Oprema i delovi za bicikle

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Autonomija i delovi brdskog bicikla
Autonomija i delovi drumskog bicikla

Oprema i delovi za bicikle

Sastavni delovi bicikla[uredi]

Ram[uredi]

Čelični Le Mond ram.
Aluminijumski GT ram sa zadnjim amortizerom.

Ram bicikla predstavlja osnovu svakog bicikla, skelet koji drži bicikl na okupu. Nekad su bili rađeni samo od čelika, a danas je tehnologija specijalizovana na lakše i otporne materijale, šta se naročito koristi u sportske svrhe, dok se za jeftinije i teže materijale proizvođači odlučuju zbog cene.

Geometrija ženskog rama se razlikuje od geometrije za muški bicikl (ženski imaju ponekad naziv Femin).

materijali rama :

Ramovi za drumski i triatlon bicikl[uredi]

  • Drumski bicikl (sloping ili klasične geometrije)
  • Bicikl za trke na hronometar (engl. TT-time trial)
  • Триатлон бицикл
  • Бицикл за велодромске трке

Рамови за брдски бицикл[uredi]

Карбонски рам са крутом задњом вилом за Крос Кантри XC.
  • Kros Kantri - (engl. Cross-county - XC)
  • Slobodnim stilom - (engl. Freeride)
  • Daunhil - (engl. Downhill - DH)

Ramovi za brdske bicikle se mogu najgrublje podeliti u 2 grupe, a to su:

  • ramovi sa krutom zadnjom vilom (engl. hard tail) - lakši ram bez zadnjeg amortizera, koriste se za Kros Kantri XC.
  • ramovi sa zadnjim amortizerom (engl. full suspension)
    • (engl. soft tail) - kompromis između ramova sa krutom zadnjom vilom i sa zadnjim amortizerom, poseduju mali hod zadnjeg amortizera koji se ne aktivira rotacijom zadnje vile oko zglobova, već uvijanjem same vile.

Ramovi bicikli za X - sportove[uredi]

Pogonski deo[uredi]

Srednji pogon i osovina srednjeg pogona[uredi]

FSA Gosemer sprednji pogon (dupla) sa Šimano Ultegra prednjim menjačem za drumski bicikl.

Srednji pogon je pogonski deo bicikla, koji je u poslednjih nekoliko godina doživeo najveću evoluciju. Njegova funkcija je da ostvari prenos sile bicikliste sa pedala na lanac. Srednji pogon brdskog bicikla (MTB) se sastoji od osovine, leve i desne kurble koje se na osovinu navlače i u koje se šrafe pedale. Desna (pogonska) kurbla nosi lančanike (1 do 3 komada u zavisnosti od koncepta). Na starijim biciklima postoji jedan red lančanika, na modernima su to dva reda (za drumske bicikle) ili tri reda (za brdske i ostale). Na velikom lančaniku standardni broj zuba za brdske bicikle je 42-44, dok je kod ostala dva lančanika uglavnom 22 i 34. Kod drumskog bicikla broj zuba velikog lančanika je nešto veći i iznosi 49-53, a koji je neophodan radi mogućnosti prelaska preko visokih prepreka. Ova razlika se kod MTB-a nadoknađuje činjenicom da najmanji lančanik na zadnjem točku ima 11 dok kod drumskih bicikala 12 zuba.

Dijagram pogonskog dela bicikla.

Od nastanka MTB-a 1977. kao najbolje rešenje korišten je sistem konusne četvrtke kao kraja osovine na koju se sa obe strane pomoću zavrtnja navlače kurble. Zbog velikog i dugotrajnog opterećenja, sistemi sa četvrtastim presekom krajeva osovine su u poslednje vreme zamenjeni zvezdastim profilom koji je omogućio daleko veću izdržljivost i krutost kompletnog sistema. Pored prelaza sa četvrtastog na zvezdasti profil krajeva osovine, Šimano je patentirao halovtek (engl. Hollowtec) sistem šupljih kurbli, koji je predstavio revoluciju u svetu srednjih pogona jer je njegovom pojavnom krutost srednjih pogona i trajnost ležaja osovine drastično povećana, pri čemu je težina istog dodatno smanjena. Ovde je osovina znatno većeg prečnika od osovina prethodnih sistema, veoma tankih zidova (odatle i naziv šuplja tehnologija). Po prvi put osovina nije deo ležaja (patrone ili monobloka) već kurble. Same osovine se proizvode od čelika ili titanijuma, a tela u koje je upakovana osovina „patrona“ se proizvode od čelika, aluminijuma pa nekada i karbona.

Lanac[uredi]

Lanac.

Lanac prenosi snagu sa srednjeg pogona na zadnje lančanike i predstavlja deo bicikla koji se najbrže troši i najčešće zahteva zamenu. S obzirom na napredak proizvodne tehnike i razvoja materijala očekivalo se da će njegov životni vek iz generacije u generaciju biti sve duži, međutim nije tako. Sa povećanjem broja brzina, lanac je postajao uži, a samim tim se i brže trošio. Na starijim biciklima, koristeći lance starijih generacija pre je bilo moguće preći do 10 000 km bez zamene, dok je danas potrebno menjati na svakih 3000-4000 km kod drumskih bicikli, odnosno na svakih 1000 km kod brdskih (zbog terena po kome se vozi). Kriterijum za promenu je njegovo razvlačenje po dužini od oko 2 cm na 100 pinova, što čini oko 1 % dužine. Posledica razvučenog lanca može biti uzrok preskakanju brzina na zadnjim lančanicima. Stavljanje novog lanca je potrebno izvršiti tako da bude usklađen sa ostalim delovima u pogonskoj sprezi (ista klasa). To je najbolje izvršiti tako što će se na osnovu klase prednjih lančanika koji se najređe menjaju kupovati lanac i zadnje lančanike. Pri izmeni potrebno je uzeti lanac sa ekivalentnim brojem pinova koliko na je na starom lancu, a ne istu dužinu. Odnosno lanac je potrebno uskladiti sa brojem brzina bicikla, jer osmofazni lanac neće raditi pravilno na biciklu koji pozadi ima 9 lančanika pošto neće imati dovoljno prostora za kretanje. Takođe devetofazni lanac ne bi trebalo stavljati na zadnje pakovanje sa 8 lančanika. Što se održavanja tiče potrebno je da bude što čistiji, ali i nikada suv. Za podmazivanje lanca koristite teflonske ili silikonske sprejeve na kojima je naglašeno da su namenjeni za lanac bicikla. Ova sredstva ujedno i umanjuju količinu prašine koja je štetna po pogonski sistem bicikla. S obzirom na to, ulje je preporučljivo koristiti samo ako se ide na dužu vožnju ili kada se ne napuštaju asfaltirani i betonski putevi.

Zadnji lančanici[uredi]

(engl. freewheel) mehanizam na zadnjim lančanicima.
Devetofazna kaseta proizvođača SRAM.

Zadnji lančanici se nalaze sa desne strane zadnje osovine, a u žargonu se zovu kaseta. Podela zadnjih pakovanja lančanika se mogu izvršiti prema sledećim parametrima.

  • Podela prema broju brzina na zadnjem točku bicikla. Broj brzina je produkt broja zadnjih i prednjih lančanika, kojih može biti standardno od 6 do 10. Kod modernih brdskih bicikli obično je to 7 ili 8 (redno), dok je kod drumskih 9 ili 10.
    • šestofaz (za 6 brzina)
    • sedmofaz (za 7 brzina)
    • osmofaz (za 8 brzina)
    • devetofaz (za 9 brzina)
    • desetofaz (za 10 brzina)
  • Podela prema mehanizmu koji se koristi:
    • klasični zadnji lančanici (na navoj) - primenjuju se još samo kod bicikala niske klase.
    • (engl. freewheel) sa mehanizmom koji omogućava direktnu spregu sa točkom u smeru kretanja, a u suprotnom slobodu bez pokretanja točka.

Zadnji lančanici su po pravilu manjeg obima nego prednji. Za razliku od prednjih, menjaju se nakon nekoliko hiljada pređenih kilometara (usled trošenja zupčića). Pri promeni je potrebno lančanike uskladiti sa kvalitetom lančanika srednjeg pogona kako bi trajanje pogonskog dela bicikla bilo maksimalno. A, isto tako obratiti pažnju na broj brzina kod ručice menjača. Jedna kaseta uglavnom ima 2 životna veka lanca. Zbog funkcije menjanja brzina, oblici svih zupčićića nisu isti. Koliko su lančanici potrošeni može se zaključiti poređenjem onih koje se najviše koriste sa onima koje se koriste najmanje.

Pedale[uredi]

Pedala.
Pedala sa sistemom klipsera (korpica).
Luk Keo (engl. Look Keo) - profesionalna pedala za drumski bicikl.

Pedala je u opštem smislu podnožica ili podnožje koje se pritiskuje kako bi se vršio koristan rad. Preteča bicikla nije imala pedale, a danas bicikl ima dve pedale na kojima vozač nogama prenosi snagu. Snaga se dalje prenosi preko pedala i srednjeg pogona na točkove bicikla kako bi se postiglo kretanje. Obično se sastoje iz temena (vrata) pomoću kojeg pedala rotira u ležištu i tela koje obezbeđuje vezu sa nogom bicikliste. Postoji nekoliko tipova, pa je moguće izvšiti sledeću podelu:

  • Obična pedala,
  • Pedala sa sistemom klipsera (korpica) i
  • (engl. clipless) sportska pedala ili SPD pedala po Šimanovom patentu.

Do poslednje decenije 20. veka u masovnoj upotrebi je bio sistem klipsera (korpica) na pedalama u koje se stopalo postavljalo radi sličnih dobiti kao i sa SPD sistemom. Kod ovog sistema nije postojao mehanizam koji bi automatski oslobađao nogu, tako da je ovo rešenje zbog bezbednosnih razloga danas potpuno zapostavljeno.

SPD pedala (engl. Shimano Pedaling Dynamics - SPD) koju je razvio Šimano je nasledila pedale sa korpicom. Za njihovo korištenje je potrebno imati i biciklistične patike, koje na potpetici imaju sistem za spregu sa pedalom. Na đon patike za SPD pedalu montira se metalna pločica čiji se oblik razlikuje u zavisnosti od proizvođača pedala i modela. Pločica kada nagazimo na pedalu upada u kandže pedale koje pomoću neke vrste opruga fiksiraju pločicu. Ovakva pedala omogućava da pri vožnji pedalu ne samo pritiskamo nego tako su nam obe noge aktivne tokom celog kruga pa je opterećenost mišića ravnomernija tokom celog ciklusa. Takođe tokom vožnje po terenu ne postoji mogućnost da vam noga sklizne sa pedale, što je veoma česta pojava kod klasičnih pedala. Pomoću SPD pedala olakšan je prelazak preko svih prepreka jer zadnji točak daleko lakše podižemo i kontrolišemo. Većina kliples sistema ima i mogućnost podešavanja napregnutosti opruga te dok učite opruge možete potpuno oslabiti kako bi „vađenje“ noge iz pedale bilo što lakše. SPD pedala za brdske bicikle se po dizajnu razlikuju od SPD pedala za drumski bicikl.

Menjač brzina[uredi]

Prednji menjač[uredi]

Šimanov, Deor XT prednji menjač za brdski bicikl (e-tip).

Menjač je mehanizam za promenu brzina, sastoji se iz fiksnog i pokretnog dela (kaveza). Prema konstrukciji fiksnog dela prednjih menjača, razlikujemo menjače koji se vezuju obujmicom za ram i menjače koji se montiraju na osovinu srednjeg pogona, poznat je i kao e-tip (engl. e-type). E-tip menjača se montira direktno na šoljice srednje osovine čime je znatno olakšano podešavanje (prikazan na slici), ali otežana demontaža koja zahteva skidanje celog srednjeg pogona. Najčešće se koristi kod ramova sa zadnjim amortizerom konstruisanih tako da montaža ma koje od obujmica nije moguća ili kod krutih ramova čija je cev u koju ulazi šticna većeg prečnika od standardnih obujmica. Menjači koji se pomoću obujmice fiksiraju za ram dele se u 2 grupe i to su oni kojima se obujmica nalazi iznad osovina oko kojih se kavez pokreće (engl. bottom swing) i one kod kojih se pokretanje kaveza vrši iznad obujmice (engl. top swing). Pored ove podele koja je navedena, prednji menjači se razlikuju i prema potezu sajle:

  • Potez sajle odozgo - češće kod MTB bicikli, jer je lanac zaštićen od prljavštine
  • Potez sajle odozdo - češće kod drumskih bicikli
  • Sa pregibom, oba poteza (engl. dual pull) - noviji izum, univerzalna primena.

Prednji menjač ima standardno dve ili tri brzine, zavisno od prednjeg pogona. Dvobrzinski (nazvan i dupla) je uglavnom kod drumskih bicikala, trobrzinski (nazvan i tripla) je standardan kod brdskih bicikala, za lakšu kontrolu kod manjih brzina na lošim putevima.

Zadnji menjač[uredi]

Kampanjolov zadnji menjač iz 1983.

Zadnji menjač upravlja primenom brzina na zadnjem lančaniku, koja se vrši odgovarajućom ručicom menjača (triger, tvister ili šifter) posredstvom skraćivanja ili produžavanja sajle. Pri promeni brzine na viši stepen, sajla se produžuje a menjač zateže lanac čime se pomera u desnu stranu na veći lančanik i viši stepen brzine. Pri prebacivanju u nižu brzinu proces je suprotan, sajla se zateže (skraćuje), a menjač popušta lanac koji se pomera na levi lančanik, tj. na nižu brzinu. Menjači se razlikuju prema dužini kaveza (rastojanju između gornjeg i donjeg točkića (pulija) menjača), pa prema tome postoje tri različite dužine zadnjeg menjača (kavezi se prave u tri veličine):

  • Zadnji menjač sa kratkim kavezom
  • Zadnji menjač sa srednjim kavezom
  • Zadnji menjač sa dugim kavezom

Veličinom kaveza je je određen kapacitet menjača, tj. razlikom broja zuba najmanjeg i najvećeg lančanika kako kod srednjeg pogona, tako i kod zadnjih lančanika. Ovo je razlog zašto su kavezi na drumskim biciklima kraći od kaveza na menjačima MTB-ova.

Ručice menjača[uredi]

Menjač sa sistemom poluge.
Šimanov triger šift.

Ručice menjača se drugačije nazivaju i šifteri. Postoji više vrsta ručica menjača. Na starim drumskim biciklima bile su monitarne na diagonalnoj cevi rama, dok se danas nalaze na kormanu. Standardno je leva ručica za menjanje brzina na prednjom lančaniku, dok desna menja brzine na zadnjem lančaniku. Vrlo specifične su ručice na drumskim biciklima, stare sa sistemom poluge i novije koje su integrisane u sa sistemom kočnica.

Sportske ručice na brdskom biciklu se mogu klasifikovati u nekoliko varijanti:

  • Menjač sa sistemom poluge
  • Triger šift ili okidač (engl. Rapid Fire)
  • Tvist šift ili grip šift
  • DCL šimanov sistem ili šamaraljke (engl. dual control lever - DCL)

Menjač sa sistemom poluge - na polugu je fiksirana sajla, okretanjem oko jednog kraja se nateže ili opušta, čime se menjaju brzine. Ovaj sistem je u upotrebi od nastanka bicikala sa brzinama, ali je danas skoro potpuno potisnut sa tržišta MTB opreme. Šimano je forsirao sistem rafalne vatre (engl. Rapid Fire) kod nas poznatiji kao okidači dok je SRAM patentirao daleko jednostavniji, ali kratkotrajniji i tada manje precizni sistem Grip šift [2].

Triger šift ili okidač - rade po sistemu okidanja, kako napred, tako i nazad. Primena je rešena tako da palac penje lanac na veće lančanike, dok ga kažiprst spušta. Okidačii su veoma dobro rešeni, sigurni u svom radu, a najviše klase imaju i lagere ugrađene u svoj sistem. Ono što je još jedan plus je da se može nesmetano koristiti kočnica i u isto vreme menjati brzine. Ovaj sistem je Šimanov patent, ali se i SRAM poslednjih godina upustio u produkciju svojih trigera, koji imaju nešto drugačiji princip [3].

Tvist šift ili grip šift - su razvijeni od strane SRAM-a, a kasnije ih je i Šimano prihvatio i razvio sopstvene serije. I ovi menjači su godinama evoluirali da bi danas bili izuzetno pouzdani i ekstemno laki za upotrebu. Kod ovog sistema se promene brzina vrše okretanjem dela rukohvata kormana, veoma sličan dodavanju gasa na motociklima. Pri tome, mehanizam im je manje složenosti od mehanizma kod trigera, pa samim tim i manje se kvari. Nedostatak koji se primećuje kada je potrebno kočiti i menjati brzine u isto vreme, što je gotovo nemoguće izvesti. Šimano nije delio ovaj entuzijazam sa SRAM-om, pa su njihovi tvist šifteri razvijeni samo za niže klase opreme.

Šamaraljke ili dual kontrol liver - su ručice menjača koje su Šimanov noviji izum. Kod ovog sistema se išlo na varijantu da vozač može da menja brzine i koči istovremeno, jer DCL poseduje jedninstvenu ručicu menjača i kočnice te pri povlačenju ručice ka kormanu kočimo, dok guranjem ručice naviše ili naniže menjamo brzine. S obzirom na to radi se u V-brake varijanti i u disk varijanti. Ovakav princip menjanja brzina odavno funkcioniše na drumašima (drumskim biciklima), te je 2003. godine Šimano odlučio da svoje decenijsko iskustvo u šifterima drumskih bicikala primeni i na MTB. Sistem je nešto sporiji od klasičnih trigera, dok se s obzirom na veću polugu ručice menjanje brzina odvija manjim dejstvom sile.

Kočnice[uredi]

V-kočnice (engl. V-brakes).
Hidraulična disk kočnica.

Kočnica ili kočioni sistem predstavlja konstrukciju koja ima za cilj da uspori ili zaustavi kretanje bicikla. Od nastanka bicikla razvilo se nekoliko tipova, razvoj je prošao kroz dugogodišnju evoluciju kočionih sistema, ali su se u poslednjih 15-ak godina ustalile 4 dominantne varijante. Podelu kočionih sistema možemo da izvršimo na više načina, ovde ćemo navesti podelu prema mehanici koja se koristi:

  • Zadnja nožna kočnica (kontra kočnice)
  • Doboš kočnice
  • Mehaničke kočnice na trenje (bandaš kočnice)
  • Hidraulične kočnice (disk kočnice).

Mehaničke (bandaš kočnice) su najrasprostranjeniji tip kočnica, poznatije su kao V-kočnice (engl. V-brakes). Ovde sajla povezuje poluge čeljusti kočnica i njenim natezanjem putem ručice kočnica paknovi se dovode u položaj u kome počinju dodirivati bandaše točkova. V-kočnice se proizvode u 2 osnovna oblika, a to je paralelogramski i direktni sistem. Na drumskim biciklima se koristi uglavnom ovaj tip. Treba napomenuti da postoji i hidraulična varijanta bandaš kočnica, u najvećoj meri zastupljena u vidu Magurin HS modela.

Brdski i ostali bicikli imaju više opcija. Od običnih i kanti lever (engl. cantilever brakes), efektivnijih v-kočnica, pa do najboljih disk hidrauličnih kočnica. Među disk kočnicama, takođe razlikujemo mehanički disk i skuplju, hidrauličnu varijantu. Mehanička disk kočnica je hibridna varijanta disk kočnica na sajlu, koja je neke vrsta imitacija hidrauličnih kočnica ali sa dosta lošijim efektom kočenja. Kvalitetnije disk kočnice koriste mineralno ili sintetičko ulje (oznaka DOT) koje hidraulikom prenosi silu na metalnu oblogu koja vrši pritisak na disk. Metalne obloge imaju indikator istrošenosti, dok se disk generalno retko menja. Prilikom spuštanja sa brda, zbog velike opterećenosti pri kočenju, dešava se da se disk užari na nekoliko stotina °C i tada dobija ljubičastu boju. Glavna mana u odnosu na bandaš kočnice je nešto veća masa, prednost je to što nema potrošnje bandaša, što je jedan od glavnih problema sa bandaš kočnicama. Pločice disk kočnica uglavnom traju znatno duže od gumenih paknova slične klase, te je i servis znatno ređe potreban.

Glavni proizvođači kočnica su:

Ručice kočnica[uredi]

Šimanova ručica kočnice.

Ručice kočnica kod drumskih bicikli su vertikalne, poseban primer je kod drumskih bicikala za trke na hronometar. Kod njih su ručice više položene. Kod brdskih i ostalih bicikli ručice su postavljene horizontalno na kormanu. Kod profesionalnih kočnica ručice su manje (skraćene su) i napravljene od aluminijuma. Jeftinije su duže i uglavnom izrađene od plastike. Vrste ručica hidrauličnih kočnica su uglavom nerazdvojne i čine sklop hidrauličnih kočionih sistema, dok kod ručica kočnica mehaničkih kočnica razlikujemo ručice namenjene V-brake kočnicama koje se ujedno koriste i za mehaničke disk kočnice i ručice za ostale tipove (prvenstveno kanti lever kočnice).

Amortizeri[uredi]

Prednji amortizer i disk kočnice.

Bicikli mogu imati prednje, zadnje amortizere ili punu suspenziju koja radi pre svega u centralnoj ravni simetrije, mada se kod nekih vrši amortizovanje u lateralnoj ravni. Cilj suspenzije kod bicikla je smanjenje vibracije i uravnotavanje bicikla, pri čemu se održava kontakt točka sa zemljom. Osnovni parametri su: krutost, prigušenje, elastičnost i prianjanje. Osim namene pri pojavi nepravilnosti terena, amortizovanje može imati ulogu i pri suspenziji sila kočenja i ubrzanja. Prema sistemu amortizacije, postoji veliki broj kombinacija: kombinacija vazduha, ulja, opruga i elastomera (specijalne vrste gume). Najlinearnije u radu, a samim tim i najudobnije su vile sa kombinacijom ulje-opruga. Kod njih je hod kojim će vila odreagovati na prepreku linearno srazmerna veličini prepreke.

Prednji amortizer[uredi]

Marzocchi Bomber MX prednji amortizer.

Bicikli sa običnim, krutim vilama su prikladniji za vožnju uzbrdo jer pod sobom konstantno ima čvrst oslonac, iz ovog razloga, svaka ozbiljnija, novija kros kantri vila sa amortizerom poseduje mogućnost zaključavanja (engl. lock-out) (bicikl se ponaša kao da amortizera nema), a vrlo često se zaključavanje može činiti i putem daljinskog upravljača na kormanu bicikla. Prednji amortizer služi za umanjenje vibracija i koristi se uglavnom kod brdkih bicikala, a ponekad na treking biciklima, dok se kao medijum za umanjenje ovih vibracija koristi vazduh (gasovi), ulje, opruga ili specijalne vrste guma. Posebno jaki amortizeri sa dugim hodom se koriste kod daun-hil (engl. downhill) bicikli. Ovaj hod amortizera iznosi od oko 60 mm, pa do nekih 160 mm. Svaki ram je namenjen za određeni tip vile koji se uglavnom deklariše hodom. Veća odstupanja su veoma nepoželjna. Tako da ako je ram namenjen za vilu hoda oko 80 mm, neće smetati ako se stavi vila sa 60 ili 100 mm hoda, ali ako se stavi obična kruta vila geometrija će biti narušena te će bicikl prilikom kočenja biti znatno manje stabilan. Postoji i varijanta prednjeg amortizera sa jednom vilom, koji je patentirao peoizvođač Kenondejl (engl. Canondale).

Glavni proizvođači prednjih amortizera su:

Pored njih na tržištu su u manjoj meri prisutni i DT Svis (engl. DT Swiss), Vajt Braders (engl. White Brothers), Spiner (engl. Spinner) i Magura (engl. Magura) koji takođe važe za odlične amortizere, dok se u rekreativne svrhe mogu koristiti amortizeri jeftinije izrade proizvođača RST (engl. RST) i SR-Saunter (engl. SR-Sounter).

Zadnji amortizer[uredi]

Zadnji amortizer na MTB bicikli.

Zadnji amorizer se koristi kod brdskih bicikli koji su namenjeni vožnji po lošijem terenu i postoje samo na ful-suspenžn (engl. full suspension) ramovima. Zadnji amortizer je dosta manjih dimenzija od prednjeg, a samim tim je i manjeg hoda. Ovi amortizeri mogu da budu:

  • Zadnji vazdušni amortizer
  • Amortizeri sa sistemom ulje-opruga
  • Amortizeri na principu elastomera

Zadnji amortizer je nadgradnja prednjeg, jer se veći deo vibracija amortizuje na prednjem točku. Kao i prednji, takođe može da se zaključa, kada ima efekt bez amortizacije zadnjeg točka. Nalazi se paralelno uz horizontalnu ili vertikalnu cev rama, u centralnoj ravni simetrije. Proizvode se u različitim dimenzijma koje su predstavljenje rastojanjem između otvora kroz koje se pri montaži provlače osovine kojima se amortizer vezuje za ram. Svaki ram je pravljen za jednu određenu dimenziju amortizera.

Točkovi[uredi]

Zadnji Kampanjolo točak za drumski bicikl.

Točak je sastaljen iz obruča (bandaša), glave (nable), unutrašnje i spoljašnje gume, kao i žica sa niplovima ili prečaga koje povezuju obruč sa glavom. Obruči za bicikle koje koriste disk kočnice se razlikuju od obruča za obične kočnice. Glava sa obručem može biti prepletena na različite načine, zavisno od broja i osovine. Obično se to radi žicama sa niplovima, ređa pojava su točkovi koji umesto žica koriste sajle, dok postoje i varijante kod kojih su ulogu žica preuzele prečage ili čitavi diskovi proizvedeni najčešće od karbona, magnezijuma ili aluminijuma. Nove ideje se stalno pojavljuju, ali zbog standarda i kompatibilnosti, jedino verzija sa žicama je uspela da zaživi u širokoj primeni. Žice se najčešće proizvode od čelika, ali ima ih i od titanijuma, aluminijuma, karbona,... Nejpoznatiji u ovom delu Evrope proizvođač žica je švajcarska firma DT, koja je u međuvremenu svoju proizvodnju sa žica proširila i na nable, bandaše i cele točkove, a takođe proizvodi i vrhunske prednje i zadnje amortizere. Osim ovih delova, tu je i traka koja se montira sa unutrašnje strane bandaša, a funkcija joj je zaštita unutrašnje gume ili zaštita od isticanja vazduha kod tjubles guma.

Obruč - bandaš[uredi]

Presek bandaša sa duplim zidom.

Bandaši se danas najčešće proizvode od aluminijuma, ali kod vrhunskih točkova nije retka ni primena karbonskih vlakana. Po svojoj nameni se dele na one sa kočionom površinom za v-kočnice i one namenjene disk kočnicama. Bandaši kod točkova sa disk kočnicama ne prenose direktne sile kočenja, pa su zato lakši, dok se kod obruča za bandaš kočnice površina troši te je potrebno obezbediti dodatni materijal za kočenje, usled čega su veće mase i dosta čvršći. Pored navedenog konstrukcija može biti sa duplim zidom ili sa većim brojem zidova, a isto tako rade se sa različitim brojem rupa za žice koji je potrebno uskladiti sa onim na nabli. Najčešće je to 32 ili 36, ali mogu da budu i varijante od 28,24,20,16.

Glava - nabla[uredi]

Uporedni dijagram nabli.
Šimanova nabla.

Centar točka je svakako njegova nabla. Do omasovljenja primene amortizera na biciklu nable su u svome središnjem delu bile daleko manjeg prečnika poprečnog preseka. Međutim, sa pojavom prvih amortizera, pojavila se potreba za izdržljivijim nablama pa su MTB nable evoluirale u oblik koji je ime dobio po šimanovom patentu, paralaks i ovaj oblik je i danas osnova za većinu modernih nabli.

Vizuelno gledano, možemo ih podeliti na:

  • nable namenjene za V-kočnice - gde je uzdužni presek prednje nable simetričan.
  • nable namenjene za disk kod kojih simetrija ne postoji.

Prema sistemu koji omogućuje rotaciju točka oko osovine, najgrublje se nable mogu podeliti na:

  • nable koje koriste konuse i kuglice
  • nable sa industrijskim ležajima.

Zadnja nabla, je konstrukcijski daleko složenija od prednje, pošto se na nju montira i sistem putem koga se obrtni moment sa lančanika prenosi na točak. Većina MTB bicikala poseduje slobodni (engl. freewheel), mehanizam na koji se navlače zadnji lančanici, a koji omogućuje da se lančanici u jednom smeru sprežu sa točkom i sav moment prenose na njega, a u suprotnom se slobodno vrte u odnosu na točak.

Među takmičarima nije retka situacija da se MTB radi smanjenja težine sklapaju u jednobrzinskoj varijanti (engl. single speed) gde brzine ne postoje, već se na bicikl postavlja samo najoptimalniji prenosni odnos. Postoji veći broj rešenja za (engl. freewheel) od kojih neka omogućuju bolje prianjanje od drugih dok neka pak omogućuju da prazan hod pre otpočinjanja direktnog sprezanja tocka i frivila bude što manji.

Spoljašnja guma[uredi]

Guma proizvođaća Vitorija za drumsko biciklo.

Unutrašnja guma[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Postavljena je unutar gume (plašta). Različitih je dimenzija, zavisno od veličine točka. Standardno su 700×23 C kod drumskih bicikala, a kod brdskih su 26" (26 inča). Gradski bicikli (siti-bajk) imaju malo veću dimenziju od brdskih - 28". Postoji vrsta pneumatika kod kojih nema unutrašnje gume, već samo spoljašnja. Takvi pneumatici se nazivaju Tjubles gume.

Sedište, šticna i obujmica šticne[uredi]

Pored dobrog izbora dimenzije rama, za bezbolnu vožnju poterbno je imati i dobro sedište. Nezvanično pravilo je da ima svaki čovek svoje predispozicije, pa tako nimalo ne znači da isto sedište odgovara svima. Ženske imaju zbog anatomije dosta šira sedišta nego muškarci, koji koriste uže sedište. U sportske svrhe koristi se tvrdija i lagana sedišta, ponekad imaju u sredini i otvor za bolju prekrvavljenost dimlja. Za gradsku vožnju koriste se obična ili kožna sedišta, ponekad imaju i vlastite amortizere. Pogrešan je utisak da je mekše sedište bolje - komfortnije, jer na duže vreme ostavlja trag žuljeva.

Najbolja sportska (karbonska) sedišta imaju samo oko 90 grama, dok obična sedišta imaju i po kilogram.

Neki od poznatijih proizvađača su Sele (Selle), San Marko (San Marco), Fizik (Fi'zi:k).

Upravljač[uredi]

Šoljica upravljača[uredi]

Lula[uredi]

Ručice upravljača[uredi]

Sajle i bužiri[uredi]

Sajle služe upravljanjem kočnica (osim ako su hidraulične) i prestava na prednjem i zadnjem menjaču. Dobre sajle su cinkovane pa ne rđaju. Na nekim mestima su uvučene unutar samog rama. Za sajle je bitno da nemaju veliki ugao preloma, da se ne gubi sila prilikom upravljanja. Na ispostavljenim mestima su obložene bužirom a na mestu gde se nalaze uz ram su podložene ili obložene plastičnom masom, radi zaštite rama.

Sajle se retko menjaju.


Biciklistička oprema[uredi]

Odeća i obuća[uredi]

Obuća je rađena iz trpežnih i lakih materiala. Cipele za drumski bicikl su aerodinamičnijeg oblika i dosta lakše. Često se koristi karbon. Patike za brdski bicikl imaju grubi podplat za bolji oprijam kod hodanja na lošem terenu.

Alat[uredi]

Ostalo[uredi]

Proizvođači opreme i delova bicikla[uredi]

Šimano[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Šimano

(engl. Shimano)

Klase Šimanove opreme za brdske bicikle:
Kros Kantri - (engl. Cross-county - XC) (9 brzina)

  • Iks Te Er - (engl. XTR) (9 brzina)
  • Dior Iks Te - (engl. Deore XT) (9 brzina)
  • Es El Iks - (engl. SLX) (9 brzina) - zemenio je (engl. LX) i (engl. Hone)
  • Dior - (engl. Deore) (9 brzina)
  • Alivio - (engl. Alivio) (8 brzina)
  • Asera - (engl. Acera) (8 brzina)
  • Altus - (engl. Altus) (8 brzina)
  • Turni - (engl. Tourney) (7 brzina)
  • Sis - (engl. SYS) (6 brzina)

Daunhil - (engl. Downhill - DH)

  • Seint - (engl. Saint) (9 brzina)
  • Hone - (engl. Hone) (9 brzina) - klasa zamenjena sa (engl. SLX) 2008. god.

Sortirano od najjače ka najslabijoj.

Klase Šimanove opreme za drumske bicikle:

  • (engl. Dura-Ace 7900) (10 brzina)
  • (engl. Dura-Ace Track)
  • (engl. Ultegra SL) (10 brzina)
  • (engl. Ultegra) (10 brzina)
  • (engl. 105) (10 brzina)
  • (engl. Tiagra) (9 brzina)
  • (engl. Sora) (9 brzina)
  • (engl. 2200) (8 brzina)

SRAM[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak SRAM korporacija

(engl. SRAM Corporation)

SRAM je korporacija koja obuhvata nekoliko brendova:

  • SRAM (engl. SRAM) koji proizvodi menjače, lance i kasete (engl. Shifters, Chains, Cassettes).
  • Avid (engl. Avid) koji proizvodi kočioni sistem (engl. Brake Calipers).
  • Truvejtiv (engl. Truvativ) proizvodi srednji pogon (engl. Cranksets).
  • Rok Šok (engl. Rock Shox) specijalizovan za sistem za suspenziju (amortizere) (engl. Mountain Bike Suspension).

Klase SRAM menjača:
Klase za brdske bicikle:

Klase za drumske bicikle:

Klase Avid kočnica:
Klase za brdske bicikle:
Hidraulične disk kočnice:

Mehaničke disk kočnice:

V-kočnice:

Ručice kočnica:

Klase Truvejtiv srednjeg pogona:
Klase za brdske bicikle:

Klase Rok Šok amortizera:
Samo za brdske bicikle:
Kros Kantri XC amortizeri

Daunhil DH amortizeri

Za vožnju slobodnim stilom FR:

Kampanjolo[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Kampanjolo

Kampanjolo (ital. Campagnolo) je italijanski proizvođač opreme za drumski bicikl. Proizvodnja opreme je počela u gradu Vičenca 1933. Po kvalitetu i ceni je nekoliko klasa ispred svog najvećeg rivala, japanskog Šimana. Kampanjolo koristi za svoj logotip lep stilizovan natpis Kampanjolo.

Klase Kampanjolo opreme za drumske bicikle (ne proizvode opremu za MTB):

  • (engl. Super Record) (11 brzina)
  • (engl. Record) (11 brzina)
  • (engl. Chorus) (11 brzina)
  • (engl. Athena) (11 brzina) - od 2009. godine.
  • (engl. Centaur) (10 brzina)
  • (engl. Veloce) (10 brzina)

Sortirano od najjače ka najslabijoj.
Od 2009. godine se ne proizvodi oprema u klasama:

  • (engl. Mirage) (10 brzina)
  • (engl. Xenon) (10 brzina)

Kampanjolo proizvodi opremu za drumske bicikle, specijalizovanu za brdske etape (engl. steep hill-climbing):

  • (engl. Comp Triple) (10 brzina)
  • (engl. Race Triple) (10 brzina)
  • (engl. Champ Triple) (9 brzina)

Sortirano od najjače ka najslabijoj.

Galerija[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]