Nemačka marka

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Nemačka marka (nem. Deutsche Mark) ili, skraćeno, DM bivša je zvanična valuta Zapadne Nemačke, kao i ujedinjene Nemačke u periodu od 1990. do usvajanja evra početkom 2002. Nemačka marka je prvi put izdavana za vreme savezničke okupacije Nemačke 1948. čime je zamenila rajhsmarku.

Jednoj marki je odgovaralo 100 feninga. Na Kosovu i Metohiji i Crnoj Gori nemačka marka je privremeno bila korišćena kao zvanična valuta, dok su zvanične valute Bosne i Hercegovine, konvertibilna marka, i Bugarske, lev, bile iste vrednosti kao nemačka marka.

Istorija[uredi]

Marku je prvi put izdala Banka nemačkih pokrajina (Bank deutscher Länder), da bi 1957. izdavanje preuzela Nemačka savezna banka.

U sovjetskom okupacionom pojasu tj. Istočnoj Nemačkoj se ova valuta o periodu od 1948. do 1964. zvala isto nemačka marka, da bi od 1964. promenila ime u Mark der Deutschen Notenbank (skraćenica MDN). Od 1968. do 1990. ponovo promenila ime, ali ovog puta u Mark der DDR .

Nemačka marka je zvanično izgubila status samostalne valute 1. januara 1999. uvođenjem evra. Do početka 2002. marke su i dalje bile zvanično sredstvo plaćanja. Od 2002. u Bundesbanci i njenim filijalama marka može biti besplatno i vremenski neograničeno promenjena za evro. Takođe veliki deo trgovačkih ustanova je primao marke do 28. februara 2002.

Nemačka savezna banka je dala izjavu da je do 25. septembra 2005. nije zamenjeno oko 45% kovanica, što je negde oko 7,24 milijarde maraka, dok samo 3% novčanica nije promenjeno tj. 7,59 milijardi maraka, od čega je većina novčanica bila vrednosti 10 maraka tj. 76,5 miliona maraka.

Marka se izdavala u kovanom novcu i novčanicama. Postojale su četiri serije novčanica. Kovani novac je izdavan od strane ministarstva finansija, tako da je sav prihod od njega išao na adresu ministarstva.

Kovani novac[uredi]

Znak Vreme izdavanja Mesto kovanja
od do
A 1948 1952 Berlin
1990 1996
2001
D 1948 2001 Minhen
F 1948 2001 Štutgart
G 1948 2001 Karlsrue
J 1948 2001 Hamburg

Nominalne vrednosti:
1-PF-Coin-German.jpg 1 fening, kovano od 1948.
2-PF-Coin-German.jpg 2 feninga, kovano od 1950.
5-PF-Coin-German.jpg 5 feninga, kovano od 1949.
10-PF-Coin-German.jpg 10 feninga, kovano od 1949.
50-PF-Coin-German.jpg 50 feninga, kovano od 1949.
1-DM-Coin-German.jpg 1 marka, kovano 1950. i od 1954.
2-DM-Coin-German.jpg 2 marke, kovano 1951. i od 1957.
5-DM-Coin-German.jpg 5 maraka, kovano 1951. i od 1956.

Zanimljivosti[uredi]

Sa proizvodnjom novog kovanog novca od 50 feninga kovnica u Karlsrueu je 1949. g počela sa natpisom «Bank deutscher Länder». Iako se natpis 1950. promenio u «Bundesrepublik Deutschland» kovnica je i dalje proizvodila novac s pređašnjim natpisom. Dok se greška nije primetila iskovano je 30.000 kovanica. Iako je taj natpis bio pogrešan, novac nije povučen sa tržišta, nego se nomalno koristio, tako da je takav kovani novac danas tražen i da se za njega može dobiti do 700 €.

Maks Plank


Retke kovanice koje su isto tako tražene:

  • Kovani novac vredan 2 feninga iz 1968. (J) iz Hamburga
  • Kovani novac vredan 10 feninga iz 1967. (G) iz Karlsruea
  • Kovani novac vredan 1 DM iz 1956. (G) iz Karlsruea
  • Kovani novac vredan 5 DM iz 1958. (J) iz Hamburga


Prve kovanice u vrednosti od 2 i 5 maraka

Na poleđini kovanice od 2 DM se nalaze osobe iz nemačke istorije:

Novčanice[uredi]

Novčanice prve i druge serije[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Prva serija novčanica SR Nemačke
Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Prva serija novčanica SR Nemačke
10 DM novčanica druge serije

Prva serija novčanica izdata je 1948. godine povodom reforme Nemačke banke. Američki dolar je bio primer za format novih novčanica. Vrednost novčanice se 24. juna 1948. proširila na sva tri zapadna dela Berlina. Te novčanice su dobile žig sa slovom B. Drugu seriju je takođe izdala Bank Deutcher Lander. Novčanice (10 i 20 maraka) su delimično identične sa prvom serijom, ali isto tako postoje potpuno različite novčanice (20 i 50 maraka) u ovoj seriji.

Postojale su novčanice sledeće nominalne vrednosti:

  • 5 feninga
  • 10 feninga
  • 50 feninga
  • 1 DM
  • 2 DM
  • 5 DM
  • 10 DM
  • 20 DM
  • 50 DM
  • 100 DM

Treća serija[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Prva serija novčanica SR Nemačke

Treću seriju (1960—1965) izdala je Nemačka savezna banka. Izgled se znatno razlikovao od prethodnih novčanica, koje su više ličile na privremene novčanice. Ova serija je sadržavala umetnička dela slika portreta koja su stvarali nemački slikari. Ovo je prva serija nemačkih novčanica koje su sadržavale vodeni žig. Da bi se izbegla politička diskusija radi naslikanih lica i slika, svesno se prikazalo samo jako stare slike na prednjoj strani i tradicionalne simbole kao grb, list hrasta i simbolične građevine na zadnjoj strani. Ova serija je važila do početka 1995. godine.

Mlada Venecijanka na novčanici od 5 maraka
  • 5 maraka
    • Prednja strana: mlada Venecijanka (po slici Albrehta Direra)
    • Zadnja strana: hrastov list
    • Prvo izdavanje: 6. maj 1963.
  • 10 maraka
  • 20 maraka
  • 50 maraka
    • Prednja strana: potret muškarca (po slici jednog nepoznatog slikara Bartela Beama, original slike se može videti u Frakfurtu)
    • Zadnja strana: Holstentor u Libeku
    • Prvo izdavanje: 18. juni 1962.
  • 100 maraka
  • 500 maraka
    • Prednja strana: portret muškarca (po slici Hansa Malera)
    • Zadnja strana: dvorac Elc
    • Prvo izdavanje: 26. april 1965.
1000 DM i katedrala u Limburgu

Četvrta serija[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Prva serija novčanica SR Nemačke

Četvrta i poslednja serija se izdavala od 1989. Nova serija bila je potrebna radi tehničkog napretka. Ova serija je sadržavala portrete znamenitih nemačkih ličnosti. Falsifikovanje starih novčanica je bilo sve lakše, tako da su u nove novčanice ugrađene zaštitni žigovi, koji znatno otežavaju falsifikovanje.

Upadljivo je da kod izbora slika, koje opet prikazuju ljude, ravnotežu između muškog i ženskog pola, veru, i ljude iz različitih polja rada (književnost, muzika, prirodna nauka, duhovna nauku). Zadnja strana novčanice prikazuje sliku iz radnog polja i okruženja lica na prednjoj strani.

Anete fon Droste-Hilshof
  • 20 Maraka
  • 50 Maraka
  • 100 Maraka
    • Prednja strana: Klara Šuman, u pozadini zgrade starog Lajpciga, njenog rodnog mesta, koje je prekriveno sa lirom
    • Zadnja strana: Klavir i Hocov konzervatorijum u Frankfurtu na Majni
    • Prvo izdavanje: 1. oktobar 1990.
    • Prvo izdavanje (novčanice sa tzv. Kinegram sigurnošću): 1. avgust 1997.
  • 200 Maraka
    • Prednja strana: Paul Erlih, u pozadini zgrade starog Frankfurt na Majni; hemijska formula pored njegovog portreta, simbolizuje njegove bitna otkrića kao dobitnika Nobelove nagrade.
    • Zadnja strana: mikroskop i Eskulapov štap, okružen jednostavnim strukturama stanica
    • Prvo izdavanje: 1. oktobar 1990.
    • Prvo izdavanje (novčanice sa tzv. Kinegramom sigurnošću): 1. avgust 1997
  • 500 Maraka
    • Prednja strana: Marija Sibilija Merijan i insekt, u pozadini zgrade starog Nirnberga.
    • Zadnja strana: Gusenica i leptir vrste Calliteara fascelina
    • Prvo izdavanje: 27. oktobar 1992.
  • 1000 Maraka
    • Prednja strana: Braća Grim, u pozadini zgrade starog Kasela.
    • Zadnja strana:Nemački rečnik i kraljevska biblioteka u Berlinu
    • Prvo izdavanje: 27. oktobar 1992.

Specijalno izdanje marke iz 2001. godine[uredi]

Zlatna kovanica iz 2001.

Dana 26. jula 2001. Nemačka savezna banka, uz dozvolu Nemačke vlade, izdaje u spomen marke zlatnu kovanicu po uzoru na onu poslednju iz 1999. u vrednosti od 1 marke. Razlikuje se samo u potpisu, umesto Bundesrepublik Deutschland piše Deutsche Bundesbank.

Preračunavanje marke[uredi]

Marka je i nakon uvođenja evra ostala u sećanju jer se i dan danas koristi za preračunavanje. Studija iz septembar 2004. godine je dobila rezultat da 66% građana SR Nemačke cene Evra preračunavaju se preko marke. To se može objasniti time što je odnos evra prema marki bio 1 EVRO = 1,95583 DM, tako da se lako može računati sa 1 EUR = 2 DM.

Kurs prema američkom dolaru[uredi]

Nemačka marka je 19. aprila 1995. imala vrednost od 1$ = 1,3620 DM (1 evro = 1,4360). To je bilo najbolje stanje prema američkom dolaru, a od 3. aprila 1956. do 9. aprila 1956. kurs je bio 1$ = 4,2161 DM (1 evro = 0,4639). To je bilo najlošije stanje prema dolaru.

Literatura[uredi]

  • Holger Rosenberg: Die deutschen Banknoten ab 1871. ISBN 3-924861-73-0
  • Bundeswirtschaftsministerium: Zehn Jahre Deutsche Mark - Berichte, Reden, Kommnentare, Bonn 1958 (Nur 500 Exemplare gedruckt).

Spoljašnje veze[uredi]