Nitroglicerin

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Nitroglicerin
Stick model of nitroglycerin
Ball and stick model of nitroglycerin
Nazivi
IUPAC naziv
1,2,3-Trinitroxypropane
Sistemski IUPAC naziv
2,3-bis(nitrooksi)propil nitrat
Drugi nazivi
1,3-dinitrooksipropan-2-il nitrat
Identifikacija
3D model (Jmol)
Bajlštajn 1802063
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.000.219
EC broj 200-240-8
Gmelin Referenca 165859
KEGG[1]
MeSH Nitroglycerin
UNII
UN broj UN 0143, UN 0144, UN 1204, UN 3064, UN 3319
Svojstva
C3H5N3O9
Molarna masa 227.09 g/mol
Agregatno stanje Čista žuta/bezbojna uljasta tečnost
Gustina 1.6 g/cm³ na 15 °C
Tačka topljenja 132 °C (270 °F; 405 K)
Tačka ključanja Razlaže se 50—60 °C (122—140 °F)
Explosive data
Osetljivost na šok visok
Osetljivost na trenje visok
RE faktor 1.50
Opasnosti
NFPA 704
Flammability code 3: Liquids and solids that can be ignited under almost all ambient temperature conditions. Flash point between 23 and 38 °C (73 and 100 °F). E.g., gasolineHealth code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasReactivity code 4: Readily capable of detonation or explosive decomposition at normal temperatures and pressures. E.g., nitroglycerinSpecial hazards (white): no codeNFPA 704 four-colored diamond
3
3
4
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
DaY verifikuj (šta je DaYNeN ?)
Reference infokutije

Nitroglicerin je teška, bezbojna, masna, eksplozivna tečnost dobijena nitracijom glicerola. Od 1860. korišćen je kao aktivni sastojak u proizvodnji eksploziva, specifično dinamita, i kao takav korišćen je u rudarstvu. Takođe je od 1880. bio korišćen u vojsci kao aktivni sastojak i želatinizator za nitrocelulozu u nekim čvrstim raketnim gorivima, kao Kordit i Balistit. Nitroglicerin je takođe korišćen i u medicini[4] kao proširivač krvnih sudova za lečenje srčanih bolesti, kao što su angina i hronične srčane bolesti.[5]

Istorija[uredi]

Nitroglicerin je otkrio Askanio Sobrero 1846. radeći za T. Đ Peluz na torinskom univerzitetu. Najbolji proces proizvodnje razvio je Alfred Nobel šezdesetih godina 19. veka. Njegova firma izvozila je mešavinu nitroglicerina i baruta pod imenom Švedsko Eksplozivno Ulje, ali je bilo jako nestabilno. Rezultat te ekstremne nestabilnosti su brojne tragične katastrofe.[6]

Tečni nitroglicerin je bio široko zabranjen, i to je dovelo do razvitka dinamita, napravljenog mešanjem nitroglicerina sa inertnim upijajućim materijalima.

Izvori[uredi]

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  uredi
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ „How dynamite could help destroy prostate cancer | Mail Online”. 
  5. ^ „Nitrostat (Nitroglycerin) Drug Information: User Reviews, Side Effects, Drug Interactions and Dosage at RxList”. 
  6. ^ „NobelPrize.org: Emil Nobel”. Arhivirano iz originala na datum 15. 01. 2009. Pristupljeno 20. 11. 2010. 

Spoljašnje veze[uredi]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).