Nebojša Glogovac

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Nebojša Glogovac
Nebojša Glogovac.jpeg
Puno ime Nebojša Glogovac
Nadimci Glogi, Lobanja[1]
Datum rođenja (1969-08-30)30. avgust 1969.
Mesto rođenja Trebinje
 SFR Jugoslavija
Datum smrti 9. februar 2018.(2018-02-09) (48 god.)
Mesto smrti Beograd
 Srbija
Religija pravoslavno hrišćanstvo
Supružnik Mina Glogovac (1997—2014)
Partner Milica Šćepanović (2015—2018)
Deca Gavrilo, Miloš i Sunčica
Roditelji Milovan i Milena Glogovac
Aktivni period 1987—2018.
Obrazovanje Fakultet dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu
Zanimanje glumac
Bitna uloga Ubistvo s predumišljajem — Bogdan Bilogorac
Do koske — Simke
Nebeska udica — Kaja
Klopka — Mladen
Hadersfild — Ivan
Žena sa slomljenim nosem — Gavrilo
Za kralja i otadžbinuDragoljub Mihailović
Ustav Republike Hrvatske — Vjeko Kralj
IMDb veza

Nebojša Glogovac (Trebinje, 30. avgust 1969Beograd, 9. februar 2018) bio je srpski filmski, televizijski i pozorišni glumac.[2]

Tokom studiranja dobio je stipendiju od Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a svoju glumačku karijeru započeo je ulogom u predstavi Velika pljačka, u režiji Dejana Mijača.[3] Prvu TV ulogu ostvario je 1987. godine, kada se pojavio u nekoliko epizoda serije Bolji život. Glogovac se na filmu prvi put pojavio 1993. godine u drami Raj Petra Zeca, gde je bio jedan od glavnih glumaca. Nakon što je skrenuo pažnju na svoj talenat, dobio je ulogu u filmu reditelja Gorčina Stojanovića Ubistvo s predumišljajem (1995).[4]

Igrao je glavne uloge u ostvarenjima Bure baruta, Nebeska udica, Munje!, Kad porastem biću Kengur, Klopka, Hadersfild, Branio sam Mladu Bosnu, Krugovi, Ravna gora i Ustav Republike Hrvatske. Višestruko je nagrađivan za uloge u pozorištu i na filmu, a izdvajaju se Sterijina nagrada, Car Konstantin u Nišu i Zlatna arena u Puli za najbolju mušku ulogu.

Preminuo je posle kratke i teške bolesti, u Kliničkom centru Srbije u Beogradu, 9. februara 2018. godine.

Biografija[uredi]

Nebojša Glogovac je rođen 30. avgusta 1969. u Trebinju u SR Bosni i Hercegovini. Sa porodicom se iz Trebinja preselio u Opovo, kada je imao 7 godina, a potom u Pančevo, gde je Nebojšin otac dobio službu kao prota 1977. godine. Tokom pohađanja osnovne škole, pohađao je i muzičku školu, odsek za klarinet.[5] Završio je Gimnaziju Uroš Predić u Pančevu, a potom upisao studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nakon dve godine studija predomislio se i 1990. godine je upisao glumu na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Zajedno sa njim studirali su Nataša Ninković, Vojin Ćetković, Sergej Trifunović, Nela Mihailović i Boris Pingović.[6] Tokom studiranja, imao je malu ulogu školskog druga Slobodana Popadića u seriji Bolji život (1987).

Kao dečak bio je član Dečjeg omladinskog dramskog studija Radio Beograda punih šest godina. Godine 1981. prvi put se pojavio na televiziji, gde je imao malu ulogu u televizijskoj seriji Priče iz Nepričave.[7] Tokom studiranja psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu radio je u Amaterskom pozorištu Pančeva „Atelje mladih”.[8] Pored toga što se bavio glumom, bio je strastveni ljubitelj jahanja, bekgemona i motorista.[9][10] Bio je član Udruženja za galopski sport Srbije.[11] Navijao je za Crvenu zvezdu i bio je kandidat za člana Skupštine FK Crvena zvezda na prvim neposrednim izborima 2012. godine.[12] Zajedno sa kolegom Goranom Šušljikom osnovao je filmsku produkcijsku kuću Eye to Eye Produkcija čiji prvenac je bio film Hadersfild. Pored glumačkog angažmana, predavao je deci glumu u Teatru 78, u okviru škole glume „Prvi koraci” u Beogradu.[13]

Glumio je u velikom broju humanitarnih predstava za decu, donirao novac za obnovu crkvi i manastira i više puta pomagao novčano svoje kolege sa glumačke scene.[14] Godine 2009. pojavio se u reklamnom spotu, u okviru kampanje koja je promoviše borbu protiv raka dojke. Naredne godine ošišao je pramen kose kao znak podrške deci oboleloj od raka i njihovim roditeljima, u okviru akcije Pramen nade.[15]

Porodica[uredi]

Rođen je u porodici sveštenika Milovana iz Dramiševa i krojačice Milene Glogovac (devojačko Samardžija) iz Nevesinja. Imao je osam godina mlađu sestru Bojanu, a rano detinjstvo proveo je u porodičnoj kući dede Gavrila u Dramiševu, selu nedaleko od Nevesinja.[16]
U periodu od 1997. do 2014. godine bio je oženjen Minom Glogovac, slikarkom i docentom na predmetu Slikarske tehnike na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Mina i Nebojša venčali su se 30. avgusta 1997. godine, na njegov 28. rođendan.[15] Iz braka sa njom ima dvoje dece — Gavrila, rođenog 1999. godine, i Miloša, rođenog 2001. godine. Dve godine nakon razvoda, Glogovac je dobio treće dete, ćerku Sunčicu, sa partnerkom Milicom Šćepanović, joga instruktorkom i bivšom novinarkom, a živeli su na Dorćolu.[17][18] Njegov venčani kum i kum dece iz braka sa Minom Glogovac je Vojin Ćetković.[19]

Glumačka karijera[uredi]

Nebojša Glogovac u predstavi Bure baruta, pozorišni festival u Užicu, 18. mart 1995. godine.

1987—2000.[uredi]

Tokom studiranja dobio je stipendiju od Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a svoju glumačku karijeru započeo je na drugoj godini fakulteta, ulogom u predstavi Velika pljačka, u režiji Dejana Mijača, na sceni pozorišta Atelje 212.[20]
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu debitovao je u predstavi Lažni car Šćepan Mali, u ulozi Nika Đurova, 24. jula 1993. godine.[21] Nakon toga usledile su uloge u predstavama Troil i Kresida, Rođaci iz najboljih dana, Parabelum i mnoge druge.[6] Prvu ozbiljnu televizijsku ulogu ostvario je 1987. godine, kada se pojavio u nekoliko epizoda serije Bolji život, gde je imao malu ulogu školskog druga Slobodana Popadića. Glogovac se na filmu prvi put pojavio 1993. godine u drami Raj, Petra Zeca, gde je bio jedan od glavnih glumaca, u ulozi Birimića, prijatelja Miloša Crnjanskog, kojeg je tumačio Tihomir Stanić.

Zapaženu ulogu imao je u predstavi Tamna je noć, koja je premijerno izvedena 1993. godine u Kult teatru, doživela tri stotine izvođenja, postala jedna od najkomercijalnijih predstava i igrala se na turnejama u Sjedinjenim Državama i Kanadi.[22][23]

Godine 1994. dobio je ulogu Fadila, vojnika JNA, u ratnoj drami Bore Draškovića Vukovar, jedna priča.

Nakon što je skrenuo pažnju na svoj talenat, dobio je ulogu u filmu reditelja Gorčina Stojanovića Ubistvo s predumišljajem (1995), u kom je tumačio lik Bogdana, ranjenog na ratištu u Bosni, koji sa nestrpljenjem čeka oporavak kako bi se vratio nazad. Za ovu ulogu dobio je nagradu za najbolju mušku ulogu Car Konstantin na Filmskom festivalu u Nišu.[24]

Vojin Ćetković i Nebojša Glogovac, predstava U potpalublju, pozorišni festival u Užicu, 7. maj 1996. godine.

Godine 1996. dobio je Nagradu Ardalion za ulogu Vladimira u predstavi U potpalublju.[17] Značajnu ulogu u svojoj karijeri odigrao je i 1997. godine u akcionoj drami Do koske, režisera Slobodana Skerlića. U ovom filmu, Glogovac je dobio ulogu Simketa, mladog kriminalca. Usledila je uloga u TV filmu Pokondirena tikva 1997. godine, u režiji Petra Zeca, gde je Glogovac tumačio lik Jovana. Godine 1998. zaigrao je u TV seriji Porodično blago (1998—2002) u ulozi Zlatka Gavrilovića, nakon koje je stekao veliku popularnost.[25]

Na sceni Zvezdara teatra igrao je Milana Srećkovića u Srpskoj drami, 5. marta 1994. godine, mladića u pozorišnom komadu Parabelum, Srđana Koljevića, premijerno 18. februara 1998. godine i mnoge druge uloge. [26]
U kratkometražnom filmu Hotel Beograd iz 1998. godine tumačio je lik Igora, a nakon toga zaigrao i u filmu Bure baruta, reditelja Gorana Paskaljevića. Iste godine igrao je u jednoj od glavnih uloga u filmu Spasitelj, gde je tumačio Verinog brata, silovane Srpkinje koja je rat provela u zarobljeničkom kampu. Usledila je uloga glavnog lika, Marka, u filmu Ranjena zemlja, čija radnja se odvija u jednom beogradskom skloništu tokom NATO bombardovanja SRJ.[25]

Godine 2000. zaigrao je u filmu Nebeska udica, gde je tumačio lik Kaje, mladog i perspektivnog košarkaša. Na filmskom festivalu u Berlinu, gde je film Nebeska udica učestvovao u glavnom programu, kritičari su hvalili glumu Glogovca i poredili ga sa Džordžom Klunijem i nazivali ga slovenskim Tomom Henksom.[27][28][29]


2001—2010.[uredi]

Nebojša Glogovac u ulozi Ivana, predstava Hadersfild, pozorišni festival u Užicu, 26. februar 2005. godine.
Nebojša Glogovac sa Nadom Šargin u predstavi Metamorfoze, pozorišni festival u Užicu, 14. novembar 2010. godine.

Početkom 2001. godine Glogovac je dobio ulogu u filmu Munje!, gde je tumačio ulogu podmitljivog policajca, koji je sklon lakim drogama, a iste godine glumio je Tomu, vozača ambulantnih kola u filmu Normalni ljudi.[30] Naredne godine glumio je u filmovima Klasa 2002 kao Nebojša, hororu T.T. Sindrom, gde je tumačio ulogu Vakija i u filmu Država mrtvih, režisera Živojina Pavlovića i Dinka Tucakovića, gde je Glogovac tumačio lik Gorazda Kranjca.

Godine 2004. u ulozi taksiste Živca glumio je u filmu Radivoja Andrića, Kad porastem biću Kengur, filmu koji je osvojio nagradu Propeler Motovuna na Motovunskom filmskom festivalu u konkurenciji „Od A do A“ (nagrada za najbolji film u regionu od Austrije do Albanije) i Nagradu za najbolji scenario na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji 2004. godine.[31] Narednih godina glumio je u TV seriji Lift (2002) kao oficir Prvoslav Gajin i u seriji Košarkaši, gde je tumačio ulogu trenera Žareta.

Godine 2005. u ulozi tašte glumio je u kratkom filmu Svadba, a naredne 2006. godine u ulozi doktora Mila Petrovića, u filmu Optimisti, reditelja Gorana Paskaljevića.[32]

U kriminalnom trileru Klopka (2007), Glogovac je dobio glavnu ulogu, Mladena, građevinskog inženjera, koji na sve načine pokušava da zaradi novac, da bi izlečio svog teško bolesnog sina. Film je 2007. godine dobio nagradu za najbolji scenario na Festivalu filmskog scenarija, nagrade na festivalima u Minsku, Milanu i Liježu, a Glogovac nagradu za najbolju mušku ulogu u filmu.[33] U filmskoj drami Hadersfild tumačio je ulogu Ivana, bivšeg džudiste, koji je prošao kroz seriju psihotičnih epizoda i lečenja u mentalnim institucijama, pre nego što se konačno krstio u Pravoslavnoj crkvi. Pored toga što je imao jednu od glavnih uloga u ovom filmu, Glogovac je bio i producent filma. Za ovu ulogu dobio je Statuetu „Sloboda” za najbolju mušku ulogu na Filmskom festivalu u Sopotu i Grand pri „Naisa“, nagradu publike u Nišu, 2007. godine. Za ulogu Ivana u pozorišnoj predstavi Hadersfild, koja je izvođena širom Srbije, u Sjedinjenim Državama i Kanadi Glogovac je dobio Gran pri za najbolju mušku ulogu u Brčkom, Nagradu Miloš Žutić od strane Udruženja likovnih umetnika Srbije, Statuetu „David Štrbac” u Banja Luci i Nagradu Zoran Radmilović, najboljem glumcu Festivala za ulogu Ivana, u Zaječaru.[34][35]

Godine 2008. u popularnoj TV seriji Vratiće se rode pojavio se u četiri epizode, u ulozi Borinog i Perinog oca, a nekoliko meseci kasnije i u seriji Moj ujak, kao ujak u 13 epizoda. Iste, 2008. godine glumio je i u seriji Moj rođak sa sela u ulozi oca Milutina, u 15 epizoda.[4]

U prvom srpskom dugometražnom animiranom filmu Tehnotajz: Edit i ja (2008) Glogovac je pozajmio glas liku Ediju.[36][37] Godine 2009. glumio je Boru u hrvatskom filmu Kenjac, a naredne 2010. godine dobio glavnu ulogu u filmu Žena sa slomljenim nosem, gde je tumačio lik Gavrila Bukole, izbeglice iz Bosne i Hercegovine, koji radi kao taksista u Beogradu. Za ovu ulogu, Glogovac je dobio nagradu za najbolju mušku ulogu na Filmskom festivalu Cinema city u Novom Sadu 10. juna 2010. godine i 2017. godine, glavnu festivalsku nagradu Grand pri „Naisa“, na Festivalu glumački ostvarenja filsmkih susreta u Nišu.[38] Nakon niza filmskih i pozorišnih uloga, Glogovac je glumio policajca Daneta, 2010. godine u crnoj komediji 72 dana, snimanoj u hrvatsko-srpskoj koprodukciji, a potom i u filmu Beli, beli svet (2010) u ulozi Zlatana. U periodu od 20102011. godine glumio je u bosanskohercegovačkoj humorističkoj TV seriji Lud, zbunjen, normalan u ulozi Grdobe. Krajem 2010. pojavio se u jednoj epizodi hrvatske humorističke serije Instruktor kao taksista.[39]

2011—2018.[uredi]

Nebojša Glogovac kao Hamlet u istoimenoj predstavi, pozorišni festival u Užicu, 9. novembar 2016. godine.

Početkom 2011. godine glumio je saobraćajca u TV seriji Igra istine, čije snimanje je prekinuto nakon samo jedne snimljene epizode. Godine 2012. dobio je ulogu u kratkom filmu Zalet, a iste godine i u TV seriji Vojna akademija, gde se našao u ulozi Crnog. Iste, 2012. godine glumio je i u filmovima Kad svane dan kao Mališa i u filmu Artiljero kao Zlaja.[40]

Godine 2013. glumio je u antiratnoj melodrami Krugovi, u ulozi Nebojše. Film je osvojio veliki broj nagrada na domaćim i svetskim festivalima, a Glogovac nagradu za najbolju mušku ulogu u filmu na Sinema siti međunarodnom festivalu.[41] U debitanskom filmu Koste Đorđevića S/Kidanje (2013), Glogovac je tumačio ulogu Bojana, a iste godine pojavio se i u drugoj sezoni serije Žene sa Dedinja, u ulozi Emila, kao i u hrvatskoj seriji Stella, u ulozi Lukasa Gavrana.[42] Od 2013. do 2014. godine glumio je u seriji Dramska trilogija 1941—1945 u ulozi četničkog komandanta Dragoljuba Mihailovića.[43] Godine 2014. glumio je u francuskom kratkom drama filmu Sthorzina u ulozi Dragana, kao i u filmu Dečaci iz ulice Marksa i Engelsa.[44]

Nakon velikog broja uloga u filmovima, Glogovac je dobio ulogu u kratkom filmu Sjene (2014), gde je glumio psihijatra dr Martina Papenhajma.[45] Iste, 2014. godine dobija ulogu u omnibusu Jednaki, režisera Dejana Karaklajića.[4]

U filmu Srđana Koljevića Branio sam Mladu Bosnu (2014), Glogovac je igrao ulogu Lea Pfefera, a 2015. godine u istoimenoj seriji, istog lika. Godine 2015. u filmu Enklava, koji obrađuje temu položaja Srba koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji nakon 1999. godine, Glogovac je dobio ulogu Vojislava Arsića, seljaka koji živi na Kosovu i Metohiji.[46] Glogovac je značajnu ulogu ostvario i u filmu Radoša Bajića Za kralja i otadžbinu (2015), gde je po drugi put u karijeri tumačio lik Dragoljuba Mihailovića. U Požarevcu, 2015. godine proglašen je Najboljim glumcem 20. Glumačke svečanosti Milivoje Živanović, za ulogu sudije Adama u predstavi Razbijeni krčag, Jugoslovenskog dramskog pozorišta.[47] U ostvarenju režisera Olega Novkovića (2015), u filmu Otadžbina, Glogovac je tumačio ulogu Boleta, uspešnog biznismena, a 2016. godine u makedonskom filmu Oslobođenje Skoplja, bio je u ulozi Srbina Dušana.[48]

Glogovac je često glumio u stranim filmovima, pa je tako 2016. godine u filmu Ustav Republike Hrvatske tumačio ulogu srednjoškolskog profesora Vjeka Kralja, za koju je dobio nagrade Međunarodnog udruženja filmskih novinara za najboljeg glumca, nagradu Car Konstantin na Filsmkom festivalu u Nišu i mnoge druge.[49] U periodu 20162018. godine, glumio je u kriminalističkoj seriji Ubice mog oca, gde je tumačio ulogu Jovana Despotovića.[50] Godinu 2017. započeo je ulogom oca Žike u kratkom filmu Tihi kutak Hristov[51], a nakon toga iste godine imao je uloge u filmovima Saga o tri nevina muškarca kao Damjanov stric i u humorističkom filmu The Books of Knjige — Slučajevi pravde kao Bledi Globičić Poklopnik.

Glumio je Vukana Nemanjića u devet epizoda televizijske serije Nemanjići — rađanje kraljevine, koja je premijerno prikazana 17. februara 2018. godine. Uloge je ostvario i u filmovima Zaspanka za vojnike, Apsurdni eksperiment, U vreme kada tuga izlazi iz žbunja i Južni vetar, gde je igrao u ulozi narko-bosa. Projekcije ovih filmova se očekuju tokom jeseni 2018. godine.[52][53][54]

Dobio je glavnu ulogu u filmu Otac, reditelja Srdana Golubovića, čije snimanje je bilo planirano na proleće 2018. godine, a trebalo je da glumi i u američkom filmu 48 sati i jedan minut, čija premijera se očekuje 2019. godine.[55][56]

Na proslavi 70. godina od osnivanja Jugoslovenskog dramskog pozorišta, 3. aprila 2018. godine, dodeljena mu je nagrada Dobričin prsten i tako je postao prvi glumac koji je ovu nagradu za životno delo dobio posthumno.[57]

Za najbolje glumačko ostvarenje u pozorišnoj sezoni 2016/2017, Nagrada Miloš Žutić dodeljena je posthumno Nebojši Glogovcu od strane Udruženja dramskih umetnika Srbije, za ulogu Hamleta u istoimenoj predstavi.[58][59]

Filmografija[uredi]

U karijeri je imao 44 filmske i televizijske uloge, 19 uloga u televizijskim serijama i 5 u kratkim filmova. Pojavio se u dokumentarnom filmu Kazna 1999. godine, a ostvario je doprinos i u dokumentarnom filmu Film o filmu 'Munje!', gde je pričao o svojoj ulozi policajca i uopšteno o filmu, 2001. godine.[60] Godine 2009. pozajmljivao je glas u filmu Doviđenja, kako ste?, a 2011. godine pojavio se u humorističko-satiričnoj kratkoj seriji Uprkos svemu. Bio je narator u dokumentarnom filmu Jego blagodarije baron Vrangel 2013. godine, a 2016. godine pozajmio je glas u dokumentarnom filmu Jednačina sa jednom nepoznatom.[61][62] Godine 2017. pojavio se u reklami za Nektar pivo.

Više puta je odbijao uloge u stranim filmovima, onima koje je smatrao propagandim po srpski narod.[9][63]

1980 1990 2000 2010 Ukupno
Dugometražni film 0 6 12 21 39
TV film 0 3 2 0 5
TV serija 2 1 6 10 19
TV mini serija 0 0 0 1 1
TV kratki film 0 0 0 0 0
Kratki film 0 1 1 3 5
Ukupno 2 11 21 35 69
Filmografija glumca Nebojše Glogovca
God. Naziv Uloga
1980-te
1984. Priče iz Nepričave
1987. Bolji život Bobin školski drug
1990-te
1993. Raj Milošev prijatelj Birimić
1994. Vukovar, jedna priča Fadil
1995. Ubistvo s predumišljajem Bogdan Bilogorac
1997. Do koske Simke
1997. Pokondirena tikva Jovan
1998. Spasitelj Verin brat
1998. Bure baruta taksista
1998—2002. Porodično blago Zlatko Gavrilović
1998. Hotel Beograd Igor
1999. Ranjena zemlja Marko
2000-te
2000. Nebeska udica Kaja
2001. Normalni ljudi Toma
2001. Munje! pandur
2001. Bumerang Miki
2002. Klasa 2002 Nebojša
2002. T. T. Sindrom Vaki
2002. Država mrtvih Gorazd Kranjc
2004. Kad porastem biću Kengur Živac, taksista
2004. Lift oficir Prvoslav Gajin
2005. Košarkaši Žare
2005. Svadba tašta
2006. Optimisti Dr Milo Petrović
2006. Sutra ujutru Mare
2007. Klopka Mladen
2007. Hadersfild Ivan
2008. Vratiće se rode Vulin
2008. Moj ujak ujak
2008. Kneževina Srbija knez Mihailo Obrenović
2008—2011. Moj rođak sa sela otac Milutin
2009. Kenjac Boro
2009. Tehnotajz: Edit i ja Edi (glas)
2010-te
2010. Lud, zbunjen, normalan Grdoba
2010. Žena sa slomljenim nosem Gavrilo
2010. 72 dana Dane
2010. Beli, beli svet Zlatan
2010. Instruktor taksista
2011. Igra istine saobraćajac
2012. Zalet
2012—2014. Vojna akademija (TV serija) Crni
2012. Kad svane dan Mališa
2013. Artiljero Zlaja
2013. S/Kidanje Bojan
2013. Žene sa Dedinja Emil
2013. Stella Lukas Gavran
2013—2014. Ravna Gora (TV serija) Dragoljub Draža Mihailović
2013. Krugovi Nebojša
2014. Branio sam Mladu Bosnu Leo Pfefer
2014. Jednaki (segment Milan)
2014. Sjene dr. Martin Papenhajm
2014. Dečaci iz ulice Marksa i Engelsa tata
2014. Sthorzina Dragan
2015. Za kralja i otadžbinu Dragoljub Draža Mihailović
2015. Otadžbina Bole
2015. Enklava Vojislav Arsić
2015. Branio sam Mladu Bosnu (TV serija) Leo Pfefer
2016. Ustav Republike Hrvatske Vjeko Kralj
2016. Oslobođenje Skoplja Dušan
2016—2018. Ubice mog oca Jovan
2017. Nemanjići - rađanje kraljevine Vukan Nemanjić
2017. Saga o tri nevina muškarca Damjanov stric
2017. Tihi kutak Hristov otac Žika
2017. The Books of Knjige - Slučajevi pravde Bledi Globičić Poklopnik
2018. Apsurdni eksperiment
2018. Pet majstor Cvetko
2018. Zaspanka za vojnike
2018. Južni vetar kriminalac Golub
2018. U vreme kada tuga izlazi iz žbunja Miloš

Pozorišne uloge[uredi]

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu, čiji je član bio od 1996. godine, odigrao je niz zapaženih uloga, za koje je dobio mnogobrojne nagrade.[64] Tokom studiranja na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, dobio je stipendiju od Jugoslovenskog dramskog pozorišta i veliki broj prestižnih nagrada za odigrane uloge. Tokom karijere u pozorištu igrao je sa podjednakim uspehom klasične i savremene repertoare, kao i generacijske uloge u predstavama koje su obeležile jedno doba. Sarađivao je sa nekim od najznačajnijih pozorišnih reditelja na Balkanu, među kojima su Dejan Mijač, Slobodan Unkovski, Egon Savin, Dušan Jovanović, Aleksandar Popovski i mnogi drugi.[65]

Njegova prva uloga u pozorištu bila je u predstavi Velika pljačka, u režiji Dejana Mijača, a prva u Jugoslovenskom dramskom pozorištu bila je u predstavi Lažni car Šćepan Mali, u ulozi serdara Nika Đurova. Poslednja uloga i poslednja odigrana predstava u Jugoslovenskom dramskom pozorištu bila je Hamlet, 13. decembra 2017. godine.[21][65]

  • Velika pljačka
  • Mladić (Parabelum) 18. februar 1998.
  • Nenad-Neni (Tamna je noć), 23. jun 1993.
  • Jerotije Pantić (Sumnjivo lice), 9. april 2012.
  • Ivan (Hadersfild), 26. februar 2005.
  • Gadni (Šine), 25. novembar 2002.
  • Žak (Kako vam drago), 20. novembar 2009.
  • K. (Zamak), 9. maj 2008.
  • Lutalica (Barbelo, o psima i deci), 4. decembar 2007.
  • Vaska Pepel (Na dnu), 3. mart 2007.
  • Šarl Varlam Lagranž (Molijer - još jedan život), 24. oktobar 2003.
  • Dan (Bliže), 16. februar 1999.
  • Andreja (Bure baruta), 18. mart 1995.
  • Troil (Troil i Kresida), 3. decembar 1994/5. avgust 1995.
  • Eden fon Horvat (Italijanska noć), 27. novembar 2004.
  • Pukovnik Vesović (Pijana noć 1918.)
  • Sablja Dimiskija, 8. maj 2010.
  • Simeon Njago (Zlatno runo)
  • Kontuzov (Kontuzov), 25. april 2002.
  • Milan Srećković (Srpska drama), 5. mart 1994.
  • Dima (Poloneza Oginjskog)
  • Vladimir (U potpalublju), 7. maj 1996.
  • Mladi Sirijac, Volter Grendžers, Ros, Judejac, Nazarećanin (Saloma), 28. maj 1997.
  • Simo (Rođaci iz najboljih dana), 27. januar 1994.
  • Serdar Niko Đurov (Lažni car Šćepan Mali), 24. jul/30. septembar 1993.
  • Istražilac kriminalaca (Ribarske svađe), 26. jun 2012.
  • Adam (Razbijeni krčag), 13. februar 2015.
  • Tiresija (Metamorfoze), 9. jun 2010.
  • Obreron (San letnje noći), 6. novembar 2014.
  • Hamlet (Hamlet), 17. septembar 2016.

Nagrade i priznanja[uredi]

Po njemu je nazvan Centar za kulturu u Pančevu.[66]

Filmske nagrade[uredi]

Pozorišne nagrade[uredi]

Smrt[uredi]

Zbog pogoršanja zdravstvenog stanja primljen je u bolnicu 24. januara 2018. godine.[90] Preminuo je, posle kratke i jednomesečne borbe sa rakom pluća, u Kliničkom centru Srbije u Beogradu 9. februara 2018. godine, u 49. godini života.[2][91][92][93][90][94] Komemoracija povodom smrti održana je 12. februara 2018. godine u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Sahrani je prisustvovalo više hiljada ljudi, a od kolege i prijatelja oprostili su se Emir Kusturica, Dragan Bjelogrlić, Nataša Ninković, Dejan Bodiroga, Sergej Trifunović, Vojin Ćetković, Sloboda Mićalović i mnogi drugi.[95] Sahranjen je istog dana u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.[96][97][98] Gradska uprava Pančeva donela je 14. februara 2018. godine odluku da Kulturni centar Pančeva nosi ime Centar za kulturu Nebojša Glogovac, u znak sećanja na glumca, koji je svoju glumačku karijeru započeo u ovom centru i odrastao u Pančevu.[99]

Rekli su o Glogovcu[uredi]

„Bio je miran, mudar i krajnje jednostavan i istovremeno komplikovan čovek. To ga je i činilo velikim glumcem.”

— Rajko Grlić, hrvatski režiser.[100]

„Bio si jedan od heroja moje mladosti. Prodavao sam tvoje fore iz filmova, pitao se kako si tako hladan kao špricer, a opet svima potreban.”

— Vukašin Marković, srpski muzičar.[101]

„Imao je neponovljive transformacije, delikatan pristup svakom liku, a u javnosti bio čist i dostojanstven.”

— Milan Vlajčić, književni i filmski kritičar.[102]

„Otkada sam ga gledama u filmu ’Ubistvo s predumišljajem’, znala sam da se pojavio veliki glumac. Sve ono što će uraditi kasnije na filmu, u pozorištu i na televiziji svrstalo ga je u velikog evropskog glumca.”

— Milena Dravić, srpska glumica.[103]

„Živo se sećam energije, jednostavnosti i ubedljivosti kada je još bio početnik. Malo je glumaca koji su tako brzo i sa takvom ubedljivošću postali zvezde, u pozorištu i na filmu.”

— Egon Savin, srpski pozorišni reditelj.[103]

„Otišao je jedan od najvećih u istoriji srpskog glumišta. Otišao je najveći glumac srednje generacije celog regiona. Otišao je dobar čovek, dobar prijatelj i dobar dasa.”

— Dragan Bjelogrlić, srpski glumac, scenarista, režiser i producent.[104]

„Sve ume. Sve razume. Pleni. Veliki i jak k’o planina. Lud. Nedostižan. Imali smo čast i sreću da živimo u njegovo vreme i da se hranimo njegovom dušom.”

— Ljubomir Bandović, srpski glumac.[105]

„Bio je najtalentovaniji glumac koji se u poslednje tri decenije pojavio na balkanskim prostorima. Divan čovek, jednostavan, skroman, kao što su i svi umetnički velikani.”

— Goran Paskaljević, srpski reditelj, scenarista i producent[106]

„Nebojša Glogovac je očaravao silinom svog talenta i nesumnjivo je bio jedan od najboljih glumaca u Evropi. Prisustvo Glogovca u našim životima bio je veliki dobitak za sve nas.”

— Voja Brajović, srpski glumac.[107]

„Bio je autentičan i veliki talenat. Imao je snažnu ličnost, karakterističnu energiju, to ga je najviše odlikovalo. To je ono što ga je po meni uvek izdvajalo od drugih.”

— Ana Sofrenović, srpska glumica.[108]

Galerija[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „Nebojša, Lobanja, Glogovac. Ostao je isti dečak koji veruje u pravdu i ljubav i nije se stideo da to i kaže”. blic.zena.rs. Pristupljeno 9. 2. 2018. 
  2. 2,0 2,1 „Preminuo Nebojša Glogovac”. n1info.com. Pristupljeno 9. 2. 2018. 
  3. ^ „Izrastao u gorostasa”. Večernje Novosti. Pristupljeno 14. 2. 2018. 
  4. 4,0 4,1 4,2 „Uloge po kojima ćemo pamtiti Nebojšu Glogovca”. B92. Pristupljeno 9. 2. 2018. 
  5. ^ „Od Hercegovine do svetskih scena”. Večernje novosti. Pristupljeno 12. 2. 2018. 
  6. 6,0 6,1 „Biografije poznatih Hercegovaca: Nebojša Glogovac”. hercegovinapromo.com. Pristupljeno 15. 3. 2016. 
  7. ^ „Laureat Nebojša Glogovac”. Politika. Pristupljeno 17. 10. 2006. 
  8. ^ „Nebojša Glogovac: brijunske noći srpske glumačke zvijezde”. nacional.hr. Pristupljeno 17. 8. 2010. 
  9. 9,0 9,1 „Nebojša Glogovac: Sinove učim da ne budu ranjivi”. glossy.espreso.rs. Pristupljeno 14. 12. 2009. 
  10. ^ „Zimi se lepi za šporet, leti za motor”. Politika. Pristupljeno 12. 2. 2011. 
  11. ^ „Udruženje galopskog sporta Srbije” (PDF). bgturf.com. 
  12. ^ „Nebojša Glogovac – Velika čast”. FK Crvena zvezda. Pristupljeno 25. 2. 2012. 
  13. ^ „Nešto je trulo u državi svakoj” (PDF). elevate.airserbia.com. 
  14. ^ „Nebojša Glogovac je cio život pomagao drugima, a ovo malo ko zna”. cdm.me. Pristupljeno 16. 2. 2018. 
  15. 15,0 15,1 „Bolest je bila jača: Preminuo glumac Nebojša Glogovac”. express.hr. Pristupljeno 9. 2. 2018. 
  16. ^ Evo meni moga vojvode” Nebojša Glogovac nikada nije zaboravio rodno Trebinje i svoga dedu Gavrila”. Blic. Pristupljeno 9. 2. 2018. 
  17. 17,0 17,1 „Nebojša Glogovac, biografija”. biografija.org. Pristupljeno 27. 11. 2017. 
  18. ^ „Cveće na motoru Nebojše Glogovca”. mondo. Pristupljeno 10. 2. 2018. 
  19. ^ „Potresne reči Vojina Ćetkovića na komemoraciji njegovom kumu Nebojši Glogovcu”. kurir.rs. Pristupljeno 12. 2. 2018. 
  20. ^ „CECA BOJKOVIĆ O NEBOJŠI: O ulozi Gavrila, predstavi "Velika pljačka", i čuvenoj opaski na njen račun: "Da mi je znati ko nju gura". Večernje Novosti. Pristupljeno 10. 2. 2018. 
  21. 21,0 21,1 21,2 21,3 21,4 „Nebojša Glogovac - pozorišna biografija”. Jugoslovensko dramsko pozorište. Pristupljeno 9. 2. 2018. 
  22. ^ „Sudbina od sto petlji”. vreme.com. Pristupljeno 10. 12. 2015. 
  23. ^ „Nebojša Glogovac”. vesti-online.com. Pristupljeno 7. 8. 2016. 
  24. ^ „Biografije predavača - Nebojša Glogovac”. prvikoraci.com. 
  25. 25,0 25,1 „"Samo istina dolazi do publike. Zato je moj posao vredan, zato je lep". B92. Pristupljeno 9. 2. 2018. 
  26. ^ „Srđan Koljević - Parabelum”. Zvezdara teatar. 
  27. ^ „Nebojša Glogovac: Slava mi nikad nije bila u glavi”. vreme.co.rs. Pristupljeno 23. 4. 2008. 
  28. ^ „Srpski Tom Henks”. Politika. Pristupljeno 29. 7. 2017. 
  29. ^ „Ein jugoslawischer Film von Ljubisa Samardzic”. tagesspiegel.de. Pristupljeno 9. 2. 2001. 
  30. ^ „Film Normalni ljudi”. fcs.rs. 
  31. ^ „Awards for Kad porastem bicu Kengur”. IMDb. Pristupljeno 30. 11. 2009.  (na jeziku: engleski)
  32. ^ „Svadba u lovačkoj kući”. Blic. Pristupljeno 9. 8. 2006. 
  33. ^ „Filmu „Klopka” glavne nagrade u Milanu i Liježu”. Blic. Pristupljeno 23. 4. 2008. 
  34. ^ „"Hadersfild" pred publikom u Kanadi i Americi”. vesti-online.com]. Pristupljeno 7. 9. 2017. 
  35. 35,0 35,1 „Urucenje nagrade 'Zoran Radmilovic' Nebojši Glogovcu”. Blic. Pristupljeno 9. 10. 2001. 
  36. ^ „Premijera filma „Technotise - Edit i ja. Vesti.rs. 26. 9. 2009. Pristupljeno 18. 3. 2013. 
  37. ^ „Giljermo Arijaga otvara „Cinema City. Blic.rs. Приступљено 18. 3. 2013. 
  38. ^ „Nebojša Glogovac: Dani slavlja i velikih priznanja”. zena.blic.rs. Приступљено 26. 4. 2017. 
  39. ^ „Nebojša Glogovac”. ustavrhfilm.com. 
  40. ^ „"Artiljero" premijerno 31. oktobra”. mondo.rs. Приступљено 13. 10. 2012. 
  41. ^ „Кругови најбољи филм на 6. Синема ситију”. novosti.rs. Приступљено 12. 9. 2013. 
  42. ^ „Nebojša Glogovac u „Ženama sa Dedinja. Блиц. Приступљено 5. 5. 2012. 
  43. ^ „Glumac Nebojša Glogovac - biografija”. sinemanija.com/. Приступљено 17. 7. 2015. 
  44. ^ „Ана Софреновић и Небојша Глоговац у филму Дјечаци из улице Маркса и Енгелса”. glossy.espreso.rs. Приступљено 3. 2. 2012. 
  45. ^ „Sjene: Film o Gavrilu Principu”. blic.zena.rs. Приступљено 2. 5. 2014. 
  46. ^ „Glogovac u filmu „Enklava”: Zaintrigirala me je dečija strana priče”. telegraf.rs. Приступљено 2. 3. 2015. 
  47. ^ „Glogovcu Milivoje Živanović”. seecult.org. Приступљено 7. 4. 2015. 
  48. ^ „O filmu „Oslobođenje Skoplja“: NIJE SAMO O JUNAŠTVU”. caglas.rs. Приступљено 26. 4. 2017. 
  49. ^ „Glogovac dobio nagradu za „Ustav Republike Hrvatske. rs.n1info.com. Приступљено 12. 4. 2016. 
  50. ^ „Додељене награде 52. филмских сусрета у Нишу”. b92.net. Приступљено 31. 8. 2017. 
  51. ^ „Glogovac u filmu o srpskom svecu”. mondo.rs. Приступљено 25. 4. 2018. 
  52. ^ „Kada ćemo gledati poslednje Nebojšine filmove”. mondo.rs. Приступљено 11. 2. 2018. 
  53. ^ „Radovi u toku:„U vreme kada tuga izlazi iz žbunja“ Марка Ђорђевића”. fcs.rs. Приступљено 10. 5. 2018. 
  54. ^ „My morning laughter”. altertise.com. 
  55. ^ „Golubovićev „Otac” snima se na proleće”. mondo.rs. Приступљено 7. 2. 2018. 
  56. ^ „48 SATI I JEDAN MINUT: Amerikanci snimaju film u čast Tijane Jurić”. nadlanu.com. Приступљено 19. 5. 2018. 
  57. ^ „Glogovac dobio Dobričin prsten: Ceremoniju ispratile supruga i ćerkica Sunčica- slika je PREDIVNA”. zena.blic.rs. Приступљено 3. 4. 2018. 
  58. 58,0 58,1 „Miloš Žutić, Nebojša Glogovac posthumno dobio još jednu važnu nagradu”. alo.rs. 7. 6. 2018. 
  59. ^ „Nagrada Miloš Žutić - preminulom Glogovcu za Hamleta”. Вечерње новости. Приступљено 7. 6. 2018. 
  60. ^ „Festivals and Awards 2001”. cinemafoundation.com. 
  61. ^ „Jego blagodarije baron Vrangel”. fcs.rs. 
  62. ^ „Jednačina sa jednom nepoznatom”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 2. 10. 2016. 
  63. ^ „Како сам прихватио Дражу, а одбио Анџелину”. Политика. Приступљено 20. 11. 2013. 
  64. ^ Barnic, Milan. „Umetnik - Klub ljubitelja pozorista - pozorista.com”. pozorista.com. 
  65. 65,0 65,1 „Odlazak Nebojše Glogovca”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 9. 2. 2018. 
  66. ^ „Панчевачки Центар за културу добија назив по Небојши Глоговцу („Политика”, 13. фебруар 2018)”. Приступљено 15. 4. 2017. 
  67. ^ „Uručenjem nagrada završeni filmski susreti u Nišu”. glas-javnosti.rs. 
  68. ^ „Глоговцу Гран при "Наиса". Политика. Приступљено 31. 8. 2007. 
  69. ^ „Небојши Глоговцу награда у Минску”. Радио-телевизија Војводине. Приступљено 26. 11. 2007. 
  70. 70,0 70,1 „Filmu "Klopka" nagrade u Milanu i Liježu”. mondo.rs. Приступљено 23. 4. 2008. 
  71. 71,0 71,1 „Sutra ujutru - festivali i nagrade Beograda”. zillionfilm.com. 
  72. ^ „Dodeljene Nagrade grada Beograda”. Б92. Приступљено 18. 4. 2008. 
  73. ^ „Najbolji Branka Katić i Miki Manojlović”. Блиц. Приступљено 27. 8. 2010. 
  74. ^ „Festival Cinema City 2010.”. cinemacity.org. 
  75. ^ „Dodeljeni Oskari popularnosti”. tracara.com. Приступљено 2. 2. 2011. 
  76. ^ „Oni su laureati nagrade Plamen strasti”. tracara.com. Приступљено 12. 12. 2012. 
  77. ^ „Nebojša Glogovac vitez glume”. Вечерње новости. Приступљено 24. 6. 2012. 
  78. ^ „Pobednici 6. Cinema City festivala”. cinemacity.rog. Приступљено 1. 9. 2013. 
  79. ^ „Zlatna antena: Montevideo, vidimo se najbolja serija, Glogovcu nagrada za ulogu Draže!”. Курир. Приступљено 11. 10. 2014. 
  80. ^ „Небојши Глоговцу награда за најбољу мушку главну улогу у филму Устав Републике Хрватске, Пула (Б92, 22. јул 2017)”. Приступљено 15. 4. 2013. 
  81. ^ „Film Ustav Republike Hrvatske - nagrade”. Приступљено 15. 4. 2017. 
  82. ^ „Повеља Леотар Небојши Глоговцу”. Глас Српске. Приступљено 15. 8. 2017. 
  83. ^ „Grand prix Naissa Nebojši Glogovcu”. Приступљено 15. 4. 2017. 
  84. ^ „NOVINE na 23.-oj dodeli kanadskih filmskih nagrada "DziniI". novine.ca. Приступљено 1. 3. 2003. 
  85. ^ „Награде Ужичког позоришта за улоге у представи Шине”. 
  86. ^ „Глоговцу награда Бранка и Млађа Веселиновић („Политика“, 26. децембар 2012)”. Приступљено 15. 4. 2013. 
  87. ^ „Nagrade grada Beograda Glogovcu, Ršumoviću, Nemanji Raduloviću”. beta.rs. Приступљено 14. април 2017. 
  88. ^ „Глоговцу награда ЈДП-а за најбоље глумачко остварење”. Радио телевизија Србије. Приступљено 3. 4. 2017. 
  89. ^ „Добричин прстен” постхумно Небојши Глоговцу („Политика”, 3. април 2018)
  90. 90,0 90,1 „Dijagnostikovali mu rak pluća, krenuo je da prima terapiju, a oglasili su se i lekari”. espreso.rs. Приступљено 30. 1. 2018. 
  91. ^ „Заспао је српски Хамлет („Политика”, 9. фебруар 2018)”. Приступљено 10. 2. 2018. 
  92. ^ „Преминуо Небојша Глоговац (Б92, 9. фебруар 2018)”. Приступљено 10. 2. 2018. 
  93. ^ „Небојша Глоговац почиваће поред Манде („Вечерње новости”, 9. фебруар 2018)”. Приступљено 10. 2. 2018. 
  94. ^ „Preminuo glumac Nebojša Glogovac”. Блиц. Приступљено 9. 2. 2018. 
  95. ^ „Sahranjen Nebojša Glogovac! Supruga neutešna, sinovi nosili krst!”. espreso.rs. Приступљено 12. 2. 2018. 
  96. ^ „Sahranjen Nebojša Glogovac! Hiljade ispratile velikog glumca na večni počinak, među njima veliki broj javnih ličnosti”. Блиц. Приступљено 12. 2. 2018. 
  97. ^ „Опроштај од великог глумца, недостижног хероја истине („Политика”, 12. фебруар 2018)”. Приступљено 12. 2. 2018. 
  98. ^ „Отишао је млађи него икад („Политика”, 12. фебруар 2018)”. Приступљено 12. 2. 2018. 
  99. ^ „U Pančevu Centar za kulturu „Nebojša Glogovac. Радио телевизија Србије. Приступљено 14. 2. 2018. 
  100. ^ „Autorski tekst Rajka Grlića o Nebojši Glogovcu”. Блиц. Приступљено 13. 2. 2018. 
  101. ^ „Moj stariji brat! Beban uputio reči tuge preminulom Glogovcu: sedim, plačem i smejem se...”. srbijadanas.com. Приступљено 9. 2. 2018. 
  102. ^ „Laku noć, dobri prinče - Vlajčić o Glogovcu”. Блиц. Приступљено 11. 2. 2018. 
  103. 103,0 103,1 „Milena Dravić o Nebojši Glogovcu: Čudesna je bila harizma našeg Glogija”. Блиц. Приступљено 13. 2. 2018. 
  104. ^ „Bjelogrlić se emotivnom porukom oprostio od Glogovca”. alo.rs. Приступљено 11. 2. 2018. 
  105. ^ „"VELIKI I JAK, NEDOSTIŽAN" Ljubomir Bandović se oprostio od Glogovca”. Блиц. Приступљено 10. 2. 2018. 
  106. ^ „PUBLIKA I KOLEGE O NEBOJŠI GLOGOVCU: Učio nas je poštenju, hrabrosti i životu”. Вечерње новости. Приступљено 10. 2. 2018. 
  107. ^ „Реаговања на вест о смрти Небојше Глоговца”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 9. 2. 2018. 
  108. ^ „Ana Sofrenović o Glogovcu: Autentičan talenat, snažna ličnost i karaktena energija”. helomagazin.rs. Приступљено 10. 2. 2018. 

Спољашње везе[uredi]