Oganeson

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Oganeson
Opšta svojstva
Ime, simbologaneson, Og
Izgledmatalan (predviđeno)
U periodnom sistemu
Vodonik Helijum
Litijum Berilijum Bor Ugljenik Azot Kiseonik Fluor Neon
Natrijum Magnezijum Aluminijum Silicijum Fosfor Sumpor Hlor Argon
Kalijum Kalcijum Skandijum Titanijum Vanadijum Hrom Mangan Gvožđe Kobalt Nikl Bakar Cink Galijum Germanijum Arsen Selen Brom Kripton
Rubidijum Stroncijum Itrijum Cirkonijum Niobijum Molibden Tehnecijum Rutenijum Rodijum Paladijum Srebro Kadmijum Indijum Kalaj Antimon Telur Jod Ksenon
Cezijum Barijum Lantan Cerijum Prazeodijum Neodijum Prometijum Samarijum Evropijum Gadolinijum Terbijum Disprozijum Holmijum Erbijum Tulijum Iterbijum Lutecijum Hafnijum Tantal Volfram Renijum Osmijum Iridijum Platina Zlato Živa Talijum Olovo Bizmut Polonijum Astat Radon
Francijum Radijum Aktinijum Torijum Protaktinijum Uranijum Neptunijum Plutonijum Americijum Kirijum Berklijum Kalifornijum Ajnštajnijum Fermijum Mendeljevijum Nobelijum Lorencijum Raderfordijum Dubnijum Siborgijum Borijum Hasijum Majtnerijum Darmštatijum Rendgenijum Kopernicijum Nihonijum Flerovijum Moskovijum Livermorijum Tenesin Oganeson
Rn
↑
Og
↓
(Usb)
tenesin ← oganeson → ununenijum ‍
Atomski broj (Z)118
Grupa, periodagrupa 18, perioda 7
Blokp-blok
Kategorija  nepoznato
Rel. at. masa (Ar)294,21292[1]
Maseni broj294 (najstabilniji izotop)
El. konfiguracija
po ljuskama
2, 8, 18, 32, 32, 18, 8 (predviđeno)[2]
Fizička svojstva
Agregatno stanječvrst (predviđeno)[3]
Tačka topljenja325 ± 15 K ​(52 ± 15 °‍C, ​125 ± 27 °F) (predviđeno)[3]
Tačka ključanja450 ± 10 K ​(177 ± 10 °‍C, ​350 ± 18 °F) (predviđeno)[3]
Gustina pri s.t.6,6–7,4 g/cm3 (predviđeno)[3]
Kritična tačka439 K, 6,8 MPa (ekstrapolisano)[4]
Toplota fuzije23,5 kJ/mol (ekstrapolisano)[4]
Toplota isparavanja19,4 kJ/mol (ekstrapolisano)[4]
Atomska svojstva
Energije jonizacije1: 860,1 kJ/mol[2] (predviđeno)[5]
2: 1560 kJ/mol (predviđeno)[6]
Kovalentni radijus157 pm (predviđeno)[7]
Ostalo
Kristalna struktura ​postraničnocentr. kubična (FCC)
Postraničnocentr. kubična (FCC) kristalna struktura za oganeson

(ekstrapolisano)[8]
CAS broj54144-19-3
Istorija
Imenovanjepo Juriju Oganesjanu
PredviđanjeJulijus Tomsen (1895)
OtkrićeZajednički institut za nuklearna istraživanja i Nacionalna laboratorija Lorens Livermor (2002)
Glavni izotopi
izotop rasp. pž. (t1/2) TR PR
294Og[9] syn 0,69 ms[10] α 290Lv
SF
295Og[11] syn 181 ms? α 291Lv
reference • Vikipodaci
Nuklearna reakcija

Oganeson (Og) transaktinoidski je hemijski element. Ime je priznato od IUPAC-a. Ununoktijum (Uuo), kako se zvao pre dobijanja zvaničnog imena, veoma je nestabilan. Ovo je poslednji do sada otkriveni element u standardnom periodnom sistemu elemenata.[12] Raspada se na element 116, on na 114 itd.

Prema podacima iz marta 2018, oganeson je element sa najvišim atomskim brojem i najvećom atomskom masom od svih elemenata koji su do danas otkriveni. U periodnom sistemu elemenata nalazi se u 18. grupi elemenata po IUPAC-u, član je 7. periode i p-bloka pa se zbog toga ubraja u plemenite gasove. Ranije je bio poznat i kao eka-radon, element 118 i ununoktijum.[13] Ime je dobio po ruskom hemičaru koji ga je i prvi sintetisao, Juriju Oganesjanu. U periodnom sistemu nalazi se između elemenata 117Ts (prvi put sintetisan 2010. godine) i hipotetskog 119Uue (koji još nije uspešno sintetisan). Do 2005. godine otkrivena su i dokazana samo tri atoma izotopa 294Og.[14]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prvi izvještaji o sintezi elemenata 116 i 118 u Nacionalnoj laboratoriji „Lovrens Berkli” obavljeni su 1999. godine u stručnom časopisu Physical Review Letters.[15] Naredne godine, izveštaj o otkriću elementa 118 je povučen, jer se opisani rezultati nisu slagali sa rezultatima koje su dobili drugi naučnici pokušavajući da reprodukuju opisane eksperimente.[16][17] U junu 2002. direktor laboratorije u Berkliju objavio je da su prvobitno objavljeni izvještaji najverovatnije bili zasnovani na krivotvorenim podacima. Sumnjalo se da je jedan od saradnika, Viktor Ninov, manipulirao sa izmerenim podacima o raspadu izotopa tokom eksperimenta. Međutim, Ninov se branio time da su aparati za merenje bili u kvaru i opovrgavao je svoju krivicu.

Godine 2006. ponovno su se pojavili izveštaji o uspešnoj sintezi elementa 118.[9][18][19] U ruskom gradu Dubna, u okvirima saradnje Zajedničkog instituta za nuklearna istraživanja i Nacionalne laboratorije „Lovrens Livermor”, dobijen je element 118, bombardovanjem atoma kalifornijuma jonima kalcijuma. Element je identifikovan putem proizvoda njegovog alfa-raspada.

Sinteza je izgledala ovako:

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Novootkriveni element 118 najpre je nosio sistematski naziv ununoktijum (hemijski simbol Uuo). Nakon zvanične potvrde otkrića, njegovi pronalazači su planirali predložiti ime moskovijum za novi element, nakon čega bi kasnije trebala uslediti zvanična potvrda IUPACa. U nekim medijima takav predlog imena novog elementa se već počeo upotrebljavati. Grupa naučnika iz SAD okupljena oko Ninova najpre je predlagala naziv giorsijum u čast njihovog kolege Alberta Giorsa, čiji radovi su bili od velikog značaja tokom otkrivanja elemenata od 95 do 106. Međutim, nakon prvobitnog povlačenja otkrića, njihov predlog je postao prevaziđen.

Dana 30. decembra 2015. IUPAC je zvanično objavila otkriće elementa 118, te je pravo davanja imena elementu dodelila zajedničkoj grupi koja je radila na projektu.[20] Dana 8. juna 2016. IUPAC je objavio da je predložen naziv oganeson (Og) prema prezimenu vođe naučnog tima ruskog instituta i jednog od pronalazača elementa Jurija K. Oganesjana. Rok za žalbe istekao je 8. novembra 2016. godine.[21] Dana 30. novembra 2016. objavljeno je zvanično imenovanje elementa 118, oganesona.[22] Istovremeno, objavljeno je i zvanično ime za element 115, moskovijum (Mc).[21] Nastavak -on dat je prema analogiji naziva ranije poznatih plemenitih gasova iz 18. grupe PSE (argon, kripton, ksenon).[23]

Osobine[uredi | uredi izvor]

Izotop 294Og je radioaktivan i sa vremenom poluraspada od 0,89 ms veoma kratkoživeći. Alfa-raspadom oganeson se raspada na livermorijum, koji se dalje za nekoliko milisekundi raspada na još lakše elemente. Oganeson se ubraja u transaktinoide, dok se u hemijskom aspektu najverovatnije ubraja u grupu plemenitih gasova. Međutim, stvarno agregatno stanje oganesona u normalnim uslovima nije poznato. Oganeson u periodnom sistemu nalazi se na dijagonalnoj granici prema polumetalima. Halogeni element astat, koji se takođe nalazi na ovoj dijagonali, jeste u čvrstom agregatnom stanju, a po izgledu je dosta sličan metalu. Teži izotop 294Og ima kao i 294Ts najviši, eksperimentalno dokazani, maseni broj.

O hemijskim osobinama oganesona do danas nema potvrđenih eksperimentalnih dokaza, pošto je i postojanje ovog elementa dokazano posrednim putem na osnovu njegovih uobičajenih proizvoda raspada. Na osnovu relativističkih efekata, oganeson se možda neće ponašati kao drugi plemeniti gasovi. Ovakve osobine bi se možda mogle očekivati i od kopernicijuma (element 112). Prema drugim mišljenjima, kopernicijum bi se mogao ponašati dosta slično živi.[24]

Og bi mogao biti jedini element iz 18. grupe sa pozitivnim afinitetom prema elektronu, pa bi stoga mogao biti i hemijski reaktivan.[25][26][27] Osim toga, u atomu oganesona javljaju se izuzetno snažne spin-orbitalne interakcije (kod 7p valentne orbitale više od 10 eV) koje dovode do gubitka spoljne strukture elektronskih ljuski.[28] To dalje dovodi do toga da spoljni elektroni oganesona više liče na uniformni elektronski gas (Fermijev idealni gas); što bi moglo uzrokovati ekstremno visoku mogućnost polarizacije i relativno visoku tačku topljenja.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ a b Haire, Richard G. (2006). „Transactinides and the future elements”. Ur.: Morss; Edelstein, Norman M.; Fuger, Jean. The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements (3 izd.). Dordrecht, Holandija: Springer Science+Business Media. str. 1724. ISBN 1-4020-3555-1. 
  3. ^ a b v g Smits, Odile; Mewes, Jan-Michael; Jerabek, Paul; Schwerdtfeger, Peter (2020). „Oganesson: A Noble Gas Element That Is Neither Noble Nor a Gas”. Angew. Chem. Int. Ed. 59 (52): 23636-23640. doi:10.1002/anie.202011976. 
  4. ^ a b v Eichler, R.; Eichler, B., Thermochemical Properties of the Elements Rn, 112, 114, and 118 (PDF), Paul Scherrer Institut, Arhivirano iz originala (PDF) 07. 07. 2011. g., Pristupljeno 2010-10-23 
  5. ^ Pershina, Valeria. „Theoretical Chemistry of the Heaviest Elements”. Ur.: Schädel, Matthias; Shaughnessy, Dawn. The Chemistry of Superheavy Elements (2nd izd.). Springer Science & Business Media. str. 154. ISBN 9783642374661. 
  6. ^ Fricke, Burkhard (1975). „Superheavy elements: a prediction of their chemical and physical properties”. Recent Impact of Physics on Inorganic Chemistry. Structure and Bonding. 21. str. 89—144. ISBN 978-3-540-07109-9. doi:10.1007/BFb0116498. Pristupljeno 4. 10. 2013. 
  7. ^ Oganesson - Element information, properties and uses, Royal Chemical Society
  8. ^ Grosse, A. V. (1965). „Some physical and chemical properties of element 118 (Eka-Em) and element 86 (Em)”. Journal of Inorganic and Nuclear Chemistry. Elsevier Science Ltd. 27 (3): 509—19. doi:10.1016/0022-1902(65)80255-X. 
  9. ^ a b Oganessian, Yu. Ts.; Utyonkov, V. K.; Lobanov, Yu. V.; Abdullin, F. Sh.; Polyakov, A. N.; Sagaidak, R. N.; Shirokovsky, I. V.; Tsyganov, Yu. S.; et al. (2006-10-09). „Synthesis of the isotopes of elements 118 and 116 in the 249Cf and 245Cm+48Ca fusion reactions”. Physical Review C. 74 (4): 044602. Bibcode:2006PhRvC..74d4602O. doi:10.1103/PhysRevC.74.044602. Pristupljeno 2008-01-18. 
  10. ^ Oganessian, Yuri Ts.; Rykaczewski, Krzysztof P. (avgust 2015). „A beachhead on the island of stability”. Physics Today. 68 (8): 32—38. Bibcode:2015PhT....68h..32O. OSTI 1337838. doi:10.1063/PT.3.2880. 
  11. ^ Hofmann, S.; Heinz, S.; Mann, R.; Maurer, J.; Münzenberg, G.; Antalic, S.; Barth, W.; Burkhard, H. G.; Dahl, L.; Eberhardt, K.; Grzywacz, R.; Hamilton, J. H.; Henderson, R. A.; Kenneally, J. M.; Kindler, B.; Kojouharov, I.; Lang, R.; Lommel, B.; Miernik, K.; Miller, D.; Moody, K. J.; Morita, K.; Nishio, K.; Popeko, A. G.; Roberto, J. B.; Runke, J.; Rykaczewski, K. P.; Saro, S.; Schneidenberger, C.; Schött, H. J.; Shaughnessy, D. A.; Stoyer, M. A.; Thörle-Pospiech, P.; Tinschert, K.; Trautmann, N.; Uusitalo, J.; Yeremin, A. V. (2016). „Remarks on the Fission Barriers of SHN and Search for Element 120”. Ur.: Peninozhkevich, Yu. E.; Sobolev, Yu. G. Exotic Nuclei: EXON-2016 Proceedings of the International Symposium on Exotic Nuclei. Exotic Nuclei. str. 155—164. ISBN 9789813226555. 
  12. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  13. ^ Wieser, M.E. (2006). Atomic weights of the elements 2005 (IUPAC Technical Report). Pure Appl. Chem. 78 (11): 2051–2066. . doi:10.1351/pac200678112051.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  14. ^ The Top 6 Physics Stories of 2006, pristupljeno 10.11.2014.
  15. ^ Victor Ninov; K. E. Gregorich; W. Loveland; A. Ghiorso; D. C. Hoffman; D. M. Lee; H. Nitsche; W. J. Swiatecki; U. W. Kirbach; C. A. Laue; J. L. Adams; J. B. Patin; D. A. Shaughnessy; D. A. Strellis; P. A. Wilk (1999). „Observation of Superheavy Nuclei Produced in the Reaction of 86Kr with 208Pb”. Phys. Rev. Lett. 83: 1104—1107. doi:10.1103/PhysRevLett.83.1104. 
  16. ^ Berkeley Lab News Releases (27. 7. 2001). „Results of Element 118 Experiment Retracted”. Arhivirano iz originala 29. 1. 2008. g. Pristupljeno 27. 3. 2018. 
  17. ^ Victor Ninov; K. E. Gregorich; W. Loveland; A. Ghiorso; D. C. Hoffman; D. M. Lee; H. Nitsche; W. J. Swiatecki; U. W. Kirbach; C. A. Laue; J. L. Adams; J. B. Patin; D. A. Shaughnessy; D. A. Strellis; P. A. Wilk (2002). „Editorial Note: Observation of Superheavy Nuclei Produced in the Reaction of 86Kr with 208Pb [Phys. Rev. Lett. 83, 1104 (1999)]”. Phys. Rev. Lett. 89: 039901. doi:10.1103/PhysRevLett.89.039901. 
  18. ^ Phil Schewe; Ben Stein (17. 10. 2006). „Elements 116 and 118 Are Discovered”. Physics News Update. American Institute of Physics. Arhivirano iz originala 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 19. 10. 2006. 
  19. ^ „Izvještaj za medije Itar-tass (17. oktobar 2017)”. Arhivirano iz originala 22. 10. 2006. g. 
  20. ^ „Discovery and Assignment of Elements with Atomic Numbers 113, 115, 117 and 118”. IUPAC | International Union of Pure and Applied Chemistry. 30. 12. 2015. Pristupljeno 3. 1. 2016. 
  21. ^ a b „IUPAC is naming the four new elements nihonium, moscovium, tennessine, and oganesson”. IUPAC | International Union of Pure and Applied Chemistry. 8. 6. 2016. Arhivirano iz originala 08. 06. 2016. g. Pristupljeno 9. 6. 2016. 
  22. ^ „IUPAC Announces the Names of the Elements 113, 115, 117, and 118”. IUPAC | International Union of Pure and Applied Chemistry. 30. 11. 2016. Pristupljeno 30. 11. 2016. 
  23. ^ www.spektrum.de: Die vier Neuen haben einen Namen. 9. juni 2016. (jezik: nemački)
  24. ^ Objava za medije Instituta "Paul Scherrer" u maju 2006: Gerber Beat (31. 5. 2006). „Superschweres Element 112 chemisch untersucht – Experimentell auf der Insel der künstlichen Elemente gelandet”. Informationsdienst Wissenschaft. Arhivirano iz originala 16. 12. 2009. g. Pristupljeno 29. 3. 2018. 
  25. ^ Ephraim Eliav; Uzi Kaldor; Yasuyuki Ishikawa; Pekka Pyykkö (30. 12. 1996). „Element 118: The First Rare Gas with an Electron Affinity”. Phys. Rev. Lett. 77 (27): 5350—5352. doi:10.1103/PhysRevLett.77.5350. 
  26. ^ Igor Goidenko; Leonti Labzowsky; Ephraim Eliav; Uzi Kaldor; Pekka Pyykkö (28. 2. 2003). „QED corrections to the binding energy of the eka-radon $(Z=118)$ negative ion”. Phys. Rev. A. 67 (2): 020102. doi:10.1103/PhysRevA.67.020102. 
  27. ^ Ephraim Eliav; Stephan Fritzsche; Uzi Kaldor (1. 12. 2015). „Electronic structure theory of the superheavy elements”. Nuclear Physics A. 944: 518—550. doi:10.1016/j.nuclphysa.2015.06.017. 
  28. ^ Paul Jerabek; Bastian Schuetrumpf; Peter Schwerdtfeger; Witold Nazarewicz (2018). „Electron and Nucleon Localization Functions of Oganesson: Approaching the Thomas-Fermi Limit”. Phys. Rev. Lett. 120: 053001. Bibcode:2017arXiv170708710J. arXiv:1707.08710 Slobodan pristup. doi:10.1103/PhysRevLett.120.053001. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Oganeson na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оганесон&oldid=27548713”