Nikanor

Nikanor, muško ime grčkog porekla u značenju: „koji vidi pobedu, od nike - pobeda i orao - videti“ (po Šimundiću), odnosno „pobednik ljudi“ (po Biblijskom leksikonu). Postoji i varijanta Nikanur.

Od tog imena izvedeno je prezime Nikanorović i takođe brojna skraćena imena: Nika, Nike, Niki, Niko, Nikan, Nikica; Nina, Nine, Nino, Ninko; Nora, Noto, Norko.

Rusko ime[uredi | uredi izvor]

Ime Nikanor postoji i u ruskom onomastikonu. Od njega su izvedena i dva „imena po ocu“ (patronimici odnosno očestva, na ruskom otčestvo): Nikanorovič (za muškarca), Nikanorovna (za ženu); razgovorno Nikanorič.

I u ruskom su od tog imena izvedena brojna umanjena i skraćena muška imena: Kana, Kanaša, Kanočka, Kanuška, Kanja, Kanjka, Nika, Nikaha, Nikaša, Nikašečka, Nikašenjka, Nikaška, Nikanka, Nikanoha, Nikanorka, Nikanorša, Nikanoruška, Nikanoša, Nikanošečka, Nikanošenjka, Nikanoška, Nikočka, Nikonjka, Nikanuška, Nikusečka, Nikusenjka, Nikusik, Nikuska, Nikusja, Nikuša, Nora.

Biblijske ličnosti[uredi | uredi izvor]

Tri ličnosti iz Biblije nose ime Nikanor:

1) Sirijski vojskovođa u doba Antioha Epifana i kasnije u doba Demetrija; mrzitelj jevreja. Pobedio ga i ubio Juda Makabejac.
2) Mesni upravitelj na Kipru.
3) Jedan od đakona.

Antičke ličnosti[uredi | uredi izvor]

To ime nosio je i grčki gramatičar iz Aleksandrije Nikanor Stigmatias (Νιχανωρ Στιγμτίας). Živeo je u II. veku Bavio se problemima interpunkcije, naročito u Homerovim delima. Po interpunkciji (στιγμή) je dobio nadimak Stigmatias).

Ime Nikanor (? - 310. p. n. e.?) imao je i makedonski oficir u službi samozvanog regenta Antigona I. Jednookog.

Monaško ime[uredi | uredi izvor]

Nikanor je jedno od imena koje se daje pravoslavnim monasima u trenutku zamonašenja, nprimer Nikanor Grujić, Nikanor Popović, Nikanor Ružičić ili Nikanor (Klementьevskiй).