Nameštaj

Stolica u ampir stilu

Stolica u ampir stilu

Stolica u ampir stilu

Sto za ručavanje za dvoje

Nameštaj je nastao kao upotrebna forma koja nije imala nikakve umetničke pretenzije. Nameštaj služi za potrebu života i njegov stil je sastavljan na osnovu potreba i načina života i nikada nije rezultat stvaranja neke određene forme. Sve potrebe života se menjaju po ličnim pretenzijama koje mogu biti jednostavne i funkcionalne a isto tako i reprezentativne. Forma nameštaje se menja promenama svetla i senke, rezanom ili bojenom dekoracijom, naglašavanjem preloma, pravilnim rastavljanjem delova, proporcionisanjem celina i pravilnim odnosima glatkih, ukrašenih, izlomljenih ili zatvorenih delova.

Pod nameštajem se u srpskom jeziku podrazumevaju predmet i koji se nalaze u prostorijama za stanovanje (kući) i služe da bi ukućani bolje živeli i radili. Širi pojam za nameštaj podrazumeva predmete i u drugim radnim prostorijama čovekovog bivstvovanja: kancelarije, razne radne prostorije, lokali, unutrašnjost raznih objekata ili unutrašnjost prevoznih sredstava i drugo... Komadi nameštaja mogu imati različitu svrhu: za spavanje, za sedenje, za rad, za zabavu, za ukras.

Pojam

Nameštaj je reč koja potiče od glagola namestiti što znači nešto postaviti na svoje mesto.

Podela nameštaja

Sve delove nameštaja delimo na;

• nosioce i
• kovčege

Njihovom kombinacijom je nastao celokupni nameštaj. Razlikovanje pojedinih vrsta nameštaje je znak kulturnog napretka.

Nosioci

Forma nosioca je sastavljena iz tri ili četiri vertikalna podupirača na kojima počiva okvir ili daska. Ponekad se u istoriji javljaju simboličke forme kojim se podupiračima daju forme životinjskih ili ptičijih nogu da bi se naglasile funkcije stajanja.

Kovčezi

Kovčezi su u svojoj jednostavnoj formi kubičnih oblika koji su sabijeni i sačinjeni od dasaka. Životnost je omogućena uramljivanjem koje je trebalo da predupredi neke nedostatke drveta i koje se koristi za naglašavanje linija i ukrašavanje. Površine su prvo bile neutralne a kasnije su se rastavljale. Od mlađeg kamenog doba se susrećemo sa kovčezima sa krovovima koji imaju sličnost sa kućama. Ovaj način je bio podnmetovan za prenošenje arhitektonskih ideja u gradnju nameštaja.

Istorija nameštaja

U istoriji umetnosti nameštaja mogu se razlikovati pojedine epohe počev od orijentalnih kultura egipatske umetnosti, dobu klasične antike, grčke i rimske umetnosti. Antički nameštaj je očuvan samo u fragmentima ali se dosta o njemu zna zahvaljujući arheologiji. Srednji vek počinje dobom predkarolinške umetnosti i preko romanske primitivnosti dolazi do razdoblja gotike. U doba renesanse se u prednji plan uvodi umetnička misao. Barok je promena doba renesanse koji je obeležio Mikelanđelo otklonivši se od jednostavnosti i karakteriše se bogatstvom najrazličitijih formi i ukrasa u nameštaju koje su uticale na posmatrača svojim velikim rasponima linija. Posle baroka počinje nova epoha koja je trajala sve do početka 19. veka i koja se može nazvati dvorskim razdobljem. Pozni stil Luja XIV kralja sunca je sastavljen iz delova Francuske i Nemačke. Rokoko je minijaturizacija i zaključak baroka. Uticaj engleskih strujanja u polju nameštaja u 18. veku je bio prisutan- zatim dolazi do vraćanja ka antičkim uzorima preko stila Luja XVI. Klasicizam je završetak dugog razdoblja koji je nastao u polovini 18. veka i prelazu od stila Luja XVI ka majestoznom i luksuznom nameštaju empira sve do nameštaja bidermajera se ogleda promena ukusa evropskog u umetničkom stvaranju.

U 19. veku se javljaju težnje za internacionalizacijom i nameštaj postaje sveobuhvatni proces civilizacije. Proizvođači nameštaja i arhitekti postaju svesni da savremeni nameštaj mora da odgovara potrebama savremenog čoveka.

Nameštaj starog veka

Stari vek je znao već sve vrsta nameštaja. Samo se u doba renesanse povećao broj pojedinih vrsta i povećanje tipa nameštaja. Navike u Orijentu podmenjivali su upotrebu malog nameštaja jer se uobičavalo sedenje na ćilimovima (izuzimajući Kinu). Kod Vavilonjana i Asiraca koji su jedna od najstarijih civilizacija oseća se uticaj egipatskog nameštaja o kome imamo dosta informacija. Egipatski nameštaj je ukrašen rezbarijom i ornamentima iz sveta životinjskog i biljnog a javlja se i tapaciranje nameštaja. Umetnost starog veka poznavalo je radove kao oblaganje zlatom, slonovačom, poznavanje plemenitog drveta kao i šperploču. U grčkom domaćinstvu je bilo malo nameštaja i nameštaj je bio od drva ukrašavan staklom, slonovačom i poznavali su i zakrivljavanje drveta pomoću vrele vode, poznavali su tiplovanje, eksere i mnoge postupke koji se i danas primenjuju a produkti su bili uglačani nekom vrstom politure. Razlike između Egipatskog i grčkog nameštaja su razlike u shvatanju života i smrti jer je egipatska umetnost bila za život posle smrti iako nameštaj i odevanje podleže istim zakonima. Grčke skulpture i rezbarije imaju estetski značaj. Grčki krevet je bio lak i pokretan. Rimljani su primili nameštaj od Grka. Rimski stolovi su brojni po formi. U umetnosti starog veka su otkriveni svi načini obrađivanja drveta kao i spajanje i oblaganje, politiranje tapaciranje, kao i činjenica da su svi pronalasci tokom razvoja morali biti ponovo objavljivani kao i da je razvoj nameštaja spojen i zavisan od društvenih i privrednih odnosa.

Srednji vek

Posle raspada rimske imperije i prodora Germana se usidrila rimska kultura u istočnoj rimskoj imperiji, kasnije vizantijskoj u kojoj su se ostaci antičke umetnosti očuvali vekovima. Na istim osnovama se izgrađivala umetnost nameštaja. Obljubljena dekoracija je bila ulaganje slonovače a od razvoja svile upotrebljavao se i tekstil. Nameštaj je bio izmenjan antički nameštaj kod kojih su antički elementi varvarizovani, ali je razvijena kultura uvek pobeđivala nad kulturom mladih naroda. U dekoraciji se upotrebljavaju plitki reljefi. Upotrebljavaju se ponovo oživljeni oblici stolica na rasklapanje.

Pozna gotika

15. vek se karakteriše i cvetanjem kulture i počinje građanska kultura i stvara se spoj narodne i antičke umetnosti a pronalazak vodene pile je omogućio razvoj novih oblika nameštaja. Od 14. veka je drvo spajano sa nazubljivanjem i otpale su gvozdeni spojevi i pruge. Na čelu cehova stajali su stari majstori koji se bdeli nad redom u cehu. Cehovi su izdavali svedočanstva i primali nove učenike a niko nije osim njih mogao da radi zanate.

Renesansa i barok

U 15. veku se javlja oživljavanje antike u Italiji koje je krajem veka jako unapredilo zanatstvo i izradu nameštaja. U 16. veku se ovo proširuje i na ostale zemlje u Evropi i raširuje se ovaj stil koji se oslobodio svih strogih formi svoga nastanka. Ponovo se upotrebljava tehnika intarzije i inkrustacije koje su poznavane još u egipatskoj umetnosti i koja je gajena u Orijentu i dolazila je preko Španije i Venecije i upotrebljavana je za ukrašavanje škrinja, stolica i klupa. Neki nameštaj je ipak pogodniji za eksponat u muzejima nego za upotrebu. Iako je renesansa bila sveobuhvatni proces ipak je njen centar bila Italija.

Rokoko

U baroku je bio u Italiji omiljen nameštaj sa pozlatama. U rokokou su se odlonjavali od lepota i raskošnosti i davali su prednost lakiranim nameštajima sa cvećem i uokvirivanjima u boji. U rokokou se trudilo da se dokaže da nameštaj stvara organsku celinu i u njemu je u 18. veku došlo posle stroge gradnje u srednjem veku do vrhunskog napretka. Posle se počinje javljati novi klasični stil i na obzoru je novo englesko narodno stvaranje koje dolazi nemačkom nameštaju u pomoć i novi podneti za rađajuću se evropsku demokratiju.

Nameštaj u jugoistočnoj Evropi

Na jugoistočnoj Evropi- Mađarska, Rumunija, Bugarska, Albanija, Grčka, Turska i Jugoslavija u ranom srednjem veku je bilo mnogo suprotnosti i izražavale su se težnje za osamostaljivanjem na ruševinama Rimskog carstva i kasnije osamostaljivanje od Vizantijskih uticaja i to je sezalo do 9. veka u sudbinu Mađarske i Srbije i drugih zemalja ovoga dela Evrope.

Stanovanje i stambena kultura je bila u svim imenovanim zemljama potisnuta od strane Turske imperije jako napadno. Glavno središte viših stremljenja bili su kraljevski dvorovi, gradovi, manastiri i plemstvo. Izrada je bila vođena južnonemačkim i italijanskim zanatlijama i njihovi se uticaji postepeno šire i na seosku sredinu i njihove sobe. U Mađarskoj koje je osim Hrvatske donekle bilo iznimkom javljaju se kasnije povraci ka evropskom kulturnom razvoju. Sve ostale zemlje su podlegli uticajima orijentalizma i središte su svoga interesa u stambenoj sredini preneli na tekstilne izrađevine. Primerci nameštaja su se minijaturizovali u stambene dopune. Samo posle potpunog isterivanja Turaka iz Evrope 1912. godine vratilo se u sve zemlje opet evropski načini stanovanja.

Kod nas u Srbiji u enterijeru narodne arhitekture figuriše nizak i jednostavan nameštaj sa sofrom i tronošcima, klupe i škrinje. Za gosta i domaćina se izrađuje stolovača specijalna stolica koja je lepo ukrašena rezbarijom.

U nameštaj spadaju

Izložba nameštaja

• vitrina,
• kauč,
• dvosed,
• trosed,
• ugaona garnitura
• kolevka,
• komoda,
• krevet,
• krevetac,
• kredenac,
• ormar,
• otoman,
• plakar,
• polica,
• regal,
• sofa,
• sto,
• stolica,
• hoklica,
• fotelja,
• francuski ležaj,
• čiviluk
• šifonjer
• sekreter

Galerija

• 
  krevet
• 
  polica za knjige
• 
  klupa sa stolom
• 
  fotelja
• 
  kauč
• 
  šamlica
• 
  ormar
• 
  dečji nameštaj
• 
  Sekreter sa biblijskim scenama (Muzej Mandraliska)

Literatura

• Dějiny nábitkového umění, F. Cimburek-Jan Halák-Karel Herain-Zdenek Wirth, Brno 1948.
• Blakemore, Robbie G. (2006). History of interior design & furniture: from ancient Egypt to nineteenth-century Europe. J. Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-46433-4. 
• Britannica, Encyclopædia (23. 2. 2016). „Furniture”. Arhivirano iz originala 16. 5. 2016. g. Pristupljeno 16. 5. 2016. 
• Gadalla, Moustafa (2007). The Ancient Egyptian Culture Revealed. Tehuti Research Foundation. ISBN 978-1-931446-27-3. 
• Litchfield, Frederick (2011). Illustrated History of Furniture. Arcturus Publishing. ISBN 978-1-84837-803-2. 
• Lucie-Smith, Edward (1979). Furniture: A Concise History. Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-18173-7. 
• Metropolitan Museum of Art (1999). Egyptian Art in the Age of the Pyramids. New York: Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-0-87099-907-9. 
• Smardzewski, Jerzy (2015). Furniture Design. Springer. ISBN 978-3-319-19533-9. 
• Solodow, Joseph B. (2010). Latin Alive: The Survival of Latin in English and the Romance Languages. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-48471-8. 
• Weekley, Ernest (2013). An Etymological Dictionary of Modern English. Courier Corporation. ISBN 978-0-486-12287-8. 
• Bailey, Gauvin Alexander (2012). Baroque & Rococo. Phaidon. ISBN 978-0-7148-5742-8. 
• Bucătaru, Marina (1991). Stiluri și Ornamente la Mobilier (na jeziku: rumunski). Editura Didactică și Pedagogică. ISBN 973-30-1079-0. 
• Richter, G.M.A. (1966). The Furniture of the Greeks, Etruscans, and Romans. Phaidon. 
• Roebuck, Carl (1966). The World of Ancient Times. New York: Charles Schribner's Sons Publishing. 
• Wanscher, Ole (1980). Sella Curulis: The Folding Stool, an Ancient Symbol of Dignity. Copenhagen: Rosenkilde and Bagger. 

Spoljašnje veze

• Le Garde-meuble, ancien et moderne (1841 -1851) Digital Exhibition of an influential French furniture magazine. Smithsonian Institution Libraries
• vImages of furniture design available from the Visual Arts Data Service (VADS) - including images from the Frederick Parker Chair Collection, Design Council Archives, and the Design Council Slide Collection.}-
• Dictionary of the History of Furniture
• History of Furniture Timeline Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јануар 2020) From Maltwood Art Museum and Gallery, University of Victoria
• Illustrated History Of Furniture
• Furniture Guide
• Home Economics Archive: Tradition, Research, History (HEARTH)
  An e-book collection of over 1,000 books on home economics spanning 1850 to 1950, created by Cornell University's Mann Library. Includes several hundred works on furniture and interior design in this period, itemized in a specific bibliography.
• American Furniture in The Metropolitan Museum of Art, a fully digitized 2 volume exhibition catalog