandra Shekar, N.V.; et al. (2003). „Laser-heated diamond-anvil cell (LHDAC) in materials science research”. Journal of Materials Sciences and Technology. 19 (6): 518. 
• Subramanian, N.; et al. (2006). „Development of laser-heated diamond anvil cell facility for synthesis of novel materials” (PDF). Current Science. 91: 175. Arhivirano iz originala (PDF) 08. 08. 2017. g. Pristupljeno 10. 11. 2022. 
• Piermarini, Gasper J. (1. 12. 2001). „High Pressure X-Ray Crystallography With the Diamond Cell at NIST/NBS”. Journal of Research of the National Institute of Standards and Technology. 106 (6): 889—920. PMC 4865304 . PMID 27500054. doi:10.6028/jres.106.045. „"The original diamond anvil pressure cell, now on display in the NIST Gaithersburg Museum. The unrefined instrument was handmade by C. E. Weir at NBS in 1957–58."” CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Weir, C.E.; Lippincott, E.R.; Van Valkenburg, A.; Bunting, E.N. (jul 1959). „Infrared studies in the 1 to 15 micron region to 30,000 atmospheres”. Journal of Research of the National Bureau of Standards Section A. 63A (1): 55—62. ISSN 0022-4332. PMC 5287102 . PMID 31216141. doi:10.6028/jres.063A.003. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Block, S.; Piermarini, G. (1976). „The diamond cell stimulates high-pressure research”. Physics Today. sv. 29 br. 9. str. 44. Bibcode:1976PhT....29i..44B. doi:10.1063/1.3023899. 
• Dubrovinsky, Leonid; Dubrovinskaia, Natalia; Prakapenka, Vitali B.; Abakumov, Artem M. (2012). „Implementation of micro-ball nano-diamond anvils for high-pressure studies above 6 Mbar”. Nature Communications. 3: 1163. Bibcode:2012NatCo...3.1163D. PMC 3493652 . PMID 23093199. doi:10.1038/ncomms2160. 
• Funamori, N.; Sato, T. (2008). „A cubic boron nitride gasket for diamond-anvil experiments”. Review of Scientific Instruments. 79 (5): 053903—053903—5. Bibcode:2008RScI...79e3903F. PMID 18513075. doi:10.1063/1.2917409. 
• Lin, Jung-Fu; Shu, Jinfu; Mao, Ho-Kwang; Hemley, Russell J.; Shen, Guoyin (2003). „Amorphous boron gasket in diamond anvil cell research”. Review of Scientific Instruments. 74 (11): 4732. Bibcode:2003RScI...74.4732L. S2CID 30321856. doi:10.1063/1.1621065. 
• Zou, Guangtian; Ma, Yanzhang; Mao, Ho-Kwang; Hemley, Russell J.; Gramsch, Stephen A. (2001). „A diamond gasket for the laser-heated diamond anvil cell”. Review of Scientific Instruments. 72 (2): 1298. Bibcode:2001RScI...72.1298Z. doi:10.1063/1.1343864. 
• Mao, H.K.; Bell, P.M.; Shaner, J.W.; Steinberg, D.J. (jun 1978). „Specific volume measurements of Cu, Mo, Pd, and Ag and calibration of the ruby R1 fluorescence pressure gauge from 0.06 to 1 Mbar”. Journal of Applied Physics. 49 (6): 3276—3283. Bibcode:1978JAP....49.3276M. doi:10.1063/1.325277. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Mao, H.K.; Xu, J.; Bell, P.M. (april 1986). „Calibration of the ruby pressure gauge to 800 kBar under quasi-hydrostatic conditions”. Journal of Geophysical Research. 91 (B5): 4673—4676. Bibcode:1986JGR....91.4673M. doi:10.1029/JB091iB05p04673. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Bassett, W.A.; et al. (1993). „A new diamond anvil cell for hydrothermal studies to 2.5 GPa and from −190 to 1200 °C”. Review of Scientific Instruments (Submitted manuscript). 64 (8): 2340—2345. Bibcode:1993RScI...64.2340B. doi:10.1063/1.1143931. 
• Couzin, J. (2002). „Weight of the world on microbes' shoulders”. Science. 295 (5559): 1444—1445. PMID 11859165. S2CID 83692800. doi:10.1126/science.295.5559.1444b. 
• Vanlinit, D.; et al. (2011). „Rapid Acquisition of gigapascal-high-pressure resistance by Escherichia coli”. mBio. 2 (1): e00130—10. PMC 3025523 . PMID 21264062. doi:10.1128/mBio.00130-10. 
• Sharma, A.; et al. (2002). „Microbial activity at Gigapascal pressures”. Science. 295 (5559): 1514—1516. Bibcode:2002Sci...295.1514S. PMID 11859192. S2CID 41228587. doi:10.1126/science.1068018. 
• Oger, Phil M.; Daniel, Isabelle; Picard, Aude (2006). „Development of a low-pressure diamond anvil cell and analytical tools to monitor microbial activities in situ under controlled p and t” (PDF). Biochimica et Biophysica Acta (BBA) - Proteins and Proteomics. 1764 (3): 434—442—230. PMID 16388999. doi:10.1016/j.bbapap.2005.11.009. 

Spoljašnje veze

• Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Anvil”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press.