Obročni krst
Obrok ili obročni krst je kameni krst na svetom mestu (obročištu) posvećen nekom od hrišćanskih svetaca od kojeg porodica ili meštani traže zaštitu. Obroci se uglavnom mogu naći na prostorima gde su živeli ili i danas žive Šopi. Reč obrok na šopovskom jeziku znači zavet - porodica se postavljanjem obročnog kamena zavetuje i zahvaljuje svecu koji treba da je štiti.
Svoje poreklo obroci vode još iz paganskih vremena, kada je prinošenje žrtava bio način da se dobije zaštita božanskih sila. Iz te paganske tradicije ovaj obred je nastavio da živi i dalje, ovog puta u vidu obožavanja i traženja zaštite od hrišćanskih svetaca.[1]
Na zapadnoj strani obroka je uklesano ime sveca, imena onih koji podižu krst, godina postavljanja krsta a na većini krstova su inicijali IS HS i NI KA. Ornamentiku čine jabuke, krst u stilizovanom ornamentu cveta ili sunca, kiparisi kao simboli večnog života.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Glasnik Etnografskog muzeja knj. 73/2009; strane 303, 304.[1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. februar 2017)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Igov, Sreten (2013). Obročnite krЪstove : kultovo znamenie. Dimitrovgrad: Narodna biblioteka.
- Sikimić, Biljana (2007). Kurban in the Balkans. Belgrade: Institute for Balkan Studies of SASA, Special Editions 98. pp. 209-230
