Nargila

Egipatska nargila

Indijac puši nargilu, Radžastan, Indija

Nargila, takođe poznata kao šiša, instrument je koji se koristi za pušenje aromatizovanog duvana, gde dim prolazi kroz bazu ispunjenu vodom, koja je najčešće od stakla. Kada se govori o uticaju nargile po zdravlje, pušenjem nargile se izlaže otrovnim hemikalijama koje nisu filtrirane kroz vodu, a postoji i rizik od infektivnih bolesti usled deljenja nargile sa drugim ljudima. Vodena lula je napravljena od strane Irfana Šaika iz Mogulskog carstva, ili koordinira iz vremena Safavidske dinastije iz Persije, odakle se kasnije proširila na istok, u Indiju. Nargila je vrlo brzo stigla u Egipat gde je veoma brzo postala popularna, a kasnije je na istom mestu i mehanizam nargile usavršen.

Reč nargila (hookah) potiče od arapske reči huqqa. Osim u svom domaćem regionu, nargila je još jako popularna u Australiji, Evropi, Severnoj Americi, Južnoj Americi, jugoistočnoj Aziji, Tanzaniji i Južnoj Africi, usled migranata iz Levanta gde je nargila posebno popularna, naročito među mladima.

Ime i etimologija

Mala nargila/argileh

Argilah ili Argileh Arapski naziv koji se najčešće se koristi u Liban, Sirija, Palestina, Jordan, Izrael, Azerbejdžan, Uzbekistan, Irak.

Naziv Nargile proističe iz persijske reči nārghile , što znači kokos, i reč potiče iz sanskrita nārikela (नारिकेल), što nam govori da su rane nargile pravljene od kokosa.

U Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Makedoniji, Turskoj, i Bugarskoj, se odnosi na ceo instrument. Šiša se odnosi na duvan koji se puši. Nargila često ima jedan ili dva ulaza za cev. Aromatizovani duvan, iseckan na komadiće, stavljen u glavu nagile, glava se zatim zatvara sa folijom. Zatim se vruć ugalj se stavlja na vrh. Zatim se dim vuče kroz vodu da bi se ohladio i filtrirao. U Albaniji nargila se naziva lula ili lulava.

Narguile je česta reč za nargilu u Španiji, kao i cachimba, zajedno sa shisha od strane marokanskih imigranata u Španiji.

Shisha ili sheesha (شيشة), od persijske reči shīshe (شیشه), znači staklo, je opšti termin za nargile u Egiptu, Sudanu, zemljama Arapskog poluostrva, Alžiru, Maroku, Grčkoj, Tunisu i Somaliji. U Jemenu se koristi termin mada'a.

U Persiji nargila se naziva Qalyān. Persijski Qalyān je uključeno u najranije znanje Evropljana o duvanu, tobacolgia napisao ju je Johan Neander i objavio u Holandiji 1622. godine. Činilo se da je tokom vremena vodena lula zahtevala persijsku konotaciju, kao što je u 18. veku egipatska najmodernija lula nazvana Karim Khan po persijskom vladaru dana. Ovo ime se takođe koristi u Rusiji, Ukrajini i Belorusiji.

U Uzbekistanu i Avganistanu, nargila se naziva chillim.

U Pakistanu se koristi reč najsličnija engleskom prevodu nargile (huka), i koristi se reč huqqa.

Na Maldivima, nargila se naziva gudugudaa.

Na Filipinima, nargila se naziva hitbo, i najčešće se kao ukus koristi marihuana.

Nargila je još poznata kao Marra pipe u Ujedinjenom Kraljevstvu, a naročito na severoistoku gde se nargila koristi kao rekreacija.

Velika upotreba indijske reči nargila, u engleskom jeziku (hookah) se pripisuje britanskoj vlasti u Indiji, Britišu Reju, kada je veliki broj britanskih iseljenika prvi put probalo vodenu lulu. Vilijam Hiki, ubrzo nakon što je stigao u Kalkutu 1775. godine, napisao je u svojim memoarima:

Najbolja po izgledu a i po načinu pripreme, nargila je bila spremna za mene. Probao sam je i nije mi se svidela. Čak i nakon nekoliko drugih pokušaja, smatrao sam je nedovoljno dobrom. Hteo sam da znam da li je stvarno neophodno da postanem pušač, a odgovoreno mi je veoma jasno. „Naravno da jeste, inače se smatrate nemodernim čovekom. Ovde svako koristi nargilu, i nezamislivo je provesti dan bez nje.” Skoro sam čuo da bi se muška populacija radije odrekla večere, nego nargile.

Istorija

Pušenje nargile

Prema Cyril Elgood u Indiji lekar Irfan Shaikh, na dvoru Mogulskog cara Ahbara I je izmislio ideju za nargilu. Međutim po pesmi Ahlī Shirazi-a, Persijski pesnik govori o korišćenju ḡalyān još u vreme Tahmasp I. Deluje da bi Abu’l-Fath Gilani trebalo da bude zaslužan za predstavljanje nargile u Indiji, koja se već koristila u Persiji. Međutim ne postoji dokaz o postojanju vodene lule pre 1560-ih. Štaviše veruje se da je duvan stigao u Persiju oko 1600. godine, što sugeriše da je neka druga supstanca korišćena za pušenje u Ahlī Shirazi' nargili.

Sledeći Evropsko predstavljanje duvana Persiji i Indiji, Hakim Abu’l-Fath Gilani, koji je došao iz Gilana, provincije na severu Persije, u Hamarastan. Kasnije je postao lekar na Mogulskom dvoru i podigao nivo zabrinutosti zbog sve popularnijeg korišćenja duvana među Indijskim plemićima. Smislio je sistem koji je omogućio dimu da bude pročišćen kroz vodu. Gilani je predstavio novu vrstu nargile Asad Begu, ambasadoru Bijapura, koji je ohrabrio Akbara I da proba novu vrstu nargile. Popularnost među plemićima, je pomogla da ova nova sprava postane simbol Indijske aristokratije.

Savremeni razvoj

Umesto bakra, mesinga i ostalih legura lošeg kvaliteta proizvođači su počeli da koriste nerđajući čelik i aluminijum. Silikonska guma se koristi za creva umesto kože i zica. Novi materijali omogućuju nargili da duže traje, eliminiše smrad dok se puši i omogućuje pranje bez rizika od korozije i bakterija. Nove tehnologije i moderan dizajn menja izgled novih nargila.

Uprkos očiglednim prednostima modernih nargila, zbog visoke cene proizvodnje i manjka moderne opreme u tradicionalnim proizvodnim regionima, većina nargila se još uvek proizvodi starijom tehnologijom.

Delovi i funkcija

Komponente

Kako spremiti nargilu

Nargila ima mnogo delova, ali četiri koja su od suštinskog značaja za funkciju.

Glava (Činija)

Glava ili činija je posuda obično napravljena od gline, mermera ili stakla i ona drži ugalj i duvan tokom trajanja sesije. Činija je je punjena duvanom i prekrivena aluminijskom folijom. Zatim se male kocke uglja stavljaju na vrh, koji omogućava da se duvan zagreje do potrebne temperature. Takođe postoje razni oblici glava.

Vorteks Činije

Poklopac

Poklopac se stavlja na glavu nargile i uglavnom ima određen broj rupa za protok vazduha. Poklopac služi da ne dozvoli vetru ili strujanju vazduha u prostoriji da ubrza sagorevanje uglja i da ne povećava temperaturu.

Crevo

Cev danas je dugačka fleksibilna i omogućava da se dim izvlači da veće distance i da se ohladi pre nego što se udahne. Na završetak cevi je obično postavljen metalni, drveni ili plastični deo za usta. U različitim oblicima, veličinama i bojama.

Ventil

Većina nargila ima ventil koji je povezan sa delom kroz koji protiče vazduh, da bi mogao da se izduva iz posude ukoliko stoji dugo u njoj. Ovaj jednostrani ventil blokira protok vazduha kada se dim uvlači, pomoću kuglice unutar njega. I otpušta dim iz posude kada to korisnik poželi.

Posuda za vodu

Majstori iz Damaska, Sirija prave drvene delove za nargilu (19. vek)

Posuda za vodu se smatra kao baza nargile. Na posudu za vodu je prikačeno telo nargile i kao takvo čine jednu celinu. U posudi za vodu se nalazi kao što ime kaže, voda, ali se takođe može kao zamena vodi stavljati neki negazirani sok, mleko, a neko koristi i alkohol. Posuda za vodu je jedna od ključnih delova nargile jer se kroz nju filtrira dim, i šalje dalje do pušača, a onaj nefiltrirani se zadržava u posudi. Mogu biti različitih oblika, dimenzija, dekoracija i materijala od kojih su napravljene. Preporučuje se da se za izradu posude koristi staklo namenjeno za izradu nargila jer takvo staklo ima veliki uticaj na dim.

Tanjir

Tanjir se nalazi odmah ispod posude za duvan, i služi da hvata pepeo koji pada sa žarova.

Dihter

Dihter se nalazi na telu nargile. Služi da telo nargile i posudu za vodu, spoji, da spreči ulazak vazduha iz spoljašnje sredine u posudu za vodu, da zadihtuje telo i posudu za vodu o to radi uz pomoć gume koja se pravi posebno za taj deo. Na dihteru se nalazi ventil i ulaz za crevo. Postoje dihteri koji na sebi imaju i više ulaza za crevo pa je omogućeno i pušenje nargile od više korisnika istovremeno, što je danas postalo jako popularno. Pri korišćenju više od jednog creva u isto vreme, ventil se ne koristi.

Duvan

Duvan, tj. ukus ta nargilu, je sirupast miks duvana, molase, povrćnog glicerola koji služi kao ovlaživač i posebnih ukusa koji su dodati na sve ovo. Tipični ukusi za nargilu sadrže u sebi jabuku, krušku, limun, mentu, kao i sve ostalo na bazi voća. Netipični ukusi podrazumevaju nekoliko voća izmiksovanih u jedan. To su na primer: jabuka-menta, limun-pomorandža, malina-menta, itd. Postoje i beznikotinski duvani koji se nazivaju arome. Arome kao sastav u sebi imaju samo aromu i voće. Dosta su “lakše” od običnog duvana, slabiji im je ukus, a i imaju mnogo manje dima. Za aromu se najčešće opredeljuju oni ljudi koji ne žele da imaju kontakt sa nikotinom.

Ugalj

Ugalj je izvor toplote koja se prenosi na duvan unutar posude za duvan. Kako se glicerol koristi kao ovlaživač duvana, za proizvodnju dima je potrebna toplota koja je veća od tačke ključanja glicerola a to je 290°C. Kada sve uzmemo u obzir, ugalj za nargilu mora biti tvrd, gust, lako zapaljiv, i da povrh svega toga bude u stanju da gori dugo konstantnom jačinom. Ovo je sve moguće napraviti pomoću kokosove ljuske, stoga je ugalj napravljen od kokosa, najbolji ugalj za nargilu.

Funkcionisanje

Pregled delova nargile

Posuda sa vodom koja se nalazi na dnu nargile je ispunjena vodom, onoliko koliko je potrebno da se cev tela potopi, par centimetara, koja je zajedno sa telom prikačena za posudu. Sipanjem više vode nego što je potrebno će samo dovesti do toga da pušač mora primeniti jaču silu uvlačenja kako bi povukao dim. Sipanjem manje vode nego što je potrebno dovodi do nefunkcionisanja nargile.

Duvan se stavlja u posudu za duvan koja se nalazi na vrhu nargile. Preko posude za duvan se stavlja aluminijumska folija koja odvaja ugalj i duvan što ne dozvoljava pepelu da padne u duvan, a i smanjuje temperaturu kojoj je duvan izložen, radi preventive zapaljenja duvana. Kada pušač uvuče kroz crevo, vazduh dolazi s polja, prelazi preko uglja i ulazi u posudu za duvan, potpun vreo. Tako vreo vazduh zagreva (ne pali) duvan, stvara se dim koji dalje nastavlja do tela nargile. Preko tela odlazi u posudu za vodu, i tada se čuju mehurići koji su znak da se dim hladi i u isto vreme filtrira. Tako ohlađen dim nastavlja svoj put ka pušaču preko creva do njegovih usta. Kada pušač prestane da uvlači, pritisak koji je bio stvoren, sada se otpušta i jedan deo vazduha se vraća skroz nazad do uglja, što ne dozvoljava uglju da se ugasi, i na taj način nastavlja se ceo proces.

Efekti po zdravlje

Izloženost infektivnim bolestima

Kada ljudi dele nargilu međusobno, dolazi do opasnosti izlaganju infektivnim bolestima kao što su oralni herpes, tuberkuloza, hepatitis, influenca. Korišćenjem piskova za usta može smanjiti rizik, ali ga ne može isključiti.

Izloženost otrovnim hemikalijama

Dim nargile sadrži nekoliko otrovnih hemikalija, a voda nije u stanju da ih sve filtrira. Samo sagorevanje uglja, duvana i ukusa već sadrži neke otrovne materije. Dim nargile sadrži hemikalije koje mogu dovesti do raka, srčanih problema, problema sa plućima i još mnogo drugih efekata na zdravlje. U toku pušenja nargile, u telu se stvara osam puta više ugljen monoksida od normalnog unosa. U poređenju sa cigaretom, jedno pušenje nargile sadrži približan broj nikotina, više ugljen-monoksida, a manje hemikalija vezana za sam duvan. Usled svega ovoga, može se reći da nargila može imati gotovo isti uticaj na zdravlje kao i cigareta.

Efekti na kratke staze

Karbon-monoksid koji se nalazi u dimu se vezuje za hemoglobin u krvi i pretvara u karbo-hemoglobin, koji smanjuje dotok vazduha u organe, uključujući i mozak. Usled ove pojave mogu se pojaviti sledeći simptomi: glavobolja, mučnina, kolaps. Nargila može stvoriti probleme i u kardiovaskularnom sistemu. Upotreba nargile ubrzava rad srca i povećava krvni pritisak.

Efekti na duge staze

Dosadašnji dokazi ukazuju na to da nargila može imati brojne efekte na zdravlje. Pušenje nargile povećava rizik od raka, bolesti pluća kao što su hronični bronhitis i hronična opstruktivna bolest pluća, koronarnu arterijsku bolest, promena u glasu, osteoporoza.

Efekti pasivnog pušenja

Što se tiče pasivnog pušenja, dim nargile sadrži određenu količinu ugljendioksida. Vazduh u nargila barovima sadrži otrovne materije kao što su nikotin i ugljenmonoksid, i oni su dostupni u većim količinama nego u dimu od cigarete. Tokom jednočasovnog pušenja nargile, pušač je izložen od 2 do 10 puta većim količinama kancerogenih materija nego pušači cigareta. Nijedna studija se nije bavila proučavanjem efekata pasivnog pušenja po zdravlje na duže staze, ali što se pasivnog pušenja na kratkim stazama tiče, efekti koji se mogu javiti su vrtoglavica, hronični kašalj, problemi sa disanjem. Zapošljeni u nargila barovima su izloženi dimu veći deo vremena pa su izloženiji zdravstvenim problemima od pasivnog pušenja.

Zavisnost

U duvanu za nargile se nalazi nikotin, supstanca koja izaziva zavisnost. Jedna sesija pušenja nargile sadrži 1.7 puta više nikotina od jedne cigarete, a apsorpcija nikotina preko vode ekvivalentna je pušenju 10 cigareta dnevno. Mnogim pušačima nargila, posebno onim stalnim, telo jednostavno zahteva da puše nargilu, čak im se javljaju i simptomi apstinentske krize nakon prestanka pušenja. Ovi simptomi zavisnosti su veoma slični onima kao kod pušača cigareta.

Spoljašnje veze

• Delovi Nargile