Nivo svetskog mora

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ovaj natpis ukazuje na nivo mora, a nalazi se između Jerusalima i Mrtvog mora.

Nivo svetskog mora (često se koristi skraćeni izraz nivo mora) je srednji nivo površine jednog ili više okeana i često se koristi za izražavanje visine. Koristi se kao referentna tačka u mnogim oblastima poput kartografije, pomorske navigacije i avijacije, gde se koristi atmosferski pritisak, uz poređenja sa standardnim pritiskom na nivou mora, kako bi se odredila visina letenja. Česta i relativno jednostavna metoda određivanja nivoa mora je nalaženje srednje vrednosti između srednjeg nivoa oseke i srednjeg nivoa plime u određenom mestu.[1]

Na nivo mora može uticati mnogo faktora. Nivo mora se u velikoj meri razlikovao tokom promene geoloških doba. Pažljivo merenje promena nivoa mora pruža uviđaj u klimatske promene, jer se porast nivoa mora često koristi kao dokaz da je u toku globalno zagrevanje.[2] Pretpostavlja se da je porast nivoa mora u 20. veku i sadašnjem milenijumu uzrokovan klimatskim promenama,[3] a pažljivim merenjem varijacija u prosečnog nivoa mora može pružiti uvid u tekuće klimatske promene.[4]

Termin iznad nivoa mora se generalno odnosi na iznad srednjeg nivoa mora (AMSL). Termin AMSL znači iznad sadašnjeg nivoa mora, upoređujući nivoe mora u prošlosti sa nivoom danas. Zemljin poluprečnik na nivou mora je 6378,137 km (3963,191 mi) na ekvatoru. Na polovima je 6356,752 km (3949,903 mi) i u proseku 6371,001 km (3958,756 mi).[5]

Merenje[uredi | uredi izvor]

Merenja nivoa mora korišćenjem mareografa u geološki stabilnim uslovima pokazuju rast od oko 200 milimetara u toku 20. veka (2 milimetra po godini)

Precizno određivanje „srednjeg nivoa mora” teško je postići zbog mnogih faktora koji utiču na nivo mora.[6] Nivo mora dosta varira po nekoliko parametara tokom vremena. To se dešava zato što more je u stalnom pokretu, na šta utiču plime i oseke, vetar, atmosferski pritisak, lokalne gravitacione razlike, salinitet i tako dalje. Najlakši način za izračunavanje je odabirom lokacije i izračunavanjem srednjeg nivoa mora u toj tački, što se nakon toga može koristiti kao polazna tačka. Na primer, u periodu od 19 godina na svaki sat meriti nivo mora, te usrednjavanjem vrednosti odrediti srednji nivo mora u datoj lokaciji.

Za operatera mareografa, srednji nivo mora znači „vodostaj mirne vode” (nivo mora sa blažim pokretima, najčešće izazvanih vetrom) usrednjen tokom vremena tako da promene u nivou mora, na primer, zbog plime i oseke, takođe bivaju usrednjene.[7] Najčešće se određuje srednji nivo mora u odnosu na okolne zemljane površine. Shodno tome, promene u merenjima mogu da budu izazvane stvarnim promenama nivoa mora, ili promenama visine zemlje na kojoj mareograf radi.

Visina iznad nivoa mora[uredi | uredi izvor]

Visina iznad srednjeg nivoa mora (nadmorska visina) je uzvišenje (ukoliko je objekat na kopnu) ili visina (ukoliko je objekat u vazduhu) objekta, u odnosu na srednji nivo mora. Takođe se koristi u vazduhoplovstvu, gde se neke visine beleže u odnosu na srednji nivo mora (nije jednako sa nivoom letenja), kao i u atmosferskim naukama i geodetskim merenjima.

Za prikazivanje geografskih karakteristika, kao što su planine na topografskim kartama, varijacije visine označene su izolinijama. Visina planine znači najvišu tačku ili vrh i, po pravilu, prikazana je u obliku malog kruga na topografskoj karti sa nadmorskom visinom navedenom u metrima.

U retkim slučajevima, kada se mesto nalazi ispod nivoa mora, nadmorska visina je negativna. Za jedan takav slučaj, pogledajte Aerodrom Amsterdam Shiphol.

Suvo zemljište[uredi | uredi izvor]

Znak nivoa mora viđen na litici (zaokruženo crvenom bojom) u Badvoter basenu, Nacionalni park Dolina smrti

Nekoliko termina se koristi za opisivanje promenljivih odnosa između nivoa mora i suvog kopna. Kada se koristi izraz „relativan“, to označava promenu u odnosu na fiksnu tačku u gomili sedimenta.[8] Termin „eustatičan“ se odnosi na globalne promene nivoa mora u odnosu na fiksnu tačku, kao što je centar zemlje, na primer kao rezultat topljenja ledenih kapa.[9] Termin „steričan“ se odnosi na globalne promene nivoa mora usled termičkog širenja i varijacija saliniteta.[10]

Promene[uredi | uredi izvor]

U 20. veku, nivo mora porastao je za 14 centimetara.[11] Veći deo ovog rasta može se pripisati povećanju temperature mora i kao rezultat toga blago termičko širenje u gornjih 500 metara morske vode. Dodatni doprinosi, oko jedne četvrtine od ukupnog broja, dolaze iz vodenih izvora na zemlji, kao što je topljenje snega i glečera i eksploatacija podzemnih voda za navodnjavanje i drugih domaćih i ljudskih upotreba.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Šta je „Srednji nivo mora”? engleski
  2. ^ Globalno zagrevanje uskoro uzima danak
  3. ^ USGCRP (2017). „Climate Science Special Report. Chapter 12: Sea Level Rise. Key finding 2.”. science2017.globalchange.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-12-27. 
  4. ^ „The strange science of melting ice sheets: three things you didn't know”. The Guardian. 12. 9. 2018. 
  5. ^ „Earth Radius by Latitude Calculator”. 
  6. ^ US National Research Council, Bulletin of the National Research Council 1932 page 270
  7. ^ „Still-water level - AMS Glossary”. glossary.ametsoc.org. 
  8. ^ Jackson, Julia A., ur. (1987). „Relative rise in sea level”. Glossary of geology. (Fourth izd.). Alexandria, Viriginia. ISBN 0922152349. 
  9. ^ Jackson, Julia A., ur. (1987). „Eustatic”. Glossary of geology. (Fourth izd.). Alexandria, Viriginia. ISBN 0922152349. 
  10. ^ Jackson, Julia A., ur. (1987). „Steric”. Glossary of geology. (Fourth izd.). Alexandria, Viriginia. ISBN 0922152349. 
  11. ^ Rast nivoa mora najviši u poslednjih 3000 godina

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nivo svetskog mora na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ниво_светског_мора&oldid=27674522”