Osteologija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Osteologija je anatomska celina čiji predmet izučavanja su kosti (ossa). Skeletni sistem (systema skeletale) ljudskog tela čini oko dve stotine kostiju.
Po formi, kosti mogu biti podeljena na:[1]

  1. duge kosti (ossa longa)
  2. kratke kosti (ossa brevia)
  3. pljosnate kosti (ossa plana)
  4. nepravilne kosti (ossa irregularia)

Kod dugih kostiju (ossa longa) jedna dimenzija je veća u odnosu na ostale dve. Karakteristične su za ekstremitete (tibia, femur, ulna). Osnovni delovi dugih kostiju su telo (corpus, diaphysis), dva okrajka (extremitas, epiphysis) i metafiza (metaphysis). U delu metafize su spojeni kraj i okrajak. Ovaj deo kosti raste u periodu rasta.

Sve tri dimenzije kratkih kostiju (ossa brevia) su sličnih veličina. Kratke kosti se najčešće nalaze u predelima ručja i nožja (ossa carpi et tarsi).

Kod pljosnatih kostiju (ossa plana) jedna dimenzija je znatno manja od ostale dve. U pljosnate kosti ubrajaju se kosti lobanjskog svoda, grudna kost, lopatica, rebra i karlična kost.

Po svom obliku, nepravilne kosti (ossa irregularia) ne spadaju ni u jednu od navedenih grupacija. U ovoj grupi, na primer, mogu biti nabrojani kičmeni prljšenovi, kosti baze lobanje i kosti lica.

Reference[uredi]

  1. ^ Stijak, Lazar (19. 8. 2017). Repetitorijum iz anatomije. Beograd: Lazar Stijak. ISBN 9788691810535. 

Literatura[uredi]

  • Stijak, Lazar (19. 8. 2017). Repetitorijum iz anatomije. Beograd: Lazar Stijak. ISBN 9788691810535. 
  • Bass, W. M. 2005. Human Osteology: A Laboratory and Field Manual. 5th Edition. Columbia: Missouri Archaeological Society.
  • Buikstra, J. E. and Ubelaker, D. H. (eds.) 1994. Standards for Data Collection from Human Skeletal Remains. Arkansas Archeological Survey Research Series No. 44.
  • Cox, M and Mays, S. (eds.) 2000. Human Osteology in Archaeology and Forensic Science. London: Greenwich Medical Media.

Spoljašnje veze[uredi]