Operacija Kopaonik

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Operacija Kopaonik
Deo Drugog svetskog rata
Brzecka reka.JPG
Vreme: 12. - 20. oktobar 1942.
Lokacija: Srbija pod nemačkom okupacijom
Rezultat:
Pobeda Vafen-SS
Uzrok bitke:
Promene u teritoriji:
Civilne žrtve:
Sukobljene strane
Jugoslovenska vojska u otadžbini
JVuO
Treći rajh
Nacistička Nemačka
Bugarska
Bugarska armija
Zapovednici
Dragutin Keserović
Artur Fleps
Angažovane jedinice
{{{jedinice1}}} {{{jedinice2}}}
Jačina
1.500 četnika Rasinskog korpusa 20.000 boraca 7. SS Brdske dobrovoljačke divizije Princ Eugen i delovi 9. bugarske pešadijske divizije
Gubici
10 pogilulih četnika; 120 zarobljenih četnika; 670 streljanih srpskih civila 2 poginula nemačka vojnika; 5 poginulih bugarskih vojnika
{{{podaci}}}

Operacija Kopaonik je šifrovano naziv za nemačko-bugarsku antigerilsku ofanzivu protiv četnika na područje planina Kopaonik, Goč i Jastrebac tokom oktobra 1942. godine u Drugom svetskom ratu. Nemci su pokrenuli ofanzivu s ciljem totalnog uništenja četnika Rasinskog korpusa, pod komandom majora Dragutina Keserovića čiji se štab nalazio u selu Kriva Reka. Nemci i Bugari osvojili su četničku slobodnu teritoriju i pri tome izvršili zločine nad srpskim civilnim stanovništvom. Četnici su se uspešno izvukli iz nemačko-bugarskog obruča i povukli na teritoriju koja je bila van domašaja okupatorskih snaga.[1]

Pozadina[uredi]

Major Dragutin Keserović sa svojim Rasinskim korpusom stvorio je slobodnu teritoriju koja se prostirala na planinama Kopaonik, Goč i Jastrebac. Nemce su zabrinjavale informacije, da major Keserović uživa veliku popularnost u narodu i da može za kratko vreme da mobiliše oko 10.000 boraca na svojoj teritoriji. Četnici su predstavljali pretnju za Nemce, jer su bili u mogućnosti da prekinu nemačke saobraćajne komunikacije kojima su transportovali moravsko-vardarskom dolinom ratni materijal Romelovim snagama na afričkom frontu. Nemci su se bojali da četnici ne napadnu rudnik Trepča u blizini Kosovske Mitrovice iz koje su vađene značajne količine rude olova i cinka za potrebe njihove ratne mašine.[2]

Nemačke snage pred napad[uredi]

Nemci su početkom 1942. godine osnovali 7. SS dobrovoljačku brdsku diviziju Princ Eugen koja je brojala preko 20.000 boraca i stavljena pod komandu generala Artura Flepsa. Početkom oktobra 1942. godine divizija se razmestila na područje jugozapadne Srbije, u Kraljevu, Užicu, Ivanjici, Čačku, Raški, Kosovskoj Mitrovici i Novom Pazaru.[3] Za napad na četnike Rasinskog korpusa planirali su i delovi 9. bugarske pešadijske divizije.

Četničke snage pred napad[uredi]

Četnici Rasinskog korpusa, pod komandom majora Dragutina Keserovića bili su raspoređeni na Kopaoniku, Jastrebcu i Goču. Rasinski korpus imao je oko 1.500 boraca pod oružjem.

Nemački plan napada[uredi]

General Artur Fleps, komandant 7. SS divizije Princ Eugen izdao je naredbu 5. oktobra 1942. godine u kojoj se kaže da nemačke i bugarske snage treba unište četničke snage višeg ustaničkog vođe srednje Srbije majora Dragutina Keserovića na planini Kopaonik čiji se štab nalazi u selu Kriva Reka.[4]Nemci i Bugari su planirali da na četnike izvrše sveobuhvatan napad iz četiri pravca, izvrše opkoljavanje a zatim precizno utvrđenim planom vatre unište srpskog neprijatelja. Oko 20.000 dobro uvežbanih i naoružanih nemačkih vojnika spremalo se da izvrši napad na slobodne srpske planine. Za 7. SS dobrovoljačku brdsku diviziju Princ Eugen ovo je bila prva ratna operacija od njenog osnivanja, koje je trajalo od početka proleća do kraja leta 1942. godine i zbog toga ishod ove operacije bio je od velike važnosti za Nemce.[4]

Vikicitati „ Već u prvoj polovini oktobra bio je organizovan prvi divizijski poduhvat velikog obima, koji je Fleps zamislio više kao vežbu sadejstva oružja pod ratnim uslovima. Neprijatelj je bio organizacioni centar majora Keserovića, ustaničkog vođe u srednjoj Srbiji, na planini Kopaonik u Krivoj reci.[5]
({{{2}}})

Ofanziva protiv četnika[uredi]

Rajhsfirer Hajnrih Himler obilazi počasnu jedinicu 7. SS divizije Princ Eugen u Kraljevu, okupirana Srbija, 15. oktobar 1942., tokom Operacije Kopaonik
Željin, 1. novembar 1942. neposredo posle Operacije Kopaonik. Major Dragutin Keserović (sedi u sredini) sa grupom oficira i podoficira Rasinskog korpusa. Pored Keserovića, verovatno desno (bez brade) sedi vazduhoplovni poručnik Radivoje Milojević, načelnik štaba korpusa. Isppred, prvi zdesna sedi poručnik Spasoje Popović. Iznad Keserovića stoji njegov pratilac Predrag Bogdanović „Brka“, a sa Bogdanovićeve desne strane stoji Milan Maksić. Kapetan Stevan Vlahović (sedi na zemlji, u sredini, rođeni brat visokog funkcionera KPJ i Kominterne Veljka Vlahovića), komandant Kopaoničke brigade, poginuo 3. decembra 1942. u borbi protiv Nemaca kod Blaževa.

Nemačke i bugarske snage izvršile su sveobuhvatan napad na četničku teritoriju u zoru 12. oktobra 1942. godine. Nemačke snage izvršile su napad iz četiri pravca. Nemačka borbena grupa Sever izvršila je marš na vrh Željina a jednom sporednom grupom na Kavalj. Borbena grupa Jug izvršila je sveobuhvatan pokret u oblast Gobelja koja se nalazi 17 km severozapadno od Raške. Borbena grupa Zapad skoncetrisala je svoje snage u dolini 5 km od Banje. Borbena grupa Istok zauzela je položaje zapadno od Brusa. Nemci i Bugari napravili su obruč oko četničke teritorije i naterali seljake u zbeg. http://en.wikipedia.org/wiki/Reichsf%C3%BChrer-SS nem. Reichsführer-SS Hajnrih Himler, koji je bio vrhovni rukovodilac SS trupa, bio je veoma zainteresovan za formiranje 7. SS divizije, pa je doleteo u Kraljevo da se lično osvedoči o napretku u obuci. Himler je boravio u Srbiji od 15. do 18. oktobra 1942. godine i izvršio smotru dela nemačke vojske.[4]

Vikicitati „Od 15. do 18. oktobra diviziju je posetio Rajhsfirer-SS Hajnrih Himler, i on je oduševljen stavom i stepenom uvežbanosti.[6]
({{{2}}})

Nemačke borbene grupe Sever, Zapad i Jug fronatalno su napredovale kroz četničku teritoriju u pravcu borbene grupe Istok, koja je imala ulogu zaustavnog zida za četnike. Međutim, major Keserović imao je obaveštajne podatke o pripremama i pokretu velikih nemačkih snaga za napad na njegovu teritoriju. Major Keserović nije smatrao celishodnim da svoj Rasinski korpus frontalno suprostavi nemačkim i bugarskim snagama. Četnici Rasinskog korpusa na čelu sa majorom Keserovićem izvukli su se na vreme iz obruča. Nemci i Bugari udarili su u prazno, vršeći odmazde nad civilnim stanovništvom. Nemačke i bugarske snage spalile su su nekoliko sela i izvršili ratni zločin nad srpskim seoskim stanovništvom. Selo Kriva Reka je najviše stradalo, jer je tu bio smešten Keserovićev štab. U Krivoj Reci je ubijeno 120 civila, koje su pripadnici 7. SS divizije zatvorili i spalili u seoskoj crkvi. U drugim selima na Kopaoniku Nemci su likvidirali 300 civila, a u selima na Goču streljali su 250 civila. Nemci su tokom ove operacije likvidirali ukupno 670 civila.

Oto Kum (nem. Otto Kumm), oficir u 7. SS diviziji koji je kasnije postao njen komandant, opisao je kako je na planini Željin upao u zasedu jedan četnički kurir, i dodao da drugih kontakata sa četnicima nije bilo.

Vikicitati „Jedan kurir možda, prvi zarobljenik - a i jedini, jer tokom celog poduhvata nismo imali više dodira ni sa partizanima, ni sa četnicima. Kao ostatak „u šumi“ regularne armije nakon okupacije Jugoslavije, oni su nosili stare uniforme - i nove brade, jer su se zakleli da se neće brijati dok okupator ne bude isteran iz zemlje. Oni su bili verni kraljevini i borili su se za svog mladog kralja Petra II, ali radije su se držali udaljenih sela i oblasti, ne napadajući naše jedinice, osim ako se nisu osećali dovoljno nadmoćnim. Disciplina i naoružanje bilo im je relativno dobro, a u odnosu prema drugim jugoslovenskim narodnim i verskim grupama bili su nepredvidljivi - što je često išlo do napada na hrvatska sela i muslimanske žene. Kao prijatelje još su imali Engleze - i njihov radio. Na volovskim kolima ili na konjskim leđima oni su se povremeno prebacivali u druge oblasti, najčešće neuzdrmani, jer smo ih mi puštali, smatrajući da ih dugoročno mopžemo pridobiti za nas - kao braću po oružju protiv komunizma. To je donekle nejasna situacija, oni nisu prijatelji, ali ni neprijatelji, i situacija se menja s vremena na vreme.[7]
({{{2}}})

Posleratna suđenja za zločine u Krivoj Reci[uredi]

Za zločin u Krivoj Reci komandant puka August Šmithuber na suđenju u Beogradu okrivio je kapetana Kazerera (nem. Kaaserer). Prema njegovoj tvrdnji, Kazerera je nakon tog zločina smenio komandant divizije, i on je bio izbačen iz SS-trupa[8]. Kazerer je osuđen na smrt na suđenju u Beogradu od 9. do 19. decembra 1946. godine[8]. Komandant puka Šmithuber (kasnije komandant 21. SS divizije i zatim 7. SS divizije i krivac i za brojne druge zločine) osuđen je na smrt vešanjem na suđenju u Beogradu od 5. do 16. februara 1947.[9].

Izvori[uredi]

  1. ^ Miloslav Samardžić, Draža i opšta istorija četničkog pokreta, drugi tom, Una pres, Beograd, 2005.
  2. ^ I. Avakumović, Mihailović prema nemačkim dokumentima, Naše delo, London, 1969
  3. ^ Napred Princ Eugen (Istorija 7. SS dobrovoljačke divizije „Princ Eugen“), general Oto Kum, Osnabrik; Vorwats, Prinz Eugen! (Gerschite der 7. SS-Freiweilligen-Division "Prinz Eugen"), Munin-Ferlag, GmbH Osnabrik.
  4. ^ a b v Opet RP
  5. ^ "Bereits in der 1. Oktoberhälfte wird das erste großangelegte Unternehmender Div. angesetzt, von Phleps mehr als eine Übung der verbundenen Waffen unter kriegsmäßigen Bedingungen gedacht. Als Feind gilt das Organisationszentrum des höheren aufständischen Führers Mittelserbien, Major Keserovic, im Kopaonik-Gebirge um Kriva Reka.", Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen", Aufstellung der Division "Prinz Eugen", str. 45
  6. ^ "Vom 15. - 18. Oktober besucht der Reichsführer-SS Himmler die Division, er ist begeistert von der Haltung und von dem Ausbildungsstand", Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen", Aufstellung der Division "Prinz Eugen" str. 52
  7. ^ "Ein Kurier vielleicht, der erste Gefangene - und der einzige, denn das ganze Unternehmen bringt sonst keine Berührung mit Partisanen noch mit Cetniks. Als Reste der nach der Besetzung Jugoslawiens ,in den Wald' gegangenen regulären Armee tragen sie die alte Uniform - und neue Bärte, da sie geschworen haben, sich nicht früher zu rasieren, bevor nicht der Okkupator aus dem Land gejagt ist. Sie sind königstreu und kämpfen für ihren Jung-König Peter II., doch weichen sie lieber aus in abseits gelegene Dörfer und Gebiete und stellen sich nur selten unseren Verbänden, es sei denn, sie fühlen sich in ausreichender Ubermacht. Disziplin und Bewaffnung sind relativ gut, gegenüber den anderen jugoslawischen Volks- und Glaubensgruppen sind sie unberechenbar, weshalb es oft zu Ubergriffen gegen kroatische Dörfer oder muselmanische Frauen kommt. Als stille Freunde haben sie die Engländer - und ihre Funkgeräte. Auf Ochsenkarren oder hoch zu Roß verlegen sie manchmal in eine andere Gegend, meist ungeschoren, da wir sie ziehen lassen und sie auf lange Sicht für uns gewinnen wollen - als Waffengefährten gegen den Kommunismus. Es ist eine etwas unklare Situation, sie sind nicht Freund, auch nicht Feind, die Lage wechselt von mal zu mal." Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen", Aufstellung der Division "Prinz Eugen", str. 52
  8. ^ a b Jovo Popović: VJEŠALA ZA GENERALE, Stvarnost, Zagreb 1986, pp. 161, Pristupljeno 9. 4. 2013.
  9. ^ Jovo Popović: VJEŠALA ZA GENERALE, Stvarnost, Zagreb 1986, pp. 11, Pristupljeno 9. 4. 2013.

Spoljašnje veze[uredi]