Netskejp navigator

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Netskejp navigator
Netscape icon.svg
Prvobitni
autor(i)
Netskejp komunikaciona korporacija
Prva verzija 15. decembar 1994. god.; pre 23 godine (1994-12-15)
Najnovija
verzija
4.0.8 / 9.0.0.6
9. novembar 1998. god.; pre 19 godina (1998-11-09)
21. februar 2008. god.; pre 10 godina (2008-02-21)
Status razvoja Ukinuto
Pisano u C
Platforma Više platformni
Tip Veb pregledač
Veb-sajt archive.netscape.com

Netskejp navigator je ukinuti vlasnički veb pregledač, a originalni pregledač Netskejp-a, od verzije 1 do 4.08, i 9.h. Bio je zaštitni znak Netskejpovog odeljka za komunikaciju i veoma dominantan veb pregledač u smislu količine upotrebe na globalnom nivou, 1990-ih, ali do 2002 njegovo korišćenje je gotovo nestalo.[1] To je prvenstveno zbog povećane upotrebe Majkrosoftovog Internet eksplorera, veb pregledača, a delimično zato što Netskejp korporacija  (kasnije kupljena od AOL-a) nije izdržala Netskejp Navigator-ove tehničke inovacije posle kasnih 1990-ih[2]

Poslovna propast Netskejpa je bila glavna tema Majkrosoftovog anitmonopolskog suđenja, gde je sud presudio da je spajanje Internet eksplorera Majkrosoftove korporacije sa Vindous operativnim sistemom monopolska i ilegalna poslovna praksa. Ta odluka je doneta kasno za Netskejp, jer je već tada Internet eksplorer bio najdominantiji veb pregledač na Vindousu.

Netskejp navigator  veb pregledač je nasledio Netskejp Komunikator iz 1997. godine. Netskejp Komunikator-ov 4.h izvorni kod je bio osnova za razvijanje Mozila aplikacionog paketa, koji je kasnije preimenovan u SeaMonkey.[3] Netskejpov Mozila paket je poslužio kao osnova za pregledač koji je pozna kao Mozila fajerfoks.

Ime Netskejp navigator je vraćeno 2007. godine, kada je AOL najavio verziju 9 Netskejpovih serija pregledača, Netskejp navigator 9. 28. decembra 2007.godine, AOL je prekinuo svoj razvoj ali je nastavio da pruža podršku veb pregledaču sa sigurnosnim ažuriranjima sve do 1. marta 2008.godine. AOL dozvoljava preuzimanje arhiviranih verzija veb pregledača iz porodice Netskejp navigatora. AOL je sačuvao Netskejp veb portal kao internet portal.[4]

Istorija i razvoj[uredi]

Poreklo[uredi]

Netskejp navigator na Mozaik veb pregledaču, koga je napisao Mark Andersen, tada-zaposlen u Nacionalnom centru za superračunarske aplikacije i student na univerzitetu u Ilinoisu. Nako što je Andersen diplomirao 1993.godine, on se preslio u Kaliforniju i tamo sreo Džima Klarka, osnivača Silikon grafiks-a. Klark je verovao da je Mozaik veb pregledač imao ogromne komercijalne mogućnosti i obezbedio je potreban novac za to. Ubrzo je Mozaik komunikaciona korporacija vodila biznis u Mauntin Vju-u, Kalifornija, na čelu sa Andersonom kao predsednikom. Kako je univerzitet u Ilinoisu bio nezadovoljan što kompanija koristi ime Mozaik, kompanija je promenila ima u Netskejp komunikacije i nazvala svoj predstavnički veb pregledač Netskejp navigator.

Netskejp je objavio u prvom novinskom izveštaju (13, oktobra 1994. godine) da će omogućiti korišćenje Navigatora svim ne-komercijalnim korisnicima, i beta verzije 1.0 i 1.1 su zaista bile besplatne za preuzimanje u decembru 1994. godine. Netskejpova prvobitna politika saradnje je bila takva da je imala za cilj da omogući da Navigator bude besplatan i dostupan svim ne-komercijalnim korisnicima sa naznakom da bi internet softver trebalo da bude distribuiran besplatno.[5]

Međutim, kroz dva meseca od izdavanje tog izveštaja, Netskejp je promenio svoju poliktiku gde je naveo da samo obrazovne i ne-profitabilne institucije mogu besplatno, bez optužbi da koriste verziju 1.0.[6]

 Preokret je bio potpun kada je verzija 1.1 beta bila dostupna 6. marta 1995. godine, gde je u izveštaju navedeno da će verzija 1.1 biti dostupna besplatno samo za akademske i ne-profitne organizacije. Nema je bio prvi pojam u saopštenju za javnost da bi Navigator mogao da bude dostupan svima u duhu internet softvera

Neki eksperti za zaštitu i kriptografi su pronašli da su sve objave Netskejpovih verzija imale ogromne sigurnosne probleme sa pucanjem servera sa velikim URL-ovima i 40-bitnih enkripcionih ključeva.[7][8]

Prvih nekoliko objava ovog projekta je napravljeno u obliku komercijalnih i ocenjujućih verzija; na primer, verzija 1.0 i verzija 1.oN. N ocenjujuće verzije si bile skoro identične komercijalnim verzijama; pismo je tu postojalo kako bi podsećalo ljude da počnu da plaćaju pregledač onog trenutka kada su shvatili da su ga dosta koristili i da su zadovoljni njime. Ova razlika je formalno nestala tokom godina, i kompletna verzija pregledača je ostala dostupna za slobodno korišćenje, sa zatvorenim verzijama koje su psotojala na flopi disku (i kasnije na CD-ovima) upakovano zajedno sa telefonskom podrškom. Tokom ove ere, Početna internet oprema je bila popularna, ali je obično zahtevala flopi ili CD disk za internet softver, a ova popularnost se ogledala ostvarivanju Netskejpovog i drugih veb pregledača.[9] Imejl podrška je u početku bila besplatna, i ostala je takva neko vreme, godinu ili dve, dok nije bilo neophodno da se ona unapredi.

Tokom razvoja, Netskejp-ov pregledač je bio poznat pod imenom Mozila, koje je postalo ime maskotu zmaja nalik Godzili koja se koristila neprekidno na vebsajtu kompanije. Ime Mozila se takođe koristilo kao korisnički agent za HTTP zahteve pregledača. Ostali veb pregledači su tvrdili da su bili kompatibilni sa Netskejpovim ekstenzijama u HTML-u, i koristili isto ime u njihovom korisničkom agentu tako da bi veb serveri njima slali iste stranice kao one što su poslate Netskejpovim pregledačima. Mozila je sada univerzalno ime za materije koje su povezane sa naslednicima otvorenog koda, Netskejp komunikatora.

Razvoj Netskejpa[uredi]

Netskejp navigator 1.22

Kada je potrošačka internet revolucija stigla sredinom 1990-ih, Netskejp je bio dobro pozicioniran da ti iskoristi. Dobrom kombinacijom karakteristika i privlačne šeme licenciranja koja je omgućavala besplatno korišćenje za ne-konercijalne svrhe, Netskejp pregledač je ubrzo postao de fakto standard, posebno na Vindousovoj pltformi. Dobavljači internet usluga i izdavači računarskih magazina su pomogli da Navigator postane dostupan u pisanoj formi.

Važna inovacija koju je Netskejp uveo 1994. godine je bio leteći displej veb stranica, gde se tekst i grafici pojavljuju na ekranu dok se stranica preuzima. Raniji internet pregledači ne bi prikazivali stranicu dok se svi grafici ne bi bili skinuti preko internet konekcije; ovo bi često teralo korisnika da gleda u prazan ekran nekoliko iminuta. Sa Netskejpom, ljudi koji koriste dial-ap konekcije su mogi da počnu da čitaju tekst sa internet stranice svega nekoliko sekundi nakon pristupanja stranici, pre nego što je većina teksta i grafika učitana . Ovo je napravilo veb mnogo pogodnijim za prosečne korisnike.

Kroz kasne 1990-e, Netskejp se potrudio da Navigator ostane tehnički lider među veb pregledačima. Bitne nove karakteristike su uključivale kukije, okvire,[10] približne audio konfiguracije,[11] i Javaskriptu (u verziji 2.0). Iako su ove i druge inovacije postale standardne od strane W3C i ECMA i korišćene na ostalim pregledačima, često su smatrane kontroverzama. Netskejp je, prema kritikama, bio zainteresovan za prilagođavanje veba njegovim de fakto standardima (zaobilazeći standardne odbore i tako uklanjajući komercijalnu konkurenciju) a tada se to ogledalo u produktima popravljanja bagova. Potrošačka prava su bila kritična kada su u pitalju kukiji i komercijalni veb sajtovi koji su ih koristili kako bi napali privatnost pojedinaca.

Na merketu, međutim, ovi problemi prave razliku. Netskejp navigator je ostao lider na marketu sa više od 50% globalnog korišćenja. Softver pregledač je bio dostupan za širok spektar operativnih sistema, uključujući Vindous  (3.1, 95, 98, NT), Makintoš, Linuks, OS/2,[12] i mnogo drugih verzija Linuksa uključujući DEK, San Solaris, BSD/OS, IRIX, AIX i HP-UH, i radio gotovo identično na svakom od njih. Netskejp je počeo da eksperimentiše sa prototipovima sistema zasnovanih na vebu, poznatim kao “Constellation”, koji bi dozvonjavali korisniku da pristupi i izmeni svoje datotekaove na bilo kom delu mreže, bilo kog računara ili operativnog sistema koji koristi.

Postmatrači industrija su samouvereno očekivali nastanak nove ere povezanog računarstva. Osnovni operativni sistem, kako se verovalo, bi postao nebitan za razmatranje; buduće aplikacije bi se pokretale na internet pregledaču. Ovo je predviđao Netskejp kao čistu mogućnost da postavi Navigator u srce računarstva nove generacije, i tako dobije mogućnost da se proširi na svim poljima softvera i usluga marketa.

Pad[uredi]

Korišćenje Netskejp Navigatora, 1994–2007

Uspeh Netskejp-a je pokazao važnost veba (mnogo ljudi je koristilo internet zbog njegove lakoće upotrebe), internet pretraživanje je počelo da se smatra potencijalnim biznisom. Prateći Netskejp, Majkrosoft je počeo kampanju  kako bi ušao na tržište internet pregledačkih softvera. Kao i Netskejp pre njega, Majkosoft je licencirao Mozaik izvorni kod od Spajgles-a.(koji je preuzeo kod licence od univerziteta u Ilinoisu). Koristeći ovaj jednostavni kod, Majkrosoft je napravio Internet eksplorer (IE) .

Konkurencija između Majkrosofta i Netskejpa je označila sukobe pregledača. Internet eksplorer, verzije 1.0 (dostavnjen u alatu Majkrosoft Plusa za Vindous 95[13]) i IE, verzije 2.0 (prva među-platformna verzija internet pregledača, koja podržava i Vindous i Mek OS[14]) su smatrane da su inferiorne i primitivne kada se uporede sa verzijama Netskejp navigatora. Izdanjem IE verzije 3.0 (1996) Majkrosoft je mogao se nosi sa Netskejpom, a sa verzijom 4.0 (1997) još više napredovao u smislu marketinškog deljenja. IE 5.0 (1999) je poboljšao stabilnost i oduzeo veliki deo tržišnog prostora Netskejp navigatoru po prvi put.

Postojale su dve verzije Netskejp navogatora 3.0; standardno izdanje i zltano izdanje. Druga se sastojala iz Navigator pregledača sa imejlom, novim čitačima, i WYSIWYG kompozitorom veb strane; međutim, ove dodatne funkcije su isporile softver, izvršavajući ničice do pucanja.

Ovo zlatno izdanje je preimenovalo Netskejp komunikator počevši od verzije 4.0; promena imena je zbunila korisnike. Netskejp CEO Džim Barksdejl je insistirao da se promeni ime jer je Komunikator bio opšte prihvaćen klijent aplikacije, koji je sadržao Navigator pregledač.

Stariji Netskejp komunikator 4.x je bio sporiji od Internet eksplorera 5. Tipične veb strane su postale dosta ilustrovane, često sa intenzivnom Javaskriptom, i enkodovanjem sa HTML karakteriskitakama, dizajnirane za posebne svrhe ali su sada smatrane za globalne alate za uređivanje prostora (HTML tabele, najočigledniji primer, su bile teško podnošljive za Komunikator) . Netskejp pregledač, nekada dobar proizvod, je postao kreš i sklon bagovima; na primer, neke verzije su ponovo preuzele celu veb stranu kako bi je ponovo obradile kada se prozoru pregledača promeni veličina (besmislenost za dajal-ap korisnike), i pregledač bi najčešće pukao kada bi veb strana sadržala proste CSS-ove. Štaviše, Netskejp Komunikator-ov dizajn interfejsa pregledača se pojevio kao datiran u poređenju sa Internet eksplorerom i promenjenim interfejsom Majkrosoftovih i Eplovih operativnih sistema. Na kraju decenije, Netskejpov internet pregledač je izgubio dominaciju nad Vindousovom platformom, i avgusta 1997. godine Majkrosoft je pristao da investira sto pedeset miliona dolara kako bi Epl postavio Internet eksplorer kao podrazumevani veb pregledač na novim Mek OS distribucijama. Poslednji IE za Mek je objavio Internet eksplorer verziju 3.0 za Makintoš, ali je Internet eksplorer 4 ipak objavljen kasnije te godine.

Majkrosoft je uspeo da natera ISP-ove i PC prodavce da distribuiraju Internet eksplorer svojim kupcima, umesto Netskejp navigatora, uglavnom zbog toga što Majkrosoft može da koristi moć vlastite Vindous OEM licence, i povremeno ih je investirao pri pravljenju IE reklamnih softvera, samo da bi novonastale verzije Internet eksplorera mogle biti ponuđene. I Netskejp i Majkrosoft su radili to, postavljajući mnogo vlasničkih HTML tagova na njihove pregledače, što je teralo korisnike da izaberu između dve konkurencije i dva totalno različita internet pregledača.

U martu 1998. godine, Netskejp je objavio najveći deo razvijene baze koda za Netskejp komunikator koji je bio pod licencom otvorenog koda.[15] Jedino su pre-alfa verzije Netskejp 5 bile puštene pre nego što je zajednica otvorenog koda odlučila da ošteti kompletni kodnu sonovu Netskejp navigatora i napravi nov veb pregledač oko Geko internet motora koji je Netskejp razvijao ali koji nije inkorporisan. Novonastali projekat otvorenog koda je nazvan Mozila, prvobitno ime za Netskejp navigator. AOL je kupio Netskejp; programeri Netskejpa su uzeli pre-beta kod iz Moziline kodne osnove, dali mu nov GUI, i objavili ga kao Netskejp 6. Ovo nije uticalo na vraćanje nekadašnjih korsinika, koji su nastavili da se prebacuju na Internet eksplorer. Nako objave Netskejp 7 i javnog beta testa, Mozila 1.0 je objavljena, 5. juna 2002. godine. Ista kodna osnova, Geko motor, su postali osnova nezavisnih aplikacija, uključujući Fajerfoks i Tanderbrd.

28. decembra 2007. godine, programeri Netskejpa su objavili da je AOL prekinuo razvoj Netskejp navigatora, napuštajući ga 1. marta 2008.godine.[16] Uprkos tome, arhivirane i nepodržane verzije pregledača su ostale slobodne za preuzimanje. Fajerfoks će preuzeti inicijativu nad Internet eksplorerom u sledećoj rundi ratova pregledača.

Legat[uredi]

Netskejpov doprinos internetu uključuje i Javaskriptu, koja je proglašena za novi standard Ekma internacionala. Rezultirajuća specifikacija Ekmaskripte je odobrena od strne Jave i nekoliko drugih veb pregledača, i njeno korišćenje kao unakrsnog-pregledača, dugo posle Netskejp navigatora je značajno opalo. Još jedan primer je Frejm tag, koji se danas dosta koristi, i koji je bio svrstan u veb standarde kao što su "HTML 4.01 frejmset" specifikacije.

U časopisu PC World iz 2007. godine, originalni Netskejp navigator se smatrao najboljim tehničkim proizvodom ikada zbog njegovog uticaja i doprinosa na internet.[17]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ "Roads and Crossroads of the Internet History".
  2. ^ Netscape's Brief History Retrieved on 02-16-2009
  3. ^ Clark (1999)
  4. ^ Tom Drapeau (28 December 2007).
  5. ^ "AOL - News, Sports, Weather, Entertainment, Local & Lifestyle" Archived 20020614041310 at wp.netscape.com Error: unknown archive URL.
  6. ^ "AOL - News, Sports, Weather, Entertainment, Local & Lifestyle".
  7. ^ Demailly, Laurent (22 July 1996).
  8. ^ "Hackers Alert Netscape to Another Flaw".
  9. ^ Mark Robbin Brown; Steven Forrest Burnett, Tim Evans, Heather Fleming, Galen Grimes, David Gunter, Jerry Honeycutt, Peter Kent, Margaret J. Larson, Bill Nadeau, Todd Stauffer, Ian Stokell, John Williams (1996).
  10. ^ Ladd, Eric.
  11. ^ "Navigator Proxy Auto-Config File Format".
  12. ^ Watson, Dave (21 July 2001).
  13. ^ "Download Web Browser - Internet Explorer". windows.microsoft.com.
  14. ^ "Microsoft Internet Explorer Web Browser Available on All Major Platforms, Offers Broadest International Support" Archived 30. 08. 2013 at WebCite (Press release).
  15. ^ Hamerly, Jim (January 1999).
  16. ^ BBC News Article retrieved 29 February 2008
  17. ^ "The 50 Best Tech Products of All Time".

Spoljašnje veѕe[uredi]