Opričnina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Opričnici.

Opričnina u širem smislu podrazumeva period u istoriji Rusije od 1565. do 1572, tokom vladavine Ivana IV Groznog.[1][2][3][4][5][6] Ovaj period se karakteriše jačanjem carskog apsolutizma, što je bilo praćeno neviđenim terorom i progonom carevih protivnika među boljarima i sveštenstvom, kao i gušenjem svih oblika lokalne samouprave.[7][8] Opričnina u užem smislu označava deo Rusije koji je u to vreme bio pod carevom neposrednom kontrolom (slično kraljevskom domenu u Francuskoj). Opričnici su bili vojno-policijski odredi Ivana IV Groznog. Kao naročito privilegovana grupa od 6.000 ljudi, izabranih iz redova nižeg plemstva, opričnici su imali zadatak, da pod optužbom za izdaju, likvidiraju i velike boljare, protivnike careve samovlasti.[9][10]

Uvod[uredi | uredi izvor]

Ivan Grozni.

Car Ivan Grozni je u početku svoje vladavine doživeo nekoliko ličnih tragedija: 1538. majku su mu otrovali boljari, 1553. sin Dimitrije, njegov prvenac, utopio se u reci pod nejasnim okolnostima, a 1560. izgubio je voljenu suprugu Anastasiju Romanovnu, za koju je sumnjao da je otrovana.[11] Takođe, prijatelji i saradnici kojima je verovao su ga više puta izdali: 1553. dok je car bio bolestan, njegovi najbliži boljari su odbili da polože zakletvu njegovom sinu, careviću Dimitriju, dok je 1564. njegov najbolji vojskovođa i prijatelj iz detinjstva, knez Andrej Kurbski, prebegao u Poljsku.[12]

Car Ivan je počeo da sumnja da su i drugi aristokrati takođe bili spremni da ga izdaju.[13]

Organizacija[uredi | uredi izvor]

Ovaj članak je deo serije o istoriji Rusije
Istorija Rusije
Srednji vek
Stari Sloveni / Rus
Povolška Bugarska
Hazarski kaganat
Ruski kaganat
Novgorodska kneževina
Kijevska Rus
Vladimir-Suzdalj
Novgorodska republika
Mongolska invazija
Novi vek
Velika moskovska kneževina
Rusko carstvo
Moderno doba
Ruska Imperija
Ruska Republika
RSFSR / SSSR
Ruska Federacija

Razočaran u boljare, car je okupio oko sebe najsiromašnije plemiće, na čelu sa Maljutom Skuratovom i Borisom Godunovom,[14] i 1565. sazvao Zemski sabor, preteći abdikacijom ako boljari i crkva ne prime nove reforme. Car je od Zemskog sabora iznudio apsolutnu vlast i pravo da kažnjava sve svoje protivnike bez suda, dok je Rusija podeljena na dva dela: Opričninu i Zemščinu.[12]

Opričnina je bio carev lični posed, nastao zaplenom imanja pogubljenih boljara, koji su uživali opričnici, carevi telohranitelji i lična policija, izabrani od najsiromašnijih plemića bez zemlje.[14] U početku je opričnika bilo 1.000, a kasnije je njihov broj porastao na 5.000.[12]

Zemščina, ostatak Rusije koji je ostao pod upravom Boljarske dume, bio je u nemilosti, kolektivno osumnjičen za izdaju, i opričnici su imali pravo da njene članove podvrgnu nasilju kako bi cara zaštitili od izdaje.[14]

Teror[uredi | uredi izvor]

Opričnici ulaze u grad.

Ivanova revolucija bila je praćena terorom: manastirske hronike iz 1560-1570. nabraju poimence 3470 žrtava carevog gneva. Često, žrtve su bile pogubljene "sa svojom ženom", "sa ženom i decom" ili "sa još deset ljudi koji pritekoše u pomoć". Carev brat od strica i pretendent na presto, knez Ivan Staricki, pogubljen je sa svojom majkom, ali su mu deca pošteđena i zbrinuta.[12]

Uprkos hiljadama pogubljenih boljara, ni jedna boljarska porodica nije istrebljena.[14] Car je naređivao manastirima da se mole za duše pogubljenih, i pravdao je pogubljenja i mučenja kao uobičajenu kaznu za izdaju u celom svetu, naročito u vreme rata.[12]

Pored kneževsko-boljarskog staleža, nastradale su i oblasti stare gradske slobode i državne nezavisnosti - pokrajine nekadašnje Novgorodske republike.[15] Vrhunac terora bio je novgorodski masakr 1570., kada je najbogatiji trgovački centar Rusije, Veliki Novgorod, temeljno opljačkan i spaljen, a pogubljeno je 2.770 ljudi.[12]

Ukidanje[uredi | uredi izvor]

Boris Godunov.

Opričnina je ukinuta na Zemskom saboru 1572., ali su njeni članovi formirali novu aristokratiju, zasnovanu na službi caru,[12] i nastavili da igraju istaknute uloge u Rusiji sve do Vremena smutnje. Tako je Boris Godunov najpre bio regent cara Fjodora, a zatim car Rusije (1598-1605), dok je kći Maljute Skuratova završila kao carica Rusije.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Ivan Vasilьevič Groznый”. www.hrono.ru. Pristupljeno 2021-08-20. 
  2. ^ „"Ivan Groznый — pervый russkiй modernist"”. God Literaturы (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2021-08-20. 
  3. ^ "Ioannes Severus dictus (1530–1584), inde ab anno 1533 magnus princeps Moscoviensis"[1].
  4. ^ Payne, Robert (2002). Ivan the Terrible (1st Cooper Square Press izd.). New York: Cooper Square Press. str. 24-25. ISBN 9780815412298. 
  5. ^ Filjushkin, Alexander (2008). Ivan the Terrible : a military history. London. str. 278. ISBN 9781848325043. 
  6. ^ Julicher, Peter (2003). Renegades, rebels and rogues under the Tsars. Jefferson (N.C.) London: McFarland. str. 5. ISBN 0786416122. 
  7. ^ „Oprichnina”. The Great Soviet Encyclopedia. 
  8. ^ Walter Leitsch. "Russo-Polish Confrontation" in Taras Hunczak, ed. "Russian Imperialism". Rutgers University Press. 1974, p.140
  9. ^ Oleg Gordievsky and Christopher Andrew (1999). KGB: The Inside Story of its intelligence operations from Lenin to Gorbachev (Russian language edition, Moscow, Centerpoligraph, ISBN 5-227-00437-4, page 21)
  10. ^ Manaev, G. (2019-01-07). „The madness of 3 Russian tsars, and the truth behind it”. Russia Beyond the Headlines. Pristupljeno 2020-01-29. 
  11. ^ Fletcher, Giles; Horsey, Jerome (1856). Bond, Edward Augustus, ur. Russia at the close of the sixteenth century : comprising, the treatise "Of the Russe common wealth," by Giles Fletcher : and the Travels of Sir Jerome Horsey, now for the first time printed entire from his own manuscript (Reprint of the London ed., 1591, of Fletcher's work, with facsim. of original t.p.). Works issued by the Hakluyt Society ;no. 20. London: Printed for the Hakluyt Society. str. 157. OCLC 2474526. hdl:2027/coo.31924029863515?urlappend=%3Bseq=311. 
  12. ^ a b v g d đ e Djurant 2004, str. 737–740
  13. ^ R. Skrynnikov, Ivan Grosny, M., Science, 1975, pp.93-96
  14. ^ a b v g „Istorija Rusije (P. Miljukov) — Vikizvornik, slobodna biblioteka”. sr.wikisource.org (na jeziku: srpski). Pristupljeno 17. 4. 2018. 
  15. ^ „Istorija Rusije (A. Jelačić) — Vikizvornik, slobodna biblioteka”. sr.wikisource.org (na jeziku: srpski). Pristupljeno 17. 4. 2018. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Opričnina na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Опричнина&oldid=27556817”