Narodna skupština u Beogradu (2 – 17. juna 1903)
Prvi akt vlade Kraljevine Srbije, obrazovane posle 29. maja 1903, bio je da u zasedanje sazove Narodno predstavništvo, Senat i Narodnu skupštinu, čije su zakonodavne odluke bile vrlo nužne. Vlada je odmah vratila na snagu Ustav iz 1901 godine, sa svim organskim zakonima koji su mu pripadali, a jednim ukazom zakazane su sednice zakonodavnog tela za 2. juni 1903. Na izborima od 19. maja 1903 bilo je izabrano novo Narodno predstavništvo, koje se još nije konstituisalo; vlada je, stoga, pozvala ono Narodno predstavništvo koje mu je prethodilo i koje je bilo raspušteno proklamacijom Kralja Aleksandra od 25. marta 1903, prilikom privremenog suspendovanja Ustava.
Skupštinsku sednicu otvorio je privremeni dobni predsednik, posle čega je izvršen izbor predsedništva. Za predsednika Narodne skupštine izabran je Aca Stanojević, za 1 potpredsednika Stojan Ribarac, za II potpredsednika Ljuba Stojanović, a za sekretare izabrani su Ljuba Davidović, Ivan Pavićević, Nastas Petrović, Kosta Stojanović i Svetomir Karamarković.
Predsednik Skupštine Aca Stanojević, zauzevši predsedničko mesto, naglasio je da Skupštinu čeka jedan vrlo odgovoran posao: izbor novog Kralja. Predsednik vlade Jovan Avakumović pročitao je vladinu deklaraciju o događaju od 29. maja. Narodna skupština priredila je manifestacije vojsci „koja je izvršila jedno delo kojim su završene sve one nesreće i bede koje su padale na Srpski narod a dolazile, po nesreći, odozgo, s prestola."
Poslanik Nastas Petrović predložio je da Narodna skupština na vladinu deklaraciju odmah odgovori da „prihvata i sa oduševljenjem pozdravlja novo stanje koje je stvoreno, i složno, jednodušno, proklamuje potpunu zajednicu misli i osećanja između Srpskog naroda i celokupne srpske vojske." Skupština je, aklamirajući vladu i vojsku, jednoglasno usvojila ovaj predlog.
Skupština je zatim usvojila predlog Stojana Ribarca i jednoglasno odlučila da se na snagu vrati Ustav od 22. decembra 1888, i svi politički zakoni koji su po njemu doneseni, sa izmenama i dopunama koje su potrebne prema prilikama u zemlji. koje će se tek doneti u toku rada ovoga saziva.
U isto vreme zasedao je i Senat koji se konstituisao pod predsedništvom P. Velimirovića, saslušao vladin akt o događaju od 29. maja i primio ga sa motivacijom koja je istovetna po smislu sa motivacijom Narodne skupštine. Senat je, takođe, doneo odluku o vraćanju na snagu Ustava iz 1888.
Istoga dana y 12 časova otvorena je svečana sednica Narodnog predstavništva, pod predsedništvom predsednika Senata Pere Velimirovića, y dvorani Novog dvora. Među narodnim predstavnicima vladalo je svečano raspoloženje: trebalo je da se pristupi jednom istorijskom aktu, izboru novog Kralja sa pravom nasleđa nove dinastije. Predsednik je objavio da će se glasati javno, poimenično, prema prozivci, i pozvao sekretara Skupštine Ljubomira Davidovića da izvrši prozivku. Sala se toga časa prolomila od usklika „Živeo Petar Karađorđević, Kralj Srpski!" Glasanje je išlo brzo, i svih 158 članova Narodnog predstavništva dali su glas za Petra Karađorđevića kome je Narodno predstavništvo i dalje burno manifestovalo.
Jednim telegramom predsedništva Narodnog predstavništva Kralj Petar obavešten je o izboru. U toku zasedanja Narodnog predstavništva koje je produženo celoga dana stigao je i odgovor novog Kralja kojim toplo zahvaljuje Narodnom predstavništvu na poverenju.
Zasedanje Narodnog predstavništva produženo je posle podne, kojom prilikom je odlučeno da y Ženevu otputuje jedna deputacija od 14 članova Narodnog predstavništva, da Kralju Petru preda akt o izboru i doprati ga u zemlju. Sem toga Skupština je izabrala i jedan odbor od devet lica kome je stavljeno u dužnost da pregleda i podnese izveštaj o predlogu Ustava koji je u Narodnom predstavništvu trebalo da bude donesen pre dolaska Kralja Petra. Isto tako odlučeno je da deputacija Narodnog predstavništva ne putuje za Ženevu, gde je boravio novi Kralj, pre nego što se posao oko donošenja Ustava ne svrši.
Posle nekoliko dana odbor je završio rad na predlogu Ustava koji je posle toga izglasan bez velike diskusije u oba doma Narodnog predstavništva.
Dana 17. juna 1903. ukazom Kralja Petra I završen je ovaj vanredni saziv Narodnog predstavništva. Prema odredbama novog Ustava koji je poneo naziv Ustava iz 1903, dvodomni sistem bio je ukinut: Senata više nije bilo. Srbija je ušla y jednu novu političku, ustavnu i parlamentarnu eru koja će trajati dugo i iz osnova preporoditi kulturni, ekonomski i politički život zemlje. Sa slobodoumnim Ustavom iz 1903. na koji se Kralj Petar zakleo odmah po dolasku u zemlju, Kraljevina Srbija ušla je i u velike oslobodilačke ratove, ne suspendujući ni jednu od ustavnih odredaba čak ni onda kada je posle albanske tragedije bila prisiljena da, y izgnanstvu, organizuje državni život i pripremi one događaje koji će dovesti do proboja Solunskog fronta i ujedinjenja svih Srba, Hrvata i Slovenaca y jednu slobodnu i nezavisnu državu.[1]