Nacionalna biblioteka Nemačke

Koordinate: 50° 7′ 51.98″ N 8° 40′ 59.35″ E / 50.1311056° S; 8.6831528° I / 50.1311056; 8.6831528 (German National Library, Frankfurt Building)
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Nemačka nacionalna biblioteka
Deutsche Nationalbibliothek
Zgrada nacionalne biblioteke u Frankfurtu na Majni
OsnivanjeDeutche Bücherei (1912)
Deutche Bibliothek (1946)
LokacijaFrankfurt na Majni i Lajpcig
Nemačka
Obim43,7 miliona publikacija (2021)[1]
(konvencionalni štampani radovi, zvučni zapisi, digitalne publikacije)[2]
Članovi173.374 (2018)[3]
DirektorElizabet Nigerman
Veb-sajtdnb.de
Unutrašnjost zgrade nacionalne biblioteke u Frankfurtu na Majni

Nemačka nacionalna biblioteka (nem. Deutsche Nationalbibliothek, DNB) je centralna biblioteka i nacionalni bibliografski centar u Saveznoj Republici Nemačkoj. Njen zadatak je sakupljanje, trajno arhiviranje, sveobuhvatno dokumentovanje i knjiženje bibliografskih publikacija na nemačkom jeziku od 1913. godine, kao i stranih publikacija o Nemačkoj, prevoda nemačkih radova i radova emigranata koji su objavljeni u inostranstvu između 1933. i 1945. godine, kako bi ih učinili dostupnim javnosti. Nemačka nacionalna biblioteka održava kooperativne odnose na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Nemačka nacionalna biblioteka je nastala spajanjem više institucija: „Deutsche Bücherei“ osnovana u Lajpcigu 1912. godine i „Deutsche Bibliothek Frankfurt am Main“ osnovana 1946. godine, u Frankfurtu. Nemački muzički arhiv („Deutsches Musikarchiv“ ili DMA) je osnovan u Berlinu i deo je Nemačke nacionalne biblioteke od 1970. godine ali je 2010. godine prebačen u Lajpcig. Arhiv je odgovoran za obradu i bibliografsko indeksiranje muzičkih numera i zvučnih zapisa. Ponovnim ujedinjenjem Nemačke, ovi objekti se ujedinjuju u jednu instituciju.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Tokom nemačkih revolucija 1848. godine različiti književnici i izdavači su ponudili svoje radove parlamentu u Frankfurtu za parlamentarnu biblioteku. Biblioteka, koju je vodio Johan Hajnrih Plat, nazvao je „Reichsbibliothek“ ( ili samo „Reich library“). Posle neuspeha revolucije biblioteka je napuštena, a zaliha knjiga koja je opstala, prebačena je u Nemački nacionalni muzej, u Nirnberg.[4] Godine 1912, na godišnjem sajmu knjiga u Lajpcigu, kraljevina Saksonija i udruženje nemačkih knjižara su se dogovorili da osnuju nemačku nacionalnu biblioteku. Od 1. januara 1913. sve publikacije na nemačkom su sistematski prikupljene, uključujući i knjige iz Austrije i Švajcarske. Iste godine, dr. Gustav Val je izabran za prvog direktora biblioteke.

Pod nacističkom vlašću, od 1933. do 1945. godine, nemačke biblioteke su bile cenzurisane, postajući produžetak nacionalsocijalističke vladavine.[5][6] Knjige koje su nacisti zaplenili u okupiranim zemljama ušle su u nemačke zbirke.[7][8][9][10][11]

Godine 1946. dr. Georg Kurt Šauer, Hajnrih Kobet, Vitorio Klosterman i profesor Hans Vilhelm Epelšajmer, direktor Univerzitetske biblioteke u Frankfurtu, inicirali su ponovno uspostavljanje nemačke arhivske biblioteke u Frankfurtu.[12] Savezni državni predstavnici trgovine knjiga u američkoj zoni su pristali na predlog. Grad Frankfurt se složio da podrži planiranu arhivsku biblioteku sa kadrovskim i finansijskim resursima. Vojna vlada SAD je dala saglasnost. Biblioteka je započela svoj rad u prostoriji za duvan nekadašnje biblioteke Rotšild, koja je služila bombardovanoj univerzitetskoj biblioteci kao smeštaj. Kao rezultat toga, u Nemačkoj su bile dve biblioteke koje su preuzele dužnosti i funkciju nacionalne biblioteke. Godišnje su se objavljivali dva nacionalna bibliografska kataloga gotovo identična po sadržaju.[13]

Po ponovnom ujedinjenju Nemačke 3. oktobra 1990. godine,  „Deutsche Bücherei Leipzig“ i „Deutsche Bibliothek Frankfurt am Main“ su spojene u novu instituciju, Nemačku biblioteku („Die Deutsche Bibliothek“).[12] Zakon o nemačkoj nacionalnoj biblioteci stupio je na snagu 29. juna 2006. Ekspanzija zbirke za uključivanje na onlajn publikacije postavila je kurs za prikupljanje, katalogizaciju i skladištenje publikacija u okviru nemačkog kulturnog nasleđa.[14] Najviši upravni organ biblioteke „Upravni savet“, proširen je tako da uključuje dva poslanika iz „Bundestag“-a. Zakon je promienio ime biblioteke u „Deutsche Nationalbibliothek“ (Nemačka nacionalna biblioteka ) i njene prostorije su se nalazile u Lajpcigu, Frankfurtu na Majni i Berlinu.[15]

Arhiva prognanika i kontroverze[uredi | uredi izvor]

Jedna od posebnih aktivnosti Nemačke nacionalne biblioteke je prikupljanje i obrada štampanih i neneštampanih dokumenata iseljenika i prognanika sa nemačkog govornog područja u periodu od 1933. do 1945. godine. Nemačka nacionalna biblioteka održava dve izbegličke kolekcije: Kolekciju egzilske literature 1933–1945 Nemačke nacionalne biblioteke u Lajpcigu i Nemački egzilni arhiv 1933–1945 Nemačke nacionalne biblioteke u Frankfurtu na Majni. Obe kolekcije sadrže štampane radove napisane ili objavljene u inostranstvu od strane emigranata sa nemačkog govornog područja, kao i letke, brošure i druge materijale koji su u potpunosti ili delimično proizveli prognanici sa nemačkog govornog područja.

Godine 1998 Nemačka nacionalna biblioteka i Nemačka istraživačka fondacija započeli projekat finansiran iz javnih izvora za digitalizaciju kolekcije „Jevrejskih časopisa u nacističkoj Nemačkoj” sa približno 30.000 stranica, koja se sastoji od radova koji su originalno objavljeni između 1933 i 1943. godine. Dodatno je u projekat uvršteno 30 emigrantskih publikacija na nemačkom jeziku „Egzilni časopisi na nemačkom jeziku 1933–1945”, koje se sastoje od oko 100.000 sranica. Te kolekcije su postale mrežno dostupne 2004. godine, i one su među najčešće posećenim sajtovima Nemačke nacionalne biblioteke.

Zgrada u Lajpcigu[uredi | uredi izvor]

Zgrada nacionalne biblioteke u Lajpcigu

Glavna zgrada nemačke nacionalne biblioteke u Lajpcigu izgrađena je 1914-1916, projektovao je arhitekta Oskar Puš. Impresivna fasada je dugačka 160 metara i okružena je sa „Deutscher Platz“. Zgrada je otvorena 19. oktobra 1916. Grad Lajpcig je poklonio mesto biblioteci, dok je Fridrih Avgust III, kralj Saksonije, obezbedio sredstva za zgradu. Na fasadi su prikazani portreti Oto fon Bizmarka, Johana Volfganga fon Getea i Johanesa Gutenberga. Kipovi predstavljaju tehnologiju, pravdu, filozofiju, medicinu, itd. Centralna čitaonica sadrži sliku Ludviga fon Hofmana, koja prikazuje Arkadiju u stilu Art Nuvo. Na stepeništu je prikazan mural koji pokazuje osnivače nemačke biblioteke. Biblioteka sadrži i muzej za knjige i pisma. Proširenje je završeno 2010. godine.

Inventar[uredi | uredi izvor]

  • Ukupno: 34,2 miliona izdanja[2]
    • knjige: 15,5 miliona
    • časopisi: 5,2 miliona
    • audio zapisi: 2,1 miliona
    • elektronske publikacije: 4,5 miliona

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jahresbericht 2021 (na jeziku: nemački). Deutsche Nationalbibliothek. 2022. str. 46. 
  2. ^ a b Jahresbericht 2017 (na jeziku: German). Deutsche Nationalbibliothek. 2018. str. 46. 
  3. ^ „Jahresbericht 2018” (na jeziku: nemački). 2019. Pristupljeno 3. 6. 2019. 
  4. ^ Fabian, Bernhard, ur. (2003). „Reichsbibliothek von 1848”. Handbuch der historischen Buchbestände in Deutschland (na jeziku: nemački). Hildesheim, Germany: Olms Neue Medien. 
  5. ^ Stieg, Margaret (januar 1992). „The Second World War and the Public Libraries of Nazi Germany”. Journal of Contemporary History. 27 (1): 23—40. ISSN 0022-0094. S2CID 159922468. doi:10.1177/002200949202700102. 
  6. ^ „Bibliography: 1933 Book Burnings”. www.ushmm.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 1. 2022. 
  7. ^ Flood, John L. (2. 1. 2018). „Anders Rydell, translated by Henning Koch, The Book Thieves: The Nazi Looting of Europe's Libraries and the Race to Return a Literary Inheritance”. Library & Information History. 34 (1): 74—75. ISSN 1758-3489. S2CID 165188074. doi:10.1080/17583489.2017.1412664. 
  8. ^ Esterow, Milton (14. 1. 2019). „The Hunt for the Nazi Loot Still Sitting on Library Shelves”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 22. 1. 2022. 
  9. ^ Sontheimer, Michael (24. 10. 2008). „Retracing the Nazi Book Theft: German Libraries Hold Thousands of Looted Volumes”. Der Spiegel (na jeziku: engleski). ISSN 2195-1349. Pristupljeno 22. 1. 2022. 
  10. ^ „'The Book Thieves' reveals the story of the Nazi assault on books”. Christian Science Monitor. 15. 2. 2017. ISSN 0882-7729. Pristupljeno 22. 1. 2022. 
  11. ^ Lagnado, Lucette (2. 8. 2017). „On the Trail of Books Stolen by the Nazis”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 22. 1. 2022. 
  12. ^ a b „History” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 3. 2021. 
  13. ^ „Deutsche Nationalbibliothek (DNB)”. www.clio-online.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 23. 11. 2018. 
  14. ^ Lux, Claudia (2018). „Germany: Libraries, Archives, and Museums”. Encyclopedia of Library and Information Sciences. Boca Raton, Florida, USA: CRC Press. str. 1848—1849. ISBN 978-1-31511614-3. 
  15. ^ „Deutsche Nationalbibliothek - History”. www.dnb.de (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 02. 11. 2018. g. Pristupljeno 23. 11. 2018. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nacionalna biblioteka Nemačke na Vikimedijinoj ostavi.
50° 7′ 51.98″ N 8° 40′ 59.35″ E / 50.1311056° S; 8.6831528° I / 50.1311056; 8.6831528 (German National Library, Frankfurt Building)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национална_библиотека_Немачке&oldid=27679971”