Oli Jokinen

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Oli Jokinen
Olli Jokinen
Lični podaci
Datum rođenja Finska 5. decembar 1978.
Mesto rođenja Kuopio (Finska),
Visina 1,88 m
Masa 95
Igračke informacije
Pozicija centralni napadač
Hvata/Puca sa leve strane
Liga NHL
Trenutni klub Sjedinjene Američke Države Nešvil Predatorsi
(od sezone 2014/15)
Bivši klubovi Finska HK KalPa
(deo sezone 1995/96)
Finska HK HIFK
(1996–1998, lokaut 2004)
Sjedinjene Američke Države Los Anđeles Kingsi
(sezona 1998/99)
Sjedinjene Američke Države Njujork Ajlandersi
(sezona 1999/00)
Sjedinjene Američke Države Florida Pantersi
(2000–2008)
Sjedinjene Američke Države Finiks Kojotsi
(sezona 2008/09)
Kanada Kalgari Flejmsi
(2009–2012)
Sjedinjene Američke Države Njujork Rendžersi
(deo sezone 2009/10)
Kanada Vinipeg Džetsi
(2012–2014)
NHL draft 3. pik 1997. za LA Kingse
Reprezentacija Finska
Pro karijera 1995—

Oli Jokinen (fin. Olli Jokinen; 5. decembar 1978, Kuopio, Finska) profesionalni je finski hokejaš na ledu koji igra na poziciji centralnog napadača.

Trenutno igra za američku ekipu Nešvil Predatorsa u Nacionalnoj hokejaškoj ligi (od sezone 2014/15).

Nakon NHL drafta 1997. na kojem ga je odabrala ekipa Los Anđeles Kingsa kao 3. pika u prvoj rundi, igrao je za više NHL timova, uključujući pored Kingsa i Njujork Ajlanderse, Florida Panterse, Finiks Kojotse, Kalgari Flejmse, Njujorške Rendžere i Vinipeg Džetse. Tokom 2012. odigrao je svoju hiljaditu utakmicu u NHL ligi.

Sa seniorskom reprezentacijom Finske osvojio je tri olimpijske (srebro 2006. i bronze 2010. i 2014), te 6 medalja na svetskim prvenstvima (po tri srebra i bronze).

Karijera[uredi | uredi izvor]

Jokinen je igračku karijeru započeo u hokejaškom klubu KalPa u Finskoj, u kojem je u početku igrao za mlađe selekcije, dok je u seniorskoj konkurenciji u SM-ligi debitovao u sezoni 1995/96. tokom koje je odigrao ukupno 15 utakmica za prvi tim, uz učinak od po jednog gola i asistencije.[1] Već naredne sezone prelazi u redove elitnog ligaša iz Helsinkija, kluba HIFK, gde se izborio za mesto standardnog prvotimca. Tokom sezone 1996/97. u HIFK-u je odigrao ukupno 50 utakmica uz statistički učinak od 41 poena (od čega je 14 golova), a ujedno bio je i najmlađi igrač u klubu u sezoni (18 godina).[2] Po okončanju sezone proglašen je za najboljeg debitanta u ligi.

Već tokom leta 1997. učestvuje na ulaznom draftu NHL lige na kojem ga je kao trećeg pika u prvoj rundi odabrala ekipa Los Anđeles Kingsa,[3] a u NHL ligi debitovao je već naredne sezone u utakmici protiv Pitsburg Pengvinsa igranoj 1. oktobra 1997. godine.[2] Međutim, kako nije uspeo da se dokaže u novom klubu, pošto je u prvih 8 odigranih utakmica za Kingse ostao bez statističkog učinka, vraćen je u Finsku, u redove HIFK-a gde je okončao tu sezonu.[4] Za HIFK je tokom te sezone odigrao ukupno 30 utakmica, uz učinak od 39 poena (uz još 9 poena u 9 utakmica plej-of serije) i osvojio titulu nacionalnog prvaka.[1][5] Takođe je dobio i lična priznanja za najefikasnijeg igrača kako ligaškog, tako i plej-of dela sezone.

Sezonu 1998/99. započinje u redovima AHL ligaša Springfild Falkonsa, filijali Kingsa, ekipi za koju je u prvih 9 utakmica sezone ostvario učinak od 9 poena, što je bila najbolja preporuka za njegov povratak u Kingse.[1] Prvi poen u NHL ligi postigao je u utakmici protiv Bluza igranoj 5. novembra 1998, a 5 dana kasnije ostvario je i prvi pogodak u utakmici protiv Flejmsa. Zahvaljujući dosta dobrim igrama u tom periodu proglašen je za najboljeg debitanta za mesec novembar (8 poena u 11 utakmica), dok je sezonu završio sa 66 odigranih utakmica i 21 poenom.[1] Pomalo neočekivano, ekipa Kingsa ga je u junu 1999. trejdovala u Njujork Ajlanderse za koje je odigrao tek jednu sezonu (82 utakmice i 21 poen).[6]

U junu 2000. prelazi u redove Florida Pantersa.[7]

Nakon dve dosta blede početne sezone u Pantersima, Jokinen tokom sezone 2002/03. igra svoj najbolji hokej u dotadašnjoj NHL karijeri i pomenutu sezonu okončava kao najbolji igrač tima sa ukupno 36 golova i 29 asistencija (65 poena), dok je nešto ranije igrao i na Ol-star meču.[8] Na početku sezone 2003/04. kao kapiten Pantersa bio je pravi vođa svog tima sa ukupno 58 poena.[1] U utakmici protiv Sejbersa igranoj 10. marta 2004. postigao je svoj 200. poen u profesionalnoj karijeri.[2]

Kako je sezona 2004/05. u NHL ligi otkazana zbog štrajka igrača (lokaut), Jokinen je to vreme proveo igrajući u Evropi za ekipe Kloten flajersa (Švajcarska A liga), Sedertelje (SHL liga) i finski HIFK. Po povratku u NHL u narednoj sezoni postavio je tri nova lična rekorda: po broju poena u sezoni (89 poena od čega 38 golova), 19. novembra odigrao je svoju 500. NHL utakmicu (protiv Ajlandersa), dok je na utakmici protiv Pengvinsa igranoj 25. novembra ostvario svoj prvi het-trik.[2] I tokom naredne dve sezone bio je jedan od vodećih igrača Pantersa, a lični statistički rekord popravio je tokom sezone 2006/07. sa učinkom od 91 poena (39 golova i 52 asistencije).

Tokom utakmice sa Sejbersima igrane 10. februara 2008. Jokinen je nakon jednog prekršaja pao na led i na njega je naleteo njegov saigrač Slovak Rihard Zednik koji se tom prilikom teško povredio. Naime Zednik je nalateo na Jokinenovu klizaljku i tom prilikom oštrica klizaljke je presekla Zednikovu karotidnu arteriju i on je bio u životno ugrožen.[9] Jokinen je taj događaj kasnije opisivao kao najtraumatičnije iskustvo u svom životu.[10]

Nakon ukupno 7 sezona, 188 postignutih golova i 231 asistencije, Jokinen u leto 2008. napušta tim sa Floride i prelazi u redove Finiks Kojotsa, kao deo dogovora o razmeni igrača između dva kluba.[11][2]

Jokinenu je povodom 1.000 utakmica u NHL ligi dodeljena srebrna palica.

I sezona u Kojotima (sezona 2008/09) započela je dobro za Jokinena pošto je u prvoj 21. utakmici postigao 18 poena. Međutim zbog povrede ramena zarađene tokom novembra 2008. Jokinen je bio prinuđen na dvonedeljnu pauzu i na taj način je prekinuo niz od ukupno 397 odigranih utakmica u nizu za klubove u kojima je igrao.[12] Početkom marta 2009. prelazi u redove Kalgari Flejmsa u čijem dresu je i okončao tu sezonu.[13] Upravo te sezone je po prvi put u karijeri, nakon 10 godina provedenih u NHL ligi zaigrao u doigravanju za Stenli kup (odigrao ukupno 6 utakmica).[14] Zbog dosta slabijih nastupa u dresu Flejmsa tokom prvog dela sezone 2009/10. trejdovan je u njujorške Rendžerse u kojima je okončao tu sezonu.[15]

Po okončanju sezone 2009/10. Jokinen kao slobodni igrač odlučuje da se vrati u redove Flejmsa sa kojima potpisuje dvogodšnji ugovor vredan 6 miliona američkih dolara.[16] Sezonu 2010/11. zavrašava sa ukupno 57 poena (17 golova).[17]

Utakmica protiv Predatorsa, odigrana 1. januara 2012. bila je Jokinenov 1.000. meč u NHL karijeri.[18]

Po okončanju ugovora sa Flejmsima prelazi u redove još jednog kanadskog NHL ligaša, Vinipeg Džetsa, sa kojima 2. jula 2012. potpisuje dvogodišnji ugovor vredan 9 miliona adolara.[19] U utakmici protiv Devilsa igranoj 13. oktobra 2013. postigao je svoju 400. asistenciju i 700. poen u karijeri.[20]

U julu 2014. potpisuje jednogodišnji ugovor sa Nešvil Predatorsima vredan 2,5 miliona dolara.[21]

Reprezentativna karijera[uredi | uredi izvor]

Osvojene medalje
Predstavljajući  Finska
Olimpijske igre
Bronzana medalja — treće mesto Soči 2014. Finska
Bronzana medalja — treće mesto Vankuver 2010. Finska
Srebrna medalja — drugo mesto Torino 2006. Finska
Svetsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto Švajcarska 1998. Finska
Srebrna medalja — drugo mesto Norveška 1999. Finska
Srebrna medalja — drugo mesto Belorusija 2014. Finska
Bronzana medalja — treće mesto Rusija 2000. Finska
Bronzana medalja — treće mesto Letonija 2006. Finska
Bronzana medalja — treće mesto Kanada 2008. Finska

Debitantski nastup za nacionalnu selekciju Jokinen je imao na evropskom prvenstvu za igrače do 18 godina 1996, a već naredne godine igrao je za reprezentaciju do 20 godina na svetskom prvenstvu.

Godine 1997. debitovao je i za seniorsku reprezentaciju za koju je na SP u Finskoj na 6 utakmica postigao 5 golova.

Tokom 1998. nastupao je i za seniorsku i za reprezentaciju do 20 godina na svetskim prvenstvima, gde je osvojio zlatnu medalju na prvenstvu za mlade, odnosno srebro na seniorskom svetskom prvenstvu. Na tom prvenstvu za igrače do 20 godina uvršten je u idealnu postavu prvenstva na poziciji najboljeg centralnog napadača.[22]

Debitantski nastup na Zimskim olimpijskim igrama imao je u Solt Lejku 2002. gde je na 4 odigrane utakmice ostvario dva pogotka. Bio je deolom nacionalnog tima i na naredna tri olimpijska turnira, na kojima je uspeo da osvojio jednu srebrnu i dve bronzane olimpijske medalje.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Oli Jokinen na Vikimedijinoj ostavi.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „Olli Jokinen profile”. Hockey Hall of Fame. Pristupljeno 19. 12. 2011. 
  2. ^ a b v g d Hanlon, Peter; Kelso, Sean; Ahrens, Janette; Buer, Greg (2011). 2011–12 Calgary Flames Media Guide. Calgary Flames Hockey Club. str. 77—78. 
  3. ^ Elliott, Helene (22. 06. 1997). „Kings play it aggressively with Jokinen”. Los Angeles Times. str. C5. Pristupljeno 19. 12. 2011. [mrtva veza]
  4. ^ White, Lonnie (07. 11. 1997). „Jokinen sent to Finnish team”. Los Angeles Times. str. C12. Pristupljeno 19. 12. 2011. [mrtva veza]
  5. ^ Meltzer, Bill (20. 04. 2011). „HIFK ends Finnish championship drought”. National Hockey League. Pristupljeno 19. 12. 2011. 
  6. ^ El-Bashir, Tarik (21. 06. 1999). „Palffy goes to Kings; Isles get prospects”. New York Times. Pristupljeno 19. 12. 2011. 
  7. ^ Lapointe, Joe (25. 06. 2000). „Islanders draft a goalie and make 3 big trades”. New York Times. Pristupljeno 19. 12. 2011. 
  8. ^ „Jokinen joins east team for All-Star Game”. Miami Herald. 28. 01. 2003. str. 1D. 
  9. ^ „Zednik's neck is sliced by teammate's skate”. New York Times. 11. 02. 2008. Pristupljeno 19. 12. 2011. 
  10. ^ „Zednik back on ice after 7 months”. Miami Herald. 10. 09. 2008. str. D1. Pristupljeno 19. 12. 2011. 
  11. ^ Gintonio, Jim (21. 06. 2008). „Coyotes trade for Jokinen”. Arizona Republic. Pristupljeno 19. 12. 2011. 
  12. ^ „Phoenix center Jokinen to miss at least two weeks with shoulder injury”. ESPN. 28. 11. 2008. Pristupljeno 19. 12. 2011. 
  13. ^ Wilke, Jim (05. 04. 2009). „Point Shots: Recapping the trade deadline”. ESPN. Pristupljeno 19. 12. 2011. 
  14. ^ „Flames' Jokinen set for playoff debut”. Canadian Broadcasting Corporation. 16. 04. 2009. Pristupljeno 19. 12. 2011. 
  15. ^ Obernauer, Michael (02. 02. 2010). „New York Rangers get Calgary Flames center Olli Jokinen for Ales Kotalik”. New York Daily News. Pristupljeno 19. 12. 2011. 
  16. ^ „Jokinen deal to protect Flames from injury”. Canadian Broadcasting Corporation. 02. 07. 2010. Pristupljeno 19. 12. 2011. 
  17. ^ Hall, Vicki (06. 10. 2011). „Flames’ Jokinen back with clear mission”. National Post. Arhivirano iz originala 14. 07. 2012. g. Pristupljeno 19. 12. 2011. 
  18. ^ Brown, Scott, ur. (2013). 2013–14 Winnipeg Jets Media Guide. Winnipeg Jets Hockey Club. str. 44—45. 
  19. ^ „Jets agree to terms with Olli Jokinen”. Winnipeg Jets Hockey Club. 02. 06. 2012. Pristupljeno 02. 06. 2012. 
  20. ^ „Jets blank Devils 3-0, snap three-game losing streak”. Canadian Broadcasting Corporation. 13. 10. 2013. Pristupljeno 01. 08. 2014. 
  21. ^ „Olli Jokinen inks deal with Predators”. CBS Sports. 02. 07. 2014. Arhivirano iz originala 03. 07. 2014. g. Pristupljeno 02. 07. 2014. 
  22. ^ 2012 World Junior Championship Official Game Program. Hockey Canada. 2011. str. 141—142. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • 2012 World Junior Championship Official Game Program. Hockey Canada. 2011. str. 141—142. 
  • Brown, Scott, ur. (2013). 2013–14 Winnipeg Jets Media Guide. Winnipeg Jets Hockey Club. str. 44—45. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оли_Јокинен&oldid=26959829”