Obnovljivi izvori energije u Srbiji
Primena obnovljivih izvora energije u Svetu u poslednjih pola veka neprekidno raste. Svakog dana negde u svetu (najviše u Evropi, Severnoj Americi, Australiji i na dalekom Istoku) se postavi nova vetrenjača ili solarni panel. Srbija se nalazi pri sredini lestvice razvoja obnovljive energije u odnosu na ostatak sveta.
Istorijat razvoja[uredi | uredi izvor]
Obnovljiva enerija se od davninina koristi za dobijanje mehaničke energije (najstarije vetrenjače pronađene su u Persiji i datiraju iz 600. godine p. n. e), ali se za značajnije razmatranje uzima transformacija obnovljive energije u električnu. Najznačajnniji izvor energije u prethodnom veku bila je hidroenergija. Prekretnicu u razvoju obnovljive energije predstavlja energetska kriza koja se desila 1973. i kada se uvidela iscrpnost konvencionalnnih izvora energije (prvenstveno fosilna goriva), i shvatila potreba za razvojem korišćenja obnovljive energije.
Vrste i korišćenje[uredi | uredi izvor]
Hidro energija[uredi | uredi izvor]
Prva hidroelektrana u Srbiji otvorena je 1900. godine na reci Gradac, kod Valjeva. Ta hidroelektrana otvorena je samo 9 godina nakon prvog objekta ove vrste na svetu-Amisove hidrocentrale u Koloradu i pet godina nakon istorijske hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Ova hidrocentrala Srbiju stavlja u red neaprednijih zemalja sveta po pitanju korišćenja hidro energije. Taj trend se nastavlja otvaranjem brojnih centrala (Đerdap 1, Đerdap 2, Uvac, Kokin Brod, Ovčar Banja...) tok 20. veka i traje do raspada Jugoslavije kada ulazi u period stagnacije koji traje do danas.
Danas hidroelektrane proizvode godišnje oko 9.180 GWh (2011. godina), što je oko 25,5% ukupne godišnje proizvodnje električne energije.[1] Njihova instalisana snaga iznosi 2831 MW, što je 34% od ukupnih instalisanih elektroenergetskih potencijala za proizvodnju struje. Proizvodnja varira od hidrološke situacije i u 2011. godini je bila manja 26,4% nego prethodne godine. Na Drini kod Ljubovije su planirane još dve hidroelektrane, „Tegare“ i „Mala Dubravica“, ukupne snage oko 300 MW i još dvanaest minihidroelektrana na pritokama Drine, Ljuboviđi, Caparićskoj i Gračaničkoj reci.[2]
Energija vetra[uredi | uredi izvor]
Energija vetra je jedna od najbrže obnovljivih izvora energje. Tretira se kao poseban oblik sunčeve energije zato što nastaje neravnomernom akumulacijom Sunčeve energije u atmosferi. Srbija, uprkos velikom potencijalu, nema razvijen sistem za iskorišćenje energije vetra. Smatra se da se energijom vetra može generisati do 15 GW, što je znatno više od trenutnog energetskog deficita. Posebno izražen potencijal imaju predeli u okolini reke Dunav, planine Istočne Srbije i istočni delovi Kopaonika.
Sunčeva energija[uredi | uredi izvor]
Zemlja u jednom satu primi više energije od Sunca nego što čovečanstvo potroši za godinu dana[3]. Direktno prikupljanje sunčeve energije vrši se pomoću:
- fotonaponskih ćelija za dobijanje električne energije
- solarnih kolektora za grejanje vode
- ogledala za fokusiranje sunčeve svetlosti[4]
Razvoj solarne tehnike u Srbiji počeo je sedamdesetih godina prošlog veka, i daanas se izučava u Institutu Vinča, PMF-u u Nišu, ETF-u u Beogradu i Tehničkom fakutetu u Zrenjaninu. Međutim, osim sporadičnih ogledih primena, značajnih tržišnih rezltata nema. Osnovni razlog, pored međunarodne izolacije i bratoubilačkih ratova, je niska cena električne energije.
Tržišna prilika za solarnu energiju u bliskoj budućnosti pokazuju se u: saobraćajnoj signalizaciji, telekomunikacijama, osvetljavanju javnih povrnjina i objekata (škole, igrališta, crkve..).
Geotermlana energija[uredi | uredi izvor]
Geotermalna energija predstavlja toplotnu energiju prenošenu fludima iz unutrašnjosti Zemlje na njenu površinu. Potencijal geotermalne energije se izražava količinom geotermalne topote koja u jedinici površine (W/m^2). Evropski prosek iѕnosi 60 W/m^2, dok je prosečna vrednost u Srbiji 100 W/m^2. Istraživanje geotermalne energije u Vojvodini sprovodi NIS (Naftna Industrija Srbije), paralelno sa istraživanjem naftnih bušotina. Trenutno se 24 bušotine (od 110 ispitanih) može koristiti za korišćenje geotermalne energije. Te bušotine ostvaruju energetsku zamenu u isnosu od 6000 ten (tona ekvivalentne nafte), a to se procenjuje na 9% ukupnog potencijala.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Izveštaj za 2011. godinu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. septembar 2015), Elektroprivreda Srbije
- ^ Na Drini i pritokama - 14 mini HE[mrtva veza], Časopis kWh, 2011, br 449. str. 13.
- ^ „Arhivirana kopija”. www.obnovljiviizvorienergije.rs. Arhivirano iz originala 08. 05. 2017. g. Pristupljeno 20. 05. 2017. Pronađeni su suvišni parametri:
|naslov=i|title=(pomoć) - ^ „Korištenje energije sunca za proizvodnju el. energije (i grijanje), Prof.dr.sc. Zdenko Šimić” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 08. 11. 2011. g. Pristupljeno 20. 05. 2017.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Nenad Đajić, Energija za održivi svet. . Београд. 2002. ISBN 978-86-7352-081-0.
- Nenad Đajić, Energetika Srbije-danas, juče, sutra, Beograd, Akademija inženjeskih naua Srbije. 2011. ISBN 978-86-87035-03-4.
- Slaviša Đukanović, Obnovljivi izvori energije: Ekonomska ocena, Ub-Gradska biblioteka Božidar Knežević. 2009. ISBN 978-86-86411-02-0.
- Dejan Ivezić, Marija Živković, Energetika i održivi razvoj-indikatori održivosti, Rudarsko-geološki fakultet. . Београд. 2015. ISBN 978-86-7352-286-9.