Neuroleptički maligni sindrom
| Neuroleptički maligni sindrom | |
|---|---|
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | neurologija, urgentna medicina |
| MKB-10 | G21.0 |
| MKB-9-CM | 333.92 |
| DiseasesDB | 8968 |
| eMedicine | emerg/339 med/2614ped/1581 |
| Patient UK | [https://patient.info/doctor/neuroleptic-malignant-syndrome neuroleptic-malignant-syndrome Neuroleptički maligni sindrom] |
| MeSH | D009459 |
Neuroleptički maligni sindrom je retka, ali po život opasna idiosinkrazijska reakcija na neuroleptičku terapiju. Sindrom je okarakterisan groznicom, ukrućenošću mišića, promenom mentalnog stanja i autonomnom disfunkcijom.[1][2]
Iako jači antipsihotici (tipično haloperidol ili flufenazin) češće izazivaju sindrom, svi neuroleptički agensi, tipični i atipični, mogu izazvati ovaj poremećaj. Na primer, ovi agensi su bili povezani sa malignim sindromom: prohlorperazin (kompazin), prometazin (klozaril) i risperidon (rispolept). Maligni neuroleptički sindrom takođe može da bude izazvani i ne-neuroleptičkim agensima koji blokiraju centralne dopaminske puteve, kao što su metoklopramid (reglan), amoksapin (ascendin), kao i i litijum.
Patofiziologija[uredi | uredi izvor]
Maligni neuroleptički sindrom (MNS) karakterizovan je ekstremnim rigiditetom muskulature, povišenjem vrednosti serumske fosfokinaze (CPK), te febrilitetom uz česte upalne infiltrate pluća i visokom stopom mortaliteta. Najčešće je izazvan neuroleptičkom terapijom. Prikazan je slučaj 34-godišnjeg bolesnika s primarnom dijagnozom shizofrenije trajanja devet godina, koji je tokom 16-e hospitalizacije razvio MNS sa smrtnim ishodom. U ranijem toku bolesnik je lečen atipičnim neuroleptikom klozapinom uz periodičku primenu standardnog neuroleptika u depot obliku. Treći dan nakon dodatka peroralnog pripravka standardnog neuroleptika flufenazina bolesnik razvija MNS. Klinički je registovan generalizirani rigiditet, febrilitet, profuzno znojenje, tahikardija i znaci bronhopneumonije desno. U dva navrata učinjenim rentgenogramima pluća nije verificirano radioloških znakova patološkog supstrata. Laboratorijskom obradom prikazano je povišenje vrednosti CPK. Tokom prethodne dve hospitalizacije zabeležene su takođe povišene vrednosti CPK, bez znakova MNS. Uprkos preduzetim merama lečenja uz saradnju lekarskog konzilijuma i svu raspoloživu terapiju (promptno isključenje neuroleptika, bromokriptin, miorelaksansi, intenzivna nega), te kontinuiranu konsultaciju s ekspertima struke, nakon dvanaest dana došlo je do letalnog ishoda. Postmortalno učinjenom patološkom obradom utvrđen je vrlo impresivni bilateralni hemoragijski pneumonički infiltrat kao inicijalnio uzrok smrti. Iako retka komplikacija terapije neurolepticima i drugim lijekovima, MNS uprkos adekvatno provedenoj dostupnoj terapiji, ciljanim i simptomatskim merama lečenja uz intenzivnu negu, nažalost, često završava fatalno. Stoga MNS zahteva permanentna istraživanja, među ostalim i genska, ranu dijagnozu, adekvatnu terapiju, razmenu kliničkih iskustava i što je naročito značajno — racionalnu upotrebu antipsihotika.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Neuroleptic Malignant Syndrome in Emergency Medicine. Medscape Reference. WebMD LLC.
- ^ Cvjetkovic-Bosnjak, Mina; Soldatovic-Stajic, Branislava (2010). „Side effects of antipsychotic agents: Neuroleptic malignant syndrome”. Medicinski pregled. 63 (9-10): 705—708. doi:10.2298/MPNS1010705C.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Strawn JR, Keck PE Jr, Caroff SN. Neuroleptic malignant syndrome. Am J Psychiatry. jun 2007;164(6):870-6.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
