Непокорени град
 |
| Nepokoreni grad | |
|---|---|
 | |
| Format | drama |
| Režija | Eduard Galić Vanča Kljaković |
| Uloge | Mustafa Nadarević Mira Furlan Seka Sablić Miša Janketić Tihomir Polanec Milan Štrljić Duško Gruborović |
| Država porekla | SFRJ |
| Broj epizoda | 14. |
| Emitovanje | |
| Premijerno na | TV Zagreb u okviru JRT |
| Prvo prikazivanje | 1981. |
"Nepokoreni grad" je televizijska serija TV Zagreb koja u 14 epizoda opisuje događaje koji su se dešavali u Zagrebu za vreme Drugog svetskog rata. Trajanje svake epizode odudara od standardnog, jer svaka ima različitu minutažu, koja je ravna jednom igranom filmu. Tako, prva epizoda traje oko 90 minuta, dok treća ima trajanje od puna dva sata.
O seriji[uredi | uredi izvor]
Serija je snimana 1980. i 1981. godine, po scenariju mnogobrojnih scenarista, najčešće Milana Šećerovića. Serija je takođe imala mnoge režisere, od kojih je najveći udeo imao Eduard Galić. Muziku je komponovao Alfi Kabiljo, a pesme, prema stihovima Bertolda Brehta, izvodi Drago Mlinarec.
U seriji se vide poznati događaji, kao što je prelazak Ive Lole Ribara, dr Ivana Ribara, Ivana Gorana Kovačića i Vladimira Nazora u partizane. Međutim, ima i delova koji govore o manje poznatim događajima, kao što su ukidanje Ujedinjenog radničkog sindikata, porast pristalica Ustaškog pokreta, život logoraša u logoru Kerestinecu, odakle su ustaše odvele i streljale poznatog novinara i publicistu, Otokara Keršovanija.
Uloge[uredi | uredi izvor]
Spisak epizoda[uredi | uredi izvor]
- Burevjesnik
- Smrt fašizmu - sloboda narodu
- Nepokoreni
- 72-96
- Dugi bijeg
- Udarne grupe
- Čamac na Kupi
- Čovjek u sjeni
- Crna kožna torba
- Glumac
- Smrt sekretara
- Četvorka
- Galeb
- Kraj rata
1. Burevjesnik[uredi | uredi izvor]
Epizoda govori o kratkom periodu pre početka Drugog svetskog rata, Marko (Mile Rupčić) se zabavlja sa Zdenkom (Mira Furlan), međutim, njen otac ne odobrava tu vezu, jer je Marko član radničkog sindikata, a on je pak, Mačekovu uniformu. Zdenkin brat, Tomo, radi u radionici za popravku bicikala, čiji vlasnik (Relja Bašić) uglavnom vozi motociklističke trke, a Tomi ne dozvoljava da priđe motoru. Marko i Tomo polaze da lepe plakate za Silvestrovo, koje organizuje URS, i bivaju napadnuti od ustaških pristalica. Na Silvestrovo upadaju policajci, i rasturaju doček Nove 1941. godine. U štrajku, u kome učestvuju i Marko i Zdenka, jer su radnici želeli novi kolektivni ugovor, većina radnika biva uhapšena, međutim, Zdenku otac izbavlja iz zatvora. Ona odlazi od kuće, i prelazi da živi kod Marka i njegove majke (Irena Kolesar). Marko postaje član Komunističke partije. Prijatelji nalaze Marku i Zdenki novi posao, jer su otpušteni iz fabrike, a Tomo, zaluđen ustaškim obećanjima prilazi njihovom pokretu, čiji vođa (Mihailo Janketić) prezire Srbe i Jevreje iz dna duše. Pošto nemaju više sindikat, radnici se sami organizuju i idu na izlet. Tamo ih stižu ustaše, među kojima su i Tomo i već navedeni ustaški vođa. Laufer (Milan Štrljić) staje isperd radnika da ih brani od ustaških napadača. Epizoda završava time što Marko uspeva da pobegne od policijske potere, koja ga je stigla i u železari, gde je radio.
2. Smrt fašizmu - sloboda narodu[uredi | uredi izvor]
Logor Kerestinec je formiran, a čuvari teraju zatvorenike da obavljaju fizičke poslove, međutim, oni odbijaju, pod pretnjom da će štrajkovati glađu. Mladi komunisti protestuju kod njihovog vođe (Mustafa Nadarević), koji pak ne uspeva da ih suzdrži, te oni napadaju i ubijaju ustaškog vojnika s namerom da mu oduzmu oružje. Zdenka ide kod majke, da joj čestita rođendan, ali se vraća i Tomo, koji je bio odsutan već mesec dana. Na pitanje gde je bio, odgovara da je bio po Bosni, a na pitanje šta je radio, viknuo je i pokazao na njegov nož. Zdenka odlazi, a roditelji ostaju zgraženi, kad shvataju na koji način je njihov sin dobio čin. Tomo zatim odlazi k njegovom bivšem šefu, i ucenjuje ga. On ne pristaje, te ga Tomo prijavljuje policajcima, i sebi uzima radionicu. Marko, odlazi kod Tome, u trenutku kada je ovaj stupio na novu dužnost, i kada je čuo da Tomo, sasvim bezveze, govori da ako Marko hoće pristupiti ustašama, prvo će morati malo u Bosnu ili na Kordun da se dokazuje. Čim je to izgovorio, Marko ga je ubio čekićem i uzeo mu pištolj. U Kerestinecu se vrše predavanja o Marksu, Engelsu i komunizmu uglavnom, te u tom trenutku zatvorenici imaju potpunu slobodu udruživanja. Komunisti spremaju radio-stanicu za emitovanje, a isto tako i vrše diverzije po gradu. Kada ustaški oficir, stari prijatelj Otokara Keršovanija (Predrag Ejdus), dolazi u inspekciju, menja režim života u Kerestinecu, a Keršovaniju nudi izlaz iz logora pod uslovom da piše članke u interesima NDH. Članovi otpora uče da bacaju bombe tako što bacaju kamenice u vodu, i saznaju da emitovanje komunističke radio-stanice počinje sutradan, i kroz prozor izbacuju istog ustaškog oficira, jer je u radničkom domu držao govor u korist fašističke države. Ana (Ena Begović), koja je rasturala letke po gradu, biva uhvaćena, i bačena u zatvor, gde, pod pretnjom, seče vene, da bi izbegla mučenje. Epizoda završava krajem prvog emitovanja radio-emisije KPJ.
3. Nepokoreni[uredi | uredi izvor]
Epizoda prati neuspeli beg istaknutih i naprednih intelektualaca iz logora u Kerestincu iz jula 1941. godine. Na železnici često dolazi do sabotaža, lokomotive se kvare, menjaju se nalepnice destinacija tako da kompozicije stižu na pogrešna odredišta, a jedne noći dolazi do krađe oružja iz jednog vagona. Ustaše, nemogavši da pronađu krivce, privode sve radnike. Saznaju da jedan od radnika, koji je učestvovao u akciji i bio ranjen, nije došao na posao. Pronalaze ga, a potom ga i ubiju. Nemci, neazadovoljni što su im pogoni železare prazni, naređuju ustašama da puste radnike. Da bi pokazali svoju moć, ustaše osuđuju na smrt desetoricu komunista, među njima Božidara Adžiju, Otokara Keršovanija i Ognjena Pricu. Ilegalci ubrzavaju akcije za oslobađanje zatvorenih u Kerestincu. Preko supruge jednog zatvorenika šalju poruku o planu za bekstvo. Oni treba tačno u ponoć da savladaju stažu u zatvoru, a Ilegalci će ih kamionima prebaciti na slobodnu teritoriju ka Bosni. Zatvorenici uspevaju savladati stražare i uzimaju oružje koje je bilo u logoru. Dolazi do pucnjave, a preostali stražari se razbežavaju. Čuvši pucnjavu, Ilegalci pomisle da zatvorenicima nije uspeo plan, pa se razilaze. Odbegli zatvorenici, videvši da ih niko ne čeka, odlučuju da se do jutra sakriju u obližnjoj šumi. Ujutro, ustaše počinju poteru za beguncima i sklapaju obruč oko njih. One koje su uhvatili žive, odvode u Zagreb. Iz grupe izdvajaju književnika Augusta Cesareca (Pero Kvrgić) i maloletnog Iveka (Radoslav Milenković). Uhvaćene begunce muče, Cesareca pokušaju nagovoriti da pređe pod ustašku zastavu, ali on to odbije. Ivkea dovode ministru, koji ga ostavlja preko noći u svojoj kancelariji pod nadzorom dežurnog ustaškog pukovnika koji ga prebije. Ujutro begunce i Cesareca streljaju, a ministar govori Iveku da je Poglavnik pomilovao, jer je maloletan i nije komunista. Pušta ga kući, ali na samom izlazu ustaša koji ga je prebio i kome se upravo završilo dežurstvo puca mu u leđa.
4. 72-96[uredi | uredi izvor]
Komunistička partija odlučuje da onesposobi zagrebačku Glavnu poštu koja je veliko čvorište telefonskih i telegrafskih veza od zapada prema jugu i jugoistoku Evrope. Naime, preko centrale u Zagrebu povezuje se Berlin sa okupacionim snagama u Rusiji, Ruminiji i Bugarskoj. Diverzija na telefonskoj centrali poverena je Slavku (Božidar Alić), mehaničaru na TT uređajima koji prihvata zadatak da unese eksploziv u samu zgradu, a onda da ga i aktivira na više mesta.
5. Dugi bijeg[uredi | uredi izvor]
Gestapo u Beogradu uporno traga za uglednim predratnim političarom doktorom Ivanom Ribarom koji bi mogao biti od velike koristi komunistima, jer je njegov sin Ivo Lola član Centralnog komiteta. Ilegalci uspevaju da tajno prebace dr Ribara u Zemun, gde se ukrcava u isti voz za Zagreb sa sinom. Obojica putuju sa falsifikovanim dokumentima, a u istom kupeu nađe se i visoki vojni ustaški funkcioner.
6. Udarne grupe[uredi | uredi izvor]
Dobro organizovane grupe zagrebačkog pokreta otpora na različite načine nanose teške udarce ustašama i Nemcima kroz zasede, diverzije i sabotaže. Lauferova grupa dobija zadatak da minira i uništiti fabriku akumulatora. U fabriku treba da unesu puno eksploziva, pa smišljaju plan da eksploziv stave u saksije sa cvećem. Druga grupa ima zadatak da neprestano sabotira popravke tenkova, a treća da za vreme projekcije filma o uspesima Nemačke vojske na frontu, digne u vazduh bioskopsku salu.
7. Čamac na Kupi[uredi | uredi izvor]
Sedma epizoda nosi naziv po pesmi Vladimira Nazora „Čamac na Kupi“, a prati pripreme za prelazak Ivana Gorana Kovačića (Enes Kišević) i Vladimira Nazora (Izet Hajdarhodžić) iz Zagreba u partizane. Ustaške vlasti prate Nazora i nude mu razne povlastice kao bi pristupio njihovim redovima. Ivan Goran Kovačić ne skriva koliko prezire zločin i nasilje, pa se njih dvoje suprosatave ustašama. Time njihov odlazak iz Zagreba i prebacivanje na oslobođenu teritoriju postaje sve više opasniji.
8. Čovjek u sjeni[uredi | uredi izvor]
Nakon što je u ruke ustaša pao ilegalac zadužen za izradu lažnih ličnih isprava, propusnica i bonova za hranu, izbor za novog „falsifikatora“ pada na mladog fizičara (Ivo Gregurović).
9. Crna kožna torba[uredi | uredi izvor]
Vlado Tkalčić, zvani Laufer (Milan Štrljić), treba da prenese crnu torbu iz Karlovca u Zagreb. U torbi se nalaze dokumenta glavnog štaba. Laufer ulazi u voz prerušen u ustaškog kurira, međutim, u kupeu sa njim je i pravi kurir (Zvonimir Lepetić) koji se skoro ne odvaja od njega. U njihovom kupeu se pored pravog kurira, koji nosi spisak ljudi koje su ustaše ubacile kao špijune među partizanski odred, nalaze još žena domobranskog pukovnika (Nada Subotić), devojka kojoj su ustaše pobili porodicu i zapalili kuću, kao i sitni švercer (Antun Nalis). Komunisti šalju dva čoveka da dočekaju Laufera, međutim, desi se zabuna i oni pokupe pravog ustaškog kurira. Laufer beži od potere iz tramvaja, po gradu. Usput trčeći bez zastajanja, uspe da se reši potere, ali ne zadugo, jer kada preda torbu šusteru, kome je trebalo da je odnese, nastavlja da beži. Pravog ustaškog kurira podmeću ustašama kao Laufera, ali oni prepoznaju zamenu, i hapse Žutog, inače, šusterovog pomoćnika. Laufer ulazi u podrum jedne zgrade, gde ga opkoljavaju ustaše. Kada dovedu ljude iz zgrade, pod pretnjom da će ih pobiti ako se on ne preda, on se dvoumi da li da se upuca ili da se preda. Misleći da će izdržati, predaje se, te ga odvode u ustaško redarstvo. Tamo Žuti biva mučeni od strane ustaškog oficira (Mihailo Janketić). Strahovite scene mučenja vide se kad Žutog ispituju let lampom, pritom spaljujući mu stomak. Žuti i pored svih pretrpljenih muka odbija da kaže gde je torba, pa ustaše prete da će na njegov goli stomak putiti pacova po imenu Karlo i pustiti let lampu da bi životinja progrizanjem kože našla spas u njegovim crevima. Žuti govori da će im sve priznati, ali pre nego što im išta kaže ubija se skočivši kroz prozor. Potom muče i Laufera, međutim on ništa ne priznaje. Kada na kraju izgube živce, oni ga ubacuju u kamion da ga odvedu na vešanje. Kada nijedan konopac ne odgovara Lauferu, on koristi priliku da pobegne, ne imajući šta da izgubi. Uspeva mu da izgrize konopac kojim su mu bile vezane ruke, gubeći razum, stavlja glavu u reku koja je tuda proticala, zatim, podižući glavu, ispušta neljudski krik. Epizoda je takva da ostavlja gledaoce da se dvoume oko toga da li je Laufer ostao živ ili je izgubio razum, te bio uhvaćen i ubijen.
10. Glumac[uredi | uredi izvor]
Priča prati život glumca Augusta Cilića (Špiro Guberina) za vreme rata, kako je sarađivao sa komunističkom partijom, preko toga kako pokušava da izvuče njegovu prijateljicu iz zatvora i biva umalo provaljen, kao i posle njegovo preseljenje u Zagreb gde krije dokumente štaba komunističke partije Zagreba, sve do trenutka kada pobegne besnim ustaškim i policijskim vlastima vozom u partizane, gde se scena i završava - August glumi za borce.
11. Smrt sekretara[uredi | uredi izvor]
Epizoda počinje tako što grupa ilegalaca istovaraju drva ispred jedne kuće. Zvuči čudno, ali oni zapravo čekaju domobranski kamion koji prevozi lekove. Na prevaru zaustavljaju domobrane, izbacuju ih iz kamiona, pod pretnjom da su na nišanu snajperiste. Na sastanak ilegalaca kod fotografa stiže čovek s bradom, a posle njega, i sekretar. Međutim, na dužnost novog šefa Gestapoa stiže novi oficir (Bogdan Diklić). Kod njega dolaze ustaški satnik (Franjo Majetić) i šef policije. Njih dvojica tvrde da je komunizam skoro iskorenjen u Zagrebu, međutim, on odgovara pitanjem „Čemu onda redarstveni sat?". Na oficirevo obaveštenje da se kod Staljingrada bori i jedna ustaška legija, on odgovara „Da, to je od presudnog značaja“, tako da oni od njega odlaze prilično posramljeni i sa instrukcijama da moraju da eliminišu sekretara mesnog komiteta. Na železničkoj stanici, ustaše sasvim slučajno hvataju kurira Glavnog štaba Hrvatske koji nosi dokumente Mesnom komitetu Zagreba. On biva mučen, ali ne popušta. Tek kada dovedu njegovu ženu i dete od 3 godine, i kada mu zaprete da će ih prebaciti u Jasenovac, on je primoran da pristane na saradnju, uz obećanje šefa policije da će mu nakon misije omogućiti prebacivanje u Italiju za njega i porodicu. On prvo otkuca njegovu vezu, čoveka s bradom, kome ustaše nameštaju klopku u podzemnom prolazu. Međutim, njega ubijaju. Rejonski sekretar ima sastanak u muzeju sa drugom kurirovom vezom, međutim, postaje sumnjičav kada čuje da kurir ima ožiljak. Namestio je kuriru sastanak na stanici u 10, ali uz sve mere predostrožnosti. Mesni sekretar odlazi na stanicu, ali kada prozre zamku, udara šefa policije, i beži uz pomoć rejonskog sekretara i još jednog ilegalca, dok im odstupnicu čuva prodavac novina. Uspevaju da pobegnu, ali je mesni sekretar ranjen u nogu. Nakon što su pokušali da nađu nedostupnog, redovnog, lekara ilegalaca, rejonski sekretar dovodi doktora. Ovaj prijavljuje slučaj policiji, ali je imao povez preko očiju, i još preko tamne naočare. Kurira ubijaju, ali tvrdoglavi mesni sekretar zahteva da promeni mesto boravka, iako mu noga nije sasvim zalečena. Ustaše ih primećuju, i dva sekretara se daju u beg. Kada stižu ispred malog kafea, mesni sekretar biva ubijen, maestralno padajući preko stolova, lomeći sav inventar. Taman kada se učini da će rejonski sekretar da se ubije, on kreće u prodor, uspeva da se probije do krova jedne zgrade, prito ubijajući veliki broj agenata i ustaša, ali biva opkoljen i ubijen. Na kraju dva ilegalca bacaju letke sa krova, na kojima piše da su se Nemci dali u povlačenje, tj. da je Staljingrad odoleo.
14. Kraj rata[uredi | uredi izvor]
Poslednja epizoda serije prati poslednje grcaje NDH da se suprotstavi partizanima koji su sve bliže Zagrebu. Naš stari znanac, ustaški oficir (Mihailo Janketić) diže sve snage na ustanak, dok se, zapravo, sprema za Austriju. Brko (Mustafa Nadarević) privoljeva pukovnika Karlovca, zapovednika Narodne Zaštite da sarađuje sa njim, i uz njegovu pomoć, komunisti spašavaju vitalne objekte od miniranja, civile od ustaških mobilizacija, kao i decu iz osnovnih škola prinudne mobilizacije. U kraćim scenama, prikazuju se terori ustaške Crne Legije, bekstva domobrana, klanja, prevare i ubijanja. Dan slobode stiže, i dok Brko izleće da pozdravi prve oslobodioce, jednog od njih pogađa skriveni snajper, na kojeg polazi Brko sa 2 partizana. On biva ranjen, snajperi eliminisani. Kraj. Zaista kraj. Na kraju epizode, još se prikazuju neke statistike u vezi sa brojem narodnih heroja koje je iznedrio Zagreb, broj žrtava i slično.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Nepokoreni grad na sajtu IMDb (jezik: engleski)