Ветрушка

Obična vetruška
	Vetruška
Status ugroženosti
	; Najmanje ugrožen (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Natcarstvo:	Ophistokonta
Carstvo:	Animalia
Potcarstvo:	Eumetazoa
Nadtip:	Deuterostomia
Tip:	Chordata
Podtip:	Vertebrata
Infratip:	Gnathostomata
Natklasa:	Tetrapoda
Klasa:	Aves
Red:	Falconiformes
Porodica:	Falconidae
Rod:	Falco
Vrsta:	F. tinnunculus
Binomno ime
	Falco tinnunculus; (Linnaeus, 1758)
	Areal obične vetruške U toku cele godine U toku leta U toku zime
Sinonimi
	Falco rupicolus Daudin, 1800; Falco tinnunculus interstictus (lapsus);

Obična vetruška (lat. Falco tinnunculus) je dnevna grabljivica, iz porodice sokolovi i roda soko.

Opis[uredi | uredi izvor]

Dugačka je 32-39 cm, sa rasponom krila od 65 do 82 cm. Kao i kod ostalih sokolova, ženke su veće od mužjaka. Gornji deo tela je kod mužjaka svetlokestenjaste boje sa crnim pegama, a glava i rep sivo-plavi. Ženke imaju crne pruge na gornjem delu tela.

Rasprostranjenje[uredi | uredi izvor]

Ova vrsta je veoma rasprostranjenja, tako da njen areal obuhvata skoro čitavu Evroaziju i Afriku.

Stanište[uredi | uredi izvor]

Ovaj soko naseljava stepske predele, obode šuma ali se sve češće nalazi u gradskim sredinama gde se gnezdi na krovovima visokih zgrada. U Beogradu živi oko 150 parova ove ptice. Ima ih i u Novom Sadu, Nišu i Pančevu na visokim zgradama. Kao i svaki soko, vetruška takođe ne gradi svoje gnezdo već ga preotima najčešće vranama.

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Vetruška se hrani sitnim glodarima, poljskim miševima i voluharicama, a ukoliko njih nema loviće sitne ptice poput vrabaca, senica ili štiglica. Lovi na karakterističan način tako što lebdi u vazduhu osmatrajući plen na zemlji a onda se naglo spušta na nižu visinu, gde ponovo zastaje, da bi još jednom osmotrila plen a zatim krenula u finalni napad i konačno ga ulovila.

Vetruška je veoma korisna ptica, jer, kao i sova, gradove oslobađa velike količine glodara. Procenjuje se da samo beogradske vetruške godišnje grad oslobode od oko desetak tona miševa i sitnih glodara. Takođe, budući da su u vrhu lanca ishrane, prisustvo vetruške implicira da je životna sredina i dalje koliko toliko zdrava, jer su ove grabljivice prve na udaru preteranog zagađenja, zbog specifičnosti njihove ishrane.

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Ptica se gnezdi u periodu od polovine aprila do avgusta. Ženka vetruške snese pet do šest jaja, i samo ona leži na njima dok mužjak lovi i donosi hranu. Ukoliko se ženki nešto dogodi, nema nade ni za mladunce, jer samo ona ume da ih pravilno hrani sitnim komadima plena.

U Srbiji[uredi | uredi izvor]

Vetruške su prisutne i u Nišu. Jedan par se nastanio početkom 2017. godine na terasi jedne visoke zgrade (Dušanova ulica) u gnezdu koje su ranijih godina koristili golubovi. Ženka je snela 5 jaja od kojih su tri sokolića preživela. Ženka ih hrani između ostalog i miševima.^[2]

Par Vetruški je i početkom juna 2018. godine oformio gnezdo na istoj terasi samo na drugom kraju (5 m dalje). Bilo je 6 jaja a izleglo se 4 sokolića.

Skoro svake godine (2017., 2018., 2020., 2022....) formiraju gnezdo sa 5-6 jaja.^[2]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Jaja podvrste Falco tinnunculus alexandri

Vetruške u Nišu od 2017 do 2020. godina[uredi | uredi izvor]

Obična vetruška snimljena u Nišu
Obična vetruška snimljena na krovu zgrade u Nišu
Obična vetruška, gnezdo sa sokolićima, snimljeno 13.07.2017. g. na jednoj terasi u Nišu
Obična vetruška, gnezdo sa sokolićima i mišom koji im je „majka“ donela za ishranu, snimljeno 21.07.2017. g. na jednoj terasi u Nišu
Vetruška u Nišu 2018. godine
Vetruška u Nišu 2018. Godine, gnezdo sa jajima
Vetruška u Nišu 2018. Godine, gnezdo sa sokolićima
Vetruška u Nišu (ulica Dušanova, zgrada „Švajcarija„), jul 2018. godine
Vetruška u Nišu 2020. g.