Ostrvo Princa Edvarda

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ostrvo Princa Edvarda
Položaj Ostrva Princa Edvarda
Država Kanada
Admin. centarŠarlottaun
Najveći gradŠarlottaun
Službeni jezikengleski (de fakto)
Predsednik vladeVejd Meklaklan
Površina5.660 km2
 — kopno5.660 km2
 — voda0 st./km2
Stanovništvo2011.
 — broj st.145.700
 — gustina st.25,74 st./km2
 — ISO 3166-2СА-РЕ
Vremenska zonaUTC-4
Poštanski brojС
Zvanični veb-sajt Izmenite ovo na Vikipodacima

Ostrvo Princa Edvarda (engl. Prince Edward Island, franc. Île-du-Prince-Édouard), jedna je od deset kanadskih pokrajina (provincija). Takav status ima od 1873. Ostrvo je dugačko oko 225 km. a široko od 3 do 65 km.[1] Iako veoma mala, pokrajina je jedna od agrarno najrazvijenijih krajeva Kanade. Poznata je po značajnoj proizvodnji krompira.[2] Povećanje agrarne proizvodnje dovodi i do veće potražnje za radnim mestima u sektoru poljoprivrede. Ostrvo je moreuzom Nortumberland odvojeno od provincija Nova Škotska i Nju Bransvik. Do pred kraj 20. veka bila je odvojena od ostatka zemlje, te su feriboti bili jedini način saobraćajne komunikacije sa ostrvom. Sada je ostrvo spojeno sa kopnom „Mostom Konfederacije“, velelepnim arhitektonskim delom.

Geografija[uredi | uredi izvor]

  • Površina: 5.660 km²
  • Stanovnika: oko 145.700
  • Glavni grad: Šarlottaun - stanovništvo oko 35.000[3]

Obalu ostrva karakterišu mnogobrojni estuari i zalivi. Na severnoj strani zalivi su uglavnom blokirani dinama, ali na istoku i jugu postoje dobre prirodne luke.[4] Bele peščane plaže prevladavaju duž severnih obala, a peščarske litice koje su u proseku visoke oko 6 m, ali se na nekim mestima uzdižu i do 15 m zauzimaju južni deo.[5] Pejzaž varira od zatalasanih brda u centralnom delu, do ravnica na zapadu ostrva. Najveća nadmorska visina je 142 m. Ostrvo sadrži mnoštvo malih jezera i reka i poznato je po prirodnim lepotama. Ima 800 km. plaža.

Zemljište se sastoji od podzola koje se nalazi na peščarskoj osnovi, niske je nutrijentne vrednosti i visoke kiselosti. Međutim više od polovine ostrva se sastoji od plodne crvene ilovače ( crvenilo zemljišta je zbog visoke koncentracije oksida gvožđa) , koja ostrvo čini idealnim mestom za poljoprivredu.[5] Približno 154.000 od 259.000 hektara je pod raznim poljoprivrednim usevima.[5]

  • litice
    litice
  • brda
    brda
  • farma
    farma

Klima[uredi | uredi izvor]

Ostrvo Princa Edvarda zbog uticaja mora ima znatno blažu klimu nego kontinentalni deo Kanade. Srednja godišnja količina padavina je 1.125 mm., a količina snega koji padne tokom zime je oko 318 cm.[6] Ostrvo ima prosečnu temperaturu od – 3 °C u Januaru , i 23 °C u Julu. Tokom letnjih dana temperature , neretko mogu i premašiti 30 °C , ali zbog prijatnog povetarca sa mora nema se osećaj vrućine.[7] Najtopliji meseci su Jul i Avgust. Snežne padavine su uobičajene tokom duge zimske sezone od Novembra do Aprila. Na ostrvu nema magle tokom godine za razliku od susednih pokrajina.[8] Vode Sen Loren zaliva i Nortumberland moreuza toplije su leti nego priobalne vode Nove Škotske i Nju Bransvika. Tokom zime more oko ostrva se zaledi i potrebni su ledolomci da bi se napravili prolazi. Sante leda nalaze se oko ostrva do meseca maja stvarajući problem ribolovcima i usporavaju dolazak proleća.[9]

Klima Šarlottauna
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 15,1
(59,2) 		13,3
(55,9) 		16,3
(61,3) 		22,9
(73,2) 		31,2
(88,2) 		32,2
(90) 		33,9
(93) 		34,4
(93,9) 		31,5
(88,7) 		24,4
(75,9) 		21,3
(70,3) 		16,7
(62,1) 		34,4
(93,9)
Srednji maksimum, °C (°F) −3,3
(26,1) 		−3,3
(26,1) 		0,9
(33,6) 		6,7
(44,1) 		14,1
(57,4) 		19,6
(67,3) 		23,2
(73,8) 		22,6
(72,7) 		18,0
(64,4) 		11,8
(53,2) 		5,7
(42,3) 		−0,1
(31,8) 		9,7
(49,5)
Srednji minimum, °C (°F) −12,6
(9,3) 		−12,4
(9,7) 		−7,1
(19,2) 		−1,4
(29,5) 		4,0
(39,2) 		9,6
(49,3) 		13,8
(56,8) 		13,5
(56,3) 		9,1
(48,4) 		3,8
(38,8) 		−1,1
(30) 		−8,1
(17,4) 		0,9
(33,6)
Apsolutni minimum, °C (°F) −30,5
(−22,9) 		−29,8
(−21,6) 		−23,9
(−11) 		−13,6
(7,5) 		−6,7
(19,9) 		−1,1
(30) 		4,4
(39,9) 		2,0
(35,6) 		−0,6
(30,9) 		−6,7
(19,9) 		−15,0
(5) 		−28,1
(−18,6) 		−30,5
(−22,9)
Količina padavina, mm (in) 106,4
(41,89) 		85,5
(33,66) 		91,8
(36,14) 		87,8
(34,57) 		97,7
(38,46) 		93,2
(36,69) 		85,8
(33,78) 		87,3
(34,37) 		95,4
(37,56) 		108,6
(42,76) 		110,8
(43,62) 		123,1
(48,46) 		1.173,4
(461,97)
Izvor: http://www.ec.gc.ca/ za period (1961—1990)

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Stanovništvo je uglavnom poreklom sa Britanskih ostrva, mada ima i znatan broj Francuza Akadijanskog porekla ( potomci starosedeoca i Francuskih kolonista ).[10] Najstariji stanovnici ostrva su indijanci iz plemena Mikmak koji su naselili ostrvo pre 10.000 godina. Dolaskom kolonista, bili su proterani sa svojih teritorija i njihov broj se drastično smanjio. Krajem 20. i početkom 21. veka njihova populacija je polako počela da raste. Oni su 1996. godine činili 0,7% ukupnog stanovništva pokrajine, 1% 2001. , a 1,3% 2006 godine.[11] Englezi, Škoti i Irci stigli su na ostrvo krajem XVIII i početkom XIX veka. Do 1861. godine broj stanovnika je porastao na 80.000. Prirodni priraštaj je bio u stanju da održi korak sa iseljavanjem sa ostrva, posebno u Novu Englesku ( regija u SAD ).[12] Većina drugih etničkih grupa na Ostrvu Princa Edvarda rezultat su imigracije u poslednjih 50 godina. Doseljavanje sa prirodnim priraštajem, prouzrokovalo je porast stanovništva na 136.200 u 1996. godini.[13] U 2011. godini broj stanovnika porastao je na 145.700 što predstavlja povećanje od 3,2% u odnosu na 2006. Uprkos ovom rastu broj stanovnoka na ostrvu je 0,4% ukupnog broja stanovnika Kanade.[14]

Demografija
1996.2001.2006.2011.2016.
134.557135.294136.200145.700142.907

Privreda[uredi | uredi izvor]

Ekonomija na ostrvu uglavnom se oslanja na poljoprivredu, ribolov i turizam. Plodno zemljište i povoljna klima na ostrvu pogodni su za razvoj poljoprivrede. Poljoprivreda se promenila u poslednjih nekoliko decenija. Manji farmeri su prodali svoja imanja velikim poljoprivrednim firmama, što je dovelo do povećanja proizvodnje. Pedesetih godina XX veka, na ostrvu je bilo više od 10.000 farmi sa prosečnim posedima od 44 hektara, a u 2006. godini bilo je 1.700 farmi, sa prosečnim posedima od 148 hektara. Najvažniji poljoprivredni proizvodi su krompir, mleko i mlečni proizvodi, duvan, povrće, uzgoj stoke i živine, krzno.

Istočni deo ostrva najviše se bavi proizvodnjom voća, dok ostatkom ostrva dominira stočarstvo i ratarstvo. Ostrvo Princa Edvarada proizvodi mnogo semenskog krompira koji se izvozi širom sveta. Krompir čini skoro polovinu čitave poljoprivredne proizvodnje na ostrvu.

Statistika Ostrva Princa Edvarda iz 2012 godine:[15]

  • Ukupan broj zaposlenih je povećan za 1,1%
  • Stambena investicija porasla za 6,1% više nego u 2011. godini
  • Stočarstvo povećano 4,8% -tri godine zaredom
  • Broj putnika na aerodromu Šarlottaun povećan 4,3% , a broj putnika turističkim brodovima povećan za 10%
  • Ukupna vrednost izvoza povećana 15,4%, nakon povećanja od 5,5% u 2011. godini

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ostrvo Princa Edvarda
  2. ^ Proizvodnja krompira u Kanadi
  3. ^ „Grad Šarlottaun”. Arhivirano iz originala 13. 03. 2016. g. Pristupljeno 12. 03. 2016. 
  4. ^ Zemljište i reljef
  5. ^ a b v Prirodne osobine zemljišta Ostrva Princa Edvarda
  6. ^ Klima
  7. ^ Klima 2
  8. ^ Klima 3
  9. ^ Klima 4
  10. ^ Stanovništvo
  11. ^ Stanovništvo 2
  12. ^ Stanovništvo 3
  13. ^ Stanovništvo 4
  14. ^ Stanovništvo 5
  15. ^ Statistika

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ostrvo Princa Edvarda na Vikimedijinoj ostavi.

Turizam

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Острво_Принца_Едварда&oldid=26663353”