Odnosi Srbije i Kine

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Odnosi Srbija-Kina
Map indicating locations of Kina and Srbija

Kina

Srbija

Odnosi Srbije i Kine su inostrani odnosi Republike Srbije i Narodne Republike Kine.

Istorija odnosa[uredi | uredi izvor]

Srbija i Kina uspostavljaju zvanične diplomatske odnose 2. januara 1955. godine.[1]

Odnosi FNR/SFR Jugoslavije i NR Kine[uredi | uredi izvor]

Iako je Federativna Narodna Republika Jugoslavija kao jedna od prvih država 1. oktobra 1949. godine priznala Narodnu Republiku Kinu, usled sukoba sa SSSR-om i državama Kominforma, međudržavni odnosi su uspostavljeni tek 1955. godine, nakon normalizovanja jugoslovensko-sovjetskih odnosa dolaskom Nikite Hruščova u Beograd.

Dobri odnosi sa NR Kinom su trajali do 1958. godine kada su se poremetili usled donošenja programa SKJ, što je za posledicu imalo novu kampanju SSSR i socijalističkih zemalja, a naročito Albanije i NR Kine protiv nje.

1975. godine pozvan je u posetu predsednik jugoslovenske vlade Džemal Bijedić.

Predsednik Josip Broz Tito je dočekan u Pekingu 1977. godine i tom prilikom su obnovljeni i državni i partijski odnosi. To je bila prva poseta šefa jugoslovenske države NR Kini.

21-28. avgusta 1978. visoka partijsko-državna delegacija NR Kine, na čelu sa Hua Guofengom, predsedavajućim CK KP Kine i premijerom Državnog saveta, dolazi u posetu Jugoslaviji. Hua Guofeng je postao počasni građanin Beograda.

Hua Guofeng je 1980. prisustvovao sahrani Josipa Broza Tita.

Predsednik SIV Veselin Đuranović je posetio Kinu od 16. do 20. oktobra 1980. godine.

U Kini su boravili predsednik Skupštine SFRJ Raif Dizdarević, predsednik Predsedništva SFRJ Radovan Vlajković i drugi.

Kineski predsednik Li Sjennjen je posetio Jugoslaviju avgusta 1984. godine. Li Sjennjen je proglašen počasnim građaninom Beograda.

Kineski premijer Džao Cijang je boravio u Beogradu 1986. godine ugostio ga je Branko Mikulić, osmi po redu predsednik SIV-a SFRJ.

Odnosi SR Jugoslavije i NR Kine[uredi | uredi izvor]

Kina se u krizi u bivšoj SFRJ držala vrlo povučeno. U Savetu bezbednosti UN NR Kina se uzdržavala od glasanja u prilog rezolucija koje su bile nepovoljne po SR Jugoslaviju, dok je pokazala i nespremnost da se meša u sukobe na teritoriji tadašnje SFRJ i SRJ i time zameri SAD i naruši svoj mirni razvoj.

Premijer SRJ Milan Panić je posetio Peking od 14-16. septembra 1992. godine

Septembra 1993. godine ministar inostranih poslova, Vladislav Jovanović je posetio Kinu, a aprila 1995. godine posetu je uzvratio kineski ministar i jedan od potpredsednika vlade Đen Ćičen.

Juna 1995. godine na sajam u Harbinu, otputovao premijer Republike Srbije Mirko Marjanović.

Predsednik SRJ Zoran Lilić je posetio Kinu od 18-23. decembra 1995. na poziv predsednika Kine Điang Cemina.

U Kinu je putovao i ministar inostranih poslova Milan Milutinović.

Predsednik SRJ Slobodan Milošević je posetio Kinu od 13-16. novembra 1997. na poziv kineskog predsednika Điang Cemina.

Nekadašnja Ambasada Kine u Beogradu

Bombardovanje kineske ambasade u Beogradu tokom NATO agresije na SRJ se dogodilo 7. maja 1999. tada su ubijena tri kineska službenika ambasade i ranjeno 27 kineskih državljana.

Živadin Jovanović, ministar spoljnih poslova posećuje Kinu krajem decembra 1999. godine, kada je kineska vlada dala SRJ pomoć u vrednosti od 300 miliona dolara.

2000. u aprilu Kinu je posetio crnogorski premijer Filip Vujanović, a u junu opozicioni gradonačelnik Beograda Vojislav Mihailović. Njemu je u Ministarstvu inostranih poslova NR Kine iskazana zahvalnost za sve što su gradske vlasti učinile nakon bombardovanja kineske ambasade.

Početkom decembra 2000. godine u Beograd je potpisano Zajedničko saopštenje saveznog ministra za inostrane poslove SRJ Gorana Svilanovića i ministra inostranih poslova NR Kine Tang Đasuana. U saopštenju su određeni principi međusobnih odnosa dve zemlje.

Predsednik SRJ Vojislav Koštunica je posetio Kinu od 9. do 11. januara 2002.

Odnosi Državne zajednice SCG i NR Kine[uredi | uredi izvor]

U vreme državne zajednice Srbije i Crne Gore već tokom 2003. godine ostvaren je niz bilateralnih poseta na visokom nivou. Kinu su posetili ministar spoljnih poslova Goran Svilanović (17-20. aprila), predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović (12-17. jula), predsednik PIV-a Vojvodine Đorđe Đukić (oktobar), predsednik Vlade Republike Srbije Zoran Živković (7-11. novembra) i potpredsednik Vlade Crne Gore Branimir Gvozdenović (7-13. decembra).

Januara 2005. godine u posetu Kini odlazi predsednik Parlamenta državne zajednice Zoran Šami.

Februara 2005. godine predsednik Srbije Boris Tadić odlazi u zvaničnu posetu Kini.

Od 19. do 21. avgusta 2005. godine u poseti SCG, boravio je kineski ministar spoljnih poslova Li Džaosin.

U oktobru 2005. godine ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković je posetio NR Kinu, a u decembru iste godine je posetio Kinu i ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić.

Posle osamostaljenja Republike Crne Gore 21. maja 2006. godine, Republika Srbija je, takođe, postala samostalna i suverena država i naslednica međunarodnopravnog subjektiviteta poslednje zajedničke južnoslovenske države – Državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Bilateralni odnosi[uredi | uredi izvor]

U junu 2007. godine Kinu je posetio načelnik Generalštaba Vojske RS Zdravko Ponoš, a zatim u septembru i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.

Kada je Kosovo 17. februara 2008. godine proglasilo nezavisnost, Kina je bila protiv toga, naročito ako se ima u vidu da je ona sve vreme davala punu podršku teritorijalnoj celovitosti i suverenitetu Republike Srbije, punom i doslednom sprovođenju Rezolucije SB UN 1244 o Kosovu i Metohiji i Rezolucijama 1345 i 1371 Saveta bezbednosti UN, o nepromenljivosti granica u regionu.

U avgustu 2008. godine su predsednik Srbije Boris Tadić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić prisustvovali ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Pekingu. Tokom njihovog boravka upriličen je susret dvojice predsednika, uz prisustvo ministra inostranih poslova Kine Jang Điešija. Ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara prisustvovala je i ministarka sporta Srbije Snežana Samardžić-Marković.

Predsednik Srbije Boris Tadić, na poziv kineskog predsednika Hu Đintaoa je bio u sedmodnevnoj državnoj poseti Kini od 19. do 25. avgusta 2009. godine. Tom prilikom Boris Tadić je potpisao sa predsednikom Kine Hu Đintaom Sporazum o strateškom partnerstvu između dve zemlje, dok je miistar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić potpisao Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji RS i NR Kine u infrastrukturnim projektima. Nakon potpisivanja Sporazuma o strateškom partnerstvu, Boris Tadić je izjavio da Srbija ima „četiri stuba“ spoljne politike (pridodavanje Kine uz ranija „tri stuba spoljne politike“ Evropske unije, Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država).

Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u infrastrukturnim projektima iz 2009. godine dao je podsticaj intenziviranju ekonomskih odnosa, što je rezultiralo i saradnjom na dva kapitalna infrastrukturna projekta u Republici Srbiji – mostu na Dunavu i Termoelektrani „Kostolac“.

Ekspo 2010 paviljon Srbije

Srbija je imala paviljon za Ekspo 2010 u Kini koji je predtavljao šaru sa pirotskog ćilima. Paviljon je otvorio ministar spoljnih odnosa Srbije Vuk Jeremić.

Predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković posetio je Kinu u junu 2010. godine, da bi već sredinom jula iste godine Srbiju posetio predsednik kineskog parlamenta Vu Bangu.

U 2011. godini, je u maju kineski ministar inostranih poslova Jang Đieč posetio Srbiju. Zatim je u avgustu tadašnja predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Slavica Đukić-Dejanović posetila Kinu, dok je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić boravio tamo krajem iste godine. Tokom njegove posete Sajmu visoke tehnologije u Šendženu neke kineske firme su potvrdile svoju rešenost da investiraju u Srbiji.

Krajem januara 2013. godine u Kini je boravio ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević. On se susreo sa zvaničnicima kineske Vlade i predstavnicima kompanija koje su zainteresovane za saradnju na realizaciji projekta plovnog kanala Beograd-Solun. Ovaj kanal je od velike važnosti za Srbiju ne samo zbog svog transportnog značaja, već i energetskog i poljoprivrednog. Ministar Bačević je tom prilikom potpisao Protokol o razumevanju za izradu studije opravdanosti projekta sa kineskom kompanijom Čajna gezuba grup korporejšn. Ona je već posle dve nedelje ispitivanja procenila da je projekat gradnje kanala „Morava“ izvodljiv iako postoje određene infrastrukturne prepreke koje je moguće rešiti. Imajući u vidu da se radi o dugoročnom multilateralnom projektu koji zahteva dosta novčanih sredstava i vremena da se privede kraju, a da je Srbija već dosta zadužena, ostaje da se osmisli način na koji bi taj veliki projekat mogao biti finansiran.

2013. nakon četiri godine od potpisivanja Sporazuma o srateškom partnerstvu između NR Kine i Republike Srbije Kinu je posetio novi srpski predsednik Tomislav Nikolić. Značaj te posete je što ona predstavlja prvu posetu jednog šefa države iz regiona Centralne i Istočne Evrope NR Kini, od izbora novog kineskog rukovodstva u martu 2013. godine. Tokom posete, koja je trajala od 25. do 29. avgusta, predsednik Republike Srbije je boravio u Pekingu, Hangdžou i Šangaju. U delegaciji su bili ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić, ministar građe vinarstva i urbanizma Velimir Ilić, ministar rudarstva, prirodnih resursa i prostornog planiranja Milan Bačević, kao i supruga predsednika Dragica Nikolić. Predsednik Nikolić je u Pekingu razgovarao sa predsednikom NR Kine, Si Đinpingom, premijerom Li Kećiangom i predsednikom Svekineskog narodnog kongresa Džang Deđiangom. Dva predsednika potpisala su Zajedničku izjavu o produbljivanju strateškog partnerstva.

Sredinom oktobra u poseti Srbiji je bio zamenik ministra inostranih poslova NR Kine Sung Tao koji je ujedno i generalni sekretar sekretarijata za saradnju Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope. Tom prilikom on se susreo sa premijerom Ivicom Dačićem, ministrom prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milanom Bačevićem i ministrom saobraćaja Aleksandrom Antićem. Na sastanku je ocenjeno da odnose Kine i Srbije karakteriše tradicionalno prijateljstvo, pouzdano partnerstvo i visok stepen poverenja i podrške. Istaknuto je da Kina podržava evropski put Srbije, pokrenute reforme i nastojanja da se problemi na Kosovu i Metohiji rešavaju dijalogom. Poseban akcenat je dat postojećem Mehanizmu saradnje Kine sa 16 država Centralne i Istočne Evrope i predstojećem sastanku premijera svih zemalja u Bukureštu. Premijer Dačić je predložio da se naredni sastanak premijera ovih država održi u Beogradu i da se sedište tela, koje u okviru Mehanizma Kina–CIEZ koordinira saradnju u oblasti infrastrukture i saobraćaja, bude u Beogradu. Istog dana upriličen je i sastanak Sung Taoa sa ministrom spoljnih poslova Ivanom Mrkićem.

Pupinov most između Zemuna i Borče koji je izgradila kineska firma „Čajna roud end bridž korporejšn“

Premijer Srbije Aleksandar Vučić se sastao sa Li Kećangom u Tjenđinu septembra 2014. gde je učestvovao na Svetskom ekonomskom forumu, i tu su dva premijera dogovorili samit 16+1 u Beogradu. Decembra 2014. kineski premijer Li Kećang posetio je Srbiju na Trećem sastanku Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, potpisao je ugovor o izgradnji brze pruge Beograd–Budimpešta i učestvovao u ceremoniji otvaranja Pupinovog mosta, to je prva poseta kineskog premijera Beogradu posle 28 godina. Li Kećang je proglašen počasnim građaninom Beograda.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i garda Vojske Srbije su 3. septembra 2015. prisustvovali vojnoj paradi u Pekingu povodom 70 godina od pobede u Drugom svetskom ratu.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić je boravio u Kini u Sudžou novembra 2015, gde je učestvovao na Četvrtom samitu Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope, Vučić je potpisao memorandum o razumevanju sa kineskom kompanijom HBIS drugim najvećim proizvođačem čelika u svetu. U aprilu 2016. je kineska kompanija Hestil (ranije zvana HBIS) kupila srpsku Železaru Smederevo, koju je preuzela krajem juna.

Predsednik Kine Si Đinping je bio u trodnevnoj poseti Srbiji od 17. do 19. juna 2016. To je prva poseta kineskog predsednika posle 32 godine. Predsednici Kine i Srbije Si Đinping i Tomislav Nikolić položili su kamen temeljac za izgradnju Kineskog kulturnog centra, otkrili su potom spomenik kineskom filozofu Konfučiju i tablu novoimenovane Konfučijeve ulice i „Trga prijateljstva Srbije i Kine”, na mestu nekadašnje kineske ambasade na Novom Beogradu. Potpisan je ugovor o izgradnji auto-puta Surčin-Obrenovac. Si Đinping je odlikovan Ordenom Republike Srbije na ogrlici. Kruna posete kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji je obilazak Železare "Smederevo", koju je privatizovao kineski čelični gigant "Hestil".

Novembra 2016. na samitu Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope u Rigi Letoniji Srbija i Kina su potpisali sporazum o uzajamnom ukidanju viza.

Marta 2017. predsednik Tomislav Nikolić je posetio Kinu. Maja 2017. predsednik Vlade Aleksandar Vučić učestvuje na samitu "Pojas i put" u Pekingu.

Suverenitet i teritorijalni integritet[uredi | uredi izvor]

Kina i Tajvan na kome upravlja nepriznata Republika Kina

Srbija podržava Politiku jedne Kine.

Kina nije priznala nezavisnost Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije.[2]

Kina je glasala protiv prijema Kosova u UNESKO 2015.

Iako je NR Kina protiv nezavisnosti Kosova, posao kineskih kompanija tamo cveta. Razlog za to je činjenica da NR Kina isto tako nema ništa protiv uspostavljanja ekonomskih odnosa država sa Tajvanom, ali se protivi političkim i bezbednosnim odnosima.

Ekonomski odnosi[uredi | uredi izvor]

  • U 2020.g. ukupna robna razmena iznosila je 3,66 milijarde USD. Izvezeno je robe za 377 miliona, a uvezeno za 3,29 milijarde dolara.
  • U 2019.g. ukupno je razmenjeno robe za 2,83 milijarde USD. Izvezeno je robe za 329 miliona, a uvezeno za 2,5 milijarde.
  • U 2018.g. ukupna robna razmena dosegla je 2,26 milijarde USD. Od toga izvezli smo za 92 miliona, a uvezli za 2,1 milijardu.
  • U 2012.g. ukupno je razmenjeno robe za 1,4 milijadu USD. Izvezli smo za 20 miliona, a uvezli za 1,38 milijardu dolara.
  • U 2007.g. ukupna robna razmena dosegla je 1,37 milijardi USD. Od toga izvoz iz naše zemlje 5,6 miliona, a uvoz u Srbiju 1,36 milijarda dolara. [3] [4]

Diplomatski predstavnici[uredi | uredi izvor]

U Beogradu[uredi | uredi izvor]

U Pekingu[uredi | uredi izvor]

Ambasada Republike Srbije u Pekingu (Kina) radno pokriva Severnu Koreju[5], Mongoliju[6] i Pakistan.[7]

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Smatra se da je prvi kineski putopisac koji je posetio Beograd bio Kang Ju Vej 1908. godine.[9]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Bilateralni odnosi sa Kinom”. Arhivirano iz originala na datum 14. 09. 2014. Pristupljeno 30. 12. 2014. 
  2. ^ Zajednička izjava Srbije i Kine
  3. ^ „Serbia exports to China”. Trading Economics. Pristupljeno 19. 6. 2021. 
  4. ^ „Serbia imports from China”. Trading Economics. Pristupljeno 19. 6. 2021. 
  5. ^ Države pokrivene na nerezidencijalnoj osnovi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. januar 2020), Koreja, DNR
  6. ^ Države pokrivene na nerezidencijalnoj osnovi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. januar 2020), Mongolija
  7. ^ Države pokrivene na nerezidencijalnoj osnovi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. februar 2021), Pakistan
  8. ^ Xi Jinping Receives Credentials Presented by New Ambassadors to China of Eight Countries (jezik: engleski)
  9. ^ Crkve kao domovi predaka („Večernje novosti”, 15. mart 2017)

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]