List

Za druge upotrebe pogledajte stranicu List (višeznačna odrednica).

Raznolikost lišća

List je bočni, spljošteni deo izdanka, uglavnom zelene boje. Sastoji se od lisne osnove, lisne drške i lisne ploče (liske). Osnovna funkcija lista je odvijanje procesâ fotosinteze, razmena gasova sa spoljašnjom sredinom disanje, transpiracija i gutacija; a neke dodatne, skladištenje vode i organskih materija, odbrana od herbivora...

Istočna bukva, Fagus orientalis

Lice i naličje srcastog lista ukrasne jednogodišnje biljke Ageratum.

Brojnost listova na stablu kopnenih biljaka varira od nekoliko (npr. 2 kod vrste Welwitschia mirabilis) do nekoliko stotina hiljada (u slučaju visokog drveća skrivenosemenica ili četinara). Uglavnom su tanki i ravne površine, sa specifičnim hlorenhimskim tkivima - ovakvom građom povećavaju mogućnost odigravanja fotosinteze.

Ontogenetski nastanak listova

Lisni zameci se javljaju egzogeno na vrhu stabla kao neraščlanjene izbočine sa strane, ili poprečna zadebljanja. Za razliku od ose izdanka koja neprestano vršno raste, rast lisnih zametaka je ograničen, uz retke izuzetke (već pomenuta golosemenica Welwitschia mirabilis). Rast listova se u početku ostvaruje deobama vršnog (apikalnog lisnog) meristema, a kasnije bazalnog i interkalarnog meristema.

Tipovi listova

Listovi kod različitih grupa kopnenih biljaka imaju specifične karakteristike i nazive. Tako kod mahovina nalazimo filoide, kod paprati frondove, kod preslica mikrofilne listove, kod četinara igličaste ili ljuspaste četine. Na jednoj skrivenosemenici može postojati nekoliko tipova (vrsta) listova:

• kotiledoni
• primarni (prvi) listovi
• donji listovi
• srednji (pravi) listovi
• gornji (pricvetni) listovi
• listovi cveta - čašični l., krunični l., prašnici i oplodni listići (karpele)

Morfologija (pravih) listova skrivenosemenica

Pravi listovi su najčešće izgrađeni od lisne ploče i lisne drške. Pored same baze lisne drške mogu postojati sa obe strane lisni zalisci, uglavnom manji od samog lista, sličnog ili specifičnog oblika. Ukoliko listu nedostaje lisna drška, nazivamo ga sedećim. Baza lista može u obliku rukavca više ili manje obuhvatati stablo/izdanak.

Lisna ploča je najčešće najveći deo lista, različitog je oblika (ovalnog, srcastog, bubrežastog, trakastog, strelastog, lancetastog), ravnih do nazubljenih ivica, cela ili podeljena u režnjeve, izgrađena iz jednog (prosti listovi) ili više odvojenih delova (složeni listovi). Listovi se uglavnom karakterišu dorziventralnom anatomskom građom, sa različitom gornjom i donjom stranom (bifacijalni list). Unifacijalni listovi pojedinih monokotiledonih biljaka poseduju samo jednu morfološku stranu lista (npr. donju kod perunike). Četine četinara se obeležavaju kao ekvifacijalni listovi.

Različiti oblici lisne ploče, ivice lista i nervature lista

Oblik i veličina pravih listova se mogu razlikovati i na jednoj jedinci - u slučaju da se razlikuju u veličini, govorimo o anizofiliji, a ako se razlikuju u obliku govorimo o heterofiliji.

Pod nervaturom lista podrazumeva se raspored glavnih i sporednih lisnih nerava (odnosno provodnih snopića) na listu. Listovi su uglavnom bogati provodnim snopićima, zbog svoje uloge u sintezi organskih materija koje se odatle sprovode nervima ka stablu i ostatku biljke. Najčešći oblici nervature lista su mrežasta, paralelna, perasta, prstasta i lučna nervatura.

Raspored listova

Listovi su na stablu raspoređeni tako da jedan drugom ne zaklanjaju svetlost i da ravnomerno opterećuju stablo svojom težinom. Raspored listova može biti naizmeničan (spiralan) kada sa jednog čvora polazi jedan list i pršljenast (cikličan) kada sa istog čvora polaze dva i više listova. Kada sa čvora polazi dva lista, jedan naspram drugog, a sa sledećeg čvora dva pomerena za 90 stepeni, u pitanju je naspramni ili dekusiran rapored listova.

Naspramni - dekusiran raspored listova

Tipična anatomska građa lista

Dlake na površini lista žalfije

Anatomija lista

Anatomski, list je diferenciran na nekoliko tkiva: površinska (epidermis), provodna (ksilem i floem lisnih nerava), fotosintetska - tzv hlorenhim (palisadno i sunđerasto tkivo), ponekad i mehanička (sklerenhim, kolenhim).

Epidermis

Epidermis je jednoćelijski do višećelijski sloj ćelija na površini lista. Predstavlja granicu između lista i spoljašnje sredine. Epidermis poseduje nekoliko funkcija: štiti list od gubitka vode isparavanjem, reguliše razmenu gasova, izlučuje neke metaboličke supstance, u nekim slučajevima i usvaja vodu iz spoljašnje sredine. Većina listova ima takozvanu dorzoventralnu anatomiju - epidermis na gornjoj površini/strani lista (adaksijalna strana) se razlikuje po građi i funkciji od epidermisa donje (abaksijalne) strane lista. Ovakve listove nazivamo bifacijalnim listovima. Unifacijalni listovi imaju samo jedan tipa epidermisa, epidermis donje strane, svuda po površini - češće se sreću kod monokotiledonih biljaka. Četine nazivamo ekvifacijalnim listovima.

Ćelije epidermisa su providne (usled nedostatka hloroplasta), često spljoštene, i uglavnom nepravilnog oblika. Postoji nekoliko različitih tipova ćelija u epidermisu lista - epidermalne ćelije, ćelije zatvaračice stoma, ćelije pomoćnice, dlake (trihome). Na površini imaju zaštitnu jednoslojnu ili višeslojnu kutikulu koja služi kao zaštita od preteranog isparavanja vode sa površine lista i preterane insolacije. Uglavnom je kutikula jače razvijena (deblja) na gornjem epidermisu. Takođe, biljke sušnijih (aridnijih) staništa poseduju deblju kutikulu od biljaka vlažnih i umereno vlažnih staništa. Kutikulu sintetišu epidermalne ćelije, izgrađena je od kutina, voskova, i nekih drugih vrsta lipida, koji su slojevito raspoređeni - kutin predstavlja strukturnu komponentu kutikule, na njemu se nalaze slojevi kutikularnih i epikutikularnih voskova. Kutikula predstavlja i fizičku barijeru za napad virusa, patogenih bakterija i spora gljiva.

Na epidermisu postoje brojni otvori, pore, kroz koje je omogućen promet vode pare i gasova. Ovi otvori se nazivaju stome (jedn. stoma), oivičeni su sa dve ćelije zatvaračice, koje su kod pojedinih vrsta okružene sa 2-4 ćelije pomoćnice. Obično su stome mnogobrojnije na donjoj strani lista.

Listovi su često pokriveni dlakama - trihomama, tvorevinama epidermisa koje imaju zaštitnu funkciju.

Mezofil

Središnji deo lista. Izgrađen je od parenhimskih ćelija koje sadrže hloroplaste, tzv hlorenhima, odgovornog za fotosintezu. Ćelije hlorenhima su žive, primarno zadebljalog ćelijskog zida i sa krupnom vakuolom. Kod tipičnih listova biljaka našeg podneblja (bukva), mezogil je diferenciran na palisadno i sunđerasto tkivo. Ćelije palisadnog tkiva su izdužene, upravne na površinu lista, zbijene. Sunđerasto tkivo je rastresito, bogato intercelularima, izgrađeno od ovalnih ćelija ili ćelija nepravilnog oblika.

Lisni nervi

Sistem (kolateralnih) provodnih snopića, poput cevovoda, izgrađenih od ksilema: debelozidih lignifikovanih ćelija i ćelijskih fuzija koje provode vodu i mineralne materije i floema: tankozidih ćelija koje provode vodu i rastvorene proizvode fotosinteze (šećere). Provodni elementi su često okruženi mehaničkim tkivom i istaknuti u odnosu na mezofil.

Nervatura lista se formira iz stabla, kroz lisnu dršku, ulazi u list kroz jedan ili više provodnih sudova i oni se u listu granaju u čitavu mrežu manjih provodnih sudova ili lisnih nerava. Kod biljaka se razlikuje nekoliko tipova nervature. Najčešći tipovi nervature su:

Prosta nervatura

Uzane i male liske četinarskih vrsta najčešće imaju samo jedan uzdužni nerv, pa se tako nervatura označava kao prosta nervatura lista.

Dihotoma nervatura

Dihotoma nervatura lisne ploče među današnjim biljkama je retka.

Mrežasta nervatura

Mnogo je granatija nervatura kod listova sa mrežastom nervaturom. Mrežastu nervaturu čini skup nerava različitog nivoa grananja i može biti perasta ili prstasta. Kada od osnove lisne ploče polazi prema vrhu lista jedan glavni nerv sa kojeg se levo i desno pod određenim uglom odvaja veći broj bočnih nerava koji se sa svoje strane bočno granaju, takva nervatura naziva se perasta.

Paralelna nervatura

Kod trava nervi su paralelni pa čine paralelnu nervaturu lista. Paralelna nervatura je građena od centralnog glavnog nerva, koji je jače razvijen, i od većeg broja slabije razvijenih bočnih nerava paralelnih glavnom nervu.

Lučna nervatura

Kod bokvice i đurđevka na primer, osim glavnog nerva svi drugi nervi se pružaju lučno i takva nervatura lista se naziva lučna. Lučna nervatura ima prav, jače razvijen srednji nerv i lučno povijene bočne nerve koji prate obod lisne ploče. Između glavnih nerava postoje mnogobrojne bočne veze - anastomoze.

Galerija

• 
  Četine molike sa samo jednim nervom - primer proste nervature
• 
  Mrežasta nervatura kod lista topole
• 
  Paralelna nervatura kod lista kukuruza
• 
  Lučna nervatura kod lista đurđevka

Literatura

• Jančić, Radiša; Stojanović, Danilo (2008). Ekonomska botanika. Beograd. ISBN 978-86-17-15000-4. 
• Petković, Branimir; Merkulović, Ljiljana; Sonja Duletić-Laušević (2005). Anatomija biljaka sa praktikumom. Beograd. ISBN 978-86-907471-1-5. 
• Petković, Branimir; Merkulović, Ljiljana; Sonja Duletić-Laušević (2005). Morfologija biljaka sa praktikumom. Beograd. ISBN 978-86-907471-2-2. 
• Jančić, Radiša (2010). Rečnik botaničkih morfoloških pojmova. Beograd. ISBN 978-86-7025-507-4. 
• Arber, Agnes (1950). The Natural Philosophy of Plant Form. CUP Archive. GGKEY:HCBB8RZREL4. 
• Bayer, M. B. (1982). The New Haworthia Handbook. Kirstenbosch: National Botanic Gardens of South Africa. ISBN 978-0-620-05632-8. 
• Beach, Chandler B, ur. (1914). The new student's reference work for teachers, students and families. Chicago: F. E. Compton and Company. 
• Berg, Linda (23. 3. 2007). Introductory Botany: Plants, People, and the Environment, Media Edition. Cengage Learning. ISBN 978-1-111-79426-2. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Cullen, James; Knees, Sabina G.; Cubey, H. Suzanne Cubey, ur. (2011) [1984–2000]. The European Garden Flora, Flowering Plants: A Manual for the Identification of Plants Cultivated in Europe, Both Out-of-Doors and Under Glass. 5 vols. (2nd izd.). Cambridge: Cambridge University Press. 
• Cutter, E.G. (1969). Plant Anatomy, experiment and interpretation, Part 2 Organs. London: Edward Arnold. str. 117. ISBN 978-0713123029. 
• Dickison, William C. (2000). Integrative Plant Anatomy. Academic Press. ISBN 978-0-08-050891-7. 
• Esau, Katherine (2006) [1953]. Evert, Ray F, ur. Esau's Plant Anatomy: Meristems, Cells, and Tissues of the Plant Body: Their Structure, Function, and Development (3rd. izd.). New York: John Wiley & Sons Inc. ISBN 9780470047378. 
• Ettingshausen, C. (1861). Die Blatt-Skelete der Dicotyledonen mit besonderer Ruchsicht auf die Untersuchung und Bestimmung der fossilen Pflanzenreste. Vienna: Classification of the Architecture of Dicotyledonous. 
• Haupt, Arthur Wing (1953). Plant morphology. McGraw-Hill. 
• Hawthorne, William; Lawrence, Anna (2013). Plant Identification: Creating User-Friendly Field Guides for Biodiversity Management. Routledge. ISBN 978-1-136-55972-3. 
• Hemsley, Alan R.; Poole, Imogen, ur. (2004). The Evolution of Plant Physiology. Academic Press. ISBN 978-0-08-047272-0. 
• Heywood, V.H.; Brummitt, R.K.; Culham, A.; Seberg, O. (2007). Flowering plant families of the world. New York: Firefly books. str. 287. ISBN 978-1-55407-206-4. 
• Hickey, LJ. A revised classification of the architecture of dicotyledonous leaves. str. i 5—39. , in Metcalfe & Chalk (1979)
• Judd, Walter S.; Campbell, Christopher S.; Kellogg, Elizabeth A.; Stevens, Peter F.; Donoghue, Michael J. (2007) [1st ed. 1999, 2nd 2002]. Plant systematics: a phylogenetic approach (3rd izd.). Sinauer Associates. ISBN 978-0-87893-407-2. 
• Krogh, David (2010), Biology: A Guide to the Natural World (5th izd.), Benjamin-Cummings Publishing Company, str. 463, ISBN 978-0-321-61655-5 
• Leaf Architecture Working Group (1999). Manual of Leaf Architecture - morphological description and categorization of dicotyledonous and net-veined monocotyledonous angiosperms (PDF). Smithsonian Institution. ISBN 978-0-9677554-0-3. 
• Marloth, Rudolf (1913—1932). The Flora of South Africa: With Synopical Tables of the Genera of the Higher Plants. 6 vols. Cape Town: Darter Bros. & Co. 
• Mauseth, James D. (2009). Botany: an introduction to plant biology (4th izd.). Sudbury, Mass.: Jones and Bartlett Publishers. ISBN 978-0-7637-5345-0. 
• Metcalfe, CR; Chalk, L, ur. (1979) [1957]. Anatomy of the Dicotyledons: Leaves, stem and wood in relation to taxonomy, with notes on economic uses. 2 vols. (2nd izd.). Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-854383-1. 
  • 1st ed.
• Prance, Ghillean Tolmie (1985). Leaves: the formation, characteristics and uses of hundreds of leaves found in all parts of the world. Photographs by Kjell B. Sandved. London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-54104-3. 
• Rines, George Edwin, ur. (1920). The Encyclopedia Americana. NY: Americana.  (see The Encyclopedia Americana)
• Rudall, Paula J. (2007). Anatomy of flowering plants: an introduction to structure and development (3rd izd.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521692458. 
• Simpson, Michael G. (2011). Plant Systematics. Academic Press. ISBN 978-0-08-051404-8. 
• Stewart, Wilson N; Rothwell, Gar W. (1993) [1983]. Paleobotany and the Evolution of Plants (2nd izd.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-38294-6. 
• Verdcourt, Bernard; Bridson, Diane M. (1991). Flora of tropical East Africa - Rubiaceae Volume 3. CRC Press. ISBN 978-90-6191-357-3. 
• Whitten, Tony; Soeriaatmadja, Roehayat Emon; Afiff, Suraya A. (1997). Ecology of Java and Bali. Oxford University Press. str. 505. ISBN 978-962-593-072-5. 
• Willert, Dieter J. von; Eller, BM; Werger, MJA; Brinckmann, E; Ihlenfeldt, H-D (1992). Life Strategies of Succulents in Deserts: With Special Reference to the Namib Desert. CUP Archive. ISBN 978-0-521-24468-8. 
• Bagchi, Debjani; Dasgupta, Avik; Gondaliya, Amit D.; Rajput, Kishore S. (2016). „Insights from the Plant World: A Fractal Analysis Approach to Tune Mechanical Rigidity of Scaffolding Matrix in Thin Films”. Advanced Materials Research. 1141: 57—64. S2CID 138338270. doi:10.4028/www.scientific.net/AMR.1141.57. 
• Clements, Edith Schwartz (decembar 1905). „The Relation of Leaf Structure to Physical Factors”. Transactions of the American Microscopical Society. 26: 19—98. JSTOR 3220956. doi:10.2307/3220956. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Cooney-Sovetts, C.; Sattler, R. (1987). „Phylloclade development in the Asparagaceae: An example of homoeosis”. Botanical Journal of the Linnean Society. 94 (3): 327—371. doi:10.1111/j.1095-8339.1986.tb01053.x. 
• Corson, Francis; Adda-Bedia, Mokhtar; Boudaoud, Arezki (2009). „In silico leaf venation networks: Growth and reorganization driven by mechanical forces” (PDF). Journal of Theoretical Biology. 259 (3): 440—448. PMID 19446571. doi:10.1016/j.jtbi.2009.05.002. Arhivirano iz originala (PDF) 2017-12-09. g. 
• Cote, G. G. (2009). „Diversity and distribution of idioblasts producing calcium oxalate crystals in Dieffenbachia seguine (Araceae)”. American Journal of Botany. 96 (7): 1245—1254. PMID 21628273. doi:10.3732/ajb.0800276 . 
• Couder, Y.; Pauchard, L.; Allain, C.; Adda-Bedia, M.; Douady, S. (1. 7. 2002). „The leaf venation as formed in a tensorial field” (PDF). The European Physical Journal B. 28 (2): 135—138. Bibcode:2002EPJB...28..135C. S2CID 51687210. doi:10.1140/epjb/e2002-00211-1. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 12. 2017. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Döring, T. F; Archetti, M.; Hardie, J. (7. 1. 2009). „Autumn leaves seen through herbivore eyes”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 276 (1654): 121—127. PMC 2614250 . PMID 18782744. doi:10.1098/rspb.2008.0858. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Eckardt, N. A.; Baum, D. (20. 7. 2010). „The Podostemad Puzzle: The Evolution of Unusual Morphology in the Podostemaceae”. The Plant Cell Online. 22 (7): 2104. PMC 2929115 . PMID 20647343. doi:10.1105/tpc.110.220711. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Feugier, François (14. 12. 2006). Models of Vascular Pattern Formation in Leaves (PhD Thesis). University of Paris VI. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Feild, T. S.; Lee, D. W.; Holbrook, N. M. (1. 10. 2001). „Why Leaves Turn Red in Autumn. The Role of Anthocyanins in Senescing Leaves of Red-Osier Dogwood”. Plant Physiology. 127 (2): 566—574. PMC 125091 . PMID 11598230. doi:10.1104/pp.010063. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Hallé, F. (1977). „The longest leaf in palms”. Principes. 21: 18. 
• Hickey, Leo J. (1. 1. 1973). „Classification of the Architecture of Dicotyledonous Leaves” (PDF). American Journal of Botany. 60 (1): 17—33. JSTOR 2441319. doi:10.2307/2441319. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Hickey, Leo J.; Wolfe, Jack A. (1975). „The Bases of Angiosperm Phylogeny: Vegetative Morphology”. Annals of the Missouri Botanical Garden. 62 (3): 538—589. JSTOR 2395267. doi:10.2307/2395267. 
• Ingersoll, Ernest. Leaves. , in Rines (1920) Volume XVII
• James, S. A.; Bell, D. T. (2000). „Influence of light availability on leaf structure and growth of two Eucalyptus globulus ssp. globulus provenances” (PDF). Tree Physiology. 20 (15): 1007—1018. PMID 11305455. doi:10.1093/treephys/20.15.1007 . 
• Lacroix, C.; Jeune, B.; Purcell-Macdonald, S. (2003). „Shoot and compound leaf comparisons in eudicots: Dynamic morphology as an alternative approach”. Botanical Journal of the Linnean Society. 143 (3): 219—230. doi:10.1046/j.1095-8339.2003.00222.x . 
• Laguna, Maria F.; Bohn, Steffen; Jagla, Eduardo A.; Bourne, Philip E. (2008). „The Role of Elastic Stresses on Leaf Venation Morphogenesis”. PLOS Computational Biology. 4 (4): e1000055. Bibcode:2008PLSCB...4E0055L. PMC 2275310 . PMID 18404203. arXiv:0705.0902 . doi:10.1371/journal.pcbi.1000055. 
• Melville, R. (novembar 1976). „The Terminology of Leaf Architecture”. Taxon. 25 (5/6): 549—561. JSTOR 1220108. doi:10.2307/1220108. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Pedraza-Peñalosa, Paola; Salinas, Nelson R.; Wheeler, Ward C. (26. 4. 2013). „Venation patterns of neotropical blueberries (Vaccinieae: Ericaceae) and their phylogenetic utility” (PDF). Phytotaxa. 96 (1): 1. doi:10.11646/phytotaxa.96.1.1. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Read, J.; Stokes, A. (1. 10. 2006). „Plant biomechanics in an ecological context”. American Journal of Botany. 93 (10): 1546—1565. PMID 21642101. doi:10.3732/ajb.93.10.1546 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Rolland-Lagan, Anne-Gaëlle; Amin, Mira; Pakulska, Malgosia (januar 2009). „Quantifying leaf venation patterns: two-dimensional maps”. The Plant Journal. 57 (1): 195—205. PMID 18785998. doi:10.1111/j.1365-313X.2008.03678.x . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Roth-Nebelsick, A; Uhl, Dieter; Mosbrugger, Volker; Kerp, Hans (maj 2001). „Evolution and Function of Leaf Venation Architecture: A Review”. Annals of Botany. 87 (5): 553—566. doi:10.1006/anbo.2001.1391 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Runions, Adam; Fuhrer, Martin; Lane, Brendan; Federl, Pavol; Rolland-Lagan, Anne-Gaëlle; Prusinkiewicz, Przemyslaw (1. 1. 2005). „Modeling and Visualization of Leaf Venation Patterns”. ACM SIGGRAPH 2005 Papers. 24 (3): 702—711. CiteSeerX 10.1.1.102.1926 . S2CID 2629700. doi:10.1145/1186822.1073251. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Rutishauser, R.; Sattler, R. (1997). „Expression of shoot processes in leaf development of Polemonium caeruleum”. Botanische Jahrbücher für Systematik. 119: 563—582. 
• Sack, Lawren; Scoffoni, Christine (jun 2013). „Leaf venation: structure, function, development, evolution, ecology and applications in the past, present and future”. New Phytologist. 198 (4): 983—1000. PMID 23600478. doi:10.1111/nph.12253. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Shelley, A.J.; Smith, W.K.; Vogelmann, T.C. (1998). „Ontogenetic differences in mesophyll structure and chlorophyll distribution in Eucalyptus globulus ssp. globulus (Myrtaceae)”. American Journal of Botany. 86 (2): 198—207. JSTOR 2656937. PMID 21680359. doi:10.2307/2656937 . 
• Tsukaya, Hirokazu (januar 2013). „Leaf Development”. The Arabidopsis Book. 11: e0163. PMC 3711357 . PMID 23864837. doi:10.1199/tab.0163. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Ueno, Osamu; Kawano, Yukiko; Wakayama, Masataka; Takeda, Tomoshiro (1. 4. 2006). „Leaf Vascular Systems in C3 and C4 Grasses: A Two-dimensional Analysis”. Annals of Botany. 97 (4): 611—621. PMC 2803656 . PMID 16464879. doi:10.1093/aob/mcl010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Walls, R. L. (25. 1. 2011). „Angiosperm leaf vein patterns are linked to leaf functions in a global-scale data set”. American Journal of Botany. 98 (2): 244—253. PMID 21613113. doi:10.3732/ajb.1000154. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Bucksch, Alexander; Blonder, Benjamin; Price, Charles; Wing, Scott; Weitz, Joshua; Das, Abhiram (2017). „Cleared Leaf Image Database”. School of Biology, Georgia Institute of Technology. Arhivirano iz originala 25. 09. 2014. g. Pristupljeno 12. 3. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Geneve, Robert. „Leaf” (PDF). PLS 220: Introduction to plant identification. University of Kentucky: Department of Horticulture. Arhivirano iz originala (PDF) 2016-03-15. g. 
• Kling, Gary J.; Hayden, Laura L.; Potts, Joshua J. (2005). „Botanical terminology”. University of Illinois, Urbana-Champaign. Pristupljeno 7. 3. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• de Kok, Rogier; Biffin, Ed (novembar 2007). „The Pea Key: An interactive key for Australian pea-flowered legumes”. Australian Pea-flowered Legume Research Group. Pristupljeno 9. 3. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Kranz, Laura. „The Vein Patterns of Leaves” (Drawings). 
• Massey, Jimmy R.; Murphy, James C. (1996). „Vascular plant systematics”. NC Botnet. University of North Carolina at Chapel Hill. Pristupljeno 19. 1. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
  • „Leaves”. , in Massey & Murphy (1996)
• Purcell, Adam (16. 1. 2016). „Leaves”. Basic Biology. Adam Purcell. Arhivirano iz originala 19. 04. 2015. g. Pristupljeno 17. 2. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Simpson, Michael G. „Plants of San Diego County, California”. College of Science, San Diego State University. Pristupljeno 2. 3. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Florissant Fossil Beds Leaf Key” (PDF). Florissant Fossil Beds National Monument. National Park Service, US Department of the Interior. Pristupljeno 16. 2. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Plant Database”. School of Horticulture, Kwantlen Polytechnic University. 2015. Arhivirano iz originala 21. 09. 2017. g. Pristupljeno 9. 3. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Angiosperm Morphology”. TutorVista. 2017. Arhivirano iz originala 21. 06. 2020. g. Pristupljeno 26. 06. 2021. 
• Hughes, Colin. „The virtual field herbarium”. Oxford University Herbaria. Arhivirano iz originala 5. 3. 2017. g. Pristupljeno 4. 3. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
  • „Plant Characteristics”. Arhivirano iz originala (Glossary) 5. 3. 2017. g. Pristupljeno 4. 3. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza), in Hughes (2017)
• „Glossary of botanical terms”. Neotropikey. Royal Botanic Gardens, Kew. Pristupljeno 18. 2. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Illustrated glossary of leaf shapes” (PDF). Center for Aquatic and Invasive Plants, Institute of Food and Agricultural Sciences, University of Florida. 2009. Pristupljeno 8. 1. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Leafshapes”. Donsgarden. Arhivirano iz originala 04. 02. 2016. g. Pristupljeno 9. 1. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• Bionet škola
• „Leaf”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). 1911.