Novijal

Zastava jezika i pokreta Novijal

Novijal - (novial, skraćeni oblik od Nov IAL (international auxiliari lingue), t. j. novi međunarodni pomoćni jezik) planski jezik sačinio ga je poznati danski lingvista Oto Jespersen (Otto Jespersen) 1928. da bi poslužio kao međunarodni pomoćni jezik. Jespersen je u početku bio esperantista i radio je kao član delegacije za izbor međunarodnog pomoćnog jezika IALA do 1907, kada se pojavio Idoprojekt. Zatim je Jespersen radio u Ido pokretu, dok se ovaj nakon rata nije raspao. Jaspersen je za ovaj fijasko okrivio kvalitet jezičkog projekta „Ido“, i tada pristupa izradi sopstvenog projekta, kanije nazvanog „Novijal“.

Nakon Ido projekta jezički projekt Oksidental (Occidental) zadobija popularnost kod pristalica kao naturalistički jezički projekt. Jezički projekt Jaspersena, po ugledu na Oksidental, težio je prirodnosti ali i jednostavnosti gramatike kao kod esperanta. Ipak on pravi i neke izmene u gramatičkim završecima n. p. r:.

-o imenica, muški rod
-a imenica, ženski rod
-e Imenica, srednji rod
-um imenica (apstraktno)
-i pridev
-u prilog
-im prilog (iz pridevske osnove)

Jespersen upotrebljava završetak -d za is-glagole. On takođe dozvoljava rečce: sal za os glagole, did za is-glagole.

Jespersen je zatim vršio male izmene u jeziku počrv od 1934. ali aktivnost na tom projektu izčezava sa smrću autora 1943. Zatim 1997. grupa entuzijasta pokušava da oživi projekt preko interneta, kada počinju diskusije o promenama u jeziku. Grupa praktikuje ovaj jezik preko Yahoo Groups! (videti niže).

---

Brojevi (1-10): un, du, tri, quar, sink, six, set, ot, nin, dek.

Primeri

Očenaš

Nusen Patro kel es in siele,
mey vun nome bli sanktifika,
mey vun regno veni,
mey vun volio eventa sur tere kom in siele.
Dona a nus disidi li omnidiali pane,
e pardona a nus nusen ofensos
kom anke nus pardona a nusen ofensantes,
e non dukte nus en li tento
ma fika nus liberi fro li malum.

O Zamenhofovim predlozima za izmene 1894

:Novijal:Com es ja mentionat, lo en 1894, quand esperanto esed nur 7 yares oldi, had proposit un serie de ampli reformes; plures de les congruad cun li plu tardi ido: abolitione del supersignisat literes, chanja del stranji "corelatives", plurale en -i insted -oj, li adjective nonchanjat. Ma lo haved samitem altri min bonim trameditati propositiones, e li accepta del rationalis fid desfacilisat per ke on non votad pri chaki detale isolat, ma nur blokim. Li resulte esed 157 votes por li nonchanjat lingue contre 93 por li chanjas da Zamenhof (ultre dises venid 11 e 3 por medi- propositiones). Zamenhof enuntiad tand tre prudentim ke un grupe tant micri non poved fixisa li lingue por eterni tempes.

Prevod: Kao što smo naglasili tokom 1894, kada je esperanto bio 7 godina star predlagali su mnoštvo širokozahvatnih reformi; najvećim delom prihvaćene kod projekta Ido: izbacivanje kapičastih slova, izmena „neobičnih“ korelativa, Množina na “i” umesto “oj”, zamenice nepromenljive. Ali se pritom pojavili i manje dobri predlozi, i prihvatanje racionaliziranja je zaustavljeno. Rezultat je bio 157 glasova protiv promena nasuprot 93 za promene date od Zamenhofa (takođe je bilo 11 nevažećih i 3 za srednja rešenja). Zamenhov je pritom rezignirano kazao da tako mala grupica ne može determinisati i fiksirati ovaj jezik zauvek.

• An International Language Otto Jespersen (1928)
• Novial Lexike Otto Jespersen (1930)
• Novial Wiki Book
• Novial Discussion Group Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. jun 2006): Novial discussion group at Yahoo!