Oproštajno pismo samoubice
„Danas sam obećao $ 200.000 mojoj bivšoj ženi. Ja nemam taj iznos, pa sam odlučio da skočim pod metro. Kada neko čita ovo je ću već biti mrtav. Zbogom sine, majko i oče zbogom. Izvinite. 01.02.2012 10:30 A. M.“ ".
Oproštajno pismo samoubice je pisani trag u kome on pokušava da objasni, ponekad i opravda, razlog samoubistva. Žrtve samoubistva najčešće ostavljaju oproštajna pisma, kao neku vrstu „testamenta” ili poslednjeg materijalnog traga koji ostavljaju iza sebe. Iz njih se mogu zaključiti razlozi zbog kojih je ta osoba donela odluka o samoubistvu. Žrtve najčešće ovim pismima pozdravljaju one koje ostavljaju i pravdaju neizbežnost izvršenog čina, ali ponekad navode, po njima, i krivca za njihove patnje.[1]
Oproštajno pismo psihijatrima, psiholozima, sudskim veštacima, predstavlja važan indikator ozbiljnosti samoubilačke namere i mogućnost pružanja uvida u razmišljanja samoubice neposredno pre samog čina samodestrukcije.[2]
Epidemiologija[uredi | uredi izvor]
Najčešći razlozi žrtava za pristupanje aktu samoubistva su; školski problemi, nesrećne ljubavne veze, porodični problemi, zdravstveni problemi kod starih osoba, i dr. U zavisnosti od problema koji je neposredni povod samoubistva najčešće i zavisi forma i sadržaj oproštajnog pisma.[3]
Oproštajna pisma ostavljaju više lica muškog pola (oko 70%), najčešće starije osobe.
Na osnovu uzrasta osoba koje ostavljaju oproštajne poruke, najveći broj je među osobama između 45 do 50 godina (22%), a najmanje između 25 i 34 godina (6%).[4] Oproštajna pisma se mogu analizirati kroz formu pisanja i sadržaj. Takođe se analizira dužina pisma, materijal na kome je pisano, čime je pisano kao i mesto gde je slova ostavljeno.
Pojedine oproštajne poruke su duge i raspisane, imaju ton ispovedanja, druge su sasvim kratke i u formi obaveštenja. Neke su veoma dramatične pa se može zaključuti da je okončanje života bilo jedino rešenje za žrtvu samoubistva.
Vrste oproštajnih pisama[uredi | uredi izvor]
Prema istraživanja u Mađarskoj postoje dve vrste poruka koje ostavljaju osobe koje nameravaju da izvrše samoubistvo:[5]
Pozitivne, oproštajne poruke[uredi | uredi izvor]
Prva vrsta, samoubilačih pisam su pozitivne, oproštajne poruke. Ove poruke su upućene poznanicima, i u sadržaju poruka se nalazi sadržaj u kojem govore o nepodnošljivom psihološkom bolu, osećanju beznadežnosti , iscrpljenosti. Ove poruke su, uglavnom, pozitivne, pune emocija upućenih ženi i deci, kojima izražavaju ljubav. Ređe su ove poruke negativne u njima samoubica najčešće optužuju sebe, manje druge osobe. Najčešće objašnjavaju razloge zbog kojih su „morali“ da izvrše samoubistvo:
| „ | Zbog ovoga što ću uraditi, nemojte nikog da krivite, niko nije odgovoran. Slušajte majku i oprostite mi. | ” |
Oproštajne poruke najčešće su u vidu pisma: „Neka bude što biti ne može ... Do viđenja druže, do viđenja“, ili dnevnika koji su vodili nekoliko dana pre izvršenog samoubistva, ali ima i oproštajnih poruka poslatih mobilnim telefonom, u obliku SMS poruka:
| „ | Ne mogu više ! Izvinite ... Zbogom !“ " Ti si bila nešto najbolje u životu i želim ti sve najbolje , uvek ću te voleti ! ! ! Odoh ja ... | ” |
Postoje i kao verbalne izjave koje je samoubica uputio kolegi sa posla, 20 minuta pre nego što je izvršio samoubistvo: „Nema veze , svi ćemo i mi pod zemlju“. U porukama samoubice često daju uputstva prijateljima i rođacima da izmire njihove dugove, ili ostavljaju broj kućnog telefona da obaveste porodicu o tome šta su učinile.
Negativne, oproštajne poruke[uredi | uredi izvor]
Druga vrsta, negativnih, oproštajnih poruka Ovu grupu poruka ostavljaju narcistički ozlojeđene osobe koje šalju negativne poruke poznanicima i članovima porodice, optužujući ih posredno za samoubistvo. Oproštajne poruke mogu biti upućene i državnim institucijama (crkvi, vojsci, školi, rukovodstvu firme), prema kojima ispoljavaju verbalnu agresiju.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Olsen, Lenora (2005). The Use of Suicide Notes as an Aid for Understanding Motive in Completed Suicides (Thesis). University of Utah.
- ^ Aleksić, Ţ., i dr. Leksikon kriminalistike , Sm. Palanka, 2004.
- ^ Knežić, B., Savić, M.: Oproštaj od života: poslednje poruke, Beograd, 2010
- ^ Špadijer - Džinić, J.: Samoubistva u Vojvodini, Kriminološki institut, Beograd, 1966.
- ^ Pusztai A, Bugán A. Analysis of suicide notes form persons committing completed suicides. Psychiatr Hung 2005; 20(4): 271–80. (Hungarian)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Califana, A., Levkov J.S. (1978). Criminalistics for law enforcement officer. Ms Graw-Hill
- Bošković, M.: Kriminološki leksikon, Matica srpska, Novi Sad, 1999.
- Dimitrijević, D., Nikolić, D.: Samoubistvo u Jugoslaviji i svetu, Zbornik radova, Srps.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
