Nijemci

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Nijemci
Deutsche (њемачки)
Flag of Germany.svg
Ukupna populacija
cca 100 — cca 150 miliona širom svijeta[1]
Regioni sa značajnom populacijom
 Njemačka73.013.300[2]
 SAD43.093.766 (porijeklo)[3]
 Brazil12.000.000 (porijeklo)[4]
 Argentina3.541.600 (porijeklo)[5]
 Kanada3.322.405 (porijeklo)[6]
 Čile500.000 (porijeklo)[7]
 Francuska437.000[8]
 Rusija394.138[9]
 Holandija354.136[10]
 Italija310,900[11]
 Švajcarska310.000[12]
 Austrija186.891[13]
 Kazahstan181.958[14]
 Poljska148.000[15]
 Španija195.842[16]
 Mađarska131.951[17]
 Švedska50.863[18]
 Meksiko15.000—40.000[19]
 Urugvaj40.000[20]
 Rumunija36.000[21]
 Ukrajina33.302[22]
 Norveška27.593[23][24]
 Dominikana25.000[25]
 Češka21.216[26]
Jezici
njemački: visokonjemački (gornjonjemački, srednjonjemački), niskonjemački (ostali njemački dijalekti)
Religija
katolicizam, protestantizam (luteranizam) i ostale religije, ireligioznost
Srodne etničke grupe
ostali Germani
Nemci u svetu po državama      Nemačka      Austrija, Lihtenštajn, Švajcarska      Više od 10 miliona      Više od 1 miliona      Više od 500.000      Više od 100.000

Nijemci (ekav. Nemci; njem. Deutsche) germanska su etnička grupa koja pretežno živi u srednjoj Evropi[27][28] i koja deli zajedničko germansko porijeklo, kulturu i istoriju. Njemački je zajednički maternji jezik ogromne većine Nijemaca.

Oko 100 miliona ljudi koji govore njemački kao maternji jezik.[29] Postoji još oko 80 miliona ljudi koji su njemačkog porijekla uglavnom u SAD, Brazilu (pretežno u Južnom regionu zemlje), Argentini, Kanadi, Južnoj Africi, bivšem Sovjetskim Savezu (pretežno u Rusiji i Kazahstanu) i Francuskoj.[a] Dakle, ukupan broj Nijemaca nalazi se između 100 i 150 miliona, u zavisnosti od primjenjenih kriterijuma[1] (maternji govornici njemačkog, etnički Nijemci sa jednim porijeklom, djelimično njemačko porijeklo itd.). Od izbijanja protestantske reformacije u Svetom rimskom carstvu, njemačko društvo se karakteriše kao katoličko-protenstanski podijeljeno.[30]

Danas, ljudi iz zemalja sa njemačkog govornom većina (kao što su Austrija, Švajcarska, Lihtenštajn i ostale istorijski vezane zemlje kao Luksemburg) najčešće imaju sopstveni nacionalni identitet i mogu se ili ne moraju samoidentifikovati kao etnički Nijemci.[31]

Etimologija[uredi]

Slovenski egzonim němec, němci porijeklo vodi od staroslovenske riječi němьcь (mn. němьci; od pridjeva němъ — „nijem”, i sufiksa -ьcь).[32] Doslovno znači „nijem”, ali je dobio značenje „oni koji ne pričaju kao mi” od. „stranci”.

Prema drugoj teoriji,[33][34] naziv Němci možda dolazi iz basena Rajne, od germanskog plemena Nemeti koje pominju Cezar i Tacit. Ova etimologija je sumnjiva iz fonoloških (nemeti nisu mogli postati slovenski němьcь) i geografskih (Nemeti su naseljavali oblast koja je daleko od bilo kojeg slovenskog govornog područja) razloga.

Njemački termin Deutschland, prvobitno diutisciu land („Njemačke zemlje”), izveden je iz naziva Deutsch (v. Dutsch) koji porijeklo vodi od starovisokonjemačke riječi diutisc, koja znači „narodno” odnosno koji pripada narodu (diot ili diota). Termin se prvobitno koristio za razlikovanje jezika običnog naroda od latinskog i njegovih romanskih nasljednika.[35]

Istorija[uredi]

Nemci pripadaju germanskoj grupi naroda i kao etnička grupa oformili su se u srednjem veku. Iz multietničkog Svetog rimskog carstva, kasnije nazvano Sveto rimsko carstvo nemačkog naroda, Vestfalskim mirom (1648) oformljena je teritorija na kojoj će se kasnije nalaziti Nemačka.

Srednjovekovna istorija[uredi]

Nemačka etnička grupa se oformila u toku srednjeg veka, pod uticajem jedinstva Istočne Franačke iz 9. veka. Proces je bio postepen i nedefinisan.

Posle hrišćanizacije, katolička crkva i lokalni vladari vodili su Nemce u seobe i naseljavanja teritorija koja su već bila naseljena slovenskim i baltičkim narodima, od kojih su neki kasnije bili asimilovani. Te teritorije su se prostirale otprilike od Slovenije do Estonije, pa i severnije (kolonizovali su gradove poput današnjeg Stokholma u Švedskoj i Viborga u današnjoj Rusiji).

U isto vreme, pronalasci u oblasti moreplovstva obezbedili su Nemcima dominaciju u trgovini na Baltičkom i Severnom moru (Hanza). Duž trgovačkih ruta, veća henzaška mesta postala su centri Nemačke kulture. U ovim mestima dobrostojeća i sve mnogobrojnija nemačka populacija počela je da širi svoj uticaj tako da je veliki broj ovih gradova dobio autonomiju i jedan vid nezavisnosti od lokalnih sekularnih i religijskih vođa. Dakle, dobili su pravo i na svoje sudove, miliciju, ekonomsku nezavisnost, mogućnost samoupravljanja.

Treba naglasiti da Henzaška liga, koja je imala veliki značaj u artikulaciji nemačke kulture, nije bila ekskluzivno nemačko udruženje. Mnogi gradovi koji su se priključili lizi nisu imali većinsko nemačko stanovništvo.

Rano moderno doba[uredi]

Tek je početkom 15. veka Sveto rimsko carstvo dobilo naziv Sveto rimsko carstvo nemačkog naroda. Međutim, iako je u nazivu sad imalo i reč 'nemačko', u njemu nisu živeli isključivo Nemci, već i velik broj Slovena. Tridesetogodišnji rat, koji je vođen najvećim delom na teritoriji današnje Nemačke, i Napoleonova osvajanja su i konačno stavili tačku na postojanje Svetog rimskog carstva.

Sve od Vestfalskog mira Nemačka je bila jedna „nacija podeljena u mnogo država“. Austrijsko-pruski raskol, ozvaničen 1871 kada je Austrija ostala izvan nemačke imperije, je najočigledniji pokazatelj ove tvrdnje.

U 19. veku, nakon Napoleonovih osvajanja i pada Svetog rimskog carstva (nemačkog naroda), Austrija i Prusija su se izdvojile kao dva velika protivnika u smislu teritorijalnih osvajanja. Austrija, trudeći se da ostane vodeća sila u srednjoj Evropi, vodila je glavnu reč na Bečkom kongresu(1814—1815). Osnovni cilj Austrije je bio da onemogući velike promene koje bi išle na njenu štetu, a naročito da onemogući ujedinjenje Nemačke. Dogovor uspostavljen na Bečkom kongresu je iznenada raskinut usled Krimskog rata 1856. Ovaj događaj je utro put za ujedinjenje Nemačke 1860.1870 Prusija je prisvojila Bavarsku, starog saveznika Fracuske. Nakon ovog prisvajanja oformljeno je Nemačko carstvo kao država Nemačkog naroda u čiji sastav nije ulazila autrijska Hazburška monarhija.

U toku 19. veka na nemačkim teritorijama je bio izražen visok prirodni priraštaj što je u kombinaciji sa siromaštvom nateralo mnoge Nemce da emigriraju. Najveći broj Nemaca je otišao u Sjedinjene Američke Države. Usled toga danas 17% američke populacije čine Nemci (državljani sa nemačkim poreklom), što čini 21% bele populacije u Americi.

Vidi još[uredi]

Napomene[uredi]

  1. ^ U ovim zemljama, broj ljudi koji tvrdi da ima njemačke pretke prevazilazi 1.000.000 i značajan procenat stanovništva tvrdi da ima njemačko porijeklo. Za izvore pogledati: en:German diaspora#Distribution

Reference[uredi]

  1. ↑ 1,0 1,1 Cole, Jeffrey (2011). Ethnic Groups of Europe: An Encyclopedia (na jeziku: engleski). ABC-CLIO. str. 171. ISBN 9781598843026. Pristupljeno 30. 12. 2018. »Estimates of the total number of Germans in the world range from 100 million to 150 million, depending on how German is defined, ...« 
  2. ^ „State & society - Current population - Population based on the 2011 Census - Federal Statistical Office (Destatis)”. www.destatis.de (na jeziku: engleski). 2018. Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  3. ^ „American FactFinder - Results”. factfinder.census.gov (na jeziku: engleski). U. S. Census Bureau. 2017. Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  4. ^ Thornburgh, Nathan (3. 7. 2014). „Ich bin ein brasileiro: Finding a little piece of Germany in Brazil”. america.aljazeera.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  5. ^ „Argentina Population 2017”. worldpopulationreview.com (na jeziku: engleski). 20. 12. 2017. Pristupljeno 30. 12. 2018. »Argentina has an estimated 2017 population of 44.27 million ... about 8% are descended from German immigrants« 
  6. ^ „Immigration and Ethnocultural Diversity Highlight Tables - Ethnic Origin, both sexes, age (total), Canada, 2016 Census – 25% Sample data”. www12.statcan.gc.ca (na jeziku: engleski). Statistics Canada. 25. 10. 2017. Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  7. ^ Dannemann, Victoria. „Alemanes en Chile: entre el pasado colono y el presente empresarial | DW | 31.03.2011”. DW.COM (na jeziku: španski). Pristupljeno 30. 12. 2018. »Según explica Karla Berndt, gerente de comunicaciones de la Cámara Chileno-Alemana de Comercio (Camchal), los descendientes suman 500.000.« 
  8. ^ Tribalat, Michèle (1. 7. 2015). „Une estimation des populations d’origine étrangère en France en 2011”. Espace populations sociétés. Space populations societies (na jeziku: francuski). Pristupljeno 30. 12. 2018. »Immigrés : 78 000 ; 1ère génération née en France : 129 000 ; 2ème génération née en France : 230 000 ; Total : 437 000« 
  9. ^ „Nacionalьnый sostav naseleniя” (PDF). Tom 4. Nacionalьnый sostav i vladenie яzыkami, graždanstvo (na jeziku: ruski). Vserossiйskaя perepisь naseleniя. 2010. Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  10. ^ „CBS StatLine - Population; sex, age, migration background and generation, 1 January”. statline.cbs.nl (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  11. ^ „Italy | Joshua Project”. joshuaproject.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  12. ^ Amt, Auswärtiges. „Federal Foreign Office - Switzerland”. Auswärtiges Amt DE (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  13. ^ „Bevölkerung zu Jahresbeginn seit 2002 nach detaillierter Staatsangehörigkeit”. www.statistik.at (na jeziku: nemački). 14. 6. 2016. Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  14. ^ „Kazakhstan | Joshua Project”. joshuaproject.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  15. ^ „Przynależność narodowo-etniczna ludności – wyniki spisu ludności i mieszkań 2011” (PDF). Stat.gov.pl (na jeziku: poljski). Pristupljeno 20. 12. 2017. 
  16. ^ „Avance del Padrón municipal a 1 de enero de 2011” (PDF). www.ine.es (na jeziku: španski). 4. 4. 2011. Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  17. ^ „2011. ÉVI NÉPSZÁMLÁLÁS : 3. Országos adatok” (PDF). Ksh.hu (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 20. 12. 2017. 
  18. ^ „Population by country of birth, age and sex. Year 2000 - 2017”. Statistikdatabasen (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  19. ^ Kopp, Horst (2003). „The German Community in Mexico”. Area Studies, Business and Culture: Results of the Bavarian Research Network Forarea (na jeziku: engleski). LIT Verlag Münster. str. 318. ISBN 9783825866235. Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  20. ^ Amt, Auswärtiges. „Federal Foreign Office - Uruguay”. Auswärtiges Amt DE (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  21. ^ „Rumänien: Ethnischer Deutscher erhält Spitzenamt in Regierungspartei”. Spiegel Online (na jeziku: nemački). 23. 2. 2013. Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  22. ^ „Pro kіlьkіstь ta sklad naselennя Ukraїni za pіdsumkami Vseukraїnsьkogo perepisu naselennя 2001 roku”. 2001.ukrcensus.gov.ua (na jeziku: ukrajinski). 2011. Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  23. ^ „Statistikkbanken”. ssb.no (na jeziku: norveški). 
  24. ^ „Fakta om Norge – utlandsjobb.nu” (na jeziku: švedski). Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  25. ^ Amt, Auswärtiges. „Federal Foreign Office - Dominican Republic”. Auswärtiges Amt DE (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  26. ^ „T14 Cizinci podle kategorií pobytu, pohlaví a občanství k 31. 12. 2016” (PDF) (na jeziku: češki). Arhivirano iz originala (PDF) na datum 19. 10. 2017. Pristupljeno 11. 10. 2017. 
  27. ^ Danver, Steven L. (2015). Native Peoples of the World: An Encylopedia of Groups, Cultures and Contemporary Issues: An Encylopedia of Groups, Cultures and Contemporary Issues (na jeziku: engleski). Routledge. str. 313. ISBN 9781317464006. Pristupljeno 30. 12. 2018. »Germans are a Germanic (or Teutonic) people that are indigenous to Central Europe« 
  28. ^ Minahan, James (2000). One Europe, Many Nations: A Historical Dictionary of European National Groups (na jeziku: engleski). Greenwood Publishing Group. str. 769. ISBN 9780313309847. Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  29. ^ Vasagar, Jeevan (18. 6. 2013). „German 'should be a working language of EU', says Merkel's party”. The Telegraph (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  30. ^ „Germany”. berkleycenter.georgetown.edu (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala na datum 12. 10. 2013. 
  31. ^ Cole, Jeffrey (2011). Ethnic Groups of Europe: An Encyclopedia (na jeziku: engleski). ABC-CLIO. ISBN 9781598843026. Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  32. ^ Vasmer 1986, str. 62.
  33. ^ „The Journal of Indo-European Studies” (na jeziku: engleski). Journal of Indo-European Studies. 1974: 153. 
  34. ^ Jagodziński, Grzegorz. „O przenoszeniu nazw ludów”. grzegorj.w.interia.pl (na jeziku: poljski). Arhivirano iz originala na datum 2. 4. 2008. Pristupljeno 11. 8. 2017. 
  35. ^ Pogledajte:

Spoljašnje veze[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нијемци&oldid=22219962”