Orden slobode

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
ORDEN SLOBODE
Orden slobode na izložbi „Odlikovanja iz arhiva“ u Istorijskom arhivu Beograda.
Dodeljuje  SFRJ i  SRJ
Tiporden
Dodeljuje sejugoslovenskim i stranim državljanima
Dodeljuje se zaizvanredne uspehe u rukovođenju i komandovanju vojnim jedinicama
Ratni periodNarodnooslobodilačka borba
Statusne dodeljuje se više
Traka
Ustanovljen9. juna 1945.
Prvo odlikovanje28. novembra 1947.
Zadnje odlikovanje16. juna 1999.
Ukupno odlikovanih6 (SFRJ)
2 (SRJ)
Važnosni red odlikovanja
Sledeće (više)Orden jugoslovenske velike zvezde
Sledeće (niže)Orden narodnog heroja

Orden slobode (mkd. Орден на слободата; sloven. Red svobode) bio je najviše vojno odlikovanje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, kao i odlikovanje Savezne Republike Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore, koje se dodeljivalo od 1945. do 2006. godine.

Orden je ustanovilo Predsedništvo Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) 9. juna 1945. godine. Dodeljivao se za izvanredne uspehe u rukovođenju i komandovanju vojnim jedinicama, a njime su pored domaćih odlikovani i strani državljani. Ima oblik pravilne petokrake zvezde, a cela površina Ordena je prekrivena dragim kamenjem. Nosi se na levoj strani grudi.[1][2]

Autor Ordena je jugoslovenski vajar Antun Augustinčić, koji je bio autor većine jugoslovenskih odlikovanja, a zbog komplikovane izrade, pripreme za izradu prva tri primerka su trajala tri godine, pa je prva dodela usledila tek 1947, odnosno 1951. godine. Orden je prečnika 68 milimetara, a izrađen je od zlata i platine, a u njega su ugrađena 45 rubina i 61 brilijant, od koga je središnji šest milimetara.[3]

Do 1955. godine Orden je dodeljivalo Predsedništvo AVNOJ-a, odnosno Prezidijum Narodne skupštine FNRJ, a nakon toga predsednik Republike. Predloge za odlikovanje Ordenom donosili su Savezno izvršno veće, republička Izvršna veća, savezni sekretar za spoljne poslove i savezni sekretar za narodnu odbranu. Ordenom je odlikovano svega devetoro osoba, a prvi odlikovani je bio Josip Broz Tito, Vrhovni komandant Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije (NOV i POJ) u toku Drugog svetskog rata. Pored njega, u vreme SFRJ su odlikovana još trojica istaknutih partizanskih komandanata i generala JNA.

Godine 1956. Ordenom slobode je odlikovan sovjetski maršal i istaknuti vojskovođa Georgij Žukov, a pored njega Ordenom je mimo statuta odlikovan i sovjetski lider Leonid Brežnjev. Naime prilikom posete Jugoslaviji, novembra 1976. godine, Brežnjev je video Orden slobode i pošto mu se svideo, sam je insistirao da mu bude dodeljen. Kako bi ispunio želju svom gostu, ali i ličnom prijatelju, predsednik Tito ga je odlikovao ovim Ordenom. Pošto u tom trenutku nije bilo gotovih primeraka Ordena, pozajmljen je Orden generala Koste Nađa, koji je dodeljen Brežnjevu, a Nađu je naknadno uručen novi primerka Ordena.[3]

Nakon raspada SFR Jugoslavije, 1992. godine odlikovanje se nije dodeljivalo sve do 4. decembra 1998. godine, kada je donošenjem Zakona o odlikovanjima SR Jugoslavije, ponovo uvršteno u odlikovanja Savezne Republike Jugoslavije, a kasnije i Državne zajednice SCG. U ovom periodu Orden je dodeljen jedini put nakon NATO bombardovanja SRJ, 1999. godine, kada su njime odlikovani generali Dragoljub Ojdanić, načelnik Generalšatab VJ i Nebojša Pavković, komandant Treće armije.[4] Orden slobode i u SRJ je imao jedan ctepen i dodeljivao se za izvanredne uspehe u rukovođenju i komandovanju najvećim vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama u ratu.[5]

Izgled ordena[uredi | uredi izvor]

SRJ[uredi | uredi izvor]

Orden slobode izrađen je od zlata u obliku pravilne petokrake zvezde, prčnika 68mm. U sredini zvezde nalazi se, kao najuzvišeniji deo ordena, brilijant, prečnika 6mm, oivičen jednim krugom rubina. Ispod brilijanta, u sredini, ukršta se pet zlatnih mačeva, čiji se vrhovi pružaju u pravcu kraka zvezde. Površina zvezde je ispunjena rubinima, a kraci zvezde oivičeni su nizom brilijanata u širini od 3mm. Između kraka zvezde izviruju vrhovi druge, manje zvezde, koji su obeleženi rubinima. Vrpca ordena izrađena je od crvene rebraste svile, širine 36mm, sa utkanim zlatnim ivicama, širokim po 2mm. Na sredini vrpce nalazi se minijaturni znak ordena, ppečnika 10mm, izrađen od zlata. Orden Slobode nosi se na levoj strani grudi.[6]

Nosioci ovog odlikovanja[uredi | uredi izvor]

  1. Josip Broz Tito, odlikovan 28. novembra 1947. godine.
  2. Ivan Gošnjak, odlikovan 20. decembra 1951. godine.
  3. Koča Popović, odlikovan 20. decembra 1951. godine.
  4. Kosta Nađ, odlikovan 22. decembra 1973. godine.
  1. Georgij Žukov, odlikovan 1956. godine.
  2. Leonid Brežnjev, odlikovan 1976. godine.
  1. Dragoljub Ojdanić, odlikovan 16. juna 1999. godine.
  2. Nebojša Pavković, odlikovan 16. juna 1999. godine.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Istorijski arhiv 2015, str. 20.
  2. ^ Vojni leksikon 1981, str. 369.
  3. ^ a b Istorijski arhiv 2015, str. 21.
  4. ^ Sjaj ordena 2001.
  5. ^ „Zakon o odlikovanjima Savezne Republike Jugoslavije”. Službeni list SRJ. 59: 33. 4. 12. 1998. 
  6. ^ „Odluka o opisu znakova odlikovanja Savezne Republike Jugoslavije i njihovih minijatura, kao i načinu njihovog nošenja”. Službeni list Savezne Republike Jugoslavije. 36: 2. 4. 8. 2000. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Орден_слободе&oldid=27013864”