Narcistički poremećaj ličnosti
_edited.jpg)
Narcistički poremećaj ličnosti (engl. Narcissistic Personality Disorder - NPD) predstavlja psihički poremećaj ličnosti u kome postoji dugoročno prisutno ponašanje koje karakterišu osećaj samovažnosti (grandioznost), duboka potreba za pažnjom i divljenjem, preterana samouverenost i nedostatak razumevanja za osećaje drugih (empatije). Osobe koje boluju od tog poremećaja često preterano razmišljaju o sticanju slave, moći, ili o svom fizičkom izgledu. Često koriste ljude oko sebe.[1][2]
Ovaj poremećaj se javlja kod otprilike 6% odraslih osoba, češće kod muškaraca nego kod žena, i češće se manifestuje kod mladih ljudi. Kao i ostale vrste mentalnih poremećaja, narcistički poremećaj ličnosti može uzrokovati poteškoće u razvoju.[3][4]
Uzrok poremećaja je nepoznat, iako se smatra da postoje biološki, psihološki i spoljni faktori rizika koji utiču na razvoj pojedinca i poremećaja. Neka istraživanja su pokazala da mogu imati manji deo mozga koji je odgovoran za empatiju. Dijagnoza se uspostavlja razgovorom s pojedincem. Većina ljudi s ovim poremećajem ne traži pomoć jer veruju kako nemaju problem, i da je njihova okolina ta koja ima poremećaj.
Karakteristike narcisoidnog poremaćaja ličnosti prvi je opisao Robert Velder 1925. godine, a sadašnje ime poremećaja ušlo u upotrebu tek 1968.
Znaci i simptomi[uredi | uredi izvor]
- Uverenje u iluzije o vlastitoj grandioznosti uz očekivanje da će ih okolina uvažiti, bez adekvatnog razloga
- Fiksiranost na fantazije o moći, privlačnosti, inteligenciji, lepoti ili ljubavi
- Iluzije o vlastitoj superiornosti, jedinstvenosti, posebnosti i višem socijalnom statusu od drugih
- Očekivanje konstantnih pohvala
- Osećaj da poseduju pravo na poseban tretman ili tretman prema njihovim željama, uz poslušnost okoline bez propitkivanja
- Iskorišćavanje i manipulacija okoline u svrhe ostvarivanja ličnih ciljeva
- Nedostatak empatije za osećaje, želje i potrebe drugih ljudi
- Česta zavist prema drugima i uverenost da su drugi zavidni na njih
- Pompezno i arogantno držanje; aktivno uspostavljanje kontrole i moći nad drugima
- Slabo samopouzdanje, nemogućnost podnošenja kritike, i potreba za omalovažavanjem drugih kako bi potvrdili vlastitu superiornost [5] [6] [7]
Uzroci narcisoidnog poremećaja ličnosti[uredi | uredi izvor]
Postoje mnoge teorije o mogućim uzrocima narcisoidnog poremećaja ličnosti. Većina stručnjaka se slaže sa bio-psihosocijalnim modelom uzročnosti. Pod tim se podrazumeva da se uzrok mora potražiti u celokupnoj životnoj istoriji osobe. Naime, uzrok se najverovatnije može pripisati spletu bioloških, genetskih faktora, zatim socijalnih i psiholoških. Odavde možemo zaključiti da nije dovoljan jedan faktor za nastanak poremećaja, već kompleksno, isprepletano delovanje svih navedenih faktora. Ako osoba ima ovaj poremećaj ličnosti, postoji velika mogućnost da poremećaj naslede deca.
Dijagnostika narcisoidnog poremećaja ličnosti[uredi | uredi izvor]
Poremećaje ličnosti kao što je narcisoidni poremećaj ličnosti obično dijagnostikuje specijalista za mentalno zdravlje, kao što je psihijatar ili psiholog. Lekari opšte prakse nisu specijalizovani da dijagnostikuju ovaj poremećaj. Prvobitno se osoba obrati izabranom lekaru opšte prakse i izvesti o problemu, lekar opšte prakse potom upućuje osobu specijalisti za mentalno zdravlje na dijagnostiku i daljnje lečenje. Ne postoji laboratorijska analiza ili genetski test koji se može primeniti za postavljanje dijagnoze poremećaja. Za dijagnostiku se upotrebljava dijagnostički intervju i psihološki testovi.
Osobe s narcisoidnim poremećajem ličnosti retko traže pomoć i ne traže tretman sve dok poremećaj ne počne znatno da ih ometa ili da na neki drugi način utiče na njihov život. To se najčešće događa kad se iscrpe odbrambeni resursi osobe za nošenje sa stresom i drugim životnim događajima.
Tretman narcisoidnog poremećaja ličnosti[uredi | uredi izvor]
Tretman narcisoidnog poremećaja ličnosti obično podrazumeva dugoročnu psihoterapiju uz pomoć psihoterapeuta. Takođe se mogu prepisati lekovi da pomognu kod određenih simptoma.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Eve Caligor, Kenneth N. Levy, Frank E. Yeomans Narcissistic Personality Disorder: Diagnostic and Clinical Challenges https://ajp.psychiatryonline.org/doi/10.1176/appi.ajp.2014.14060723 American Journal of Psychiatry p. 415–422
- ^ Narcistički poremećaj ličnosti https://www.krenizdravo.rtl.hr/zdravlje/mentalno_zdravlje/narcisticki-poremecaj-licnosti Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. februar 2018) Kreni zdravo!
- ^ Diagnostic and statistical manual of mental disorders : DSM-5. https://www.worldcat.org/oclc/830807378%7Cedition=5th ed American Psychiatric Association Arlington, VA isbn=9780890425558}}
- ^ Diagnostic and statistical manual of mental disorders : DSM-5 American Psychiatric Publishing Washington isbn=9780890425558
- ^ Ronningstam Elsa New Insights Into Narcissistic Personality Disorder 2016 Psychiatric Times p.11}}
- ^ Ronningstam E Narcissistic personality disorder: a clinical perspective J Psychiatr Pract p.89–99
- ^ Narcissistic personality disorder: Symptoms Nov 2014 http://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/narcissistic-personality-disorder/con-20025568 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. februar 2023) Mayo Clinic Staff Mayo Foundation for Medical Education and Research
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
