Novine

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Novine

Novine su štampani mediji koji redovno izlaze, najčešće dnevno ili nedeljno, i objavljuju razne vesti iz društvenog, političkog, kulturnog i sportskog života, izveštavaju o važnim događajima, donose priče, romane u nastavcima i stripove, objavljuju oglase, reklame itd. Uglavnom sadrže vesti, informacije i oglase i obično se štampaju na relativno jeftinom papiru. Novinari ili žurnalisti su ljudi čiji je posao pisanje za novine. Delatnost pisanja i izdavanja novina naziva se novinarstvo ili žurnalistika (franc. journalisme, od franc. journal – žurnal = "novine").

Dnevne novine su novine koje izlaze svakodnevno. Zovu ih i dnevnici (jedn. dnevnik). Ljude obaveštavaju o bitnim događajima jučerašnjeg dana. Postoje nedeljne novine (nedeljnik), polumesečne novine (polumesečnik), mesečne novine (mesečnik) i godišnje novine (godišnjak). Neke od vrsta novina po tematici su žurnali i časopisi. Preuveličana ili lažna vest u novinama naziva se novinska patka.

Do 2007. bilo je 6.580 dnevnih novina u svetu, a prodavalo se 395 miliona primeraka dnevno.[1] Svetska recesija od 2008, u kombinaciji sa brzim rastom VEB-alternativa, izazvala je ozbiljni pad oglašavanja i prodaje novina.[2] Svetski godišnji prihod je približio 100 milijardi dolara u periodu 2005-7, a potom je pao tokom svetske finansijske krize 2008-9. Prihodi u 2016. godini pali su na samo 53 milijarde dolara, što je stvaralo probleme svim većim izdavačima, jer su njihovi napori da dobiju onlajne prihode zantno podbacili.[3]

Na izdavanju, uređivanju i pisanju tih publikacija radi veliki broj ljudi, raznih zanimanja i opredeljenja, novinara, političara, prosvetnih radnika, naučnika, sveštenika, oficira, studenata, đaka.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Novine su najstariji način širenja vesti, a u današnjem obliku su nastale pre oko tri stotine godina.

Prve novine su verovatno nastale tamo gde i prvo pismo, u Mesopotamiji i Egiptu. U Rimu Cezarove "zidne novine" pisali su {actuarii}-. Objavljivali su samo vesti iz Senata, pa su ih zvali Acta Seanatus. Širenjem sadržaja dobile su naziv Acta diurna (dnevna akta, novine).

Diurnorum scriptori su preteče novinara. U 13. veku su Engleskoj, Nemačkoj i Italiji izašle prve pisane novine. Tematika tih novina su bili ratovi, viteški turniri, otkrića novih zemalja i razne trgovačke informacije. Ovakav način prenošenja informacija proširio se sve do Amsterdama, Venecije i Kelna, gde su do danas sačuvane novine iz 15. i 16. veka.[4][5]

Novine su svoj današnji oblik dobile tek u 17. veku, s razvojem trgovine i pismenosti.[6] Sve do druge polovine 20. veka i pojave televizije su predstavljali najvažniji izvor informacija u svetu, odnosno najvažnije sredstvo za kreiranje javnog mnjenja.

Istorijat srpskih novina[uredi | uredi izvor]

Rotacija za štampanje novina iz 1915. godine

Istorija srpske porodične štampe počinje s časopisom "Slaveno-serbski magazin". Osnivač i urednik časopisa je Zaharije Orfelin, a štampan je u Veneciji 1768. godine. Iako je izašao samo jedan broj, ovaj časopis se može smatrati i početkom srpske publicistike. U njegovom predgovoru na trinaest strana Orfelin raspravlja o aktuelnim pitanjima kulturnog života kod Srba i izlaže određene ideje i programe. Ovaj predgovor istoričari smatraju za veoma značajan tekst u kojem su prvi put na srpskom jeziku iznete racionalističke i prosvetiteljske doktrine evropskog 18. veka.

Prve novine na srpskom jeziku, "Serbskija novini", pojavile su se takođe izvan teritorije današnje Srbije, u Beču 1791. godine. Prvi srpski dnevnik, takođe štampan u Beču, "Novine serbske", izašao je 1813, kao i prvi srpski almanah, "Zabavnik", 1816. godine. Nekoliko značajnih srpskih listova i časopisa izlazilo je u prvoj polovini 19. veka u Pešti, a prvi je Letopis Matice srpske, pokrenut 1825, koji izlazi i danas kao jedan od najstarijih književnih časopisa u Evropi.

Na teritoriji današnje Republike Srbije novine izlaze od 1834. godine, najpre u Kragujevcu, tadašnjoj prestonici kneza Miloša, odmah zatim u Beogradu, a nešto kasnije u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Zemunu, Somboru, Vršcu, Pančevu, Prištini. U drugoj polovini 19. veka srpski listovi javljaju se u Bosni i Hercegovini (1866), Crnoj Gori (1871), Hrvatskoj (1874) a krajem veka i srpski iseljenici u severnoj Americi počinju da izdaju svoje novine.

Uoči balkanskih ratova, 1911. godine, izlazila su ukupno 252 srpska lista i časopisa od kojih u Kraljevini Srbiji 152, a samo u Beogradu 105. Interesantno je da je u SAD izlazila čak 17, znatno više nego u našim susednim zemljama.[7]

Oglašavanje[uredi | uredi izvor]

Oglas iz holandksih novina iz 1938. za žensku odeću koja je prodavana u C&A prodavnicama

Novine tipično generišu 70–80% svog prihoda od oglašavanja, a ostatak od prodaje i pretplate.[8] Deo novina koji se ne bavi oglašavanjem naziva se „urednički sadržaj”, uredništvo ili editoriali, mada se zadnji termin takođe specifično koristi za članke u kojima novine i njihovi gostujući pisci izražavaju svoja mišljenja. (Ova razlika se međutim postepeno razvila – rani izdavači poput Žirardena (Francuska) i Canga (Austrija) nisu uvek pravili razliku između plaćenih stavki i uređivačkog sadržaja.) Poslovni model u kome oglašavanje subvencioniše troškove štampanja i distribucije novina (i da se pritom stvara profit) umesto da pretplatnici pokrivaju celokupne troškove, verovatno je prvi put primenjen 1833. godine u novinama The Sun, dnevnim novinama koje su objavljivane u Njujorku. Umesto da naplaćuju 6 centi po kopiji, što je bila cena tipičnih njujorških novina u to vreme, oni su naplaćvali 1 cent, i zavisili su od ograšavanja za pokrivanje razlike.[9]

Novinski prihod od oglašavanja u SAD prema podacima Novinske asocijacije Amerike[10]

Novine u zemljama sa veoma dobrim pristupom vebu su bile pogođene opadanjem interesa tradicionalnih oglašavača. Oni su mogli da se oslanjaju na robne kuće i supermarkete u prošlosti da zakupljuju reklamne stranice novina, ali je zbog konsolidacije industrije potražnja sada mnogo manje.[11] Dodatno, novine svedoče plelaz tradicionalnih oglašavača na nove medijske platforme. Oglasna kategorija je znatnim delom preneta na sajtove poput Krejgsliste, sajtove za zapošljavanje, i auto sajtove. Nacionalni oglašavači prelaze na mnoge tipove digitalnog sadržaja uključujući vebsajtove, bogate medijske platforme, i mobilne uređaje.

Zadnjih godina su se pojavili reklamni članci. Oni se obično smatraju suprotnošću editorijala, jer za njih treće strane plaćaju proviziju da bi bili uključeni u novine. Reklamni članci ogično oglašavaju nove proizvode i tehnike, kao što je novi dizajn za golf opremu, novi vid laserske hirurgije, ili lekovi protiv gojaznosti. Njihov ton je obično bliži onom u saopštenjima nego objektivnim novinskim člancima. Takvi članci se obično jasno razlikuju od uređivačkog sadržaja, bilo po dizajnu i izgledu stranice ili po natpisima kojima se deklariše da je članak reklama. Međutim, postoji sve veća zabrinutost zbog gubljenja linije razgraničavanja između uređivačkog i oglašivačkog sadržaja.[12]

Žurnalizam[uredi | uredi izvor]

Detaljnije: Novinarstvo
Uredništvo novina „Severni kraj” u Jaroslavlju, Rusija 1900. godine

Novine su inicijalno započele kao žurnali (zapisi o aktuelnim događajima). Stoga se profesija koja se bavi izradom novina nazvana žurnalizam. U eri žutog novinarstva 19. veka, mnoge novine u Sjedinjenim Državama oslanjale su se na senzacionalne priče čija svrha je bila da naljute i uzbude javnost, pre nego da informišu. Uzdržani stil izveštavanja koji se oslanja na proveru činjenica i tačnost je ponovo postao popularan u vreme Drugog svetskog rata. Kritika novinarstva je varirala, a ponekad je bila žestoka. Kredibilitet se dovodio u pitanje zbog anonimnih izvora; grešaka u činjenicama, pravopisu i gramatici; stvarne ili spoznajne pristrasnosti; i skandala usled plagijata i fabrikacija.

U prošlosti, novine su često bile u vlasništvu takozvanih barona štampe, i korištene su za zadobijanje političkog glasa. Nakon 1920. godine većina većih novina postala je deo lanaca kojima upravljaju velike medijske korporacije, kao što su Ganet, Herst korporacija, Koks enterprajs, Landmark medijsko preduzeće, Moris komunikacije, Tribjun kompanija, Holindžer international , Njuz korporejšon, Svift komunikacije, itd. Novine su u modernom svetu igrale važnu ulogu u ostvarivanju slobode izražavanja. Lica koja obaveštavaju o nedozvoljenim aktivnostima, i ona koja „procuruju” priče o korupciji u političkim krugovima često svojevoljno informišu novine pre nego druge komunikacione medijume, oslanjajući se na utisak da su urednici novina spremni da izlože tajne i laži onih koji bi ih radije pritajili. Međutim, bilo je mnogo okolnosti u kojima je politička autonomija novina ograničena. Nedavna istraživanja je ispitivala efekte zatvaranja novina na ponovini izbor ljudi na vlasti, odziv glasača, i troškove kampanja.[13]

Mišljenja drugih pisaca i čitalaca su izražena u novinskim sekcijama op-ed („suprotno uredničkoj stranici”) i pisma uredniku. Neki od načina na koje su novine pokušavale da poboljšaju svoju kredibilnost su: imenovanje ombudsmana, razvoj etičke politike i obuke, primena strože politike ispravljanja, komuniciranje svojih procesa i racionala čitaocima, i traženje od izvora da pregledaju članke nakon objavljivanja.

Uticaj televizije i Interneta[uredi | uredi izvor]

Detaljnije: Budućnost novina
Detaljnije: Onlajn novine
Novinska presa u Limožu, Francuska

Do kasnih 1990-ih, dostupnost vesti putem televizijskih kanala koji emituju 24 sata dnevno, kao i dostupnosti internet novinarstva su već predstavljali stalni izazov poslovnom modelu većine novina u razvijenim zemljama. Preplatnička cirkulacija je opala, dok se prihod od oglašavanja — koji sačinjava najveći deo zarade novina — premeštao iz štampe u nove medije (vebsajtove društvenih medija i veb stranice vesti), što je rezultiralo u opštem smanjenju prihoda i profita štampanih novina. Mnoge novine širom sveta su pokrenule onlajn izdanja tokom 2000-ih, u pokušaju da prate ili ostanu ispred svoje publike. Jedan od velikih izazova je to što su brojni onlajn novinski sajtovi, kao što su Gugl vesti, besplatni. Znatan deo onlajn novinskih sajtova je besplatan, i oslanja se na oglašavanje; drugi sajtovi imaju „platni zid” i zahtevaju plaćenu pretplatu za pun pristup. Za razliku od toga, u nerazvijenim zemljama, jeftinija štampa i distribucija, povećana pismenost, rastuća srednja klasa i drugi faktori više su nego kompenzovali za pojavu elektronskih medija, te zastupljenost novina i dalje raste.[14]

Dana 10. aprila 1995, Američki reporter su postale prve dneve novine bazirane na Internetu, sa svojim sopstvenim plaćenim reporterima širom sveta i potpuno originalnim sadržajem. Glavni i odgovorni urednik i osnivač je Džo Šej. Sajt je u vlasništvu 400 novinara.[15] Budućnost novina u zemljama sa visokim nivoom pristupa Internetu je široko raspravljana, jer se industrija suočila sa porastom cena novina, smanjenjem prodaje reklama, gubitkom znatnog dela oglasnog sadržaja usled pojave Krejgsliste, Ibeja i drugih veb sajtova, i naglim padom cirkulacije. Tokom kasnih 1990-ih brojne novine su bile pred zatvaranjem, stečajom ili ozbiljnim smanjenjem broja zaposlenih - posebno u Sjedinjenim Državama, gde je industrija umanjena za petinu svojih novinara iz 2001. godine.[16] Prihod je strmoglavo opadao dok je konkurencija internetskih medija pritiskala starije izdavače štampanih izdanja.[16]

Debata je postala još urgentnija tokom recesije u periodu 2008-2009. godine, koja je dovela do daljeg sniženja novinskih profita, a jednom eksplozivan porast novinskih veb prihoda je počeo da stagnira, čime je zaustavljeno ono što se industrija nadala da će postati važan izvor prihoda.[17] Pitanje je da li se novinska industrija suočava sa cikličnim korakom (ili padom), ili je nova tehnologija učinila štampane novine zastarelim, barem u njihovom tradicionalnom papirnom formatu. Do 2017. godine, sve veći udeo mladih osoba dobija svoje vesti sa sajtova društvenih medija kao što je Fejsbuk. Tokom 2010-ih, mnoge tradicionalne novine su počele da nude „digitalna izdanja”, koja su dostupačna putem stonih računara, laptopa, i mobilnih uređaja, kao što su tablični računari i pametni telefoni. Onlajn novine mogu da ponude nove oglasne mogućnosti novinskim preduzećima, kao što je oglašavanje putem interneta koje omogućava mnogo preciznije ciljanje oglasa; sa onlajn novinama se na primer mogu različitim čitaocima, kao što su bebi-bumeri i milenijali, poslati različiti oglasi.

Današnje novine[uredi | uredi izvor]

Najpoznatije novine u Srbiji su:

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „''A Daily Miracle: A student guide to journalism and the newspaper business'' (2007)” (PDF). Pristupljeno 21. 5. 2012. 
  2. ^ Plambeck, Joseph (26. 4. 2010). „Newspaper Circulation Falls Nearly 9%”. The New York Times. 
  3. ^ Suzanne Vranica and Jack Marshall, "Plummeting Newspaper Ad Revenue Sparks New Wave of Changes: With global newspaper print advertising on pace for worst decline since recession, publishers cut costs and restructure" Wall Street Journal Oct 20, 2016
  4. ^ „Weber, Johannes: Straßburg 1605: Die Geburt der Zeitung, in: Jahrbuch für Kommunikationsgeschichte, Vol. 7 (2005), S. 3–27” (PDF) (na jeziku: German). Arhivirano iz originala (PDF) na datum 10. 4. 2008. 
  5. ^ „WAN – Newspapers: 400 Years Young!”. Wan-press.org. Arhivirano iz originala na datum 10. 3. 2010. Pristupljeno 21. 2. 2012. 
  6. ^ Weber, Johannes (2006). „Strassburg, 1605: The Origins of the Newspaper in Europe”. German History. 24 (3): 387—412 (387). doi:10.1191/0266355406gh380oa. 
  7. ^ „Novinarstvo i publicistika“, Mihailo Bjelica, Projekat Rastko. Pristupljeno 2. januara 2014.
  8. ^ Mensing, Donica (2007). „Online Revenue Business Model Has Changed Little Since 1996”. Newspaper Research Journal. 
  9. ^ „Reinventing the newspaper”. The Economist. 7. 7. 2011. Pristupljeno 13. 7. 2011. 
  10. ^ „Trends & Numbers”. Newspaper Association of America. 14. 3. 2012. Arhivirano iz originala na datum 18. 9. 2012. Pristupljeno 18. 9. 2012. 
  11. ^ „wallstreetcosmos.com”. wallstreetcosmos.com. Arhivirano iz originala na datum 21. 3. 2008. Pristupljeno 21. 10. 2012. 
  12. ^ Frédéric, Filloux (16. 5. 2011). „Dangerous blend: how lines between editorial and advertising are blurring”. The Guardian. Pristupljeno 5. 10. 2014. 
  13. ^ Federal Reserve Bank of Minneapolis, Do Newspapers Matter?, 2011
  14. ^ N. Ram, Newspaper futures: India and the world, 15 August 2007, The Hindu
  15. ^ J.D. Lasica, "Net Gain", American Journalism Review, Vol. 18, November 1996
  16. ^ a b Saba, Jennifer (16. 3. 2009). „Specifics on Newspapers from 'State of News Media' Report”. Editor & Publisher. Pristupljeno 17. 3. 2009. 
  17. ^ Clifford, Stephanie (12. 10. 2008). „Newspapers' Web Revenue is Stalling”. The New York Times. Pristupljeno 10. 4. 2010. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Novinski arhivi[uredi | uredi izvor]