Neobnovljivi resursi
Neobnovljivi resursi predstavljaju grupu resursa koji se ne mogu obnoviti kada se jednom iskoriste. Tu spadaju fosilna goriva (ugalj, nafta, prirodni gas), minerali, rude kao i podzemne vode u određenim oblicima, iako te vode sadrže elemente koji su konzervirani.
Suprotno neobnovljivim resursima imamo obnovljive u koje spadaju: voda, vetar, drvo itd.
Sadržaj
Fosilna goriva[uredi]
Resursima kao što su ugalj, nafta i zemni gas je potrebno i do nekoliko hiljada godina da se formiraju i ne mogu se zameniti toliko brzo koliko se u današnje vreme koriste. Smatra se da će resuri koji su bazirani na fosilima postati preskupi za obradu, da će čovek morati da se okrene drugim izvorima energije kao što su solarna energija i energija vetra. Pogledati obnovljivi izvori energije.
Trenutno glavni izvor energije koji čovek koristi jesu neobnovljiva fosilna goriva. Još od 19. veka sa pojavom motora sa unutrašnjim sagorevanjem, nafta i ostala fosilna goriva su u konstantnoj potražnji. Konstantno korišćenje fosilnih goriva dovelo je do toga da imamo pojavu globalnog zagrevanja, kao i oštre klimatske promene[1].
Minerali i rude[uredi]
Minerali i rude kao i metali su primeri neobnovljivih resursa. Sami minerali su prisutni u ogromnim količinama u Zemljinoj kori i njihova ekstrakcija od strane čoveka nastaje isključivo na mestima gde su koncentrisani prirodnim geološkim procesima (kao što su toplota, pritisak) u toj meri da postanu ekonomski održivi za izdvajanje. Ovi procesi obično traju od nekoliko desetina hiljada do miliona godina.
Nuklearna goriva[uredi]
Upotreba nuklearne tehnologije koja se zasniva na fisiji u prirodi se javlja kao radioaktivni materijal, odnosno gorivo. Uranijum je najčešća fisija goriva, a prisutan je u realtivno niskim koncentracijama, a eksploatiše se u 19 zemalja. Uranijum se koristi kao gorivo energenata nuklearnih reaktora, koji generiše toplotu koja se koristi za napajanje turbine za proizvodnju struje.
Nuklearna energija obezbeđuje oko 6% svetske energije i 13%-14% svetske električne energije. Nuklearna proizvodnja je povezana sa potencijalno opasnom radioaktivnom kontaminacijom jer se oslanja na nesigurne elemente. Naime, nuklearna postrojenja proizvedu oko 200.000 tona niskog i srednjeg nivoa otpada i 10.000 tona na visokom nivou otpada svake godine.
Ekonomija[uredi]
U ekonomiji, neobnovljvivi resursi su definisani kao roba, gde veća potrošnja danas podrazumeva manju potrošnju sutra. David Rikardo u svojim ranim radovima je analizirao cene ograničenih resursa i tvrdi da bi vremenom cena mineralne sirovine trebalo da se poveća. On govori da se cena određuje na osnovu rudnika sa najvećim troškovima eksploatacije. Prvi model je definisan Hotelingovim pravilom. To je ekonomski model upravljanja neobnovljivim resursima iz 1931. koji je doneo Harold Hoteling. Ovaj model pokazuje da bi efikasna eksploatacija neobnovljivih resursa, pod stabilnim uslovima, dovela do iscrpljenja resursa.[2] Pravilo kaže da će to dovesti do neto cene ili ’’Hoteling renta’’ gde bi cena porasla na godišnjem nivou po stopi koja je jednaka stopi interesa, što održava sve veću nestašicu resursa.
Reference[uredi]
- ^ „Klimatske promene”. Klimatske promene (na jeziku: srpski). Pristupljeno 21. 5. 2017.
- ^ Harold, Hoteling. „Hotelingovo pravilo”. Wikipedia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 5. 2017.
