Nilski krokodil

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Nilski krokodil
NileCrocodile.jpg
Naučna klasifikacija
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Sauropsida
Red: Crocodilia
Porodica: Crocodylidae
Potporodica: Crocodylinae
Rod: Crocodylus
Binomna nomenklatura
Crocodylus niloticus
(Laurenti, 1768)
Crocodylus niloticus Distribution.png
Areal rasprostranjenosti

Nilski krokodil (lat. Crocodylus niloticus) je jedan od tri vrste krokodila koji žive u Africi i druga najveća vrsta krokodila, posle estuarskog krokodila. Nilski krokodili žive u Africi južno od Sahare i na Madagaskaru. Na lošem su glasu jer napadaju ljude. Iako kao vrsti ne preti istrebljenje, populacije u mnogim afričkim državama su u opasnosti od nestajanja.

Naučno ime Crocodylus dolazi od grčke reči krokodeilos koja bukvalno znači „šljunak koji gmiže“ (kroko = šljunak i deilos = gmizati ili čovek) i odnosi se na izgled krokodila. Niloticus na latinskom znači „nilski“ ili „iz reke Nila“.

Stanište i rasprostranjenost[uredi]

Nilski krokodili žive duž reka i jezera, nastanjuju slatkovodne močvare, a u nekim slučajevima žive među estuarima i šumama mangrove.

Mogu se naći širom Afrike južno od Sahare pa sve do nacionalnog parka Kruger u Južnoafričkoj Republici. Takođe naseljavaju severni deo Madagaskara i sliv reke Nil. Nedavno, nilski krokodili su živeli u Izraelu, Jordanu i Alžiru. Više ne naseljavaju ni deltu Nila, ni priobalne delove Sredozemnog mora.

Izgled i građa tela[uredi]

Nilski krokodili u parku Diznijevog životinjskog carstva

Nilski krokodili imaju kožu koja varira od sive do maslinasto-zelene boje, sa žuto-belim obojenim stomakom sa donje strane od koje se prave skupoceni predmeti. Kako postaju stariji, boja kože je sve tamnija Koža je debela i sastavljena od skeletnih elemenata u obliku ploča. Imaju dugačak i mišićav rep. Prednje noge imaju po pet prstiju, a zadnje su sa po četiri prsta spojena opnama za plivanje. Kao i sisari imaju čvrsto nepce koje deli puteve vazduha od usne duplje. Nozdrve, uši i oči se nalaze na vrhu glave, tako da je ostali deo tela pod vodom. Poseduju dva očna kapka i prozirnu opnu žmurnjaču koja leži ispod njih. Njihove snažne vilice su opremljene sa ukupno 64-68 oštrih zuba u obliku kupe. Sa svake strane usta se nalaze pet zuba na prednjem delu gornje vilice, 13 ili 14 u ostalom delu gornje vilice (takozvane maksile) i 14 ili 15 zuba sa obe strane donje vilice (takozvane mandibule). Nemaju pljuvačne žlezde i mokraćnu bešiku. Želudac im je mišićav i sadrži kamenčiće za mlevenje hrane. Kao i kod ptica i sisara, srce je izdeljeno na dve komore i dve pretkomore.

Veličina[uredi]

Slika prikazuje poređenje veličina čoveka i nilskog krokodila (prosečna dužina - zelenom, maksimalna izmerena dužina - sivom bojom).

Nilski krokodil je najveći afrički gmizavac. Dostiže dužinu do 5 metara, a retko kad i do 6.1 m.[1] Odrasli mužjaci teže 500 kilograma, dok je bilo primeraka od preko 900 kg.[2] Kao i svi krokodili i kod nilskih je prisutan polni dimorfizam - mužjaci su za 30% krupniji od ženki. Najveći živi primerak je krokodil ljudožder iz Burundija po imenu Gustav; veruje se da je 5,5 m dugačak što je blizu veličine estuarskog krokodila. Takvi džinovi su retki danas; mnogo više ih je bilo pre masovnog lova tokom 1940-ih i 1950-ih godina.

Parenje i razmnožavanje[uredi]

Izgled nilskog krokodila sa strane

Mužjaci postaju polno zreli kada dostignu dužinu tela od oko 3 metra. Ženke su polno zrele kada su od 2 do 2.5 metara dugačke. Da bi narasli do te dužine, potrebno je da prođe oko deset godina.

Tokom sezone parenja, mužjaci privlače ženke rikom, udaranjem njihovim njuškama po vodi, izduvavanjem vode iz nosa i drugim oglašavanjima. Veći mužjaci nastoje da budu uspešniji u tom poduhvatu. Kada uspeju da privuku ženku, počinju da međusobno dodiruju i maze svoje čeljusti i da trepere pod vodom. Ženke polažu jaja dva meseca nakon parenja.

Gnezdenje traje u novembru ili decembru, u vreme sušne sezone u severnoj Africi i kišne sezone na jugu Afrike. Najprivlačnije oblasti gnezdenja su peščane obale, rečna korita ili rečne obale. Ženka tada iskopava rupu nekoliko metara udaljenu od obale, duboku i do 50 centimetara, rupu u koju će da položi između 25 i 80 jaja. Broj jaja varira od populacije do populacije, dok je prosečan broj oko 50. Više ženki mogu u blizini zajedno da se gnezde. Jaja su slična kokošijim, ali imaju mnogo tanju ljusku.

Jaja nilskog krokodila

Nakon što ih snese, buduća majka jaja zakopava peskom, a inkubacija traje tri meseca. Mužjak obično ostane u blizini gnezda da bi oba roditelja mogla da ga brane od bilo koga ko se približi njihovim jajima. Ženka napušta gnezdo samo da bi se rashladila, tako što bi se samo nakratko zagnjurila u vodu ili sklonila u hladovinu. I pored prevelike roditeljske brige, ljudi, varani i druge životinje uspeju da opustoše gnezdo dok je majka nakratko odsutna.

Pre nego što treba da se izlegu, mladi se oglašavaju praveći visoko frekventne zvuke, slične zviždanju, što je znak da majka može da otkopa gnezdo. I mužjak i ženka imaju običaj da uzmu jaja u usta, prevrtajući ga između jezika i gornjeg nepca da bi pomogli mladima da probije ljusku i izlegu se. Kada se izlegu, ženka vodi mlade ili ih čak stavlja u usta da bi ih prenela do vode.

Krokodili su organizmi, poput kornjača, čiji pol ne zavisi od genetike, već od prosečne temperature tokom njihove inkubacije. Ako je temperatura u gnezdu ispod 31,7 °C ili iznad 34,5 °C na svet će doći ženka. Mužjaci se rađaju jedino ako je temperatura u granicama raspona tih pet stepeni.

Mladi su oko 30 centimetara dugački kada se izlegu, i za toliko rastu svake godine. Majka će mlade štititi u naredne dve godine. Ponekad ih nosi na leđima da bi sprečila da budu pojedeni od kornjača i vodenih zmija. Kada napune dve godine, mladi su već oko 1,2 metara dugački. Tada napuštaju oblast oko gnezda, izbegavajući teritorije starijih i krupnijih krokodila.

Dužina trajanja života kod krokodila nije sasvim određena, ali veće vrste kao nilski krokodil žive duže, od 70 do 100 godina. U zatočeništvu žive do 56 godina.

Ishrana[uredi]

Mladi se hrane insektima i malim vodenim beskičmenjacima, ali ubrzo prelaze na krupniji ulov - jedu vodozemce, gmizavce i ptice. Kod odraslih krokodila, 70% ishrane čine ribe i drugi manji kičmenjaci, iako mogu da ulove skoro svakog kičmenjaka koji dođe da pije vodu do obale, osim odraslih slonova i nilskih konja. Poznato je da jedu zebre, mlade nilske konje, bivole, pavijane, gnu goveda i druge antilope.

Reference[uredi]

  1. ^ Somma, Louis A. (June 19, 2002). Crocodylus niloticus Laurenti, 1768. USGS Nonindigenous Aquatic Species Database. Pristupljeno 14. 7. 2006. from the USGS.
  2. ^ Nile Crocodile. (n.d.). Pristupljeno 16. 12. 2004. from SeaWorld/Busch Gardens, Animal Bytes, Pristupljeno 15. 4. 2013.

Spoljašnje veze[uredi]