Ovadija Estreja Mara

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
ovadija estreja
Ovadija Estreja Mara
Lični podaci
Datum rođenja(1922-12-25)25. decembar 1922.
Mesto rođenjaBitolj, Kraljevina SHS
Datum smrti26. avgust 1944.(1944-08-26) (21 god.)
Mesto smrtiKajmakčalan, Kraljevina Bugarska
Profesijaradnica
Delovanje
Član KPJ od1942.
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
SlužbaNOV i PO Jugoslavije
Heroj
Narodni heroj od11. oktobra 1953.

Ovadija Estreja Mara (hebr. אסתר עובדיה) (Bitolj, 25. decembar 1922 — Kajmakčalan, 26. avgust 1944) bila je učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je 25. decembra 1923. godine u Bitolju, u vrlo siromašnoj jevrejskoj porodici. Isticala se među naprednom jevrejskom omladinom 1938. godine u Bitolju. Tri godine uoči okupacije zemlje radila je u Beogradu. Tamo se istakla kao aktivist u revolucionarnom pokretu. Tu je primljena i za člana Saveza komunističke omladine Jugoslavije.[1]

Posle događaja od 27. marta 1941. godine, u kojima je aktivno učestvovala, vratila se u Bitolj. Tamo se odmah uključuje u antifašistički pokret, koji je orijentisan na pripremanje oružane borbe protiv okupatora.[2] Kad su bugarski fašistički okupatori obeležili Jevreje i ograničili im kretanje, Ovadija se ilegalno kretala po zabranjenim ulicama i izvršavala partijske zadatke.

U članstvo Komunističke partije Jugoslavije primljena je 1942. godine. Radi na organizovanju što masovnijeg odlaska Jevreja u partizanski odred i na napuštanju pasivnosti pred fašističkim zlom. Radeći na izvršenju tih zadataka, ostala je među svojima do tragičnog 11. marta 1943. godine, kad su bugarski fašisti odveli 3.276 bitoljskih Jevreja u koncentracione logore. Ovadija je bila među Jevrejima koji su izbegli raciju. Izvesno vreme živela je u ilegalnosti pod imenom Mara.

U međuvremenu se razbolela, a partijska organizacija ju je lečila i skrivala. Aprila 1943. godine otišla je u partizanski odred „Goce Delčev“.[3] Učestvovala je u svim borbama koje je ovaj odred vodio. Izdržala je i duge marševe i bila učesnik borbi brigade u toku 1943. i 1944. godine. Pohvaljena je za hrabrost u borbama kod Fuštana, kod Tušina i na Kožufu. Hrabro je izdržala i Februarski marš, kad je iz južne Makedonije prešla na teren Kozjaka, u okolini Kumanova.

Prilikom formiranja Treće makedonske brigade, postavljena je za zamenika političkog komesara čete. U tom svojstvu istakla se u prolećnoj ofanzivi, naročito u borbama za Ristovac, na Biljači, za Zletovske rudnike, Kratovo i na Petrovoj gori. Sa svojom jedinicom nalazila se na obezbeđenju Prvog zasedanja ASNOM-a. Uskoro posle toga upućena je u okolinu Bitolja.

Kad je, 22. avgusta 1944. godine, formirana Sedma makedonska brigada, postala je politički komesar bataljona. Samo četiri dana kasnije, poginula je u jednoj žestokoj borbi u kojoj su uništeni bugarski graničari na Kajmakčalanu.[4]

Ukazom predsednika FNR Jugoslavije Josipa Broza Tita 11. oktobra 1953. proglašena je za narodnog heroja.[5]

Danas u Bitolju u centru grada stoji njena bista, a jedan dečiji vrtić nosi njeno ime.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Bista u Bitolju
    Bista u Bitolju
  • Ulica nazvana po Mari u Jerusalimu
    Ulica nazvana po Mari u Jerusalimu
  • Sa partizanima tokom rata (srednji red desno)
    Sa partizanima tokom rata (srednji red desno)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Zbornik na dokumenti za učestvoto na ženite od Makedonija vo Narodnoosloboditelnata vojna i Revolucijata 1941–1945, Skopje, 1976.
  2. ^ Heroine Jugoslavije, "Naša djeca", 1980.
  3. ^ Aleksandar Popovski, Estreja Hajma Ovadij - Mara (1921–1944), Narodni heroi od Makedonija, Skopje, 1973, 120-125
  4. ^ Estreja Hajma Ovadija-Mara (1921– 1944), „Mlad borec“, XXXII, 13, Skopje, 23. IV 1975, 17
  5. ^ Narodni heroji 1 1982, str. 246.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ovadija Estreja Mara na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Овадија_Естреја_Мара&oldid=27557333”