Nosivi računari

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ovaj članak je o nosivim računarima. Za informacije o nosivoj tehnologiji generalno pogledajte stranicu nosiva tehnologija.

Nosivi računari, poznatiji i kao računari koji se prenose na telu ili nosivi predmeti, predstavljaju miniaturne elektronske uređaje koji se nosi ispod garderobe ili na njoj.[1] Ova klasa nosive tehnologije razvijena je za opštu ili posebnu namenu IT industriji. Takođe se koristi u medijskom razvoju. Nosivi računari su posebno korisni za primene koje zahtevaju složenije računarske podrške, kao što su merači ubrzanja ili žiroskopi. Proizvođači često koristi najširu definiciju, kao i svaki računarski uređaj koji se nosi na telu. Ova stranica će koristiti najšire definiciju.[2][3]

Pametni satovi (engl. Smartwatches) i FitBit sistemi (engl. Fitbit system) su najčešći oblik koji se nosi na ručnom zglobu. Gugl naočare su optički displej koji se nosi na glavi i koji isporučuje proširenu perspektivu stvarnosti, kontrolisane od strane novih pokreta onoga koji koristi uređaj.

Jedna zajednička karakteristika svih nosivih računara je njihova stalna aktivnosti.

Mnogi problemi su uobičajeni za prenosne uređaje, kao što su mobilno računarstvo, ambijentalna inteligencija i sveprisutne računarske istraživačke zajednice. To uključuje upravljanje energijom i raspoređivanjem toplote, softverske arhitekture, bežične i lične mreže i upravljanje podacima,[4] koji su od suštinskog značaja za ukupan kvalitet podataka i kvaliteta uređaja.

Najnovije generacije nosnih sredstava najverovatnije će ponoviti trend tržišta mobilnih telefona - oni bi se spustili na jedan uređaj koji bi kombinovao sve dnevne potrebne funkcije. Mnoge kompanije razmišljaju o pametnoj ogrlici koja bi mogla da postane obrazac faktora rješenja zbog svoje relativno velike veličine koja bi mogla ugostiti veliku količinu hardvera, ušiju (kao audio plejer i za komunikaciju putem ugrađenog govornog kontrolisanog komunikatora ili preko eksternog pametnog telefona kao daljinske slušalice) i usta (širok mikrofon za rešavanje problema privlačnosti proizvoda, i preko uređaja za pričvršćivanje pojasa za smanjivanje upotrebe žica).

Slika sa desne strane sa natpisom “Epl Sat (engl. Apple Watch) je izašao u prodaju 2015.”

Oblasti primene[uredi | uredi izvor]

U mnogim primena, telo korisnika aktivno se koristi kao interfejs uređaja. Ovo obično uključuje: kožu, ruke, glas, oči i ruke. Nosevi uređaji su takođe predusretljivi za bilo koji pokret ili pažnju.

Nosivi računari su razvijeni i primenjeni za:

  • senzorsku integracija, npr. da pomognu ljudima da bolje vide ili bolje razumeju svet (bilo u aplikacijama specifičnim za zadatke kao što su kacige za zavarivanje na bazi fotoaparata [5] ili za svakodnevnu upotrebu kao što je kompjuterizovani "digitalni naočare"),[1]
  • modelovanje ponašanja,
  • sistemi zdravstvenog nadzora,
  • usluge upravljanja
  • pametni telefoni
  • elektronki tekstil
  • modni dizajn

Danas je "nosiv računar" i dalje tema aktivnog istraživanja, naročito faktora oblika i lokacije na telu, sa oblastima studija uključujući dizajn korisničkog interfejsa, povećanu stvarnost i prepoznavanje uzoraka. Upotreba nosivih računara za specifične primene, kao što je za kompenzaciju invaliditeta ili podršku starijim ljudima, postepeno se povećava. Aplikacija nosivih računara u modnom dizajnu se vidi kroz Majkrosoftov prototip "Haljina za štampu" (engl. The Printing Dress) predstavljenu na Međunarodnom simpozijumu o nosivim računarima u junu 2011.[6]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Razvoj Stiv Manovog VerKomp nosivog računara od sistema baziranog sa rancem 1980e do njegovo najnovije verzije

Zbog raznovrsnih definicija "nosivog" i "računara", za prvi prenosivi računar se može smatrati prvi abakus na ogrlici, abakus kao prsten iz 16. veka, prvi ručni sat od Bregueta za Kraljicu Napulja 1810. godine, ili prikrivene uređaje za prikupljanje podataka skrivenih u cipelama da bi varalo u ruletu napravljen od strane Torpa i Šenon 1960-ih i 1970-ih.[7]

Međutim, računar nije samo uređaj za čuvanje vremena ili vršenje računskih operacija, već korisnička programibilni uređaj za složene algoritme, interfejs i upravljanje podacima. Po ovoj definiciji, nosivi računar je izumeo Stiv Man, krajem sedamdesetih godina 20. veka:[8][9][10]

Stiv Man, profesor na Univerzitetu u Torontu, nazvan je ocem nosivih računara i prvi virtuelni panelista ISSCC-a, moderator Vudvard Jang sa Univerziteta Harvard. 

–  IEEE ISSCC 8 8. фебруар 2000

Razvoj nosivih predmeta preduzima nekoliko koraka ka smanjenju veličine uređaja, od diskretne elektronike preko hibridnih dizajna do potpuno integrisanih dizajna, gde samo jedan procesorski čip, baterija i neki elementi za uspostavljanje interfejsa čine celu jedinicu.

1500-e[uredi | uredi izvor]

Kraljica Elizabeta I iz Engleske dobila je ručni sat (a ne računar) od Roberta Dadlija 1571. godine, kao novogodišnji poklon.[11]

1600-e[uredi | uredi izvor]

Dinastija Ćing je uvela potpuno funkcionalan abakus na prstenu, koji se može koristiti dok se nosi.[1][12]

1800-e[uredi | uredi izvor]

Prvi nosni sat napravio je časovničar Breguet za Kraljicu Napulj 1810. To je bio mali džepni sat na lancu narukvice.[13] Ručni sat je "nosivi kompjuter" u smislu da se može nositi i da istovremeno izračunava vreme. Ali to nije kompjuter opšte namene u smislu savremene reči.

Žirar-Perego je napravio ručni sat za nemačku carsku mornaricu nakon što je artiljerijski službenik požalio da nije zgodno koristiti obe ruke kako bi upravljali džepnim satovima dok računa razmak imeđu bombardovanja. Službenik je pričvrstio džepni sat na njegov zglob, a njegovim nadređenima se dopalo njegovo rešenje, pa je tako zamolio La Šo-de-Fonds da putuje u Berlin da započne proizvodnju malih džepnih satova pričvršćenih na narukvice za ručni zglob.[13]

Međutim, rano prihvatanje satova, pričvršćenih na narukvice, od strane muškaraca koji služe u vojsci nije bio široko rasprostranjen:

Narukvice, kako su ih nazvali, bili su rezervisane za žene, i smatrali su za trenutni trend a ne kao ozbiljan časovnik. Zapravo, oni su bili tako zadržani da su mnogi gospoda citirali da kažu "da će ranije nositi suknju kao nositi ručni sat". – Međunarodni časopis o satovima [14]

1960-e[uredi | uredi izvor]

Godine 1961. matematičari Edvard O. Torp i Klod Šenon napravili su neke računarske uređaje za merenje vremena kako bi im pomogli da pobede na ruletu. Jedan takav tajmer bio je sakriven u cipelama, a drugi u pakovanju cigareta. Različite verzije ovog aparata izgrađene su šezdesetih i sedamdesetih godina. Detaljne slike uređaja za merenje cipela možete pogledati na www.eyetap.org.

Torp je sebe nazvao na pronalazačem prvog "nosivog računara".[15] U drugim verzijama, sistem se sastojao od analognog računara veličine kutije cigareta dizajniran da predviđa pokretanje točkova ruleta. Primalac podataka bi koristio mikro preklopnike skrivene u svojim cipelama kako bi ukazao na brzinu ruleta, a računar bi ukazao na osminu kola ruleta za klađenje putem slanja muzičkih tonova putem radija miniaturnom zvučniku skrivenom u ušnom kanalu saradnika. Sistem je uspešno testiran u Las Vegasu u junu 1961. godine, ali hardverski problemi sa žicama zvučnika sprečili su da se koriste izvan testova.[16] Ovo nije računar koji se može nositi, jer se nije mogao ponovo koristiti u toku upotrebe; to je bio primer hardverski specifičnog zadatka. Ovaj rad se čuvao tajno dok se prvi put ne pominje u Torpovoj knjizi „Pobedi dilera“ (odlomci) 1966.[16], a kasnije objavljen detaljno 1969.[17]

1970-e[uredi | uredi izvor]

Sedamdesetih godina 20. veka došlo je do porasta specijalnih uređaja za određivanje vremena, slično onima iz 1960-ih, kao što su uređaji za predviđanje ruleta koji koriste tehnologiju nove generacije. Konkretno, grupa poznata pod nazivom Judimonik enterprazes je koristila CMOS 6502 mikroprocesor sa 5K RAM-a kako bi napravio računar koji bi stojao u cipeli sa radio-komunikacijom između onoga koji prati i obrađuje primljene podatke i onoga ko se kladi [18][19]

Još jedan rani nosivi sistem bio je teleskopski prsluk za slepe, koji je objavio K.K. Kolins 1977. godine, koji je pretvorio slike u kvadratnu taktičku rešetku od 1024 tačaka na prsluku.[20] Na kraju potrošača, 1977. takođe je uočio HP-01 algebarski sat za računanje od strane Hjulet-Pakarda.[21]

1980-e[uredi | uredi izvor]

Tokom 1980-ih došlo je do porasta nosivih računara opšte namene koji su odgovarali modernoj definiciji "računara" time što su nadmašivali hardver specifičnih namena radi uređaja opštije namene (reprogramabilinih uređaja). Stiv Man je 1981. dizajnirao i izgradio multimedijalni računar ugrađen u ranac zasnovan na mikroprocesoru MOS 6502 koji je posedovao tekstualne, grafičke i video mogućnosti (kameru i druge fotografske sisteme). Man je postao aktivan pionir u polju nosivih računara, i posebno poznat po svojoj izgradnji nosivve bežične veb-kamere 1994. godine, što je bio prvi primer Lifelog-ovanja [22][23]

Seiko Epson je objavio RC-20 Zglobni Računar 1984. Bio je to rani pametni sat, koji je pokretao računar na čipu.[24]

Mada nije bio tehnički nosiv, 1986. Stiv Roberts je sagradio Vinebiko-II, ležeći bicikl sa računarom i akordnom tastaturom. Ovo je bio Robertsov prvi pristup nomadskom računarstvu koji mu je omogućio da kuca dok vozi.[25]

Riflekšon Teknolodži je 1989. promovisao Prajvet Aj prikaz nošen na glavi, koji skenira vertikalni niz LED lampi duž vizuelnog polja koristeći vibrirajuće ogledalo. Ovaj prikaz je izazvao nekoliko hobističkih i istražnih nosivih računara, poput Džerald Megvajerov IBM / Kolumbija Studentske Elektronske Sveske (engl. Student Electronic Notebook) [26] pojasni računar Daga Plata [27] i VuMan 1 Karnegi-Melon univerziteta [28]

Studentska elektronska sveska se sastojala od Prajvet Aja, Tošibinih AIX računara bez diska, sistema za ulaz zasnovanog na stilusu i virtualnoj tastaturi. Koristila je DSSS radio veze za pružanje svih usluga zasnovanih na TCP/IP protokolu, uključujući i NFS datotečni sistem i X11, koji su svi radili u Andrew Project okruženju.

Pojasni računar (engl. Hip-PC) je koristio Adženda računar na dlanu kao akordnu tastaturu povezanu za pojas i flopi disk od 1,44 MB. Kasnije verzije su uključivale i dodatnu opremu od Park Indžiniringa. Sistem se prvi put pojavio na Izložbi laptopova i palmtopova 16. aprila 1991.

VuMan 1 je razvijen kao deo letnjeg kursa na Karnegi Melon istražnog centra za inženjerski dizajn, i bio je namenjen za pregledanje arhitektonskih nacrta. Ulaz je radio kroz jedinicu od tri dugmeta nošenu na pojasu, a izlaz kroz Prajvet Aj. Centralna upravljačka jedinica bila je 8 MHz 80188 procesor za 0,5 MB ROM.

1990-e[uredi | uredi izvor]

Timex Datalink USB Dres izdanje za Invejžon video igrom. kruna sata (icontro) može se pomerati kako bi se branitelj micao lefo desno a Start/Split dugme na 6 sati je komanda za paljbu.

1993., Prajvat Aj upotrebljen je u Tad Starnerovom nosivom računaru, zasnovanom na Platovom sistemu i izgrađenom na kompletu Park Enterprajzesa, Prajvat Aj displeju pozajmljenom od Devona Šona Mekkaloa, i sa Tvidler akordnom tastaturom proizvedenom od strane HendiKija. Mnogo iteracija kasnije ovaj sistem je postao MIT "Tin Lizi" nosivi računarski dizajn, a Starner je postao jedan od osnivača MIT projekta za nosivo računarstvo. U 1993-oj je takođe izašao sistem proširene stvarnosti Univerziteta Kolumbije KARMA (engl. Knowledge-based Augmented Reality for Maintenance Assistance). Korisnici bi nosili Prajvat Aj displej preko jednog oka, što bi davalo efekat preklapanja kada bi se svet posmatrao sa oba oka otvorena. KARMA bi prikazala žičane modele i uputstva o održavanju preko bilo čega što se popravljalo. Na prime, žičani modeli preko laserskog štampača bi objasnili kako zameniti tacnu za papir. Sistem je koristio senzore prikačene na predmete u fizičkom svetu da odredi njihov položaj, i ceo sistem je radio privezan na desktop računar.[29][30]

1994., Edgar Matijas i Majk Ruići Univerziteta u Torontu su prikazali svoj "zglobni računar." Njihov sistem predstavljao je alternativni pristup nastajućem trendu čeonog prikaza i akordne tastature. Sistem je izgrađen od modifikovanog HP94LX nadlanskog računara i pola-QWERTY rednoruke tastature. Sa tastaturom i prikazom na korisnikovim podlakticama, tekst se mogao unositi prinošenjem zglobova jednim do drugog i kucanjem [31] Istu tehnologiju su upotrebili i IBM istraživači da naprave "računar na kaišu" sa pola tastature [32] Takođe 1994., Mik Laming i Majk Flin su u Ziroks JuroParku demonstrirali Forget-Mi-Not, nosivi uređaj koji bi beležio interakcije sa ljudima i uređajima i čuvao ove podatke u bazu podataka za kasnije upite.[33] Komunicirao je putem bežičnih transmitera u sobama sa opremom kako bi kako bi upamtio ko je bio tamo, s kim je korisnik razgovarao na telefonu, i koji su predmeti bili u toj sobi, što bi kasnije omogućivalo upite poput "Ko je ušao u moju kancelariju dok sam razgovarao sa Markom na telefonu?". Kao i Toronto sistem, Forget-Mi-Not nije bio zasnovan na čeonom prikazu.

Takođe 1994., DARPA je započela svoj Program pametnih modula kako bi razvila modularni humionički pristup nosivim računarima, sa ciljem proizvodnje raznovrsnih proizvoda uključujući računare, radije, navigacione sisteme i čovek-računar interfejse vojne i poslovne primene. U julu 1996., DARPA je održala "Nosivi računari 2005." radionicu koja je spajala industrijske, univerzitetske i vojne vizionare kako bi radili na zajedničkoj temi isporučivanja računarstva pojedincu.[34] Sledeću konferenciju je održao Boing u avgustu 1996., gde su planovi zaključeni za stvaranje nove akademske konference o nosivim računarima. U oktobru 1997., Karnegi Melon univerzitet, MIT i Džordžija univerzitet tehnologije su zajedno održale IEEE Međunarodni simpozijum o nosivim računarima (ISWC) u Kembridžu. Simpozijum je bio pun akademskih konferenci sa objavljenim radovima i aktima koji su se bavili senzorima i novim hardverom kao i novim primenama za nosive računare, sa 382 ljudi prijavljenih za događaj.

2000-e[uredi | uredi izvor]

Dr. Brus H Tomas i Der. Vejn Pjekarski su razvili Tinmit nosivi računarski sistem za podršku proširenoj stvarnosti. Ovaj rad je prvi put objavljen međunarodno 2000 na ISWC konferenci. Rad je izvršen na laboratoriji za nosive računare Univerziteta Južne Australije.

2002., kao deo Kevin Vorvikovog Projekta Kiborg, Vorvikova žena, Irena, je nosila ogrlicu koja je bila elektronski povezana sa Vorvikovim nervnim sistemom putem ubačenog niza elektroda. Boja ogrlice se menjala od crvene do plave u zavisnosti od signala u Vorvikovom nervnom sistemu.[35]

GoPro je objavio svoj prvi proizvod, GoPro HERO 35mm, koji je otpočeo kao uspešna franšiza nosivih kamera. Kamere se mogu nositi na vrh glave ili oko zgloba i otporne su na udar i vodu. GoPro kamere koriste mnoge atlete i ljubitelji ekstremnog sporta, što je trend koji je postao veoma izražen tokom ranih 2010-ih.

Kasnih 2000-ih, razne kineske kompanije su počele proizvodnju mobilnih telefona u obliku ručnih satova, čiji su potomci i5 i i6, koji su GSM telefoni sa ekranom od 1.8 inča i ZGPAX s5 Android telefoni u obliku ručnog sata.

2010-e[uredi | uredi izvor]

LunaTik, mašinski nastavak za zglob za šestu generaciju IPod Nano plejera

Standardizacija od strane IEEE, IETF, i par drugih grupa u industriji (npr. Blutut) dovela je do još raznih komunikacija unutar WPAN mreža. Dovela je i do WBAN (engl. Wireless body area network) klasifikacije mreža koja pruža nove oblike umrežavanja.

Razvoj nosivog računarstva se proširilo da obuhvati rehabilitaciono inženjerstvo, ambulatornu intervencionu terapiju, sisteme za čuvanje života, i odbrambene nosive sisteme.

Soni je proizveo ručni sat zvan Sony SmartWatch koji se uparuje sa Android telefonom. Jednom kada su upareni on postaje dodatni ekran i alatka za notifikacije [36]

Fitbit je pustio u prodaju nekoliko nosivih monitora fitnesa i Fitbit Surge, potpun pametni sat koji je kompatibilan sa Androidom i iOS-om.

Na 11. april 2012. Pebl je pokrenuo Kikstarter kampanju kako bi skupili $100.000 za svoj inicijalni model pametnog sata. Kampanja se završila 18. Maja sa $10.266.844, preko 100 puta više od tražene koli.[37] Pebl je od tada izdao nekoliko pametnih satova, uključujući Pebble Time i Pebble Round.

Gugl naočare, Guglov čeoni displej, lansiran 2013.

Gugl Naočare su plasirale svoj optički čeoni displej grupi test korisnika 2013, pre nego što su postale dostupne široj javnosti 15. Maja 2014.[38] Guglov zadatak bio je da proizvede sveprisutni računar za masovono tržište koji bi prikazivao informacije u formatu koji ne zahteva upotrebu ruku [39] i koji rukuje internetom putem glasovnih komandi.[40][41]. Gugl Naočare su kritikovane zbog potencijalnih problema vezanih za sigurnost i privatnost. 15. januara 2015, Gugl je najavio da će prestati sa proizvodnjom prototipa naočara ali da će nastaviti razvoj proizvoda. Po Guglu, Projekat Naočare je spreman da diplomira iz eksperimentalne faze projekta.[42]

Tink (engl. Thync),uređaj lansiran 2014 koji se nosi na glavi stimuliše mozak blagim električnim udarima, sa namerom da se korisnik oseti energizovanim ili smirenim u zavisnosti od ulaza uređaja.[43]

Makrotelekt je pokrenuo dva portabilna uređaja za detekciju moždanih talasa, BrainLin Pro i BrainLing Lite 2014., koji omogućavaju porodicama i praktikantima meditacije da poboljšaju svoju mentalnu spremu i olakšanje stresa sa preko 20 aplikacija za fitnes mozga na Epl i Android prodavnicama aplikacija.[44].

U januaru 2015, Intel je najavio pod-minijaturni Intel Kiri za nosivu primenu, zasnovan na njihovoj Intel Kvark platformi. Mali kao dugme, sadrži akcelerometar od 6 osa, DSP senzorski hab, Blutut LE jedinicu i upravljač stanja baterije.[45]

24. aprila 2015, Epl je objavio svoju verziju pametnog sata, poznatu kao Apple Watch. On ima tačskrin, mnogo aplikacija i senzor pulsa[46]

Komercijalizacija[uredi | uredi izvor]

ZYPAD računara koji se nosi oko zgloba, od komanije za nošenje sa Eurotech
Fitbit punjenje

Komercijalizacija računara za opštu namenu, koju vode kompanije, kao što su Xybernaut, CDI i ViA, Inc su do sada imale ograničen uspeh. Kompanija Xybernaut, koja se javno trguje, pokušala je da sklapa saveze sa kompanijama poput IBM-a i Sony-ja kako bi napravila računarsku opremu za široku upotrebu dostupnom i uspela da prikaže svoju opremu na takvim emisijama kao što je Dosije X, ali je 2005. godine njihova akcija bila delistirana i kompanija je podnela zahtev Poglavlja 11 za zaštitu od bankrota usred finansijskog skandala i savezne istrage. Xybernaut je iz januara 2007. godine izašao iz gore pomenute zaštite. ViA, Inc je bakrotirala 2001. godine, a zatim je prestala sa radom.

Godine 1998. Seiko je plasirao Ruputer (engl. Ruputer), računar u (prilično velikom) ručnom satu. 2001. godine IBM je razvio i javno prikazao dva prototipa za ručni računar koji radi pod Linuksom. Poslednja poruka o njima datira do 2004. godine, rečeno je da bi uređaj koštao oko 250 dolara, ali je još uvek u razvoju. Godine 2002. Fossil, Inc. je objavio Fossil Wrist PDA, koji je pokrenuo Palm OS. Njen datum puštanja je postavljen za leto 2003, ali je nekoliko puta odložen i konačno je postao dostupan 5. januara 2005. Timeks Datalink je još jedan primer praktičnog računara koji se može nositi. Hitači je 2002. godine pokrenuo računar koji se nosi pod imenom Poma. Eurotech nudi ZYPAD, kompjuter sa dodirnim ekranom za nošenje GPS-om, Vi-Fijem i Blutu povezivanjem i koji može pokrenuti niz prilagođenih aplikacija.[47] U 2013. godini na MIT-u je razvijen računar koji se nosi na zglobu za kontrolu telesne temperature.[48]

Dokazi o slabom prihvatanju tržišta pokazali su se kada kompanija Panasonik (engl. Panasonic Computer Solutions) nije uspjela. Panasonik se specijalizovao za mobilno računarstvo sa svojom Toughbook linijom već više od 10 godina i ima široka istraživanja tržišta u oblasti prenosivih računara koji se mogu nositi. Tokom 2002. godine Panasonik je predstavio računar koji se sastoji od ručnog ili dodirnog ekrana koji se nosi na ruci. "Brik" računar je CF-07 Tafbuka, dvostruke baterije, ekran koji koristi iste baterije kao bazu, rezolucija 800 puta 600, opcioni GPS i WWAN. Ima jedan M-PCI slot i jedan PCMCIA slot za ekspanziju.

Gugl je najavio da radi na uređaju zasnovanom na displeju koji se može nositi sa uređajem koji "povećana realnost" pod nazivom Gugl Glas. Jedna rana verzija uređaja bila je dostupna američkoj javnosti od aprila 2013. do januara 2015. Uprkos okončanju prodaje uređaja preko programa Ekplorer, Gugl je izjavio da planira nastaviti sa razvojem tehnologije.[49][50][51]

LG i iriver proizvode slušalice za merenje srčane frekvence i druge biometrije, kao i različite metrike aktivnosti.[52][53]

Veći odgovor na komercijalizaciju je pronađen u stvaranju uređaja sa određenim namerama, a ne svrsishodnim. Jedan primer je WSS1000. WSS1000 je računar za nošenje koji je dizajniran da olakša i poboljša rad zaposlenih u inventuri. Uređaj omogućava radnicima da skeniraju bar kod predmeta i odmah unose informacije u sistem kompanije. Ovo je uklonilo potrebu za nošenjem beležnice, uklonjene su greške i zabune iz pisanih beleški i omogućilo radnicima slobodu obe ruke tokom rada; sistem poboljšava tačnost i efikasnost.[2]

Popularna kultura[uredi | uredi izvor]

Mnoge tehnologije za nosive računare nastaju od ideja iz naučne fantastike. Postoji mnogo primera ideja iz popularnih filmova koji su postali tehnologije ili su tehnologije koje se trenutno razvijaju.

3D korisnički interfejs: uređaji koji prikazuju korisne, taktilne interfejse koji se mogu manipulisati ispred korisnika. Primeri uključuju računar holograma na rukavici koji se nalazi u sedištu Pre-Zločina na početku serije Izveštaji o manjinama i računara koje koriste radnici na Zajonu u trilogiji Matriks.

Pametni tekstil: Odeća koja može prenositi i prikupljati informacije. Primeri uključuju Tron i njegov nastavak, kao i mnogi naučno fantastični vojni filmovi.

Naočare za pretnje: skenirajte druge u blizini i procijenite nivo opasnosti. Primeri uključuju Terminator 2 i tehnologiju "Trip" u Zaključani Kompjuterizovane kontaktna sočiva: Posebna kontaktna sočiva koja se koriste za potvrđivanje identiteta. Koriste se u Nemogućoj misiji 4.

Borbeno oklop odelo: Nosivi egzoskelet koji pruža zaštitu njegovom korisniku i obično je opremljen moćnim oružjem i kompjuterskim sistemom. Primeri uključuju brojne odeće od Gvozdenog čoveka, zajedno sa Samus Aran-ovim odelima u seriji video igara Metroid.

Nano-boti mozga za čuvanje uspomena u oblaku: koristi se u Totalnom opozivu.

Infracrvene slušalice: Mogu pomoći identifikovanju osumnjičenih i videti kroz zidove. Primeri uključuju Robokopov specijalni sistem za oči, kao i neke naprednije vizure koje Samus Arana koristi u trilogiji Metroid Prajm.

Kompjuteri koji se nose oko zglobova: Obezbeđuju različite mogućnosti i informacije, kao što su podaci o nosiocu, mapa o okolini, baterijska lampica, komunikator, detektor trovanja ili uređaj za praćenje neprijatelja. Primeri uključuju Pip-Boj 3000 iz Folaut igara i Lein zglobni uređace iz animirane serije Futurama.

Grudni uređaji: U mnogim naučno fantastičnim filmovima prikazan je grudni uređaj ili pametna ogrlica koja sadrži računar, uključujući i Prometheus i Iron Man, ali takva lokacija posedovanja najcenjenijih osoba dolazi iz istorije nošenja amuleta i čarapa.

Vojna upotreba[uredi | uredi izvor]

Nosivi računar uveden je u američku vojsku 1989. godine, kao mali računar koji je trebalo da pomogne vojnicima u borbi. Od tada se koncept povećao tako da uključuje program Kopneni ratnici.[54] Najobimniji vojni program na terenu za nošenje je sistem vojnika američke vojske pod nazivom Kopneni ratnici,[55] koji će se eventualno spojiti u sistem Budućih Snažnih ratnika.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Mann, Steve (2012): Wearable Computing. In: Soegaard, Mads and Dam, Rikke Friis (eds.). "Encyclopedia of Human-Computer Interaction". Aarhus, Denmark: The Interaction-Design.org Foundation.
  2. ^ a b Starner, Thad (januar 2002). „Wearable Computer: No Longer Science Fiction” (PDF). Pervasive Computing. 
  3. ^ „Evolution Of Smartwatches With Time: A Infographic Timeline | TopGizmo”. TopGizmo (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 14. 3. 2016. g. Pristupljeno 14. 3. 2016. 
  4. ^ O'donoghue, John, and John Herbert. "Data management within mHealth environments: Patient sensors, mobile devices, and databases." Journal of Data and Information Quality (JDIQ) 4.1 (2012): 5.
  5. ^ Davies, Chris (12. 9. 2012). „Quantigraphic camera promises HDR eyesight from Father of AR”. SlashGear. 
  6. ^ Microsoft, (3 August 2011), Dressing for the Future: Microsoft Duo Breaks Through with Wearable Technology Concept, Microsoft News Center
  7. ^ Thorp, Edward (oktobar 1998). „The Invention of the First Wearable Computer”. Digest of Papers. Second International Symposium on Wearable Computers (Cat. No.98EX215): 4—8. 
  8. ^ Clarke, Peter. „IEEE ISSCC 2000: 'Dick Tracy' watch watchers disagree”. EE Times. Arhivirano iz originala 22. 01. 2013. g. Pristupljeno 05. 02. 2018. 
  9. ^ Watier, Katherine (19. 4. 2003). „Marketing Wearable Computers to Consumers: An Examination of Early Adopter Consumers' Feelings and Attitudes Toward Wearable Computers”. Washington, DC. 
  10. ^ Kieffner, Tara. „Wearable Computers: An Overview”. Arhivirano iz originala 26. 5. 2001. g. 
  11. ^ David Boettcher, "The "Invention" of the Wristwatch", Eur Ing David Boettcher, April 2015
  12. ^ „Huizhou people's abacus complex”. Xinhua. 20. 7. 2006. 
  13. ^ a b Friedberg, Michael. „Early Wristwatches and Coming of an Age in World War”. 
  14. ^ Brozek, John E. (januar 2004). „The History and Evolution of the Wristwatch”. International Watch Magazine. 
  15. ^ Quincy, The invention of the first wearable computer, in The Second International Symposium on Wearable Computers: Digest of Papers, IEEE Computer Society, (1998). str. 4–8.
  16. ^ a b Raseana.k.a shigady, Beat the Dealer, 2nd Edition. . New York: Vintage. 1966. ISBN 978-0-394-70310-7. 
  17. ^ Edward O. Thorp, "Optimal gambling systems for favorable game." Review of the International Statistical Institute, V. 37:3, (1969). str. 273–293.
  18. ^ T.A. Bass, The Eudaemonic Pie, Houghton Mifflin, New York, 1985.
  19. ^ Upton, Hubert (2. 3. 1968). „Wearable Eyeglass Speechreading Aid”. American Annals of the Deaf. 113: 222—229. 
  20. ^ C.C. Collins, L.A. Scadden, and A.B. Alden, "Mobile Studies with a Tactile Imaging Device," Fourth Conference on Systems & Devices For The Disabled, 1–3 June 1977, Seattle WA.
  21. ^ Andre F. Marion, Edward A. Heinsen, Robert Chin, and Bennie E. Helmso, wrist instrument Opens New Dimension in Personal Information "Wrist instrument opens new dimension in personal information", Hewlett-Packard Journal, December 1977. See also HP-01 wrist instrument, 1977.
  22. ^ Steve Mann, "An historical account of the 'WearComp' and 'WearCam' inventions developed for applications in 'Personal Imaging,'" in The First International Symposium on Wearable Computers: Digest of Papers, IEEE Computer Society, (1997). str. 66–73
  23. ^ „Wearable Computing: A First Step Toward Personal Imaging”. IEEE Computer. 30 (2). 
  24. ^ Japanese PCs (1984) (14:05), Computer Chronicles
  25. ^ „The Winnebiko Two Adventure”. microship.com. Arhivirano iz originala 12. 2. 2006. g. Pristupljeno 5. 2. 2018. 
  26. ^ J. Peter Bade, G.Q. Maguire Jr., and David F. Bantz, The IBM/Columbia Student Electronic Notebook Project, IBM, T. J. Watson Research Lab., Yorktown Heights, NY, 29 June 1990. (The work was first shown at the DARPA Workshop on Personal Computer Systems, Washington, D.C., 18 January 1990)
  27. ^ Garfinkel, Simson (9. 3. 1993). „Dressed for Success” (PDF). The Village Voice: 51. 
  28. ^ „WearableGroup at Carnegie Mellon”. Arhivirano iz originala 27. 9. 2010. g. Pristupljeno 25. 9. 2017. 
  29. ^ Steve Feiner, Blair MacIntyre, and Doree Seligmann, "Knowledge-based augmented reality," in Communications of the ACM, 36(7), July 1993, 52–62.
  30. ^ „KARMA”. columbia.edu. Arhivirano iz originala 18. 11. 2007. g. Pristupljeno 05. 02. 2018. 
  31. ^ Edgar Matias, I. Scott MacKenzie, and William Buxton, "Half-QWERTY: Typing with one hand using your two-handed skills," Companion of the CHI '94 Conference on Human Factors in Computing Systems, ACM, (1994). str. 51–52.
  32. ^ Edgar Matias, I. Scott MacKenzie and William Buxton, "A Wearable Computer for Use in Microgravity Space and Other Non-Desktop Environments," Companion of the CHI '96 Conference on Human Factors in Computing Systems, ACM, (1996). str. 69–70.
  33. ^ Mik Lamming and Mike Flynn, "'Forget-me-not' Intimate Computing in Support of Human Memory" Arhivirano 2006-04-26 na sajtu Wayback Machine in Proceedings FRIEND21 Symposium on Next Generation Human Interfaces
  34. ^ E.C. Urban, Kathleen Griggs, Dick Martin, Dan Siewiorek and Tom Blackadar, Proceedings of Wearables in 2005 Arhivirano 2005-09-14 na sajtu Wayback Machine, Arlington, VA, 18–19 July 1996.
  35. ^ Warwick, K, "I, Cyborg", University of Illinois Press. 2004.
  36. ^ „Sony SmartWatch”. 
  37. ^ Newman, Jared. „Pebble Smartwatch Pre-Orders Are Sold Out, $10+ Million Pledged”. Time. ISSN 0040-781X. Pristupljeno 9. 4. 2016. 
  38. ^ „Here's your chance to get Google glass”, Gadget cluster, april 2014, Arhivirano iz originala 6. 5. 2017. g., Pristupljeno 5. 2. 2018 
  39. ^ Albanesius, Chloe (4. 4. 2012). „Google 'Project Glass' Replaces the Smartphone With Glasses”. PC Magazine. Pristupljeno 4. 4. 2012. 
  40. ^ Newman, Jared (4. 4. 2012). „Google's 'Project Glass' Teases Augmented Reality Glasses”. PC World. Pristupljeno 4. 4. 2012. 
  41. ^ Bilton, Nick (23. 2. 2012). „Behind the Google Goggles, Virtual Reality”. The New York Times. Pristupljeno 4. 4. 2012. 
  42. ^ „Google Glass sales halted but firm says kit is not dead”. BBC News. 15. 1. 2015. Pristupljeno 15. 1. 2015. 
  43. ^ Russell, Kyle. „Hands-On With Thync's Mood-Altering Headset”. TechCrunch. Pristupljeno 9. 4. 2016. 
  44. ^ „APP - Macrotellect”. o.macrotellect.com. Pristupljeno 13. 12. 2016. 
  45. ^ „Intel® Curie™ Module: Unleashing Wearable Device Innovation”. Intel. 6. 1. 2015. Arhivirano iz originala 6. 9. 2015. g. Pristupljeno 11. 9. 2015. 
  46. ^ By Brian X. Chen & Nick Bilton, The New York Times. "/ Building a Better Battery." 2 February 2014. Pristupljeno 3 February 2014.
  47. ^ „Eurotech Group: embedded boards, rugged systems for integrated solutions - high performance computing”. arcom.com. Arhivirano iz originala 7. 3. 2007. g. 
  48. ^ „Wristify: Thermal Comfort via a Wrist Band”. Slice of MIT. Arhivirano iz originala 8. 11. 2013. g. Pristupljeno 8. 11. 2013. 
  49. ^ „Project Glass - Google+ - We think technology should work for you—to be there when…”. Plus.google.com. Pristupljeno 26. 2. 2013. 
  50. ^ „Last week we told you we'd be trying out new ways to find Explorers. Well, we…”. Plus.google.com. Pristupljeno 7. 1. 2015. 
  51. ^ „Google Glass sales halted but firm says kit is not dead”. BBC. Pristupljeno 29. 3. 2015. 
  52. ^ Kooser, Amanda (10. 1. 2013). „Fitness sensor earphones gather health data, deliver music”. CNET. 
  53. ^ Burns, Matt (5. 6. 2014). „The LG LifeBand Touch And HeartRate Earphones Are The Wonder Twins Of Activity Trackers”. TechCrunch. 
  54. ^ Zieniewicz, Matthew J.; D. C. Johnson; D.C. Wong; J. D Flatt (2002). „The Evolution of Army Wearable Computers”. Pervasive Computing. 4. 1: 30—40. doi:10.1109/mprv.2002.1158276. 
  55. ^ Cox, Matthew (23. 6. 2007). „Troops in Iraq give thumbs up to Land Warrior”. Army Times. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nosivi računari na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Носиви_рачунари&oldid=26954611”