Noć dugih noževa

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Noć dugih noževa (nem. Nacht der langen Messer ili Operacija Kolibri) je naziv za niz političkih ubistava izvršenih u Nacističkoj Nemačkoj između 30. juna i 2. jula 1934. godine. Nacistički režim je sproveo egzekucije nad najmanje 85 ljudi iz političkih razloga. Mnogi od ubijenih su bili pripadnici Jurišnih odreda (SA), nacističke paravojne organizacije. Adolf Hitler se okrenuo protiv SA i njenog vođe Ernsta Rema zato što je uvideo da samostalno delovanje SA i sklonost njenih pripadnika ka uličnom nasilju štete njegovoj reputaciji i popularnosti. Hitler je takođe hteo da preduhitri svaki potez lidera Rajhsvera, nemačke vojske, koji su bili neprijateljski raspoloženi prema SA, koji bi imao za cilj ograničavanje njegove vlasti. Netrpeljivost vojnih krugova prema SA naročito je porasla kada je postala očigledna Remova ambicija da želi da stane na čelo vojske i da u vojsku uključi i svoje jedinice. Na kraju, Hitler je iskoristio čistku da bi utišao konzervativne krugove koji su kritikovali njegov režim, naročito onih koji su bili lojalni vice-kancelaru Francu fon Papenu.

Iako se nemačka javnost nije mnogo protivila akcijama SA protiv Jevreja, komunista i socijalista, do 1934. se pojavila bojazan zbog nivoa nasilja za koji su odgovorni „smeđekošuljaši“.

U čistki je stradalo najmanje 85 ljudi, mada se konačan broj stradalih procenjuje na stotine a više od hiljadu protivnika režima je uhapšeno. Najveći broj ovih ubistava izvršili su pripadnici Šucštafela, elitnih nacističkih odreda i Gestapo, režimska tajna policija.

Remova sudbina[uredi | uredi izvor]

Rem je nakratko držan u zatvoru Štadelhajm u Minhenu, dok je Hitler razmišljao o njegovoj sudbini. Na kraju, Hitler je odlučio da Rem mora da umre. U Hitlerevo ime, Rema su 2. jula posetili Teodor Ajke, kasnije komandant koncentracionog logora Dahau, i SS oficir Mihael Lipert. U Removoj ćeliji su mu dali Brauning pištolj napunjen sa jednim metkom i rekli mu da ima deset minuta da se ubije ili će ga oni ubiti. Rem je odbio kazavši: „Ako ću biti ubijen, neka to Adolf uradi sam.“[1] Kako nisu ništa čuli u datom vremenskom okviru, vratili su se u Removu ćeliju u oko 14:50 i našli su ga kako stoji, sa ispršenim golim grudima u znak prkosa.[2] Lipert ga je upucao tri puta iz neposredne blizine. Nemačke vlasti su 1957. sudile Lipertu u Minhenu za Removo ubistvo. Sve do tada, Lipert je bio jedan od nekolicine izvršilaca čistke koji je izbegao suđenjenje. Osuđen je na 18 meseci zatvora.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Shirer 1960, str. 221.
  2. ^ Evans 2005, str. 33.

Literatura[uredi | uredi izvor]