Odnosi Srbije i Albanije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Odnosi Srbija-Albanija
Map indicating locations of Albanija and Srbija

Albanija

Srbija

Odnosi Srbije i Albanije su inostrani odnosi Republike Srbije i Republike Albanije.

Istorija odnosa[uredi | uredi izvor]

Balkanski ratovi[uredi | uredi izvor]

U septembru 1913. izbio je prvi oružani sukob na srpsko-albanskoj granici.[1]

Prvi svetski rat[uredi | uredi izvor]

U Prvom svetskom ratu Srbija je krenula u zauzenje Albanije poslenjeg dana maja 1915.[2] Posle trojne invazije i okupacije Srbije srpska vojska će se u zimu 1915/1916 povući preko Albanije na grčko ostrvo Krf.

Odnosi Jugoslavije i Albanije[uredi | uredi izvor]

Između dva svetska rata[uredi | uredi izvor]

Krupno pitanje konačno razgraničenje sa Albanijom je došlo na dnevni red posle prijema ove zemlje u Društvo naroda 1921. Pitanja koja su ostala posle razgraničenja 1913. (Sveti Naum, Lim) preuzela je komisija koju je imenovala Konferencija ambasadora i ona je Sveti Naum dodelila Albaniji. Pošto je Kraljevina SHS osporilao ovo rešenje pred Društvom naroda njegov Savet je preneo Međunarodnom sudu pravde koji je potvrdio stav komisije a Kraljevina je ovo pitanje rešila tek u direktnim pregovorima sa Albanijom i protokolu iz Firence potpisanom 1926.[3]

U vreme Kraljeve svadbe Aleksandra Karađorđevića 1922. je prisustvovala delegacija albanske vlade sa delegatom Ali−Rizom pašom Kolonjom.[4]

Aprila 1939. Italija je zauzela Albaniju.

Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Albanija sa okupiranim delovima Jugoslavije u Drugom svetskom ratu

U Drugom svetskom ratu Albanija je okupirala delove Jugoslavije uključujući celu Metohiju i veći deo Kosova.

Period komunizma[uredi | uredi izvor]

Dana 9. jula 1946. FNRJ i Narodna Republika Albanija su potpisale ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći. Ugovor je zaključen prilikom prvog boravka general-pukovnika Envera Hodže u Beogradu jula 1946.

Odnosi SR Jugoslavije i Albanije[uredi | uredi izvor]

Beograd i Tirana su, nakon prekida tokom NATO bombardovanja aprila 1999, ponovo uspostavili diplomatske odnose u januaru 2001.[5]

Odnosi Republike Srbije i Republike Albanije[uredi | uredi izvor]

Albanija je priznala jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.

Albanija 2009. postaje deo Nato pakta

Albanija je pristupila NATO paktu 2009.

Obe države vode politiku pristupanja EU gde obe države imaju status kandidata za članstvo.

Bilateralni odnosi[uredi | uredi izvor]

Srbija i Albanija su uspostavili zvanične diplomatske odnose 25. aprila 1914. godine.[6]

Posete[uredi | uredi izvor]

  • Premjer Albanije Edi Rama posetio je Srbiju u novembru 2014. g., predvodio albansku delegaciju na sastanku Kina-zemlje CIE u Beogradu u decembru 2014. g. i boravio u radnoj poseti u oktobru 2016. g.
  • maja 2015. godine Albaniju je posetio predsednik Vlade Aleksandar Vučić.
  • marta 2015. godine Albaniju je posetila predsednica NS RS Maja Gojković.

Ekonomski odnosi[uredi | uredi izvor]

Robna razmena predstavlja osnovu ekonomske saradnje i karakteriše je naglašen suficit na strani Srbije.

  • U 2020. godini Srbija je u Albaniju izvezla robu u vrednosti 178,7 miliona dolara, a uvoz iz Albanije je iznosio oko 51,4 miliona USD.
  • U 2019. ukupan obim razmene iznosio je 206 mil. dolara, od čega je izvoz Srbije iznosio 158 mil. USD, a uvoz iz Albanije oko 48 mil. dolara.
  • U 2018. godini izvoz je iznosio 159 miliona dolara, a uvoz 53 miliona USD. [7][8]

Diplomatski predstavnici[uredi | uredi izvor]

U Beogradu[uredi | uredi izvor]

  • Albanija Ilir Bočka, ambasador, 2014. -
  • Albanija Špetim Čaušija, ambasador, 2009. - 2013.
  • Albanija Spiro Kočija, ambasador, 2007. - 2008.
  • Albanija Petrit Bušatija, ambasador, 2002. - 2006.
  • Albanija Edmond Hadžinasto, otpravnik poslova, 2001. - 2002.
  • Albanija Fljorian Nova, otpr. poslova
  • Albanija Kujtim Hisenaj, ambasador, 1986. - 1992.
  • Albanija Lik Seitija, ambasador, 1982. - 1986.
  • Albanija Sokrat Pljaka, ambasador, 1975. - 1982.
  • Albanija Dimiter Ljamanija, ambasador, 1971. -
  • Albanija Lik Seitija, otpr. poslova
  • Albanija Andrea Škodranija, otpr. poslova, 1965. -
  • Albanija Tahmaz Bećarija, ambasador, 1959. - 1964.
  • Albanija Bato Karafilija, ambasador, 1954. -
  • Albanija Ramadan Čitaku, ambasador, 1947. - 1948.
  • Albanija Tuk Jakova, ambasador, 1946. - 1947.
  • Albanija Hisni Kapo, ambasador, 1945. - 1946.
  • Albanija Albanija / Albanija Tahir Štila, otpr. poslova, 1927. - a kasnije i poslanik, 1937. - 1939.
  • Albanija Albanija Rauf Fico, poslanik, 1933. − 1936.
  • Albanija Džafer Vila poslanik, 1929. - 1932.
  • Albanija Cena-beg, poslanik, 1925. - 1927.
  • Albanija Stavro Stavru, poslanik (po redu drugi poslanik), 1925.
  • Albanija Ali−Riza paša Kolonja, poslanik, 1924. - 1925.

U Tirani[uredi | uredi izvor]

  • Srbija Dejan Hinić, otpravnik poslova 2020-
  • Srbija Srbija Miroljub Zarić, otpr. poslova, 2006-2010. a zatim i ambasador, 2010-2020, u kontinuitetu 2006-2020
  • Srbija i Crna Gora Marko Camaj, ambasador, 2004—2006.
  • Srbija i Crna Gora Živorad Simić, otpr. poslova, 2003—2004.
  • Savezna Republika Jugoslavija Cafo Kapetanović, otpr. poslova, 2001—2002. a zatim i ambasador, 2002—2003.
  • Savezna Republika Jugoslavija Stanimir Vukićević, otpr. poslova, 1995—1999.
  • Srbija i Crna Gora Miroljub Zarić, otpr. poslova 1992 - 1995.

Pored srpske ambasade u Tirani, u Albaniji postoji i ambasada tzv. Kosova u Tirani, kao i nekoliko udruženja srpskih građana i srpske manjine, koji su uglavnom skoncentrisanu u Skadru.

Pored albanske ambasade u Beogradu, u Srbiji postoji i konzulat (tzv. ambasada) Albanije u Prištini, kao i konzulati u Peći, Prizrenu, Đakovici i Vučitrnu.

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Skadarska ulica i boemska četvrt Skadarlija u Beogradu nose ime po gradu Skadru u Albaniji.

Poređenje[uredi | uredi izvor]

Albanija Albanija Srbija Srbija
Stanovništvo 2 845 955 8 799 865 (sa KiM)
Površina 28 748 km² 88 361 km²
Glavni grad Tirana - 557 422 Beograd - 1 687 132
Oblik vladavine Parlamentarna republika Parlamentarna republika
Zvanični jezik Albanski Srpski

Slike[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]