Nesiti (red)
| Nesiti Vremenski raspon:
| |
|---|---|
| |
| Smeđi nesit (Pelecanus occidentalis) | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Aves |
| Kladus: | Aequornithes |
| Red: | Pelecaniformes Sharpe, 1891 |
| Porodice | |
|
Vidi odeljak Sistematika | |
Nesiti[1][2] ili veslarice[3] (lat. Pelecaniformes) je red u okviru klase ptice, čiji je latinski naziv dobijen po porodici pelikana ili nesita koja mu pripada.
Opis[uredi | uredi izvor]
Zajednička osobina za sve predstavnike (prema tradicionalnoj klasifikaciji) je da imaju sva četiri prsta na nogama povezana plovnim kožicama. Svi se kreću uglavnom nespretno po tlu, ali su zato izvrsni letači,[4] što im omogućavaju i velika krila. Noge su im kratke, ali snažne. Na maloj glavi imaju dugačak kljun sa dve uzdužne brazde. Gotovo isključivo su piscivori.[5]
Areal[uredi | uredi izvor]
Ovaj red je doživeo priličan evolutivan razvoj, o čemu svedoči i rasprostranjenost vrsta koje mu pripadaju. Žive u svim delovima sveta. Pelikani i kormorani se, na primer, sreću na obe hemisfere Zemlje.[4]
Sistematika[uredi | uredi izvor]
Tradicionalna klasifikacija[uredi | uredi izvor]
Tradicionalna klasifikacija ptica je bila zasnovana na morfološkim karakteristikama. Veslarice (lat. Pelecaniformes) su tradicionalno, (ali pogrešno) definisane kao ptice, kojima su sva četiri prsta na stopalima povezana plovnim kožicama, nasuprot ostalim pticama koje imaju plovne kožice, kojima su samo tri od četiri prsta povezana. Veslarice su uključivale brzane, blune, vrance, anhinge, tropske ptice i pelikane.[6]
Veslarice prema tradicionalnoj klasifikaciji:
- Pelikani (lat. Pelecanidae)
- Anhinge (lat. Anhingidae)
- Brzani (lat. Fregatidae)
- Vranci (lat. Phalacrocoracidae)
- Blune (lat. Sulidae)
- Tropske ptice (lat. Phaethonidae)
Skorašnja istraživanja sugerišu da je sličnost između porodica koje su tradicionalno svrstavane u red nesita (Pelecaniformes) posledica konvergentne evolucije, a ne zajedničkog porekla i da je tako definisan red parafiletski.[7]
Klasifikacija Međunarodne Ornitološke Unije[uredi | uredi izvor]
Prema danas važećoj klasifikaciji Međunarodne Ornitološke Unije (engl. International Ornithologists' Union) nesiti uključuju:[8]
- Pelikani (lat. Pelecanidae)
- Cipelarke (lat. Balaenicipitidae)
- Batoglava čaplja (lat. Scopidae)
- Čaplje (lat. Ardeidae)
- Ražnjevi i kašičari (lat. Threskiornithidae)
| Pelecaniformes |
| ||||||||||||||||||||||||
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Prilog I - Strogo zaštićene vrste koje se nalaze na Dodacima CITES konvencije”. pravno-informacioni-sistem.rs.
- ^ „Pravilnik o dopunama Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva”. paragraf.rs.
- ^ „Morfologija, sistematika i upravljanje lovnim vrstama”.[mrtva veza]
- ^ a b Markon E, Monđini M. 2000. Sve životinje sveta. IKP Evro, Beograd.
- ^ Kalezić, M. 2000. god. Hordati (autorizovana skripta). Biološki fakultet: Beograd.
- ^ Hedges, S. Blair; Sibley, Charles G. (1994). „Molecules vs. morphology in avian evolution: the case of the "pelecaniform" birds”.
- ^ Mayr 2003
- ^ International Ornithological Committee (2. 1. 2012). „Ibises to Pelicans & Cormorants”. IOC World Bird Names: Version 2.11. WorldBirdNames.org. Arhivirano iz originala 01. 03. 2012. g. Pristupljeno 30. 4. 2012.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Hedges, S. Blair; Sibley, Charles G. (1994). „Molecules vs. morphology in avian evolution: the case of the "pelecaniform" birds”. PNAS. 91 (21): 9861—65. doi:10.1073/pnas.91.21.9861.
- Mayr, Gerald (2003). „The phylogenetic affinities of the Shoebill (Balaeniceps rex)”. Journal für Ornithologie. 144 (2): 157—175.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Anatomija | |
|---|---|
| Ponašanje | |
| Evolucija | |
| Fosili | |
| Interakcija sa ljudima | |
| Liste | |
| Neornithes | |
