Nedostatak sna

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Nedostatak sna
Dark circles (cropped).png
Manji podočnjaci, uz nagoveštaj otoka ispod donjih kapaka, ukazuje na nedostatak sna.
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost Neurologija
eMedicine topic list
MeSH D012892

Nedostatak sna jedna je od uobičajenih pojava kod većine osoba u mnogim društvima sveta, koji iako naizgled bez dugoročnih posledica, ako duže traje može izazvati određena fizička, neurološka i hormonalna oštećenja u organizmu. Prema dužini trajanja ovaj nedostatak može biti hronični ili akutni. Hronični nedostatak sna može izazvati zamor, pospanost tokom dana, nespretnost, gubitka težine ili gojaznost,[1] zbog negativno uticaja na mozak i kognitivne funkcije.[2] Međutim, u jednom manjem broju slučajeva nedostatak sna može, da izazove i suprotno dejstvo, tj. da poveća energiju i budnost i poboljša raspoloženje; što se sve više koristi za lečenje depresije.[3][4] Kada je u pitanju akutni oblik nedostatka sna zbog malog broja studija njegov ukupni efekat u odnosu na hronične restrikcije delimičnog spavanja nije sasvim izučen.[2] Kompletan nedostatak sna tokom dužih vremenskih perioda veoma je retka pojava kod ljudi (osim kod onih koji pate od fatalne porodične nesanice); dok se oblici kratki nedostatka sne ne mogu izbeći.[5] U laboratoriskim uslovima, zbog višednevnog i dugotrajnog gubitak sna nastupila bi smrt kod laboratorijskih životinja.[6]

Opšta razmatranja[uredi]

Spavanje je prirodno, periodično i fiziološki reverzibilno stanje umanjene budnosti, koje karakterišu smanjena percepcija i reagovanje na spoljašnje draži. Ono je praćeno kompleksnim bihejvioralnim (hrkanje, mrmljanje, okretanje u krevetu...) i biološkim procesima (izmena srčane frekvencije, disanja, lučenja hormona...).[7] Može se definisati i kao nesvesno stanje iz koga se osoba može probuditi senzornim ili drugim dražima, i u tom smislu se razlikuje od kome, koja je takođe nesvesno stanje, ali se iz nje na ovaj način ne može probuditi.

Normalno ili fiziološko spavanje je kompleksan proces, sastavljen od više faza, od kojih svaka ima specifične karakteristike. Naačelno postoje, dve vrste spavanja, koje se razlikuje na osnovu pomeranje očiju iza zatvorenih kapaka, a to su:

NREM, ili neREM (engl. nonrapid eye movement)

Ovaj oblik spavanje, bez brzih pokreta očiju naziva se i sporotalasno. Talasi tokom NREM spavanja imaju veliku amplitudu i malu frekvenciju. NREM spavanje je podeljeno u tri sukcesivne faze sve dubljeg sna, gde svaka ima manju frekvenciju i veću amplitudu od prethodne i označava se kao nivo N1, nivo N2, i nivo N3 (duboko ili delta-talasno spavanja). Spavanje počinje sa prolaskom kroz sve tri faze, što obično traje 30 do 45 minuta, a zatim se proces rotira i opet se javljaju asinhroni talasi male amplitude i velike frekvencije, karakteristični za pozorno budno stanje, tako da umesto da se probudi, osoba nastavlja da spava.

Elektroencefalogram (EEG) u raznim vrstama spavanja

Generalno, NREM spavanje se karakteriše smanjenom metaboličkom aktivnošću mozga, a i protok krvi u njemu je takođe manji, posebno u moždanom stablu, talamusu, prednjem delu hipotalamusa, bazalnim ganglijama, malom mozgu (cerebelumu), kao i frontalnim, parijetalnim i medijalnim temporalnim delovima moždane kore.

REM (engl. rapid eye movement)

REM spavanje koje se karakteriše brzim pokretima očiju, poznato je i kao paradoksalno jer se osoba teže budi, iako je EEG zapis desinhronizovan, odnosno sličan onome u pozornom budnom stanju. Ono se može opisati i kao stanje mentalne budnosti u telu koje spava. Osoba koja se probudi za vreme REM spavanja najčešće (u oko 80% slučajeva) se seća da je sanjala, što važi i za ljude koji se obično ne sećaju snova kada se ujutro spontano probude.

Prag buđenja u REM spavanju je povišen i tri puta je viši od onog u dubokom spavanju, tj. N3 fazi NREM spavanja. Tonus skeletnih mišića, koji je smanjen i tokom NREM spavanja, postaje značajno inhibisan za vreme REM spavanja. Izuzeti su mišići oka, pa dolazi do pojave brzih, sakadičnih, pokreta očiju (po čemu je ovaj tip spavanja i dobio ime), dijafragma i mišići koji podižu i spuštaju grudni koš tokom disanja.

REM spavanje je mnogo manje okrepljujuće nego NREM. Trajanje epizoda REM spavanja se menja, od početnih oko 15 minuta u prvom ciklusu na početku spavanja, do 30 i više u sledećim, da bi pred jutro, tj. buđenje, REM faze bile najduže. Za REM spavanje je karakteristično povremeno javljanje talasa velikih amplituda, koji nastaju u holinergičkim neuronima ponsa i brzo putuju do lateralnog genikulatnog jedra talamusa, a odatle do okcipitalnog korteksa. Ovi talasi se zovu ponto-genikulo-okcipitalni šiljci (PGO). Ponto-genikulo-okcipitalni talasi se javljaju u tzv. fazičnom stadijumu REM spavanja. Fazični REM stadijum je periodičan i javlja se u sklopu toničkog stadijuma. Tonički stadijum je zapravo REM spavanje u užem smislu jer neprekidno traje tokom cele REM faze spavanja, a ime je dobio po atoniji velikih mišićnih grupa i inhibiciji motorike koje ga karakterišu.[8] Do brzih očnih pokreta i trzanja nekih mišića dolazi za vreme fazičnog REM stadijuma.

Još uvek nije jasno zbog čega se NREM spavanje periodično prekida REM spavanjem, ali je primećena uloga acetilholina u celom procesu. Ovaj neurotransmiter ima pretežno ekscitacijsko dejstvo, vezanu za izazivanje akutne budnosti i opšte ekscitiranosti nervnog sistema, a uočeno je i da lekovi sa acetilholinskim delovanjem povećavaju učestalost javljanja REM spavanja. Pretpostavlja se da izlazna vlakna velikih holinergičkih neurona u gornjem delu moždanog stabla mogu aktivisati velike delove mozga, dovodeći tako teorijski do tipičnog stanja prekomerne moždane aktivnosti, ali bez buđenja, što je karakteristika REM spavanja.

Za REM spavanje je karakterističan povećan protok krvi u mozgu, kao i pojačana aktivacija nekih delova mozga u odnosu na budno stanje. U nastanku REM spavanja učestvuju tegmentalna jedra ponsa, talamus, zadnji delovi moždane kore, kao i limbički delovi mozga, posebno amigdale, koje su vrlo aktivne za vreme REM spavanja. Sa druge strane, frontalne i parijetalne oblasti mozga su većinom inhibisane.

Neprekinuto, spavanje se odvija ciklično, prelazeći iz prve i druge u treću fazu, a zatim nazad, od treće preko druge, sve do prve, gde se umesto NREM javlja REM spavanje, čime se završava jedan ciklus. Obično se tokom noći prođe kroz 4 ili 5 ovakvih ciklusa, od kojih svaki traje oko 90 ili 100 minuta.[7]

Kod mladih osoba na NREM spavanje otpada 75 do 80 posto spavanja, dok ostatak pripada REM spavanju. Epizode REM spavanja traju od 5 do 30 minuta, na početku spavanja su kraće, a kod izrazitog umora mogu i izostati, dok postaju sve duže kako spavanje odmiče.

I pored velikog broja istraživanja u poslednjih više od pola veka, kao i mnogih informacija o karakteristikama i specifičnostima pojedinih stadijuma spavanja, sama svrha i funkcija spavanja i dalje nisu potpuno razjašnjene. Dok se većina relevantnih istraživača slaže kako NREM spavanje ima bar donekle restorativnu funkciju, uloga REM spavanja i dalje je predmet rasprava i brojnih kontroverzi.

Brojna neurofiziološka istraživanja sprovedena u svetu potvrdila su da poremećaj spavanja ili nesanica uzrokuje brojne psihičke probleme i da je potrebno samo 24 časa nespavanja pa da dođe do pojave halucinacija, gubitka preciznosti pokreta i osetljivosti čula.[9]

Istraživanja rađena na uzorku studenata postdiplomaca matematike dokazala su da nakon samo dve-tri neprospavane noći oni nisu bili u stanju da reše najjednostavnije matematičke zadatke. Rekord u neprospavanim noćima držao je jedan srednjoškolac koji je izdržao čak 11 noći u budnom stanju.

Kako prvi deo noći „otpada“ na spavanje, a drugi na snevanje, takozvana REM faza sna, u kojoj dolazi do snevanja, obično se odvija pred zoru. U tim uslovima spavanje služi za jačanje međuneuronskih veza i za obradu onih informacija koje je organizam primio tokom dana i za konsolidaciju pamćenja. Jer u snu se podaci iz kratkotrajne „prebacuju” u dugotrajnu memoriju, i time vrši selekcija tj. odbacivanje nevažnih a zadržavanje bitnih informacija.

O evolutivnoj funkciji sna dovoljno govori i podatak da čovek provede trećinu života u snu, i da san ima značajnu ulogu u obnavljanju organizma, o čemu govori i naš subjektivni osećaj da se osećamo kao „novorođeni“ nakon dobrog sna...i obrnuto.[3]

Epidemiologija[uredi]

Brojna epidemiološka istraživanja nedostatka sna ukazala su da on može imati fatalni uticaj na zdravstveno stanje organizma:

  • Tako je grupa istraživača sa Univerziteta u Zapadnoj Virdžiniji otkrila da su osoba koje spavaju manje od pet časova dnevno u dvostruko većem riziku od kardiovaskularnih bolesti, jer previšen ili nedovoljno sna može dovesti do poremećaja u metabolizmu, povećanja krvnog pritiska, a kod osoba koje spavaju više od sedam sati zabeleženi su i problemi s disanjem. Povećanom rizik od kardiovaskularnih bolesti, nisu izloženi samo hronični bolesnici već i zdrave osobe.
  • Druga grupa istraživača utvrdila je da je rizik od prerane smrti veći kod ljudi koji spavaju malo ili mnogo, kao i da je idealno vreme trajanja sna između 6,5 i 7,5 časova. Takođe nije svejedno da li se tih sedam časova sna odspava od tri do deset ujutru ili se na spavanje odlazi pre ponoći, jer ako je neka osoba budna u noćnim satima, a spava tokom dana dolazi do teškog poremećaja biološkog ritma.
  • Tokom prve dve godine života deteta, roditelji često pate od nedostatka sna jer bebin plač prekida san roditelja svaka četiri sata. Istraživanje koje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku roditelja pokazalo je da čak dve trećine mama i tata uspeva da odspava samo tri sata u kontinuitetu, a dvanaest odsto njih u carstvu snova provede samo dva i po sata u toku noći. S obzirom da je većini odraslih ljudi potrebno najmanje pet sati neprekidnog sna tokom 24 sata, kako bi normalno funkcionisali, većina roditelja je rekla da „pati“ zbog velikog deficita sna i priznala da nesanica kumuje njihovim čestim promenama raspoloženja, depresiji, svađama, pa čak i ozbiljnim krizama u braku.[10]

Cirkadijalna disritmija i nedostatak sna[uredi]

Spavanje, rekreacija, radne aktivnosti, socijalne i društvene delatnosti, svakodnevno podležu cikličnim fluktuacijama (cirkadijalnom ritmu), koje su prilagođene geofizičkom ritmu, dan-noć. Termin cirkadijalni dolazi od latinske reči circa koja u slobodnom prevodu znači „oko dan“.[11][12][13]

Biološki (cirkadijalni) ritam kod ljudi obezbeđuje optimalni nivo i dužinu trajanja sna i odmora tokom mračnog (noćnog) perioda, kako bi on bio spreman da optimalno obavlja svih funkcija u svetloj (dnevnoj) fazi. U organizmu postoje obrasci aktivnosti moždanih talasa, koji su pod uticajem izlučenih hormona, regeneracije ćelija, i drugih bioloških aktivnosti vezanih za 24-časovni vremenski ciklus. Cirkadijalni ritam je zato u organizmu svih živih bića važan fiziološki proces jer određuje obrazac spavanja, ili vreme kada spavamo i kada smo budni, svaki 24 časa. Rad normalnog cirkadijalnog časovnika određuje dvadesetčetvoročasovni ciklus smena svetla i tame (dana i noći).

Tokom biološkog ili cirkadijalnog ritma u određenim uslovima može nastati desinhronizacija (disritmije) ili promena biološkog ritma, ili cirkadijalni poremećaji ili promene u ponašanju, kao posledica loše adaptacije organizma na san, izazvane nesanicom ili hipersomnijom.[14] Cirkadijalni poremećaji ritma su ništa drugo do prekidi u normalnom biloškom ili cirkadijalnom ritmu neke osobe - ili promene u radu „unutrašnjeg telesnog časovnika“ koji (približno) reguliše 24-časovni ciklus bioloških procesa.[15][16][17][18]

Dijagram koji ilustruje uticaj promene svetla i tame, preko suprahiazmatičnog jezgra na promene cirkadijalnog ritma, fiziološke promene i ponašanje

Hronobiološke promene kod čoveka najčešće nastaju usled narušenog biološkog ritma organizma, i mogu biti uzrokovane mnogim faktorima, uključujući:

  • putovanja kroz veći broj vremenskih zona (džetleg),
  • stvaranje novih pojedinačnih navika (ostajanje do kasno tokom noći ili duže spavanje tokom dana)
  • socijalne potreba društva ili zahtevi posla (npr rad u noćnoj smeni)
  • trudnoća i briga o novorođenčetu
  • zloupotreba ili neželjeno dejstvo nekih lekova
  • retki slučajevi poremećaja biološkog časovnika, nastali na osnovu genetske predispozicije.[19]

Kao rezultat narušenog biološkog (cirkadijalnog) ritma spavanja poremećaji mogu biti privremeni (reverzibilni) ili hronični - trajni (ireverzibilni), što remeti relaksaciju organizma, njegovo blagostanje i „performanse“ (radne i druge sposobnosti). Manifestni hronični efekti po zdravlje mogu biti najizraženiji u sistemima za varenja, metabolizmu i funkcijama srčanosudovnog sistema.[20]

Etiologija[uredi]

Najčešći uzroci nedostatka sna uključuju:

Lični izbor[uredi]

Neke osobe ne shvataju da je telu za normalno funkcionisanje potrebno adekvatno trajanje sna, i umesto da redovno i u razumno vreme idu na spavanje, oni više vole da ostanu budni do kasne sate i druže se sa prijateljima, gledaju televiziju, slušaju muziku ili čitaju dobru knjigu.

Bolest[uredi]

Bolesti kao što su prehlada i upale krajnika i sinusa mogu da uzrokuju hrkanje i otežanog disanja koje ima direktan uticaj na tok spavanja tako što ga povremeno prekida.

Radno mesto-profesija[uredi]

Ljudi koji rade u smenama imaju narušen ciklus buđenja. Tako npr. osobe koje često putuju (npr avio posade) imaju nesigurni oblik spavanja.

Poremećaji spavanja[uredi]

Problemi kao što su apneje, hrkanje i periodični pokreti udova ili i grčevi u ekstremitetima mogu poremetiti tok sna tokom noći.

Lekovi[uredi]

Upotreba nekih lekova za lečenje određenih poremećaja kao što su epilepsija ili poremaćaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) može izazvati nesanicu.

Uslovi u okolini[uredi]

Spavanje može biti prekinuto iz niz ekoloških razloga; npr. u spavaćoj soba je suviše toplo ili hladno ili zbog bučnih suseda ili hrkanje partnera.

Loša higijena spavanja[uredi]

Određene navike, npr. ispijanje kafe ili pušenje cigareta neposredno pred spavanja stimuliše nervni sistem i čini ga manje pripremljenim za san. Novorođenčad, bebe i mala deca - roditelji skoro uvek lišavaju sna, jer se bude često tokom noći zbog hranjenje ili promene pelena.

Efekti prekomernog nedostatka sna[uredi]

Primarni efekati prekomerne dnevne pospanosti, najviše su izraženi, u mirnim i monotonim situacijama, kao što su sastank, predavanje ili monotona vožnja kolima. Teške pospanosti može da bude uzrok narušavanja bezbednosti, udesa tokom vožnje ili povrede na radnom mestu.[21]

Promena raspoloženja Razdražljivost, nedostatak motivacije, anksioznost, simptomi depresije
Smanjenje sposobnosti Nedostatak koncentracije, deficit pažnje, smanjena budnost, duži odziv, nedostatak energije, zamor, nemir, nedostatak koordinacije, donošenje loših odluka, povećan broj grešaka, zaboravnost...
Poremećaji zdravlja Visok krvni pritisak, infarkt, gojaznost, šećerna bolest.

Akutni i hronični simptomi nedostatka sna[uredi]

Akutni nedostatk sna Više od 24 časa bez sna može dovesti do:[22] Mentalne konfuzije · Usporen govor [23] · Usporene motornr koordinacije [23] · Problema sa memorijom [23] · Razdražljivosti [24] · Hipoglikemije [23] · Povećanja ili smanjenja krvnog pritiska [23] · Problema sa sluhom [23] · Opšte slabosti · Delirijuma i halucinacija [25] · Slabljenje imuniteta · Nesreće (posebno one u saobraćaju)
Hronični nedostatk sna Povećava rizik za pojavu: Šećerne bolesti · Hipertenzivne krize · Kardiovaskularnih bolesti · Gojaznosti · Agine pektoris [24] [23] · Infekcije · Smanjenju funkcija imunskog sistema [26] · Depresije i distimije · Anksioznih poremećaja · Agresije i stresa [27] · Seksualnih problema [23] · Artritisa [27] · Hroničnog bola [27] · Poremećaja hoda [23] · Gubitka mišićne mase · Niži rast kod dece i adolescenata · Drhtanje i tikovi · Psihoze [27]

Terapija[uredi]

Nedostatak sna se javlja kada pojedinaca koji ne spavaju dovoljno dugo. Dužina fiziološkog sna varira od jedne osobe do druge, ali u proseku većini odraslih osoba potrebno je oko sedam do osam časova sna, svake noći, da postignu kvalitetan osećaj budnosti i dobar nivo pažnje. Tinajdžerima (13-19 godina starosti) potrebno je u proseku oko devet časova nočnog sna, a deci devet i više časova noćnog sna, u zavisnosti od njihove starosti.

U određenim situacijama u kojima nedostatak sna nije moguće sprečiti, tretman lekovima može postati nužnost. Nadražajna sredstva mogu smanjiti mnoge glavne efekata gubitka sna, ali samo u izvesnoj meri, jer mogu biti povezani sa brojnim nuspojavama i potencijalnim rizikom, uključujući i njihovu zloupotrebu. Ostale stimulanse koji uključuju primenu amfetamini, metilfenidata i modafinila treba koristiti samo pod nadzorom lekara.[28]

Nedostaci sna u istraživanju[uredi]

Glukoza-PET studija[uredi]

Glukoza-PET studije sprovedena kod osoba lišenih sna pokazuju da se, posle 24 časovne neprekidne budnosti, metaboličke aktivnost mozga značajno smanjuje (do 6% za ceo mozak i do 11% za pojedine kortikalne oblasti i bazalne ganglije). Kod ljudi, nedostatak sna rezultuje i smanjenjem normalne telesne temperature, lošom funkcijom imunološkog sistema, manjkom i smanjenom aktivnošću belik krvnih zrnaca i manjim nivoom izlučenog hormona rasta. Nedostatak sne takođe je i jedan od uzrok povećane varijabilnosti srčane frekvenceije.[29][30][31]

Mešutim ovom ali i drugim studijama još nije potpuno utvrđen, koliki je apsolutni broj časova sna neophodan za normalnu funkciju organizma. Neki pojedinci tvrde da punu efikasnost postižu sa samo 3-5 časova noćnog sna, dok je drugima potrebno najmanje 8 časova noćnog sna (ili više) za efikasno obavljanje dnevnih aktivnosti.

Smanjenim trajanjem sna, prvo je nesrazmerno pogođen viši nivo kognitivnih funkcija, na šta ukazuju sprovedeni testovi u glukoza-PET studiji, u kojima je otkriven postepen i sve veći pad brzine, preciznosti i tačnosti reagovanja. Ukupno trajanje sna od 7 časova tokom noći u trajanju od nedelju dana rezultovalo je smanjenom brzinom u izvršavanju zadataka i dužim vremenom rešavanja zahtevnijih, kompjuterski generisanih matematički problem. Ukupno trajanje sna od 5 časova noćnog sna koje je trajalo preko nedelju dana rezultovalo je smanjenjenjem brzine reagovanja, manjom tačnošću i neuspehom.[32]

Ukupno trajanje noćnog sna od 7 časova tokom jedne nedelje dovelo je u sprovedenoj studiji do oštećenja kognitivnih funkcija zbog „zahteva” za potrebe fokusiranja na nekoliko zadataka istovremeno. U simulacijama vožnje motornog vozil, npr. nesreća su se povećavale postepeno kako se ukupno trajanje sna smanjivalo sa 8 na 7, 5, i 3 časa spavanja tokom noći u trajanju od nedelju dana. U istom simulacijama, 3 časa ukupnog trajanje sna rezutovalo je gubitkom sposobnosti da se istovremeno izvrši procena perifernih i centralnih vizuelnih stimulusa, koji se mogu označiti kao oblici vizuelne simultanagnozije i perifernog vizuelnog zanemarivanja.[33][34][35]

Rešavanje zadatke koji zahtevaju rasućivanje, rizično ponašanje kod ispitanika javljalo se kada je ukupno trajanje noćnog spavanja bilo ograničeno na 5 časova. Jedno od objašnjenja za smanjenje učinka nakon nedovoljnog spavanja navodi se tzv. mikrospavanje. Ono se definiše kao kratkotrajni (nekoliko sekundi) niz teta ili delta aktivnosti mozga koje se smenjuju sa beta ili alfa EEG znacima buđenja, što se može jasnije uočiti nakon sve većeg produženja trajanja nedostatka sna.

U studijama u kojima je polisomnografija načinjena istovremeno u fazama mikrfospavanja, uočen je narušen kontinuiteta kognitivne funkcije i direkto smanjenjem učinka (uspešnosti). Međutim, pojava mikrospavanja nije bila uvek u korelaciji sa polisomnografskim nalazom kod ispitanika sa manifestnim umanjenjem sposobnosti.

Druga objašnjenja za umanjenje učinka i kongnitivnih sposobnosti uključuju i senzorna i perceptualne oštećenja koja mogu nastati kao posledica pojave fenomena vizuelnih zanemarivanja.[36]

Rezultatima glukoza-PET-studije može se obijasniti da poremećaji spavanja najverovatnije nastaju zbog promena ili smanjenja metabolizma u parijetalnoj i frontalnoj oblasti mozga pojedinci lišenih sna nakon 24 časa. Naime studijom je utvrđeno da najvažniju ulogu u nivou procene i kontroli nadražaja, pažnje i vidnih opažaja ima nesrazmera između hipometabolizma i promena u senzornim i motornim oblastima mozga neophodnim za prijem i reagovanje na nadražaje iz životne sredine. Ova otkrića dovela su do hipoteze, da su za smanjenu funkcionalnost tokom budnih aktivnosti, kod osoba sa nedostatkom sna, odgovorni delovi mozga koji su zaduženi za viši nivo saznanja.[37]

Nedostatak sna je relativan pojam. Mali nivo nespavanja (npr, 1 sat po noći tokom mnogih noći) izaziva suptilne kognitivne poremećaje, koji se javljaju ali nisu uočljive od strane pojedinca koji pate od nedostatka sna. Teža uskraćivanje sna tokom nedelju i više dana dovode do dubokih kognitivnih deficita sličnih onima kod nekih oblicika moždanog udara, i takođe nisu uočljive od strane pojedinca.[38]

Kratkorotrajan poremećaj sna, prema ovim istraživanjima, zbog poremećenog metabolizma, jedna je od faktora koji doprinosi pojavi gojaznosti i neregulisanoj glikemiji, koja sa druge strane utiče na loše kontrolisanu šećernu bolest tip II.[39][40][41][42]

Istraživanje na eksperimentalnim pacovima[uredi]

Ograničavanje sna pacovu primenom tehnike-saksije sa vodom

Da nedostatak sna može ostaviti trajne posledice u telu ustanovili su istraživači sa Priston univerziteta u SAD, koji su otkrli da izostanak sna u mozgu eksperimentalnih pacova može izazvati ograniči proizvodnju novih ćelija, preko hormona stresa, koji utiče na oblast mozga, hipokampus koja učestvuje u stvaranju uspomena.

U navedenim istraživanjima naučnici su upoređivali ponašanje pacove kojima nije dozvoljeno da spavaju 72 časa sa kontrolnom grupom pacova koji su mogli da normalno spavaju. Životinje koje su sprečene da spavaju imale su u krvi veći nivo hormona stresa kortikosterona, a njihov mozak je, istovremeno, proizvodio značajno manje novih moždanih ćelija u oblasti hipokampusa.

Ovim otkrićem donekle je obješnjeno zašto osobe koje nedovoljno spavaju imaju problem sa koncentracijom i brojne druge probleme, iako se rezultati ove studije ne mogu u potpunosti smatrati relevatnim za ljude, jer oni ostaju bez sna 72 časa samo u ekstremnim uslovima.

Narednim istraživanjima treba utvrditi da li isti uticaj neostatka sna ima i na stvaranje moždanih ćelija kod ljudi kao i da li nedostatak sna od nekoliko sati tokom dana, tj. spavanje kraće od vremena koje se smatra potrebnim za normalno funcionisanje organizma, ima isti uticaj.

Izvori[uredi]

  1. ^ Taheri S, Lin L, Austin D, Young T, Mignot E; Lin; Austin; Young; Mignot (decembar 2004). „Short Sleep Duration Is Associated with Reduced Leptin, Elevated Ghrelin, and Increased Body Mass Index”. PLoS Med. 1 (3): e62. PMC 535701Slobodan pristup. PMID 15602591. doi:10.1371/journal.pmed.0010062. 
  2. 2,0 2,1 Alhola, Paula; Päivi Polo-Kantola (oktobar 2007). „Sleep deprivation: Impact on cognitive performance”. Neuropsychiatr Dis Treat. 3 (5): 553—567. PMC 2656292Slobodan pristup. PMID 19300585. »Although both conditions [total and partial SD] induce several negative effects including impairments in cognitive performance, the underlying mechanisms seem to be somewhat different.« 
  3. 3,0 3,1 Nykamp K, Rosenthal L, Folkerts M, Roehrs T, Guido P, Roth, T; Rosenthal; Folkerts; Roehrs; Guido; Roth (septembar 1998). „The effects of REM sleep deprivation on the level of sleepiness/alertness”. Sleep. 21 (6): 609—614. PMID 9779520. 
  4. ^ Riemann D, Berger M, Voderholzer U; Berger; Voderholzer (July—August 2001). „Sleep and depression - results from psychobiological studies: an overview”. Biological Psychology. 57 (1–3): 67—103. PMID 11454435. doi:10.1016/s0301-0511(01)00090-4.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  5. ^ Kushida 2005, str. 1–2
  6. ^ Rechtschaffen A, Bergmann B; Bergmann (1995). „Sleep deprivation in the rat by the disk-over-water method”. Behavioural Brain Research. 69 (1–2): 55—63. PMID 7546318. doi:10.1016/0166-4328(95)00020-T. 
  7. 7,0 7,1 Kostić, V. (2007). Neurologija za studente medicine. Beograd: Medicinski fakultet.
  8. ^ Sudhansu, C. (2009). Sleep Disorder Medicine: Basic Science, Technical Considerations, and Clinical Aspects (Third Edition). Philadelphia: Saunders Elsevier.
  9. ^ Kryger, MH et al. Principles and Practice of Sleep Medicine. ExpertConsult, 5th edition, 2011.
  10. ^ Đorđević, Katarina (29. 8. 2010). „Nedostatak sna vodi ka oboljenjima”. Politika. Pristupljeno 17. 6. 2016. 
  11. ^ Tosini G, Pozdeyev N, Sakamoto K, et al. The circadian clock system in the mammalian retina. Bioessays. 2008 Jul. 30(7):624-33.
  12. ^ Sack RL, Auckley D, Auger R, Carskadon MA, Wright KP, Vitello MV, et al. Circadian Rhythm Disorders: Part 1, Basic Principles, Shift Work and Jet Lab Disorders. Sleep. November 2007. 30(11):1460-83.
  13. ^ Sack RL, Auckley D, Auger RR, et al. Circadian rhythm sleep disorders: Part II, advanced sleep phase disorder, delayed sleep phase disorder, free-running disorder and irregular sleep-wake rhythtm. Sleep. November 2007. 30(11):1484-501.
  14. ^ Mayer G, Fietze I, Fischer J, Penzel T, Riemann D, Rodenbeck A, Sitter H, Teschler H (Hrsg.) (2009) S3-Leitlinie Nicht erholsamer Schlaf/Schlafstörungen. Somnologie 13(Suppl1):1-160
  15. ^ Ruby NF, Burns DE, Heller HC (1999): Circadian Rhythms in the Suprachiasmatic Nucleus are Temperature-Compensated and Phase-Shifted by Heat Pulses In Vitro; J Neurosci 19(19):8630-8636
  16. ^ Mistlberger RE, Skene DJ (2004): Social influences on mammalian circadian rhythms: animal and human studies;Biol Rev 79(3):533-556
  17. ^ Anderson KN, Catt M, Collerton J, Davies K, von Zglinicki T, Kirkwood TB, et al. Assessment of sleep and circadian rhythm disorders in the very old: the Newcastle 85+ Cohort Study. Age Ageing. 2013 Oct 11.
  18. ^ Czeisler CA, Duffy JF, Shanahan TL, Brown EN, Mitchell JF, Rimmer DW, et al. Stability, precision, and near-24-hour period of the human circadian pacemaker. Science. 1999 Jun 25. 284(5423):2177-81.
  19. ^ American Academy of Sleep Medicine (2005) The international classification of sleep disorders. 2nd edn. Diagnostic and coding manual. American Academy of Sleep Medicine, Westchester, Illinois
  20. ^ Iber C, Ancoli-Israel S, Chesson A, Quan SF (editors) for the American Academy of Sleep Medicine (2007) The AASM manual for the scoring of sleep and associated events: Rules, terminology and technical specifications. American Academy of Sleep Medicine, Westchester, Illinois
  21. ^ „Sleep deprivation”. betterhealth.vic.gov.au. Arhivirano iz originala na datum 20. 08. 2009. Pristupljeno 17. 06. 2016. 
  22. ^ Thomas M, Sing H, Belenky G, et al. Neural basis of alertness and cognitive performance impairments during sleepiness. I. Effects of 24 h of sleep deprivation on waking human regional brain activity. J Sleep Res. 2000 Dec. 9(4):335-52.
  23. 23,0 23,1 23,2 23,3 23,4 23,5 23,6 23,7 23,8 Coping With Excessive Sleepiness
  24. 24,0 24,1 Drauzio Varella, PRIVAÇÃO DO SONO : METABOLISMO; drauziovarella.com.br. 25.04.2011.
  25. ^ National Institute of Neurological Disorders and Stroke – Brain Basics: Understanding Sleep. ninds.nih.gov
  26. ^ Dinges DF, Douglas SD, Hamarman S, et al. Sleep deprivation and human immune function. Adv Neuroimmunol. 1995. 5(2):97-110.
  27. 27,0 27,1 27,2 27,3 „Why sleep is important and what happens when you don't get enough”. 2016, American Psychological Association. Pristupljeno 17. 6. 2016. 
  28. ^ Sleep Deprivation, American Academy of Sleep Medicine, 2008.[1]
  29. ^ .Banks S, Dinger DF. Behavioral and Physiological Consequences of Sleep Restriction. Jounal of Clinical Sleep Medicine. August 2007. 3(5):519-528.
  30. ^ Bonnet MH, Arand DL. We are chronically sleep deprived. Sleep. 1995 Dec. 18(10):908-11.
  31. ^ Moldofsky H. Sleep and the immune system. Int J Immunopharmacol. 1995 Aug. 17(8):649-54.
  32. ^ Gomes AA, Tavares J, de Azevedo MH. Sleep and Academic Performance in Undergraduates: A Multi-measure, Multi-predictor Approach. Chronobiol Int. 2011 Nov. 28(9):786-801.
  33. ^ Thorne D, Thomas M, Russo M, et al. Performance on a driving-simulator divided attention task during one week of restricted nightly sleep. Sleep. 1999. 22(Suppl 1):301.
  34. ^ Boto LR, Crispim JN, de Melo IS, Juvandes C, Rodrigues T, Azeredo P, et al. Sleep deprivation and accidental fall risk in children. Sleep Med. 2011 Nov 4.
  35. ^ Howard ME, Jackson ML, Berlowitz D, O'Donoghue F, Swann P, Westlake J, et al. Specific sleepiness symptoms are indicators of performance impairment during sleep deprivation. Accid Anal Prev. 2013 Sep 13. 62C:1-8
  36. ^ Veauthier C. Younger age, female sex, and high number of awakenings and arousals predict fatigue in patients with sleep disorders: a retrospective polysomnographic observational study. Neuropsychiatr Dis Treat. 2013. 9:1483-94.
  37. ^ Baird AL, Coogan AN, Siddiqui A, Donev RM, Thome J. Adult attention-deficit hyperactivity disorder is associated with alterations in circadian rhythms at the behavioural, endocrine and molecular levels. Mol Psychiatry. 2011 Nov 22
  38. ^ Thorne D, Thomas M, Sing H, et al. Driving-simulator accident rates before, during, and after one week of restricted night sleep. Sleep. 1998. 21(Suppl 3):235.
  39. ^ Knutson KL, Ryden AM, Mander BA, Van Cauter E. Role of sleep duration and quality in tihe risk and severity of type 2 diabetes mellitus. Archives of Internal Medicine. 18 Sep 2006. 166(16):1768-1774.
  40. ^ Knutson KL, Spiegel K, Penev P, VanCauter E. The Metabolic Consequence of Sleep Deprivation. Sleep Med Review. June 2007. 11(3):163-178.
  41. ^ Knutson, Kristen L.; Spiegel, Karine; Penev, Plamen; Van Cauter, Eve. The Metabolic Consequences of Sleep Deprivation. Sleep Medicine Review. 2007. 11:163-178.
  42. ^ Hanlon EC, Tasali E, Leproult R, Stuhr KL, Doncheck E, de Wit H, et al. Sleep Restriction Enhances the Daily Rhythm of Circulating Levels of Endocannabinoid 2-arachidonoylglycerol. Sleep. 2015 Nov 19.

Literatura[uredi]

  • Kushida, Clete Anthony (2005). Sleep deprivation. Informa Health Care. ISBN 0-8247-5949-4. 
  • Iber C, Ancoli-Israel S, Chesson AL, Quan SF. The AASM Manual for the Scoring of Sleep and Associated Events: Rules, Terminology and echnical Specifications. Westchester, IL: American Academy of Sleep Medicine; 2007.
  • Kryger MH, Roth T, Dement WC, eds. Principals and Practice of Sleep Medicine. Philadelphia, Pa: Saunders; 2005.
  • Zdanys KF, Steffens DC. Sleep Disturbances in the Elderly. Psychiatr Clin North Am. 2015 Dec. 38 (4):723-41.
  • Siegel JM. Clues to the functions of mammalian sleep. Nature. October 2005. 437(7063):1264-1271.
  • Siegal JM, Moore R, Thannickal T, et al. A Brief History of Hypocretin/Orexin and Narcolepsy. Neuropsychopharmacology. 2001. 25:S14-S20.
  • Espana, Rodrigo A, Scammell, Thomas E. Sleep Neurobiology for the Clinician. Sleep. 2004. 27:811-820.
  • Chokroverty S. Physiologic changes in sleep. Sleep Disorders Medicine. Boston: Butterworth-Heinemann; 1999. 95-126.
  • Saper CB, Scammell TE, Lu J. Hypothalamic regulation of sleep and circadian rhythms. Nature. 2005 Oct 27. 437(7063):1257-63.
  • Morrison AR. Coming to grips with a "new" state of consciousness: the study of rapid-eye-movement sleep in the 1960s. J Hist Neurosci. 2013. 22(4):392-407. .
  • Tobaldini E, Nobili L, Strada S, Casali KR, Braghiroli A, Montano N. Heart rate variability in normal and pathological sleep. Front Physiol. 2013 Oct 16. 4:294.
  • Braun AR, Balkin TJ, Wesenten NJ, et al. Regional cerebral blood flow throughout the sleep-wake cycle. An H2(15)O PET study. Brain. 1997 Jul. 120 ( Pt 7):1173-97.
  • Desseilles M, Dang-Vu T, Schabus M, Sterpenich V, Maquet P, Schwartz S. Nueroimaging insights into the pathophysiology of sleep disorders. Sleep. June 2008. 31(6):777-94.
  • Banks S, Dinger DF. Behavioral and Physiological Consequences of Sleep Restriction. Jounal of Clinical Sleep Medicine. August 2007. 3(5):519-528.
  • Miller JD, Morin LP, Schwartz WJ, Moore RY. New insights into the mammalian circadian clock. Sleep. 1996 Oct. 19(8):641-67.
  • Stern J. Eye activity measures of fatigue, and napping as a countermeasure. [USDOT Technical Report] FHWA-MC-99-028. January 1999. 26.
  • Thomas M, Sing H, Belenky G. Neural basis of alertness and cognitive performance impairments during sleepiness. II. Effects of 48-72 hours of sleep deprivation on waking human regional brain activity. Thalamus Relat Syst. 2003. 2:199-229.
  • Welsh A, Thomas M, Thorne D, et al. Effect of 64 hours of sleep deprivation on accidents and sleep events during a driving simulator. Sleep. 1998. 21(Suppl 3):234.

Spoljašnje veze[uredi]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).