Napadi Islamske Države u Evropi

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Napadi Islamske Države u Evropi
Deo rata protiv Islamske Države i terorizma
Le Monument à la République recouvert d'hommages à l'attentat de Nice du 14 juillet 2016.jpg
Spomen ploča žrtvama terorističkog napada u Nici 14. jula 2016. godine.
Vreme:24. maj 2014. — danas
Mesto:Zapadna Evropa, Francuska, Belgija, Ujedinjeno Kraljevstvo
Srednja Evropa, Nemačka, Švajcarska
Skandinavsko poluostrvo, Švedska
Kavkaz, Rusija
Balkan, Bosna i Hercegovina, Srbija (Kosovo i Metohija), Makedonija, Turska
Uzrok:Raspad Jugoslavije, Rat u Avganistanu, Rat u Iraku, Arapsko proleće, Građanski rat u Siriji, Rat u Libiji, Evropska migrantska kriza
Ishod: U toku
Sukobljene strane

 EU
 NATO


 Francuska
 Belgija
 Ujedinjeno Kraljevstvo
 Nemačka
 Švajcarska
 Bosna i Hercegovina
 Srbija
 Makedonija
 Turska
 Rusija
Politička i obaveštajna podrška
Flag of Islamic State of Iraq.svg Islamska Država
Komandanti i vođe
Evropska unija Žan Klod Junker
Evropska unija Donald Tusk
NATO Jens Stoltenberg

Francuska Fransoa Oland
Belgija Šarl Mišel
Belgija Filip od Belgije
Ujedinjeno Kraljevstvo Dejvid Kameron
Ujedinjeno Kraljevstvo Elizabeta II
Bosna i Hercegovina Bakir Izetbegović
Bosna i Hercegovina (Republika Srpska) Milorad Dodik
Srbija Aleksandar Vučić
Srbija Tomislav Nikolić
Severna Makedonija Nikola Gruevski
Severna Makedonija Đorge Ivanov
Turska Redžep Tajip Erdogan
Turska Ahmet Davutoglu
Rusija Vladimir Putin
Rusija Dmitrij Medvedev
Rusija Sergej Lavrov
Flag of Islamic State of Iraq.svg Abu Bakr el Bagdadi
Flag of Islamic State of Iraq.svg Saleh Abdeslam
Jačina
5. 000 000. snaga 20. 000 džihadista
Žrtve i gubici
Ubijeno:
Francuska: 230
Belgija: 34
Nemačka: 9
Bosna i Hercegovina: 3
Makedonija: 8
Turska: 214
Rusija: 2
Ukupno: 548
Ranjeno:
Francuska: 680
Belgija: 342
Nemačka: 20
Bosna i Hercegovina: 3
Makedonija: 37
Turska: 893
Rusija: 30
Ukupno: 1975
Preko 3000 (uglavnom u Turskoj)

Pozadina[uredi]

Većina zemalja članica i nečlanica EU su članice NATO-a (vojnog saveza pod vođstvom SAD) koji je u svojoj istoriji često predvodio vojne akcije u mnogim bliskoistočnim i severnoafričkim zemljama. Nakon Drugog svetskog rata, Evropa je podeljena na zapadni pod kontrolom NATO saveza i istočni blok pod kontrolom Varšavskog pakta na čelu sa Sovjetskim Savezom. Posle pada komunizma i raspada Varšavskog pakta 1991. godine, NATO je ostao jedini dominantan vojni savez na svetu.

Ratovi van Evrope i EU[uredi]

Sjedinjene Američke Države kao najdominantnija članica NATO-a, pokretala je nekoliko vojnih operacija na područjima pretežno naseljenim muslimanskom populacijom. Tokom raspada Jugoslavije, došlo je do rata u bivšim republikama sa većinskim muslimanskim življem (u BiH, Kosovu i Metohiji i Makedoniji). Nakon napada na teritoriji SAD 11. septembra 2001. godine, NATO koalicija predvođena SAD-om je izvršila napad na Avganistan, a 2003. godine Irak. Intervencija u Avganistanu je prevashodno usmerena protiv terorističke organizacije Al Kaide i njenog vođe Osame Bin Ladena. U maju 2011. godine, Osama Bin Laden je likvidiran u severozapadnom Pakistanu gde se krio i vodio gerilski rat protiv legalne pakistanske vlade. Napadom SAD i njenih saveznika na Irak, Al Kaida se nametnula kao pokret otpora američkoj okupaciji. Najčešće je izvodila samoubilačke napade na koalicione snage uz velike civilne žrtve. U decembru 2011. godine, koalicija prdvođena SAD-om je napustila Irak, ali se nakon toga raširio sektaški rat koji i danas traje.

Arapsko proleće[uredi]

Arapsko proleće je naziv za talas demonstracija, protesta i pobuna u prevashodno arapskim zemljama, koji su počeli u decembru 2010. godine u Tunisu[1] i Egiptu početkom 2011. godine,[2] zatim Libiji,[3] Bahreinu,[4] Siriji[5] i Jemenu,[6] Alžiru,[7] Iraku,[8] Jordanu,[9] Maroku[10] i Omanu,[11] kao i na granicama Izraela[12] i manjih protesta u Kuvajtu,[13] Libanu,[14] Mauritaniji,[15] Saudijskoj Arabiji,[16] Sudanu[17] i Zapadnoj Sahari.[18] Protesti su imali oblike građanskog protesta sa demonstracijama, marševima kao i korišćenje društvenih mreža poput Fejsbuka, Tvitera i Jutjuba.[19]

Vlasti su često na demonstracije odgovarale nasiljem,[20][21][22] kao i provladinim protestima i kontrademonstracijama.[23][24][25] Nakon pada režima u Tunisu i Egiptu, na demokratskim izborima su pobedili islamisti, a u Libiji je došlo do oružane pobune protiv višedecenijskog lidera te zemlje Muamera el Gadafija koji je u avgustu svrgnut sa vlasti, a u oktobru 2011. godine surovo likvidiran[26], a njegovo ubistvo su pozdravili mnogi zapadni lideri

Rat u Siriji i uspon Islamske države[uredi]

Na talasu Arapskog proleća, do nemira je došlo i u Siriji koja je uz Libiju bila poslednja socijalistička zemlja u arapskom svetu i sa poslednjim autoritarnim liderom Bašarom el Asadom. Nakon smrti svog oca koji je umro 2000. godine, Bašar el Asad je nasledio vlast[27]. Do otvorene pobune je došlo u martu 2011. godine, kada su na ulice izašli protivnici vlasti uz nasilne proteste na koje je vlast odgovorila silom. Posle višemesečne pobune, došlo je do militarizacije Asadovih protivnika, što je dovelo do krvavog građanskog rata u koji su umešane i suprostavljene najveće svetske sile. U rat van svoje teritorije se posle kraja hladnog rata prvi put umešala Rusija koja je podržala Asadov režim, a potom joj se pridružila i Kina. Rat u Siriji se vodio u početku protiv sirijske vlade (koju su podržale Rusija i Kina) i sirijske opozicije koje su podržale zapadne sile (SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Nemačka) i neke sunitske zalivske zemlje (Turska, Saudijska Arabija, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati). Od 2012. godine u rat su ušli i Kurdi, a od 2013. godine glavnog asadovog protivnika preuzima Islamska Država u Iraku i Levantu (IDIL), a veliki deo opozicionih snaga prelazi na stranu terorističke organizacije Al Nusra, koja je glavna ispostava Al Kaide. U junu 2014. godine, Islamska Država je pokrenula veliku ofanzivu u Iraku gde je zauzela trećinu teritorije države i drugi po veličini grad Mosul, a potom 70% teritorije Sirije gde je zauzela gotovo čitavu pustinjsku oblast i proglasila grad Raku svojim administrativnim centrom. Prilikom zauzimanja velikih teritorija na čelo Islamske Države je došao Abu Bakr el Bagdadi. Pripadnici Islamske Države su tokom leta 2014. godine vršili masovne egzekucije političkih protivnika i zarobljenih stranih novinara odsecanjem glava. Uspon i masovne egzekucije Islamske Države su izazvale vojnu intervenciju SAD i zapadnih saveznika (Kanada, Australija, Novi Zeland, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, kasnije Nemačka i Holandija) u junu u Iraku, a u Siriji u septembru 2014. godine. Godinu dana kasnije, vazdušnim udarima u Siriji se priključila i Rusija uništavajući vojnu i ekonomsku infrastrukturu Islamske Države i Al Nusra fronta. Nakon ulaska Rusije u rat u Siriji, Islamska Država je počela da postepeno gubi osvojene teritorije u Siriji, ali su na njen račun najviše zauzeli Kurdi posle pobede u bici za Kobani (mesto na sirijsko-turskoj granici) uz podršku američkih vazdušnih udara[28]. Ruske snage su uglavnom bile usmerene u severozapadnoj Siriji bombardujući u okolini Homsa i Alepa pripadnike Al Nusra fronta i Sirijske slobodne armije koji su u septembru 2015. godine ugrozili ruske vojne baze u lukama Latakiji i Tartusu. U februaru 2016. godine, sirijska vojska je uz pomoć ruskih vazdušnih udara pokrenula veliku ofanzivu opkolivši najveći sirijski grad Alepo, što je izazvalo osudu saveznika sirijske opozicije, naročito Turske i Saudijske Arabije koje su se pripremale za kopnenu intervenciju. Ofanzivu sirijske armije su iskoristili Kurdi koji su presekli dotok oružja sirijskoj opoziciji i Al Nusru frontu koje podržava Turska. Turska je počela da granatira Kurdske položaje u severozapadnoj Siriji i pokrenula vojnu operaciju na jugoistoku svoje teritorije protiv Kurdskih pobunjenika. Ratna dejstva u Siriji, kao i uspon Islamske Države, doveli su do masovnih migracija islamskog stanovništva prema zapadu, a naročito prema zapadnoj Evropi.

Evropska migrantska kriza[uredi]

Ratovi u Avganistanu, Iraku, Libiji, Siriji, Somaliji i drugim muslimanskim zemljama, kao i uspon Islamske Države, doveli su do najveće migrantske krize širom sveta, naročito u Evropi tokom leta i jeseni 2015. godine. Među mnogim migrantima stiglo je nekoliko hiljada terorista iz redova Islamske Države i drugih terorističkih organizacija. Većina terorista su u Evropu stigli balkanskom rutom preko Turske, Grčke, Makedonije, Srbije, Mađarske, Hrvatske i Slovenije u zapadnu i srednju Evropu. U septembru i oktobru 2015. godine, Mađarska je zatvorila džavnu granicu sa Srbijom i Hrvatskom, pa se glavnina izbegličkog talasa preusmerila preko Hrvatske. Potezi mađarske vlade su doveli do kratkotrajnog srpsko-hrvatskog i hrvatsko-slovenačkog carinskog i ekonomskog rata, ali je intervencija Evropske Unije i Nemačke smirila tenzije među balkanskim susedima i prolazak izbeglica i migranata se nastavio ne smetano. U januaru 2016. godine, mnoge zemlje EU su se suprostavile migrantskoj politici nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je tolerantna prema izbeglicama i dopušta im slobodan dolazak u Nemačku i EU. Mnoge su samoinicijativno pokušale da ukinu Šengen i spreče dalji priliv izbeglica, a najviše su se isticale Mađarska, Poljska, Slovačka, Češka i Finska, a Velika britanija je raspisala za 23. jun referendum o opstanku u EU. Potezi pojedinih članica EU doveli su do humanitarne krize u Grčkoj jer su balkanske države zatvorile granicu za priliv migranata. Balkanska ruta je zvanično zatvorena 8. marta 2016. godine dogovorom EU i Turske o kontroli i prekidu masovnog priliva izbeglica i migranata.

Napadi u Zapadnoj i Srednjoj Evropi[uredi]

Napadi u Belgiji[uredi]

Prvi ozbiljan napad u Evropi dogodio se u glavnom gradu Belgije Briselu kada je napadač sa kalašnjikovom ubio je četiri osobe u jevrejskom muzeju u Briselu 24. maja 2014. godine[29]. Za ubistvo je optužen bivši francuski borac povezan sa Islamskom državom u Siriji[30]. Drugi teroristički napad u Belgiji dogodio se 6. avgusta 2016. godine po podne u mestu Šarlroa, kada je radikalni islamista, uz povike "Alahu akbar" mačetom napao dve policajke na dužnosti. Jedna pripadnica policijske službe je tom prilikom zadobila duboke povrede po licu i odmah je prebačena u bolnicu, dok je druga lakše ranjena. Istovremeno, reagovao je kolega napadnutih policajki, koji se našao u blizini, pripucao i teško ranio napadača, koji je kasnije podlegao povredama u bolnici[31]. Dana 22. marta 2016. godine u belgijskoj prestonici Briselu, došlo je do sinhronizvovanih napada na aerodrom i metro u kom je poginulo 34 ljudi i oko 200 povređeno. Napade su izveli bombaši samoubice iz redova Islamske Države. Eksplozije su izazvali i podmetnuti koferi puni eksploziva. Potom je usledilo vanredno stanje širom Belgije, a osude su stigle iz svih država. Potom su usledile eksplozije u blizini Evropskog parlamenta, ali je za te eksplozije preuzela odgovornost belgijska policija koja je na taj način vršila proveru bezbednosti. Napadi su usledili samo četiri dana nakon što je u Briselu uhapšen glavni osumnjičeni za novembarske napade u Parizu Saleh Abdeslam[32]. U policijskoj operaciji 25. marta u briselskom kvartu Sharbek ranjena je i uhapšena osoba koja je kod sebe imala eksplozivne supstance. Tokom policijske akcije, čule su se dve eksplozije, a svedoci su naveli da je bilo pucnjeva iz vatrenog oružja[33]. Dana 6. avgusta, teroristički napad u Belgiji dogodio se po podne u mestu Šarlroa, kada je radikalni islamista, uz povike "Alahu akbar" mačetom napao dve policajke na dužnosti. Napad se dogodio oko 16 sati, u sigurnosnoj zoni oko policijske stanice, u koju je agresor uspeo da se uvuče. Svedoci kažu da su u to vreme čuli nekoliko hitaca oko policijske stanice, dok su vlasti poslale poruku građanima da ostanu u svojim kućama i zatvore vrata i prozore[31].

Napadi u Francuskoj[uredi]

Prvi veliki oružani napad Islamske Države u Evropi dogodio se u Francuskoj 7. januara 2015. godine napadom braće Kuaši na redakciju lista Šarli Ebdo, oko 11:30 časova po srednjeevropskom vremenu, kada su naoružani kalašnjikovima, sačmaricom i raketnim minobacačem upali u sedište francuskog satiričnog lista Šarli Ebdo u Parizu. [34] Oni su usmrtili 12 ljudi, uključujući desetoro zaposlenih i dva policajca, a ranili 11 drugih osoba.[35][36] Povod za napad na ovaj list jeste karikatura proroka Muhameda u kojoj mu se ismevaju. To je dovelo do pretnji islamskih ekstremista ovom magazinu koji je jedno vreme bio pod zaštitom policije[37]. Manji napadi su nastavljeni i dva dana kasnije.

Drugi napad ISIL-a na Francusku dogodio se 26. juna 2015. godine napadom na fabriku gasa u Sen Kventin Falavijeu, nedaleko od Grenobla, grada na istoku Francuske. U tom napadu jedan čovek je pronađen obezglavljen, dok je desetak zaposlenih ranjeno. Francuski predsednik Fransoa Oland izjavio je da je jedan od napadača identifikovan i uhapšen, dok se za drugim intenzivno traga[38].

Treći napad u Francuskoj se dogodio 13. i 14. novembra 2015. godine, kada je u koordinisanim napadima na šest mesta u centru Pariza, 132 ljudi smrtno stradalo od kojih je poginulo oko 80 osoba na rok koncertu, a ostale osobe na drugim lokacijama u Parizu[39]. Oko 350 osoba je povređeno, od kojih 80 kritično.[40] Otprilike istovremeno izvedeni su napadi na šest lokacija u Parizu. Atentatori su otvorili vatru na restoran Le Petit Cambodge u centru Pariza, bar Le Carillon i restoran La Belle Equipe. Nekoliko eksplozija odjeknulo je kod nacionalne arene Stad de Frans, a na posetioce koncerta u koncertnoj dvorani Le Bataclan, je otvorena vatra. Dan posle napada, francuski predsednik Fransoa Oland optužio je Islamsku Državu da je organizovala napad, što se i potvrdilo kada je teroristička organizacija preuzela na sebe odgovornost.[41] Smatra se da je Francuska preživela najveći napad posle Drugog svetskog rata.[42]

Dana 7. januara 2016. godine, na godišnjicu napada na „Šarli ebdo“ izbeglica iz Tunisa Tarke Belracem, naoružan mesarskim nožem, sa imitacijom eksplozivne naprave na telu, napao je stražara policijske stanice u pariskom okrugu Gut d'Or. Muškarac je ubijen pre nego što je uspeo da rani policajce. U džepu odeće Belracema pronađena je poruka sa izjavom da je se on zakleo ISIL-u[43].

Dana 13. juna 2016, državljanin Francuske marokanskog porekla Larosi Abala napao je nožem policajca u blizini njegove kuće u predgrađu Pariza Manjavilu, a zatim se zabarikadirao u sobu i zaklao njegovu suprugu. Abala je počeo direktan prenos na Fejsbuku, u kojem je priznao dvostruko ubistvo i izjavio da je veran DAEŠ-u, a nakon toga je zapretio da će „Evropsko fudbalsko prvenstvo 2016“ pretvoriti u „groblje“. Nakon nekoliko pregovaračkih pokušaja (Abala je držao kao taoca trogodišnjeg sina policajca koji je ostao nepovređen), terorista je upucan tokom upada u kuću. Policija tvrdi da je Abala postupio po nalogu vođe ISIL-a Abu Bakra el Bagdadija[43].

Dana 14. jula 2016. godine desio se je napad na gomilu ljudi koji su proslavljali Dan pada Bastilje u gradu Nici, Francuska. Kamion je namerno uleteo u masi ljudi na Engleskoj promenadi praćen masovnom pucnjavom koja je usmrtila 84 ljudi.[44] Pucnjava je u prvi mah pogrešno smatrana za vatromet. Vozač je vozio velikom brzinom preko 100 metra pre nego što je udario u masu posmatrača.[45] Na kraju je ubijen od strane policije.

Islamski ekstremista je 20. aprila 2017. godine, ubio jednog policajca, a drugog ranio u pucnjavi u centru Pariza, na Jelisejskim poljima. Osim dvojice žrtava, pošto je stradao i napadač, tri osobe su povređene. Islamska država je preuzela odgovornost[46].

Napadi u Velikoj Britaniji[uredi]

Napadač sa mačetom 5. decembra 2015. godine, povredio je troje ljudi na stanici metroa u Londonu, uzvikujući "Ovo je za Siriju", pre nego što ga je policija savladala. Napad je izazvao opštu paniku na stanici, ljudi su prestravljeni bežali sa decom, navode očevici[47].

Dana 22. marta 2017. godine, jedan čovek je izveo smrtonosni napad u samom sedištu britanske vlasti u sredu u centru Londona, tako što je najpre automobilom gazio pešake na Vestminsterskom mostu preko reke Temze, a potom je, vitlajući nožem, utrčao u dvorište Parlamenta i ubio jednog policajca. Računajući napadača, ukupno je petoro mrtvih, a 40 ljudi je povređeno u napadu. Šef antiterorističke službe londonske Policije Mark Rouli rekao je da policija smatra da je napadač bio samo jedan, ali da je "prerano" da se to već sada zaključi. Rouli je rekao da se sumnja u islamski ekstremizam kao uzrok napada, dodavši da vlasti znaju identitet napadača, ali ga još neće objaviti[48].

Dana 22. maja, najmanje 22 osobe su stradale, a 59 je povređeno nakon koncerta Arijane Grande u Mančesteru. Među žrtvama je bilo i dece. Očevici kažu da su odjeknule dve detonacije kod arene u kojoj je održan koncert, kao i da se čulo "nešto nalik na pucnje". Hitne službe i policija izašli na mesto događaja. Policija incident tretira kao teroristički napad dok ne dobije jasne informacije. Sumnja se na bombaša-samoubicu. Dve najveće političke partije suspendovale predizborne aktivnosti[49].

Dana 3. juna, najmanje sedam osoba je ubijeno a 48 je ranjeno u terorističkom napadu u centralnom Londonu. Najpre je kombi uleteo među pešake na Londonskom mostu, a zatim su se napadači iz vozila uputili na obližnju pijacu i naoružani noževima napali prolaznike, navodi Bi-Bi-Si. Policija ubila troje napadača. Treći incident u Voksholu ne karakteriše se kao terorizam. Zbog napada britanski političari obustavili su nacionalnu kampanju za prevremene parlamentarne izbore 8. juna, objavio je na Tviteru urednik političke rubrike ITV Robert Peston[50].

Napadi u Nemačkoj[uredi]

Dana 18. jula 2016. godine, u napadu mladog migranta avganistanskog porekla na putnički voz u Nemačkoj, nožem i sekirom teško je ranjeno troje putnika, a napadača je ubila policija. Islamska država je preuzela odgovornost za ovaj napad. Napad se dogodio sinoć oko devet časova po srednjoevropskom vremenu, u putničkom vozu koji je saobraćao od Trojhlingena do Vircburga u južnoj nemačkoj pokrajini Bavarskoj[51].

Dana 22. jula 2016. godine, u pucnjavi u tržnom centru „Olimpija” u Minhenu je ubijeno najmanje 15 žrtava, javljaju pojedini nemački mediji, ali zvanične potvrde ove informacije nema. Muškarac koji je otvorio vatru, krenuo je ka železničkoj stanici Minhenu. Napadač koji je izveo napad je 18-godišnji Nemac poreklom iz Irana i ubio je 10 ljudi, a 21 ranio. Potom je izvršio samoubistvo[52]. Dana 24. jula, Dvadesetjednogodišnji azilant iz Sirije ubio je jednu ženu mačetom, a dve osobe je ranio u nemačkom mestu Rojtlingen. Mediji javljaju da su napadač i ubijena žena bili bliski i radili u istom baru, pa se spekuliše da je možda u pitanju bio zločin iz strasti. Napadač uhapšen[53]. Dana 25. jula, Migrant iz Sirije aktivirao je bombu u svom rancu nedaleko od mesta održavanja muzičkog festivala u Ansbahu u Bavarskoj. On je poginuo, a ranjeno je dvanaestoro ljudi, dok je troje u kritičnom stanju. Prema navodima nemačke policije, njemu nije bio omogućen ulazak na taj muzički festival. Evakuisano je 2.500 ljudi, a festival je prekinut[54].

Dana 19. decembra, najmanje 12 osoba je poginulo, a više od 48 je povređeno kada je kamion uleteo u štandove na božićnom vašaru u Berlinu. Policija je uhapsila osumnjičenog za napad. Kamion je sa ulice skrenuo u štandove blizu avenije Kurfirstendam, u zapadnom delu grada, a još nema informacija zašto se to desilo. Policija je na Tviteru poručila građanima da ostanu kod kuće. Vozač je, posle napada, pobegao sa mesta zločina. Portparol policije je rekao da se pretpostavlja da je uhapšena osoba na osnovu opisa dobijenog od svedoka, upravljala kamionom, a policajci su je priveli stotinak metara od božićnog vašara. Osumnjičeni se trenutno saslušava kako bi se istražio čitav slučaj, a portparol policije u početku nije mogao da kaže koje je nacionalnosti. Suvozač je pronađen mrtav u kamionu, i on je, prema portparolu policije, umro usled posledica udara. Nemačka kancelarka Angela Merkel informisana je o nesreći, a članovi nemačke vlade saopštili su da su potreseni "stravičnim vestima" iz Berlina i izbegavaju da govore o terorističkom napadu dok ne budu objavljeni rezultati istrage. Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer rekao je da je informisan neposredno posle "stravičnog događaja" i uputio je saučešće porodicama žrtava. Istakao je da vlasti Berlina mogu da računaju na podršku savezne policije. Mnogobrojni svedoci na božićnom vašaru u Berlinu, u poznatom delu Šarlotenburg, tvrde da je kamion prošao kroz deo grada gde je veoma teško proći motornim vozilom. Navode da je kamion, bez kočenja, ušao u deo grada koji je odvojen od dve prometne ulice, što ukazuje na napad, i da je nekoliko desetina metara vozio kroz masu ljudi na vašaru. Mnoge ovaj događaj podseća na teroristički napad koji se dogodio u Nici 14. jula, ali su nemačka policija i mediji uzdržani da tragični događaj nazovu terorističkim napadom[55].

Napadi u Švajcarskoj[uredi]

Dana 19. decembra, nepoznati muškarac, upao je u džamiju i otvorio vatru na ljude u trenutku molitve. Policija je saopštila da su tri muškarca starosti 30, 35 i 56 godina zadobila teške povrede. Osumnjičeni, muškarac star oko 30 godina, pobegao je iz džamije i od tada je u bekstvu. Policija je saopštila da je u blizini pronašla telo, ali nije htela da kaže da li je to povezano sa pucnjavom ili ne. Policija je saopštila da je prikupila dokaze unutar objekta i da ne može da komentariše motive napadača niti same okolnosti, ali navodi da je osumnjičeni nosio tamnu odeću i tamnu vunenu kapu[56].

Napadi na Balkanu[uredi]

Dana 1. jula 2014. godine, objavljen je ISIL-ov "petogodišnji plan" zajedno sa kartom na kojoj su obeležene države koje ova teroristička grupa planira da osvoji. Prema mapi, na udaru su Španija, države Balkanskog poluostrva, uključujući i Hrvatsku, BiH i Srbiju, Bliski Istok, Severnu Afriku i velike delove Azije[57]. Teroristi Islamske države poreklom iz BiH i sa Kosova pozvali su 5. juna 2015. godine muslimane sa područja Balkana na "džihad" i "hidžru" (iseljavanje radi vere), a oni koji ne mogu neka se bore u Bosni, Srbiji i drugim balkanskim državama[58]. U jezivoj video-poruci pod nazivom "Mi smo islamski hilafet - kasida", koja je objavljena 10. jula 2015. godine, islamski teroristi označili su Srbiju kao početnu metu, odnosno centar Balkana koji prvo treba da osvoje, nakon čega slede ostale zemlje, među kojima je i BiH. U svom video-zapisu ekstremisti, posle osvajanja Srbije, planiraju pokoravanje Hrvatske, Crne Gore, BiH, Albanije, Makedonije i Kosova i tako islamsku vlast prošire na celi Balkan[59].

Napadi u BiH[uredi]

U Bosni i Hercegovini je od kraja rata bilo više terorističkih napada pod zastavom vehabističkog pokreta i raznih džihadističkih i mudžahedinskih organizacija koje su se borili protiv vojske Republike Srpske. Najpoznatiji napad je Napad na ambasadu SAD u Sarajevu, kada je naoružani vehabija Mevlid Jašarević 28. oktobra 2011. godine pucao iz automatske puške Kalašnjikov na ljude iz obezbjeđenja i zgradu ambasade[60].

Dana 27. aprila 2015. godine, pripadnik radikalnog vehabijskog pokreta iz Tuzle Nerdin Ibrić je u terorističkom napadu na policijsku stanicu u Zvorniku, sa pokličem „Alahu akbar“, ubio policajca Dragana Đurića, a ranio njegove kolege Stevu Milovanovića i Željka Gajića. Napadač je potom ubijen u razmeni vatre sa policijskim i bezbednosnim snagama u RS[61].

Dana 18. novembra su u sarajevskom u naselju Rajlovac u terorističkom napadu ubijena dva pripadnika oružanih snaga Bosne i Hercegovine. U jednoj kladionici ubijeni su pripadnici Brigade Taktičke podrške bataljona Vojne policije Armin Salkić iz Viteza i Nedeljko Radić iz Nevesinja, a jedan pripadnik je ranjen.

Najpoznatije mesto u kom se nalazi baza Islamske države je Gornja Maoča. U tom mestu se vrši regrutacija brojnih islamskih terorista koji odlaze na ratišta u muslimanskim zemljama i koji se posle povratka sa ratišta regrutuju za terorističke napade širom sveta.

Napadi na Kosovu i Metohiji[uredi]

Grafiti sa pretnjom „kalifat dolazi“ i potpisima OVK, Albanske nacionalne armije i Islamske države osvanuli su 12. oktobra 2014. godine na imanju manastira Visoki Dečani. Tamošnji Srbi kao i bratstvo manastira uznemireni su zbog ovih natpisa jer je u poslednje vreme više od 200 mladih Albanaca sa KiM otišlo u džihad u Irak i Siriju, a strahuje se da bi mreža džihadista mogla da organizuje terorističke napade i na samom Kosovu i Metohiji. Monasi su, čim su primetili grafite, obavestili Kosovsku policiju i Kfor, koji su odmah pokrenuli istragu. Dok je iguman manastira Visoki Dečani tokom uviđaja razgovarao sa lokalnim komandantom Kfora, pukovnikom Minelijem i šefom dečanske kosovske policije ispred ekstremističih grafita, grupa mladih Albanaca je sa obližnjeg puta, udaljenog stotinak metara, počela da skandira „UČK“. Policija je privela trojicu mladića zbog provokativnog ponašanja[62]. Albanija kao članica UN je podnela sredinom septembra 2015. godine zahtev za prijem Kosova u Unesko[63]. Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je 4. oktobra 2015. godine da bi prijem samoproglašenog Kosova u Unesko bio apsurdna odluka, kao i kad bi neko predložio da Islamska država postane članica te organizacije UN[64]. Premijer Srbije Aleksandar Vučić uputio je 11. oktobra pismo svim članicama Uneska, u kojem je izrazio zabrinutost zbog zahteva za prijem Kosova u članstvo u tu organizaciju navodeći da je neutemeljen sa stanovišta međunarodnog prava[65].

Dana 2. marta 2016. godine, trojica pripadnika Islamske države uhapšena su na Kosovu i Metohiji zbog sumnje da su planirali terorističke napade u Srbiji. Kosovska policija zadržala je u pritvoru F. B, I. F i S. L. zbog uspostavljanja ćelija Islamske države na Kosovu i Metohiji i podnela krivične prijave protiv trojice povratnika iz Sirije zbog povezanosti sa Islamskom državom. Njih trojica živeli su u Prištini, Uroševcu i Gnjilanama. F. B, koji je boravio u Siriji od februara do decembra 2015. godine, imao je najviše iskustva u ratovanju. On je bio prvi u praktičnoj i teoretskoj obuci, a onda mu je dato oružje i poslat je na liniju fronta. Kasnije je unapređen u vođu borbene jedinice, koja je imala 11 članova mahom sa Kosova i Metohije[66].

Antiteroristička policija samproglašene republike Kosovo uhapsila je 4. novembra sedmoricu muškaraca u tri različita grada na Kosovu, nakon čega su stavljeni u 30-dnevni pritvor dok traje istraga prvostepenog suda u Prištini. Sedmorica osumnjičenih su imali kontakte u susednim državama, kao što su Makedonija i Albanija, dok su drugi osumnjičeni iz iste grupe i dalje na slobodi, a dana 7. novembra, Antiteroristička jedinica kosovske policije izvela je operacije na tri različite lokacije u Kačaniku, Vitini i Mitrovici i tom prilikom lišila slobode dve osobe. Privedeni su L.G. i A.M. zbog sumnje da su "delovali protiv bezbednosti i ustavnog poretka Kosova", a po nalogu tužioca njima je određen pritvor do 48 sati. Kosovski javni tužilac izjavio je da su sedmorica osumnjičenih pripadnika Islamske države (IS), koji su privedeni na Kosovu prošle nedelje, planirali napade na Balkanu i dobijali instrukcije od ekstremista u Siriji[67]. Policija na Kosovu uhapsila je 17. novembra 19 pripadnika Islamske države koji su planirali nekoliko odvojenih terorističkih napada na Kosovu i Albaniji. Kod terorista je pronađeno mnogo eksploziva koji se zove “satanina majka“[68].

Napadi u Makedoniji[uredi]

U Makedoniji je posle rata iz 2001. godine došlo do povećanih džihadističkih delovanja među Albanskom populacijom. Posle manjih sukoba 2007. godine došlo je do povećanih tenzija i međuetničkih sukoba 2012. godine i većih džihadističkih akcija među kojima je zločin kod Železarskih jezera kod naselja Smiljkovci, u blizini obilaznice oko Skoplja gde su 12. aprila 2012. godine ubijena petorica Makedonaca[69]. Makedonska policija je 1. maja izvela akciju kodnog imena „Monstrum“ tokom koje je privedeno 20 radikalnih islamista osumnjičenih za ubistvo petorice Makedonaca. Policija sumnjiči tri lica da su direktni izvršioci ubistva. Od ove trojice, samo je jedan uhapšen dok su ostala dvojica u bekstvu[70] U akciji je učestvovalo oko 800 policajaca. Jedan broj uhapšenih se sumnjiči za terorizam, a neki od njih su učestvovali u borbama protiv NATO-a u Avganistanu i Pakistanu.[71]

Tokom 2014. godine, došlo je do novih međuetničkih tenzija između Makedonaca i Albanaca nakon što je grupa Albanskih intelektualaca u centru Skoplja proglasila samozvanu Republiku Iliridu[72]. U oktobru i novembru usledili su oružani napadi na vladine institucije, a samozvana garda Republike Iliride je počela da patrolira teritorijama naseljenim albanskom populacijom.

Početkom 2015. godine je došlo unutrašnjih političkih tenzija između makedonske vlade i opozicije što su iskoristili albanski teroristi sa Kosova i Metohije i izveli [73] a u 4 sata izvršili oružani napad na karaulu Gošince, kada je grupa oko 40 napadača u uniformama nekadašnje Oslobodilačke nacionalne armije i Oslobodilačke vojske Kosova napala i zauzela stanicu (karaulu) Makedonske granične policije na granici sa Kosovom i Metohijom. Graničari su zarobljeni, a potom ubrzo oslobođeni[74]. Do većeg oružanog sukoba je došlo u Kumanovu u kome se 9. i 10. maja 2015. godine sukobila Makedonska policija sa više od 40 naoružanih i uniformisanih pripadnika nepoznate organizacije koji su se krili u pojedinim kućama u Kumanovskom Divljem naselju naseljenom Albancima. Osmorica policajca iz specijalne jedinice Tigar je poginulo, a 37 je zadobilo povrede nakon što je u takozvanom Divljem naselju u Kumanovu u subotu 9. maja rano ujutru u 04:40. Poginulo je 10 terorista, a poslednjih 27 terorista se predalo policiji mašući belim čaršavima. U kumanovskom naselju Diva su ispisani grafiti sa obeležjima Islamske države[75]. Dana 11. jula je u centru Kumanova eksplodirala bomba, ali nije bilo povređenih[76]. Dana 6. avgusta, makedonska policija je sprovela veliku antiterorističku operaciju u kojoj su pretreseni Tutunsez džamije u Skoplju, internet kafe "Fast net" i prostorije dve nevladine organizacije. Osim u Skoplju, policja je izvršila pretres objekata u Gostivaru, Strugi, Tetovu i Kumanovu. Prema izvorima makedonskog MUP-a, dvadesetak osumnjičenih se najverovatnije nalazi na bojištima u Siriji. Prema informacijama MUP-a Makedonije oko 130 makedonskih građana je do sada ili se i dalje nalazi na frontovima u Siriji i Iraku[77]. Makedonija je donela antiteroristički zakon kojim se kažnjava učešće makedonskih državljana u stranim ratovima, pošto je desetak lica iz Makedonije izgubilo život na frontovima u Siriji i Iraku.

Napadi u Turskoj[uredi]

Najaktivnija susedna država koja je protivnica sirijskog predsednika Bašara El Asada je Turska. Od samog početka sukoba u Siriji, Turski premijer, potom i predsednik Redžep Tajip Erdogan oružano i materijalno podržava sirijsku opoziciju, a kasnije Al Nusra front i druge terorističke organizacije koje vode oružane borbe protiv legalne sirijske vlade. U leto i jesen 2012. godine je došlo do pograničnog sukoba između turske i sirijske vojske u kom je oboren turski avion F15, a potom stradalo nekoliko civila[78]. Tokom 2013. godine dolazi do podele u sirijskoj opoziciji i velika količina oružja iz Turske pada u ruke Islamskoj Državi koja potom dolazi u sukob sa turskom armijom u pograničnim oblastima. Poznato je da je Islamska Država preko crnog tržišta trgovala sa naftom preko turske teritorije, što turska vlada negira. Tokom 2015. godine, sukob iz Sirije se postepeno prelivao u Tursku, pogotovo između Turske armije i Kurda, ali i između turske vojske i pripadnika Islamske Države. U julu su izvedena dva bombaška napada u Turskoj za koje je preuzela odgovornost Islamska Država[79][80]. Turska vlada je to iskoristila kao povod za oružani obračun sa islamistima, ali je glavnina njihovih operacija bila usmerena u borbe sa Kurdima[81]. Nakon ulaska Rusije u sirijski rat, Turska ulazi u konfrontaciju sa Rusijom i mnogim zapadnim zemljama zbog njene tajne saradnje sa Islamskom državom. Turska je 24. novembra oborila ruski borbeni avion Su-24 što je razgnevilo Rusiju koja je Turskoj uvela ekonomske sankcije[82][83]. Turska saveznica u sirijskom ratu Saudijska Arabija je nakon ofanzive sirijske armije na severozaoadu zemlje u provinciji Alepo, uputila borbene jedinice u Tursku sa kojom je počela pregovore o mogućoj kopnenoj intervenciji protov Islamske Države, ali je Rusija tu ideju smatrala kao izgovor za kopneni obračun dve države sa sirijskom vojskom i zapretila da će bombardovati turske i saudijske položaje[84]. Ofanzivu sirijske vojske na položaje sirijske opozicije i Al Nusra fronta su iskoristili Kurdi koji su im na severu zemlje presekli koridor i odsekli ih od glavnine snaga kod grada Alepa. To je izazvalo novi veliki izbeglički talas prema Turskoj koja je morala da primi veliki broj izbeglica. Turska je umesto kopnene intervencije izvodila granatiranje kurdskih položaja na sirijskoj teritoriji. Zbog kurdskog pitanja, Turska je ugrozila svoje odnose sa svojim saveznokom Sjedinjenim Američkim Državama koje joj nisu dale podršku za kopnenu intervenciju protiv Kurda u Siriji. Uprkos velikom sukobu sa najvećim protivnicima Islamske Države, Kurdima, Turska se našla na udaru džihadističke organizacije sa čestim napadima početkom 2016. godine. Dana 12. januara su izvršeni teroristički napadi u centru Istanbula u kojim je ubijeno 13 ljudi, a 14 povređeno[85]. Drugi napad u Istanbulu je izveden 19. marta u kojima je poginulo četvoro ljudi i bombaš samoubica[86]. Odgovornost je preuzela Islamska Država. Međutim, napadi Islamske Države su usmereni i na Kurde kada su 10. oktobra 2015. godine izvedeni napadi u Ankari u kojima je tokom marša mira poginulo 109 civila i preko 400 povređeno[87]. Dana 28. juna, dvojica bombaša-samoubica aktivirala su dve eksplozivne naprave na međunarodnom aerodromu Kemal Ataturk u Istanbulu. U napadu je poginulo 36 ljudi, a ranjeno oko 150[88]. Dana 20. avgusta, jaka eksplozija odjeknula je svadbenom dvoranom u četvrti Akdere u Gazijantepu, na jugoistoku Turske, kada je bombaš samoubica aktivirao eksploziv, ubio 50 i ranio 90 ljudi. Iako za sada niko nije preuzeo odgovornost, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da je za bombaški napad na svadbi odgovorna Islamska Država[89]. Dva meseca pre napada u pograničnom gradu Gazijantepu, predsednik Turske Redžep Erdogan se izvinio predsedniku Rusije Vladimiru Putinu za obaranje ruskog bombardera Su-24 na nebu iznad Sirije sedam meseci ranije[90]. Nakon Erdoganovog izvinjenja Rusiji, dana 15. jula deo turske vojske je pokušao državni udar protiv legalne turske vlade[91], što je dovelo do pogoršanja odnosa sa zapadom. Nakon pokušaja državnog udara turska vlada je počela otvoreno okretanje Rusiji, a u dogovoru sa ruskom vladom 24. avgusta je pokrenula vojnu intervenciju protov Islamske Države na severu Sirije i ušle u sirijski pogranični grad Džarablus[92]. Vojna operacija pod nazivom "Štit Eufrata" je potom usmerena širom severne Sirije protiv Islamske Države i Sirijskih demokratskih snaga koje većinu čine Kurdi, a koje Turska smatra terorističkom organizacijom povezanom Radničkom partijom Kurdistana. Turska armija u koordinaciji sa Slobodnom sirijskom armijom napada položaje protivnika. Dana 1. januara 2017. godine u oružanom napadu na noćni klub u Istanbulu tokom dočeka Nove godine ubijeno je 39 osoba, među kojima je 16 stranaca. Ranjeno je 69 ljudi. Napad izvela osoba odevena u kostim Deda Mraza[93]. Odgovornost za napade je preuzela Islamska Država[94]. Dana 23. februara, Turska voska i Slobodna Sirijska Armija su oslobodile i isterale pripadnike ISIL-a iz njihovog najvećeg utvrđenja na Severu Sirije grada Al-Baba. Bitka za taj grad je trajala 104 dana i odnela je oko 2.000 života uključujući i 450 civila[95].

Napadi u Rusiji[uredi]

Nakon rata u Čečeniji, Rusija se našla na udaru pripadnika Islamske Države koji potiču sa severnog Kavkaza. Veliki deo džihadista se bori na ratištima u Siriji, Iraku, Libiji i drugim delovim sveta. Teroristički napadi u Volgogradu 2013. godine[87] i delovanje džihadista sa Kavkaza na stranim ratištima, bili su povod da Rusija uđe u sukob u Siriji. Od 2014. godine, većina džihadista sa Kavkaza je prešlo na stranu Islamske Države. Ruski putnički avion sa 220 putnika srušio se u Egiptu iznad Sinaja[96]. Egipatski istražitelji su utvrdili da je avion srušen bombom, a odgovornost je preuzela Islamska Država. Dana 30. decembra 2015. godine, nepoznati naoružani napadači otvorili su vatru po grupi turista koji su obilazili čuvenu istorijsku tvrđavu Narin-Kala u Derbentu, gradu na severnom Kavkazu. Rannjeno je 11 turista, koji su odmah odvezeni u bolnicu, ali jedan je preminuo od zadobijenih rana[97]. Dana 15. februara 2016. godine, dve osobe su poginule, a 19 je povređeno u eksploziji automobila bombe na jugu Rusije u Dagestanu. Prema prvim podacima, bombaš samoubica se razneo u automobilu marke "Lada". Očevici kažu da je eksplozija bila toliko jaka da je raznela još najmanje četiri vozila koja su bila parkirana u blizini. Policijski punkt koji se nalazi na 15 km od Derbenta odleteo je u vazduh kada je eksplodirao jedan automobil. Islamska država preuzela odgovornost za napad[98]. Dana 17. avgusta, dva policajca su ranjena, od kojih jedan teže, u oružanom napadu na stanicu policije na auto-putu u blizini Moskve. Informativna agencija koja prati aktivnost Islamske države objavila je danas da je ta organizacija preuzela odgovornost za napad na dvojicu policajaca u policijskoj stanici u Podmoskovlju[99]. Dana 3. aprila 2017. godine, petnaest osoba je poginulo a 49 je povređeno u eksploziji u metrou u Sankt Peterburgu, pokazuju poslednji zvanični podaci. Predstavnik tužilaštva rekao da je u pitanju teroristički napad. Pronađena još jedna bomba na drugoj stanici metroa u gradu. Raspisana poternica za dve osobe, a nivo bezbednosti je podignut u celoj zemlji. Vladimir Putin je od tada u kontaktu sa službama bezbednosti[100][101].

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „Middle East In Revolt”. 11. 02. 2011. Arhivirano iz originala na datum 06. 06. 2011. Pristupljeno 11. 02. 2011. 
  2. ^ Peterson, Scott (11. 02. 2011). „Egypt's revolution redefines what's possible in the Arab world”. Christian Science Monitor. Pristupljeno 12. 06. 2011. 
  3. ^ Spencer, Richard (23. 02. 2011). „Libya: civil war breaks out as Gaddafi mounts rearguard fight”. The Telegraph. Pristupljeno 12. 06. 2011. 
  4. ^ McLean, Jesse (16. 02. 2011). „Death turns ‘harmless man’ into Bahrain uprising’s martyr”. The Toronto Star. Pristupljeno 12. 06. 2011. 
  5. ^ „'It Will Not Stop': Syrian Uprising Continues Despite Crackdown”. Der Spiegel. 28. 03. 2011. Pristupljeno 12. 06. 2011. 
  6. ^ Bakri, Nada; Goodman, J. David (28. 01. 2011), „Thousands in Yemen Protest Against the Government”, The New York Times 
  7. ^ „Algeria protest draws thousands”. CBC News. 12. 02. 2011. Pristupljeno 12. 06. 2011. 
  8. ^ McCrummen, Stephanie (25. 02. 2011). „13 killed in Iraq's 'Day of Rage' protests”. The Washington Post. Pristupljeno 12. 06. 2011. 
  9. ^ „Thousands protest in Jordan”. Al Jazeera English. 28. 01. 2011. Pristupljeno 12. 06. 2011. 
  10. ^ „Morocco King on holiday as people consider revolt”. Afrol.com. 2011. Pristupljeno 01. 02. 2011. 
  11. ^ Vaidya, Sunil (27. 02. 2011). „One dead, dozen injured as Oman protest turns ugly”. Gulf News. Pristupljeno 12. 06. 2011. 
  12. ^ „Syria Blocks New Border Protest as Death Toll Rises to 23”. FOX News. 06. 06. 2011. Pristupljeno 12. 06. 2011. 
  13. ^ „Kuwaiti stateless protest for third day”. Middle East Online. 20. 02. 2011. Pristupljeno 12. 06. 2011. 
  14. ^ „Lebanon: Protests against Sectarian Political System”. Reuters. 27. 02. 2011. Pristupljeno 08. 03. 2011. 
  15. ^ Humphrey, Shawn (24. 02. 2011). „Benin, Senegal, Mauritania Impacted by Protest Movements”. Yahoo!. Arhivirano iz originala na datum 02. 03. 2011. Pristupljeno 25. 02. 2011. 
  16. ^ „Man dies after setting himself on fire in Saudi Arabia”. BBC News. 23. 01. 2011. Pristupljeno 29. 01. 2011. 
  17. ^ „Sudan opposition leader arrested”. IR: Press TV. 19. 01. 2011. Pristupljeno 29. 01. 2011. 
  18. ^ „New clashes in occupied Western Sahara”. Afrol. 27. 02. 2011. Pristupljeno 12. 06. 2011. 
  19. ^ „The Arab Uprising's Cascading Effects”. Miller-mccune.com. 23. 02. 2011. Arhivirano iz originala na datum 01. 03. 2011. Pristupljeno 27. 02. 2011. 
  20. ^ „Many wounded as Moroccan police beat protestors”. Reuters. 23. 05. 2011. Pristupljeno 12. 06. 2011. 
  21. ^ „Syria's crackdown”. The Irish Times. 31. 05. 2011. Pristupljeno 12. 06. 2011. 
  22. ^ „Bahrain troops lay siege to protesters' camp”. CBS News. 16. 03. 2011. Pristupljeno 12. 06. 2011. 
  23. ^ „Syria clampdown on protests mirrors Egypt's as thugs join attcks”. Ahram Online. 19. 04. 2011. Pristupljeno 12. 06. 2011. 
  24. ^ Almasmari, Hakim (17. 03. 2011). „Yemeni government supporters attack protesters, injuring hundreds”. The Washington Post. Pristupljeno 12. 06. 2011. 
  25. ^ „Libya Protests: Gaddafi Militia Opens Fire On Demonstrators”. The Huffington Post. 24. 02. 2011. Pristupljeno 12. 06. 2011. 
  26. ^ RTS: Ubijen Moamer Gadafi
  27. ^ „No Room to Breathe: State Repression of Human Rights Activism in Syria”. Human Rights Watch. 19 (6): 8—13. oktobar 2007. Pristupljeno 05. 07. 2011. 
  28. ^ Bitka za Kobane: Napredak kurdskih boraca - Vijesti.me
  29. ^ RTS :: Eksplozije u Briselu najnoviji u nizu napada u Zapadnoj Evropi
  30. ^ Brussels Jewish Museum killings: Suspect 'admitted attack' - BBC News
  31. 31,0 31,1 Novi teroristički napad u Belgiji: Mačetom na policajke! | Svet | Novosti.rs
  32. ^ (UŽIVO) MASAKR U BRISELU Jedan osumnjičeni pobegao, policijske racije širom Belgije, nađen eksploziv
  33. ^ Pravda
  34. ^ „BBC News – Charlie Hebdo: Major manhunt for Paris gunmen”. BBC News. Pristupljeno 08. 01. 2015. 
  35. ^ „Gun attack on French magazine Charlie Hebdo kills 11”. BBC News. 07. 01. 2015. Pristupljeno 08. 01. 2015. 
  36. ^ „Charlie Hebdo attack: 12 dead in Paris, manhunt on”. CNN. Pristupljeno 08. 01. 2015. 
  37. ^ B92: Napad na "Šarli Ebdo" - kako se sve odigralo | Hronika
  38. ^ „VIDEO: Napad islamista u Francuskoj: Obezglavljen muškarac, uhapšen osumnjičeni - Cafe Del Montenegro[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala na datum 09. 04. 2016. Pristupljeno 22. 03. 2016.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  39. ^ KRVAVI MASAKR U PARIZU: Premijer Vals objavio da je Francuska u ratu, Pristupljeno 15. 11. 2015.
  40. ^ „Zvanični podaci: Poginulo 129 ljudi, 350 povređeno, učestvovala tri tima napadača”. Blic. 14. 11. 2015. Pristupljeno 15. 11. 2015. 
  41. ^ ZVANIČNO PRIZNANJE Islamska država preuzela odgovrnost za napade u Parizu!, Pristupljeno 15. 11. 2015.
  42. ^ CEO SVET U BOJAMA FRANCUSKE ZASTAVE Ovako je pružena podrška zemlji koja je preživela najveći napad od Drugog svetskog rata, Pristupljeno 15. 11. 2015.
  43. 43,0 43,1 Francuska: Za godinu i po dana deset terorističkih napada - Sputnjik Srbija
  44. ^ „EN DIRECT - Attentat sur la promenade des Anglais à Nice”. lefigaro.fr (na jeziku: francuskom). Pristupljeno 14. 07. 2016. 
  45. ^ „At least 74 killed as truck plows into crowd in Nice, France, on Bastille Day”. 
  46. ^ RTS :: Pucnjava na Jelisejskim poljima, ubijeni policajac i jedan napadač, Islamska država preuzela odgovornost
  47. ^ London: Maèetom povredio troje; "Ovo je za Siriju" - B92.net
  48. ^ Teroristički napad u Londonu | Politika | DW | 22.03.2017
  49. ^ RTS :: Dve detonacije u Mančesteru, 22 osobe mrtve, 59 povređenih, ID preuzela odgovornost za napad
  50. ^ RTS :: Teroristički napad u Londonu – sedmoro mrtvih i desetine povređenih, napadači ubijeni
  51. ^ Islamska država preuzela odgovornost za jeziv napad u Nemačkoj (VIDEO) | Svet | Novosti.rs
  52. ^ Pucnjava u tržnom centru Minhenu, još hitaca na metro stanici | Svet | Novosti.rs
  53. ^ RTS :: Novi napad u Nemačkoj, muškarac mačetom usmrtio ženu
  54. ^ RTS :: Nemačka, veza bombaša-samoubice sa Islamskom državom
  55. ^ RTS :: Kamion uleteo na božićni vašar u Berlinu, 12 mrtvih, 48 povređenih
  56. ^ PUCNJAVA U CIRIHU Tri osobe ranjene u džamiji tokom molitve
  57. ^ (UZNEMIRUJUĆI SNIMCI 18+) ISIL za 5 godina stiže i do Balkana! | Najnovije vesti - Srbija danas
  58. ^ „ISLAMISTI PRETE BALKANU: Ubijajte po Srbiji i Bosni! (VIDEO) - Informer[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala na datum 04. 04. 2016. Pristupljeno 23. 03. 2016.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  59. ^ Jeziva pretnja islamista Srbiji (VIDEO) - Vesti - Politika - ALO!
  60. ^ Teroristički Napad U Sarajevu: Vehabije Pucale Na Američku Ambasadu
  61. ^ Vehabija ubio policajca, obaveštajci znali da se priprema napad! | Republika Srpska | Novosti.rs
  62. ^ “Islamska država“ je stigla na Kosovo! | Srbija | Novosti.rs
  63. ^ Albanija podnela zahtev za prijem Kosova u Unesko | Društvo | Novosti.rs
  64. ^ Dačić: Prijem samoproglašenog Kosova u Unesko bio bi apsurd
  65. ^ VUČIĆEVO PISMO ZA UNESKO: Na srpskim manastirima grafiti Islamske države!
  66. ^ „POČELO JE: Uhašeno troje džihadista sa Kosova, planirali napade na Srbiju!”. Arhivirano iz originala na datum 26. 04. 2016. Pristupljeno 23. 03. 2016.  Tekst „ OSLOBOĐENjE ” ignorisan (pomoć)
  67. ^ Nova hapšenja pripadnika Islamske države na Kosovu zbog terorizma
  68. ^ „EKSPLOZIV "SATANINA MAJKA" LOCIRAN U SRBIJI: Teroristi spremali stravičan napad![[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala na datum 18. 11. 2016. Pristupljeno 17. 11. 2016.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  69. ^ RTS :: Napeto posle ubistava u Skoplju, Pristupljeno 25. 4. 2013.
  70. ^ Makedonija: Akcija Monstrum, Vreme
  71. ^ Operacija "Monstrum": Pogledajte hapšenje islamista osumnjičenih za petostruko ubistvo kod Skoplja, Blic
  72. ^ Makedonija: Proglašena albanska republika “Ilirida” | Region | Novosti.rs
  73. ^ 21. april
  74. ^ TERORISTIČKI NAPAD U MAKEDONIJI: 40 naoružanih Albanaca iz OVK vezali i izudarali policajce! | Telegraf – Najnovije vesti
  75. ^ Vesti - Oruzani sukob u Kumanovu
  76. ^ RTS :: Eksplozija u centru Kumanova, nema povređenih
  77. ^ Islamska država na udaru makedonske policije | Mondo Portal
  78. ^ „Na Tursku otvorena vatra sa teritorije Sirije - Vesti - Glas Rusije[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala na datum 07. 04. 2016. Pristupljeno 24. 03. 2016.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  79. ^ Bombaški napad u Turskoj, najmanje 30 mrtvih
  80. ^ RTS :: Džihadisti ubili vojnika na tursko-sirijskoj granici
  81. ^ POČELO JE: NATO dao "odrešene ruke" Erdoganu za napad na Siriju; Militanti već pokrenuli ofanzivu!
  82. ^ Ruski avion oboren na granici Turske i Sirije - B92.net
  83. ^ PUTIN SE NIJE ŠALIO: Rusija uvela sankcije Turskoj. Evo šta im je sve zabranjeno! | Telegraf – Najnovije vesti
  84. ^ SPREMAJU SE ZA SIRIJU: Saudijska Arabija šalje vojsku i avione u Tursku - Kurir
  85. ^ TERORISTIČKI NAPAD U ISTANBULU: Bombaš-samoubica se razneo na centralnom trgu, najmanje 10 mrtvih! (FOTO) (VIDEO) | Telegraf – Najnovije vesti
  86. ^ KRV NA ULICAMA ISTANBULA Novi teroristički napad u Turskoj,petoro mrtvih
  87. 87,0 87,1 Teroristički napad u Ankari, poginulo najmanje 97 ljudi, 186 ranjenih, proglašena trodnevna žalost (VIDEO) | Svet | Novosti.rs
  88. ^ Napad na aerodrom "Ataturk" - 36 žrtava, oko 150 ranjenih - B92.net
  89. ^ Politika Online - Dečak na svadbi usmrtio 50 svatova
  90. ^ Zašto se Erdogan izvinio Putinu? | Ruska reč
  91. ^ RTS :: Neuspeo vojni udar u Turskoj, Erdogan: Izdajnici će platiti visoku cenu
  92. ^ Ofanziva Turske na sjeveru Sirije | Politika | DW.COM | 24.08.2016
  93. ^ RTS :: Napad u Istanbulu – 39 mrtvih, 69 ranjenih
  94. ^ ISIL preuzeo odgovornost za masakr u novogodišnjoj noći u Istanbulu | Direktno.hr
  95. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala na datum 26. 04. 2017. Pristupljeno 03. 06. 2017. 
  96. ^ Ruski putnièki avion se srušio u Egiptu - B92.net
  97. ^ TERORISTIČKI NAPAD U RUSIJI: Islamisti rešetali turiste dok su razgledali tvrđavu, ima žrtava (VIDEO)
  98. ^ ISIS izveo teroristički napad u Rusiji! - alo.rs
  99. ^ Islamska država preuzela odgovornost za napad na policijsku stanicu u Moskvi
  100. ^ RTS :: Teroristički napad u Sankt Peterburgu: 11 mrtvih i desetine povređene, poternica za dve osobe
  101. ^ Alleged AQ-Linked Group Claims St. Petersburg Metro Bombing