Nebitne vrednosti
U digitalnoj elektronici termin nebitnih vrednosti je ulazna sekvenca (niz bitova) za funkciju koja projektantu nije bitna, takav ulaz ne bi dao nikakve promene na izlazu. Uzimajući u obzir ove ulazne nebitne vrednosti, projektanti mogu potencijalno minimizovatni svoje funkcije mnogo više nego da su za ulaz nebitnih vrednosti uzete takve vrednosti da im izlaz bude ili sve 0, ili sve 1. Primeri nebitnih vrednosti su binarne vrednosti 1010 do 1111 (od 10 do 15 u decimalnom)za funkciju koja uzima vrednosti BCD, jer BCD vrednost nikada ne uzima vrednosti od 1010 do 1111. Nebitne vrednosti je važno uzeti u obzir kod minimiziranja, koristeći Karnoove karte i Kvajn–Maklaskijev algoritam.
X vrednost[uredi | uredi izvor]
„Nebitna vrednost“ može da se odnosi na nepoznatu vrednost u sistemu logike sa više vrednosti, u kom slučaju se može nazvati X vrednost. U Verilogu[1], opisnom jeziku hardvera, takve vrednosti su označeni slovom "X". U VHDL, jeziku za opis hardvera, takve vrednosti su označene (u standardnom paketu logike) slovom "X" (prinuđena nepoznata) ili slovom "W" (slaba nepoznata).[2]
X vrednost ne postoji u hardveru. U simulaciji, X-vrednosti mogu da rezultuju iz dva ili više izvora istovremeno upravljajući signalima, ili stabilnim izlazom bistabilnog kola, što nije postignuto. U sintetizovanom hardveru, međutim, stvarna vrednost takvog signala će biti ili 0 ili 1, ali neće biti odredive od ulaza u strujno kolo.[2]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Thomas, Donald, Moorby, Phillip "The Verilog Hardware Description Language" Kluwer Academic Publishers, Norwell, MA. ISBN 978-0-7923-8166-2.
- ^ a b David Naylor and Simon Jones (1997). VHDL: A Logic Synthesis Approach. Springer. str. 14-15,219,221. ISBN 978-0-412-61650-1.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- David Naylor and Simon Jones (1997). VHDL: A Logic Synthesis Approach. Springer. str. 14-15,219,221. ISBN 978-0-412-61650-1.