Nikola Šainović

Nikola Šainović
Fotografija Šainovića prilikom prvog saslušanja pred Haškim sudom, 3. maj 2002.
Lični podaci
Datum rođenja	(1948-12-07)7. decembar 1948.
Mesto rođenja	Bor, FNR Jugoslavija
Državljanstvo	Srbija
Narodnost	Srpska
Religija	Ateista
Obrazovanje	Tehnički fakultet u Boru (diplomirao 1972) Univerzitet u Ljubljani (magistrirao 1976)
Univerzitet	Univerzitet u Beogradu Univerzitet u Ljubljani
Porodica
Supružnik	Svetlana
Deca	2
Politička karijera
Politička stranka	Socijalistička partija Srbije Ranije: Savez komunista Jugoslavije
Mandati 3. predsednik Vlade Republike Srbije 10. februar 1993 — 18. mart 1994. Izbori 1993. Predsednik Slobodan Milošević Prethodnik Radoman Božović Naslednik Mirko Marjanović Republički sekretar za industriju, energetiku i građevinstvo 5. decembar 1989 — 15. januar 1991. Vlada Vlada Stanka Radmilovića Prethodnik Rade Čolić

Nikola Šainović (Bor, 7. decembar 1948) bivši je srpski političar. Šainović je bio premijer Srbije i potpredsednik vlade Jugoslavije. Od 3. septembra 2015, član je glavnog odbora SPS-a.

Haški tribunal je februara 2009. godine osudio Šainovića na 22 godine zatvora, na osnovu optužnice koja ga je teretila za ratne zločine na Kosovu tokom 1999. godine. Odsluženje kazne završio je 26. avgusta 2015. godine.

Biografija

Šainović je diplomirao hemiju na Univerzitetu u Ljubljani. Političku karijeru je nakon povratka u rodno mesto počeo u Savezu komunista Jugoslavije, a nakon raspada stranke postao je član Socijalističke partije Srbije. Za zamenika premijera Srbije imenovan je 1991.

Februara 1993. godine, nakon vanrednih parlamentarnih izbora, izabran je za premijera Srbije. Na toj dužnosti bio je do 1994. godine. Za potpredsednika vlade SR Jugoslavije imenovan je 22. februara 1994. godine.

Dana 28. novembra 1995. godine je izabran za člana glavnog odbora SPS-a i člana izvršnog odbora stranke. Dana 2. marta 1996. godine je postao potpredsednik SPS-a, a na tom mestu je ostao do 24. aprila 1997. godine.

Slobodan Milošević je poverio Šainoviću da predsedava Komisijom za saradnju sa verifikacionom misijom OEBS-a na Kosovu i Metohiji i bio je jedan od srpskih predstavnika pregovorima u Rambujeu u februaru 1999. godine.

Haški tribunal je podigao zajedničku optužnicu protiv Miloševića, Šainovića, Milana Milutinovića, Dragoljuba Ojdanića i Vlajka Stojiljkovića, maja 1999. godine, koja ih je teretila da su planirali, podsticali, naredili, počinili ili na drugi način pomagali i podržavali namernu i široko rasprostranjenu ili sistematsku kampanju terora i nasilja uperenu protiv albanskog civilnog stanovništva. Presuda je obuhvatala povezanost sa masovnim ubistvima albanskih civila u Suvoj Reci, Velikoj Kruši, Izbici, Meji, Ćuškoj, Vučitrnu, Drenici i Gornjem Obrinju.

Nikola Šainović se predao 2. maja 2003. godine, nakon čega je prebačen u Haški tribunal. Na prvom pojavljivanju 3. maja 2003. godine se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice. Na privremenu slobodu do početka suđenja pušten je 15. aprila 2005. godine.

Nikola Šainović je 26. februara 2009. godine osuđen na zatvorsku kaznu od 22 godine zatvora, računajući vreme njegovog pritvora u Hagu. Međutim u žalbenom postupku 23. januara 2014. godine smanjena mu je kazna na 18 godina zatvora.

Dana 26. avgusta 2015. godine Šainović je završio odsluženje kazne. Tokom intervjua 2016. godine je izjavio da se većina zločina nad albanskim civilima dogodila van okvira koji su obuhvaćeni njegovom presudom i da su pojedini građani mogli svoje rodoljublje da pokažu tako što će za metu odabrati OVK, a ne civile.

Vidi još

• Vlada Nikole Šainovića

Spoljašnje veze

• www.trial-ch.org
• U zatvoru nije bitno ko je sused, a ko komšija („Politika“, 29. avgust 2015)