Nacionalni orden Legije časti
| Nacionalni Orden Legije časti | |
|---|---|
 Nacionalni Orden Legije časti | |
Dodeljuje  Francuska | |
| Tip |  Veliki vođa
 Kavalir |
| Dodeljuje se | kao vojni i civilni orden |
| Dodeljuje se za | izanredne civilne ili vojne zasluge za državu i narod. |
| Status | Dodeljuje se od 1802. |
| Moto | Čast i Otadžbina (franc. Honneur et Patrie) |
| Ustanovljen | 19. maja 1802. |
| Prvo odlikovanje | 14. jula 1804. |
| Ukupno odlikovanih | 94,807 |
| Primaoci | Veliki vođa: 1 Veliki krst: 67 Veliki oficir: 314 Komandir: 3009 Oficir: 17,032 Kavalir: 74,834 |
| Važnosni red odlikovanja | |
| Sledeće (niže) | Orden Oslobođenja |
Nacionalni orden Legije časti (franc. Ordre national de la Légion d'honneur) je francusko odlikovanje koje je ustanovio Napoleon Bonaparta, tada prvi konzul prve Francuske republike, 19. maja 1802. godine, kao priznanje za vojne ili civilne zasluge, bez obzira na rođenje ili veroispovest, pod uslovom da je primalac ordena privržen i podržava slobodu i jednakost kao princip.
Moto ordena je: "Čast i Otadžbina" (franc. Honneur et Patrie). Ovaj orden ima i svoje sedište, koje se nalazi u Palati Legije časti, na levoj obali reke Sene u Parizu.[a]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Period Konzulata[uredi | uredi izvor]
Ideja o stvaranju Ordena Legije časti pripada Napoleonu Bonaparti tokom njegovog mandata kao prvog konzula Francuske Republike. Naime posle Francuske revolucije u periodu (1789—1794), ukinute su sve privilegije, počasti i priznanja koje su do tad važile u monarhiji. Međutim, ratno stanje i rekonstrukcija države zahtevale su podizanje morala stanovništva i vojske za prestojeću mobilizaciju. Vojni lideri kao i proslavljene vojskovođe u prvoj fazi i po potrebi su za svoju hrabrost nagrađivani trofejnim oružijima. Međutim tada se javila potreba za uvođenjem novog oblika priznanja. Pošto restauracija starih monarhističkih oblika i razlika je bila sasvim nemoguća, Napoleon se okrenuo drevnom iskustvu - Starog Rimskog carstva i stepenovanju viteštva. Ta ideja o stvaranju novih oblika rangiranja u prihvatljivim oznakama naišla je na neprijateljstvo u narodu, jer ona nije odgovarala osnovnim principom formalne jednakosti građana, kao što je naznačeno u nacionalnom sloganu "Sloboda, Jednakost, Bratstvo".
Napoleon i njegovi sledbenici morali su naporno da rade na uspostavljenju Ordena Legije časti. Kao razlog za uvođenje ovog ordena sugerisano je da se na njega ne gleda kao nagradu, već je predstavljan kao organizacija najboljih, sa osvrtom na ideološka drevna osećanja viteštva i drevne istorije. Ime Legija je uvedeno po uzoru na stare Rimske legije sa sa titulama legionar, oficir, komandant, velika kohorta i veliko veće. Najviši rang nije bio veliki krst već veliki orao (franc. Grand Aigle) (koji je ipak po mnogo čemu bio nalik na Veliki krst). Legionari su bili plaćeni izuzetno velikodušno:
- 5.000 franaka za velikog oficira,
- 2.000 franaka za komandira,
- 1.000 franaka za oficira,
- 250 franaka za legionara.
Nacrt zakona o Ordenu Legije časti, kritikovao je Državni savet Francuske Republike 4. maja 1802. godine. Konačno je odobren 15. maja 1802. godine. Za uvođenje ordena glasalo je 116 a protiv 110 članova Državnog saveta.[1] Prvobitno je imao četiri stepena, što je od 1805. izmenjeno na pet stepeni, a dalje dopune i izmene vršene su sve do 1816. godine. Posle pada Prvog francuskog carstva, orden nije ukinut već je reformisan i priključen nagradnom sistemu obnovljene Kraljevine Francuske. Kao cenjena institucija preživeo je sve promene državnog sistema, izmene ustava i političke orijentacije društva, i opstao do danas kao najviše priznanje u hijerarhiji francuskih ordena. Organizovan je u pet stepeni, sa jedinstvenom ogrlicom koja je službeni znak šefa države kao Velikog magistra Ordena po funkciji.[2]
Stepeni Ordena[uredi | uredi izvor]
Orden se deli na redove:
.png) | |||||
| Izgled ordena | |||||
|---|---|---|---|---|---|
|
 |
 |
 |
 |
 |
| Trakice ordena | |||||
|
 |
 |
 |
 |
|
Odlikovani Srbi[uredi | uredi izvor]
- Olja Bećković, novinarka, odlikovana 30. avgusta 2015. godine, rang Viteza
- Tomo Budisavljević, protojerej SPC, odlikovan ordenom Legije časti od Napoleona, 1811. godine, red kavalira
- Zagorka Dolovac, republički javni tužilac, odlikovana 3. oktobra 2019. godine, rang Viteza
- Ružica Đinđić, udovica bivšeg predsednika Vlade Srbije dr Zorana Đinđića, odlikovana 22. oktobra 2009. godine
- Aleksandar Karađorđević, odlikovan 14. maja 2015. godine, rang Komandira
- Veran Matić, novinar, nekadašnji glavni i odgovorni urednik televizije B92, odlikovan 22. oktobra 2009. godine
- Konstantin Popović, odlikovan ordenom Legije časti, 17. novembar 1952. godine, red komandir i 7. maja 1956. godine, red Velikog krsta
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Stepeni Ordena Legije časti su: Kavalir Legije časti, Oficir Legije časti, Komandant Legije časti, Veliki Oficir Legije časti, Veliki Krst Legije časti i Veliki Vođa Legije časti.
- ^ Titula Velikog Vođe Legije časti pripada Francuskom predsedniku koji je u mandatu i do sad je bilo 32 nosioca Legije časti u ovom rangu. Nosioci ordena privremeno poseduju Orden Legije časti na ogrlici. Po završetku mandanta ostaje im Veliki krst ordena a ogrlica se prenosi na sledećeg predsednika.
- ^ Ogrlica je simbol predsednika Francuske i on je nosi samo u ceremonijalnim prilikama.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Istorija Legije časti sa Francuskog sajta za medalje i nagrade (jezik: francuski)
- ^ ODLIKOVANjA iz legata istorijskog arhiva Beograda : katalog izložbe. Beograd: Istorijski arhiv. 2015. str. 57—58. ISBN 978-86-80481-35-7.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Acović, Dragomir M. (1997). „Odlikovanja grada Beograda” (PDF). Godišnjak Muzeja grada Beograda. XLIV: 285—307. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 04. 2020. g. Pristupljeno 02. 07. 2016.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Sajt Ordena Legije časti (jezik: francuski)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
