Odnosi Srbije i Izraela

Odnosi Srbija-Izrael

Srbija	Izrael

Odnosi Srbije i Izraela su inostrani odnosi Republike Srbije i Države Izraela.

Bilateralni odnosi

Diplomatski odnosi su uspostavljeni 1948. godine (prekinuti od Junskog rata 1967. do 1991, kada su zvanično obnovljeni).

U januaru 2021. održana je prva srpsko-jevrejska akademska konferencija.

Posete

• Zvanična jednodnevna poseta predsednika Izraela Ruvena Rivlina Srbiji 26.7.2018. godine.
• Predsednik Srbije Tomislav Nikolić boravio je u državnoj poseti Izraelu od 29.4. do 1.5.2013. godine.

Diplomatski predstavnici

U Beogradu

Ambasada Izraela u Beogradu radno pokriva Crnu Goru.

• Jahel Vilan, ambasador, 2020. -
• Alona Fišer-Kam, ambasador, 2016. — 2020.
• Josef Levi, ambasador, 2011. — 2016.
• Artur Kol, ambasador, 2007. - 2011.
• Jafa Ben-Ari, ambasador, 2003. - 2007.
• Joram Šani, ambasador, 2000. - 2003.
• David Sason, ambasador, 1996. - 1999.
• Avigdor Dagan, poslanik, 1965. - 1967.
• Avraham Kidron, poslanik, 1963. - 1965.
• Avijezer Čeluče, poslanik, 1961. - 1963.
• Avraham Darom, poslanik, 1957. - 1960.
• Arje Levavi, poslanik, 1954. - 1957.
• Moše Išai, poslanik, 1951.

U Tel Avivu

• Milutin Stanojević, ambasador, 2014. - 2020.
• Zoran Basaraba, ambasador, 2012. - 2013.
• Mile Isakov, ambasador, 2006. — 2009.
• / Krinka Vidaković-Petrov, ambasador, 2002. — 2006.
• Mirko Stefanović, otpravnik poslova, 1992. — 1997. a zatim i ambasador, 1997. — 2001.
• Vojimir Šobajić, poslanik, 1964.— 1967.
• Jože Zemljak, poslanik, 1960. — 1964.
• Dragoje Đurić, poslanik, 1956. — 1960.
• Jovan Vukmanović, poslanik, 1954. — 1956.
• Dušan Bratić, poslanik, 1951. — 1954.
• Nikola Milićević, poslanik, 1950. — 1951.
• Nikola Brozina, poslanik, 1949. — 1950.

Istorija odnosa

Srpska vlada, odmah posle Velike Britanije, prihvata Balfurovu deklaraciju.

Za vreme okupacije Jugoslavije jugoslovenska kraljevska vlada u prvim mesecima izbeglištva privremeno bila smeštena u Palestini.

Generalni konzulat Kraljevine Jugoslavije u Jerusalimu

• Radoš Šćepanović, generalni konzul, decembar 1944. — 13. jul 1946.
• Milivoje Milčić, generalni konzul, novembar 1943. — 13. oktobar 1944.
• Dragoš Dragutinović, generalni konzul, maj 1941. — oktobar 1943.
• Dr Ivo de Đuli, generalni konzul, 1937. — maj 1941.

Odnosi SFR Jugoslavije i Izraela

SFR Jugoslavija i Izrael su uspostavili diplomatske odnose 1948. godine. Do 1952. godine, ukupno 7.578 Jevreja emigriralo je iz Jugoslavije u Izrael. Tokom ovog perioda, Jugoslavija je bila uglavnom neutralna u arapsko-izraelskom sukobu, ali je održavala veze sa Izraelom, uz pomoć svoje pozamašne jevrejske emigracije. Nakon Šestdnevnog rata 1967. godine, prateći proarapsku politiku, Jugoslavija prekida diplomatske odnose sa Izraelom. Tokom raspada SFR Jugoslavije, SP Jugoslavija obnavlja diplomatske odnose sa Izraelom 31. januara 1992. godine, tražeći određenu međunarodnu podršku pošto je praktično izolovana od međunarodne zajednice tokom jugoslovenskih ratova.

Navodno izraelsko naoružavanje Srba u Bosni

Godine 1995., zalihe izraelskog oružja pojavile su se među srpskim militantima u Bosni. Međutim, u to vreme nije bilo jasno koliko je snabdevanje bilo ekstenzivno, da li je odrađeno od strane državnih ili privatnih trgovaca oružjem i da li je izraelska vlada uopšte znala i odobrila te transfere.

Kasnije je ustanovljeno da je Izrael namerno obezbeđivao oružje Srbima tokom rata u Bosni, verovatno zbog prosrpske pristrasnosti Izraelske vlade u to vreme, ili možda u zamenu za imigraciju sarajevske jevrejske zajednice u Izrael. Mosad je navodno bio odgovoran za snabdevanje srpske strane sa oružjem.

Kritika NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. od strane Izraelske vlade

Izrael je 1999. odbio da podrži NATO bombardovanje Jugoslavije, što je dovelo do opomena iz Sjedinjenih Američkih Država.

Arijel Šaron, ministar spoljnih poslova u vladi tadašnjeg i sadašnjeg premijera Benjamina Netanjahua, je kritikovao NATO bombardovanje kao akt "brutalnog intervencionizma". U prvom detaljnom odgovoru Izraela na NATO kampanju protiv Beograda, Šaron je izjavio kako su Srbija i Kosovo su bili žrtve nasilja. On je rekao da su pre trenutne jugoslovenske kampanje protiv kosovskih Albanaca, Srbi bili meta napada na Kosovu. "Izrael ima jasnu politiku. Mi smo protiv agresivnih akcija. Mi smo protiv povređivanja nevinih ljudi. Nadam se da će se strane u najkraćem mogućem roku vrati za pregovarački sto." Misli se da je Šaron verovatno podržao jugoslovensku stranu zbog spasavanja Jevreja tokom holokausta od strane srpskog stanovništva. Pri obraćanju povodom Šaronove smrti, srpski ministar Aleksandar Vulin je izjavio: "Srpski narod će pamtiti Šarona zbog protivljenja NATO bombardovanja 1999. godine protiv bivše Jugoslavije i zagovaranja poštovanja suvereniteta drugih naroda i politike ne mešanja u njihove unutrašnje poslove."

Tokom krize, član Kneseta Eljakim Haecni je rekao da Srbi treba da budu prvi koji će dobiti izraelsku pomoć. "Oni su naši tradicionalni prijatelji", rekao je izraelskom radiju.

Misli se da je izraelska prosrpska pozicija verovatno bila rezultat spasavanja Jevreja tokom holokausta od strane srpskog stanovništva i ličnih sećanja koja su još uvek bila prisutna među starijim izraelskim političarima koji su služili u izraelskoj vladi u to vreme, kao što je Josef Tomi Lapid izraelski političar, rođen u Novom Sadu, a služio je kao ministar pravde Izraela.

Pitanje Kosova i državnosti Palestine

Predsednik Izraela Rivlin Reuven sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, tokom posete Beogradu 2018. godine

Izrael priznaje nezavisnost Kosova.

Dana 28. aprila 2009. godine, Artur Kol, ambasador Izraela u Srbiji, je rekao da, iako je prošlo više od godinu dana od kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, Izrael nema nameru da prizna deklaraciju, i dodao: "od Izraela se sa vremena na vreme traži da se izjasni koliko je čvrsta ova odluka, ali činjenica je da se stav Izraela nije promenilo. Srpski narod i srpska vlada treba da cene poziciju Izraela, koja pokazuje prijateljstvo između dve zemlje."

Dana 16. septembra 2009. godine, tokom zvanične posete Beogradu, izraelski ministar inostranih poslova Avigdor Liberman je takođe potvrdio da Izrael neće priznati Kosovo i da se nada da će problem biti rešen na miran način. On je izjavio sledeće: "Izrael prati situaciju između Srbije i Kosova i nada se stvarnom, sveobuhvatnom i mirnom rešenju, koje će biti postignuto putem pregovora između dve strane." Liberman je takođe dodao da će Izrael biti u stanju da izdrži pritisak da prizna Kosovo, jer: "Izrael je pod pritiskom od 1948. godine po mnogim pitanjima i znamo kako da se nosimo sa bilo kakvim pritiskom."

Dana 4. septembra 2020. godine Izrael je priznao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, da bi 1. februara 2021. godine Izrael i Kosovo uspostavili pune diplomatske odnose.

2011. godine, Srbija je glasala da prizna Palestinu kao 195. članicu UNESKO-a, protivno željama Izraela. Beograd je izjavio da se ne bi protivio rezoluciji kojom se priznaje palestinski suverenitet, kada bi takva rezolucija došla pred Generalnu skupštinu UN. S druge strane, srpski entitet u Bosni i Hercegovini blokirao je bosansko priznanje Palestine u UNESKO-u.

Ekonomske veze

Ekonomske veze između Izraela i Srbije se brzo šire od 2009. godine, delimično zbog ukidanja viznih ograničenja između dve zemlje u septembru te godine.

• U 2021. robna razmena je prešla 107 miliona USD (izvoz iz Srbije 59,6 miliona dok je uvoz bio vredan 48,1 milion).
• U 2020. ukupna robna razmena je bila na nivou od 82,1 milion USD (izvoz iz Srbije 43,4 miliona dok je uvoz iznosio 38,7 miliona USD).
• U 2019. ukupna robna razmena iznosila je 84 miliona USD (izvoz iz naše zemlje 39 miliona dok je uvoz bio 45 miliona).

Dana 1. februara 2012. godine, Predsednik Srbije Boris Tadić istakao je tokom svečanosti povodom 20 godina od obnavljanja diplomatskih odnosa, kako su izraelske kompanije uložile više od milijardu evra u infrastrukturu u Srbiji.

U oktobru 2009. godine, srpski ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić posetio je Izrael. Tokom te posete potpisan je sporazum između dve vlade o saradnji u borbi protiv kriminala, ilegalne trgovine i zloupotrebe narkotika i psihoaktivnih supstanci, terorizma i drugih teških krivičnih dela.

Turizam

Od ukidanja viznih ograničenja između dve zemlje u septembru 2009. godine, Izrael preko ambasade u Beogradu promoviše srpski turizam u Izraelu. Ova promocija uključuje godišnje reklame na bilbordima i javnim autobusima u Beogradu koji predstavljaju Izraelsko more i sunčane plaže kao idealne letnje destinacije pod nazivom "Oseti Izrael" ("Feel Israel").

2011. godine izraelska ambasada pokrenula je turističku kampanju pod nazivom "Ja Volim Tel Aviv" ("I Love Tel-Aviv"), koja je uključivala izgradnju "Plaže" u Novom Sadu sa ciljem da simulira tipičnu plažu u izraelskom gradu Tel Avivu i da se koristi kao mesto za žurke i druge aktivnosti koje promovišu turizam u Izraelu.

Prema podacima izraelskog Državnog zavoda za statistiku, tokom 2011. godine 4.700 srpskih turista posetilo je Izrael, u poređenju sa 1.400 u 2009. godini.

Jevrejska zajednica Srbije

Glavni članak: Jevreji u Srbiji

Još u 13. veku zabeležene su jevrejske zajednice (kako Aškenazi tako i Sefardskih Jevreja) u gradu Beogradu. Prvi Jevreji koji su se naselili u Beograd prvobitno su došli iz Italije i Dubrovnika, a kasnije iz Mađarske i Španije.

Jevrejske zajednice na Balkanu znatno su se uvećale u 15. i 16. veku kada su tu stigle izbeglice koje su bežale od inkvizicije u Španiji i Portugalu. Osmanski sultan Bajazit II je primio jevrejske izbeglice u svoje carstvo. Jevreji su se uključili u trgovinu između različitih pokrajina osmanskog carstva, gde su postali naročito značajni za trgovinu soli.

U vreme turske vlasti, Srbi i Jevreji su uglavnom bili u dobrim odnosima, a jevrejski trgovci su održavali trgovačke rute u carstvu. Počev od 1804. Srbi su krenuli u borbu za nezavisnost od Turaka. Mnogi Jevreji su snabdevali Srbe oružjem, a osmanski Turci su im se brutalno svetili. Borba za nezavisnost trajala je do 1830. kada je Srbija stekla nezavisnost.

U severnu pokrajinu Vojvodinu, koja je bila pod austrijskom vlašću, Jevreji se naseljavaju u 18. veku, posle donošenja edikta o toleranciji iz 1782. godine kojim je car Jozef II garantovao verske slobode Jevrejima u monarhiji.

Srpska vlast bila je uglavnom dobronamerna prema Jevrejima. Pod vlašću Miloša Obrenovića beogradska jevrejska zajednica izdavala je svoj sopstveni novac. Knez Mihailo Obrenović je 1861. preuzeo vlast i uveo antijevrejska ograničenja. Ovakav stav prema Jevrejima proizlazi iz istorijskog konteksta u kojem se sredinom 19. veka u Evropi i SAD buktao antisemitizam koji je za posledicu imao proterivanje i pogrome nad jevrejskim življem.

Hor „Braća Baruh“, osnovan 1879. u Beogradu je prema nekim istraživanjima najstariji jevrejski aktivni hor u svetu. Ovaj hor, koji predstavlja jedan od sinonima jevrejske kulture u Srbiji, najpre je osnovan kao „Srpsko-jevrejsko pevačko društvo“, a ime je promenilo posle obnavljanja, u spomen na trojicu braće Baruh iz poznate jevrejske revolucionarne porodice iz Beograda.

U Beogradu je, 1874. godine, osnovano Jevrejsko žensko društvo. Osnovala ga je nekolicina sefardskih žena, koje su tada uspele da se izbore za osnivanje ovog prvog ženskog udruženja na teritoriji Srbije, prvog takvog udruženja među Sefardima na Balkanu, a iz oskudnih podataka do kojih se može doći čini se da je Jevrejsko žensko društvo ujedno i prvo udruženje sefardskih žena na Orijentu. Ova organizacija smatra se pretečom sličnih društava u Srbiji, pa je tako već naredne godine osnovano i udruženje srpskih žena, Beogradsko žensko društvo.

Srpski parlament je ukinuo sve antijevrejske restrikcije 1889.

Godine 1912. u Srbiji je živelo 5.000 Jevreja. Srpski Jevreji su se zajedno sa Srbima borili protiv Centralnih sila u Prvom svetskom ratu. 132 Jevrejina su poginula u ratovima 1912-1918 i podignut im je spomenik u Beogradu na jevrejskom sefardskom groblju.

Jevrejska zajednica se znatno razvijala pre i posle Prvog svetskog rata, prateći versku autonomiju koju su dobili i obrazovne institucije i sinagoge koje su se osnivale i za Aškenaze i za Sefarde.

Posle Prvog svetskog rata, u Kraljevini Jugoslaviji je živelo oko 65.200 Jevreja (oko 13.500 na teritoriji koja je danas Republika Srbija). Pre Drugog svetskog rata u Beogradu je živelo oko 10.000 Jevreja, od kojih je 80% govorilo jezik ladino (sefardi), a 20% jidiš (aškenazi).

Većina Jevreja koji su živeli u Srbiji ubijeno je tokom holokausta.

Tokom rata mnogi Jevreji su dobili utočište od strane srpskog stanovništva, a mnogi od njih su se 1941. pridružili pokretu otpora: komunističkim jugoslovenskim partizanima i četničkom pokretu odanom kraljevini. Srpski civili su bili uključeni u spasavanje hiljada jugoslovenskih Jevreja u ovom periodu. Nakon rata, većina onih koji su preživeli postepeno je emigrirala u Izrael.

Do oslobođenja Srbije 1944. većina Jevreja u Srbiji je likvidirana. Od 82.500 Jevreja u Jugoslaviji 1941, kraj rata je doživelo samo 14.000 (17%). Od tog broja, u Srbiji je 8.000 Jevreja (od toga 4000 u Vojvodini) preživelo holokaust.

Savez jevrejskih zajednica Jugoslavije osnovan je po završetku Drugog svetskog rata da bi koordinirao jevrejske zajednice posleratne federalne Jugoslavije, i da bi lobirao za pravo Jevreja da emigriraju u Izrael.

Više od polovine preživelih Jevreja odabralo je da ode u Izrael.

Jevrejske zajednice u svim republikama SFRJ održavao je na okupu Savez jevrejskih zajednica Jugoslavije. Taj status okončan je raspadom zemlje 1990-ih. Mnogi Jevreji su tada odlučili da emigriraju u Izrael ili SAD. Tokom bombardovanja 1999. Savez jevrejskih opština je evakuisao mnoge starije beogradske Jevreje, žene i decu u Budimpeštu, odakle su mnogi trajno emigrirali.

Na osnovu restitucije u Srbiji jevrejskim opštinama je vraćeno 40 nekretnina, a određeni novčani iznos biće uplaćivan tokom 25 godina počev od 2017.

Pre ratova 1990-ih, u Srbiji je živelo oko 2.500 Jevreja, većinom u Beogradu.

Po popisu iz 2002. u Srbiji je živelo 1.185 Jevreja. Skoro svi Jevreji u centralnoj Srbiji žive u Beogradu. Četrdeset posto Jevreja u Srbiji živi u Vojvodini.

Jedina sinagoga u Srbiji, u kojoj se vrše bogosluženja, je Beogradska sinagoga "Šukat šalom" ("Koliba mira").

Antisemitski incidenti u Srbiji su relativno retki.

Vlada Srbije priznaje judaizam kao jednu od sedam tradicionalnih verskih zajednica u Srbiji.

Čak i danas, većina Jevreja u Srbiji su sefardskog porekla (potomci izbeglica iz Španije i Portugala).

Srpske srednjovekovne zadužbine u Izraelu i Palestini

U Svetoj Zemlji ima više hrišćanskih svetih mesta koja su od posebnog značaja za Srbe. Ta sveta mesta su i srpske svetinje koje su izgradili, osvećivali, darovali, u koje se molili i koje su čuvali Srbi. Neke od ovih svetinja su:

• Sionska Gornica
• Srpski manastir Svetih arhangela u Jerusalimu
• Manastir Časnoga Krsta u Jerusalimu

Vidi još

• Srbi u Izraelu
• David Albala
• Holokaust u Jugoslaviji
• Logor Sajmište
• Operacija Velveta
• Ambasada Izraela u Republici Srbiji

Spoljašnje veze

• Ambasada Republike Srbije Tel Aviv — Država Izrael
• Ambasada Izraela u Srbiji
• Spomen-šuma kralju Aleksandru I Karađorđeviću u Jerusalimu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. februar 2015), Treće oko
• Dačić: Srbija je uvek razumela jevrejski narod – Kosovo je srpski Jerusalim („Politika”, 20. mart 2018)
• Otvoren Srpsko-jevrejski centar „Sveti Sava i Jehuda Alkalaj” („Politika”, 21. novembar 2019)
• Majkl Frojnd o paralelama stradanja našeg i jevrejskog naroda („Večernje novosti”, 17. maj 2020)
• Umesto priznanja Kosova, jačati odnose sa Srbima („Politika”, 30. septembar 2020)
• Tribina „Srbija i Izrael, prvih 70 godina”
• Tribina „Srbi i Jevreji - uvezane sudbine”