Osma beogradska gimnazija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Ed NL icon.png
Ovaj članak je deo projekta Viki-gimnazijalac u Osmoj beogradskoj gimnaziji u Beogradu.
Datum unosa: školska 2015/2016. godina
Vikipedijanci: Ova grupa učenika će pisati članke na podstanicama, gde će ostati do kraja decembra.
Pozovamo vas da pomognete učenicima i date im smernice tokom izrade.
Osma beogradska gimnazija

Grb škole

{{{opis_slike}}}

Tip državna
Sedište Beograd (Republika Srbija)
Adresa Grčića Milenka 71, 11050 Voždovac
Mrežno mesto beogradska gimnazija

Osma beogradska gimnazija nalazi se na Lekinom brdu, prelepom ambijentu park-šume „Šumice“, u blizini sportskog centra na opštini Voždovac u Begradu.

Istorija[uredi]

Škola je osnovana 27. septembra 1937. godine ukazom tadašnjeg Ministarstva prosvete, pod nazivom Sedma muška realna gimnazija. Prve školske godine 1937/38. gimnazija je bila mešovita. Iako je po nazivu bila muška, organizovana su ženska odeljenja. Po broju učenika Sedma muška realna gimnazija bila je najmnogobrojnija u Beogradu. Imala je 32 odeljenja, 16 muških i 16 ženskih, sa ukupno 1511 učenika. Prvi direktor gimnazije bio je Miraš Kljaović, profesor, a u školi je radilo 55 profesora i nastavnika i 7 saradnika.

Školske 1938/39. godine od ženskih odeljenja je formirana Šesta ženska realna gimnazija, koja je bila smeštena u paviljonima kod Auto-komande, u blizini sadašnjeg stadiona. Sedma muška realna gimnazija je od tada postala čisto muška i kao takva traje sve do 1953. godine.

Za vreme okupacije, gimnazija je bila locirana na dva mesta. Viši razredi (od petog do osmog) bili su u zgradi predratne Četvrte muške realne gimnazije, na uglu Tiršove ulice i Ulice Vojvode Mirka, a niži razredi bili su u ulici Jove Ilića u zgradi tadašnje OŠ „Bora Stanković“. U novu zgradu u Ulici Grčića Milenka br. 71, gde se i danas nalazi, gimnazija je preseljena 1948. godine. Tada je dobila naziv „Ruđer Bošković".

Dvorište gimnazije

Školske 1960/61. godine Jedanaesta beogradska gimnazija je dobila veliki broj učenika i profesora tadašnje Petnaeste beogradske gimnazije zbog ukidanja te škole. Tada je nastao problem nedostatka prostora, koji je iz godine u godinu bio sve veći, jer se svake školske godine povećavao broj učenika čija su interesovanja bila usmerena ka sticanju gimnazijskih znanja kao osnove za dalje školovanje. Taj problem je bio rešen korišćenjem objekta „Šumadija“. Adekvatan i celovit prostor Jedanaesta beogradska gimnazija je dobila tek kada se preselila u objekat OŠ „Stevan Sinđelić“ pošto se ova škola preselila u novu zgradu.

Školske 1962/63. godine Jedanaesta beogradska gimnazija pod ovim nazivom ponovo počinje da radi u Timočkoj br. 24, gde se danas nalazi O.Š. „Siniša Nikolajević“. Gimnazija je formirana od učenika iz nekolicine beogradskih srednjih škola. Na ovom mestu se Osma beogradska gimnazija nalazila do 1964. godine, kada prelazi u Njegoševu br. 15 i taj naziv na ovoj lokaciji nosi do 1980. godine.

Tokom svog šezdesetogodišnjeg rada gimnazija je u periodu od 1980. do 1990. godine zbog reforme tadašnjeg školskog sistema bila organizovana kao škola za obrazovanje proizvodnih zanimanja čime je trebalo da se uspostavi čvršća veza između obrazovnih ustanova i privrede zemlje. Ovakav koncept škole brzo je odbačen. Vraćanjem na stari školski sistem, Jedanaesta beogradska gimnazija zadržala je svoje osnovno opredeljenje: obrazovanje učenika po programu koji osigurava nastavak školovanja na višem nivou i prohodnost za upis na sve fakultete u zemlji. Nastava je organizovana na osnovu jedinstvenih planova i programa za gimnazije kroz smerove: prirodno-matematički i društveno-jezički.

Dvorište gimnazije

Osma beogradska gimnazija osnovana je 30.06.2002.godine[1] u zgradi nekadašnje Jedanaeste beogradske gimnazije. Pored matične škole u Ulici Grčića Milenka 71, postojao je i ogranak u Grockoj u Užičkoj ulici br.2. Kada je osnovana, gimnazija je imala 39 odeljenja, od čega 8 odeljenja u Grockoj. U školi su radila 62 nastavnika. Trebalo je da nova škola pronađe svoje mesto u sistemu beogradskih gimanazija. Nije bilo lako. Tokom svoje prve godine postojanja cilj je bio da se organizacijom rada postigne viši nivo kvaliteta nastave i da se učenici animiraju velikim brojem vannastavnih aktivnosti.

Nabavljena su nova učila, čime je nastava znatno osavremenjena. Izvršene su značajne popravke u učionicama i planirano je formiranje kabineta. Velika pažnja je posvećena stručnom usavršavanju nastavnika, a iskusnije kolege su bile stalna podrška pripravnicima.

Na inicijativu Vere Ocić, profesorke sociologije, i tadašnjih učenika četvrtog razreda, 21.11.2003. godine, konstituisan je Učenički parlament Osme beogradske gimnazije.

Školske 2003/04.godine sa opštinom Grocka je dogovoreno da se odeljenja u Grockoj priključe tamošnjoj Ekonomskoj školi.

Uz velike napore da se obezbede materijalna sredstva, u periodu od 2003 - 2007. godine, oformljeni su kabineti.

Tokom proteklih deset godina rezultati Osme beogradske gimnazije postajali su sve uočljiviji. Naši učenici i nastavnici osvajaju republičke nagrade, učestvuju na konkursima, u izradi projekata, humanitarnim akcijama. Aktivni su u kulturno-zabavnom životu škole i grada. Posebno zadovoljstvo nastavnicima predstavljaju odlični rezultati i prolaznost naših đaka na prijemnim ispitima za fakultete.

Život škole[uredi]

Učeničke sekcije[uredi]

U radu Osme beogradske gimnazije velika pažnja se poklanja vannastavnim aktivnostima. Osnovna ideja je proširivanje učeničkih znanja, razvoj posebnih veština, negovanje drugarstva i poštovanje ljudskih vrednosti. Učenici se podstiču da učestvuju u kulturnom životu škole i javnom životu grada.

Biblioteka

Uspesi na takmičenjima su rezultat napornog desetogodišnjeg rada i zalaganja nastavnika kao i ličnog angažovanja učenika koji su oduvek pokazivali veliku zainteresovanost za rad u sekcijama. Članovi su često inicijatori raznih humanitarnih akcija. Različita interesovanja naših učenika rađaju veoma kreativne ideje pri pripremi i organizovanju priredbi, pozorišnih predstava, javnih časova i ogleda.

U školi su aktivne sekcije: literarna, recitatorska, lingvistička, dramska, novinarska, kulturološka, istorijska, hemijska, biološka, psihološks, programerska, likovna, sportska sekcija, hor, kao i Klub Ujedinjenih nacija i Omladinska organizacija Crvenog krsta.

Učenici članovi novinarske sekcije i rukovodilac ove sekcije Mirjana Mihailović, pokrenuli su školski časopis Osme beogradske gimnazije „Osmica“. Časopis izlazi u elektronskom obliku i obrađuje sve aktuelne školske teme, kao i kulturne sadržaje zanimljive učenicima.

Izleti i eskurzije[uredi]

Bilo da su u našoj zemlji ili u inostranstvu, ekskurzije su prilika da se upoznaju različita mesta, ljudi koji tu žive i da se neposredno nauči nešto o njihovoj kulturi. Deleći zajedničke utiske, to je i prilika da se učenici međusobno bolje upoznaju i druže van roditeljske kontrole, što je važan činilac u sazrevanju svakog mladog čoveka. O atmosferi na ekskurzijama slike govore više od reči...

Slika sa eskurzije 3
Slike sa eksurzije 1
Slika sa eskurzije 2


Reference[uredi]

  1. 10 godina monografija