Oksimoron

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Oksimoron (grč. oksys — oštar, moros — lud; doslovno: oštroumna ludost) je posebna vrsta antiteze, odnosno paradoksa u kome se spajanjem protivrečnih pojmova stvara novi pojam, tj. nova slika. Ova stilska figura pripada figurama misli. Koristi se za opisivanje kompleksnih, iracionalnih stanja. Često se upotrebljavao u srednjovekovnoj književnosti ali se javlja i u novovekovnoj. Poseban oblik psihološkog oksimorona naziva se sinestezija. Određeni pisci često koriste oksimoron da bi istakli određenu kontradikciju i naglasili je. Ponekad oprečnost pojmova kombinovanih u oksimoronskoj sintagmi može biti toliko izražena da se stiče utisak ironije i humora.

Primeri[uredi]

  • Veronauka
  • Sveta huljo
  • Rečeno ćutanje
  • Zimsko letovanje
  • Prolazna večnost
  • Živi mrtvac
  • Mudra budala
  • Skromna raskoš
  • Siromašni bogataš
  • Hedonista cicija

Oksimoron se koristi svakodnevno, a da toga nismo ni svesni, npr:

  • Gotovo savršenstvo
  • Malo mnogo
  • Idealno loš
  • Novi fosil
  • Istinita bajka
  • Javna tajna

Literatura[uredi]

  • Dragiša Živković, Rečnik književnih termina, Drugo dopunjeno izdanje, Beograd, Nolit, 1992.
  • Milivoj Solar, Teorija književnosti, Zagreb, Školska knjiga, 1989.

Spoljašnje veze[uredi]